Хидролошке непогоде

Хидролошке непогоде

► У хидролошке непогоде сврставају се све оне непогоде које су

настале деловањем воде. При томе, могуће је разликовати
поплаве на водотоцима које могу бити изазване атмосферским
(падавине, топљење снега, ледене бране), тектонским
(клизишта) и технолошким узроцима (оштећења на бранама),
али и поплаве у приобаљу језера, мора и океана изазване
атмосферским (олује, олујни ветрови) и тектонским (цунами)
узроцима.
► На територији Србије, поплаве и клизишта представљају
најчешће природне непогоде. Поплава се дефинише као
појава изливања великих вода из речног корита, а велика
вода је највиши достигнути ниво воде у реци током једног
поводња. Може се говорити о обичним и катастрофалним
великим водама, при чему прве могу условити (али и не
морају) плављења терена, док друге изазивају тзв.
катастрофалне поплаве, које се према размерама захваћених
површина и штетама у привреди издвајају од осталих.
Поплаве настају када прилив воде у речно корито премашује
капацитет природног ретензирања или инфилтрације,
односно када је површински отицај максимално изражен.
► На територији Србије, при наиласку великих вода које најчешће
настају као последица јаких киша и наглог топљења снега, речно
корито није у стању да прими толику количину воде, због чега
долази до њеног изливања и плављења околних површина.
► Потенцијално плавне територије у Србији захватају површину од
1,6 милиона хектара и на њима се налази око 500 већих насеља и
515 индустријских објеката. Осим тога, поплавама је угрожено 680
km железничких пруга и око 4.000 km путева, а проблем изливања
великих вода јавља се практично на свим рекама, како великим,
тако и малим
► Поплаве на рекама су у највећем броју случајева природне појаве,
али на обим поплава може утицати и антропогени фактор. Поплаве
настају једностраним или мултиплицираним деловањем више
фактора, како природних, тако и антропогених.
► Да би се извршила анализа природних услова за појаву поплава на
неком простору, неопходно је комплексно разматрање директних и
индиректних узрока који условљавају њихову генезу. Међутим,
према главном узроку, у нашој земљи се издвајају следећи типови
поплава: поплаве изазване кишом и отапањем снега, ледене
поплаве, поплаве услед коинциденције високих вода, бујичне
поплаве, поплаве изазване клижењем земљишта, поплаве
изазване рушењем брана.
► Осим познавања плувиометријског режима, за настанак поплава од
посебне важности је количина и интензитет падавина. Дуготрајне,
сипеће кише натапају земљиште и условљавају лагани пораст
водостаја на читавој дужини водотока, док кише великог
интензитета најчешће захватају мање површине и доводе до наглог
пораста количине воде у речном кориту.
► Као одличан пример утицаја интензитета кише на формирање
поплавног таласа може послужити анализа хидролошких и
метеоролошких услова на простору слива Колубаре у јуну 1996.
године
► Слив реке Колубаре 13.06.1996. године, под дејством екстремних
метеоролошких услова био је захваћен пљусковитим падавинама, а
њихова тадашња висина измерена на станици Лазаревац (173,6
mm) представља највеће забележене дневне падавине у сливу
Колубаре, а четврте по реду на читавом простору Србије.
► На појаву поплава на територији општине Обреновац и
изразито повећање годишње количине падавина на свим
станицама у 1999. години, највећи утицај су имале кише
у летњој половини године, односно у јуну и јулу.
► У јулу 1999. године излучена је половина просечне
вишегодишње суме падавина. У Обреновцу само у јулу
месецу 1999. године регистровано је 328 mm падавина, а
просечна вишегодишња висина падавина за овај град у
периоду 1961/90 је 647,2 mm. Значи, у јулу месецу је на
Обреновац пало 31 % годишње суме падавина (1999.-
1057,3 mm) (Dragićević S., Živković N., Ducić V., 2007).
► У региону Черапунџе, падавине у неким летњим
месецима могу износити 2500-2800 mm, а средња дневна
количина падавина износи приближно 100 mm.
Апсолутна максимална дневна вредност падавина
забележена на Черапунџи у јуну 1956. године износила је
974 mm.
Површине угрожене поплавама на територији
општине Обреновац.
► Поплаве могу бити инициране и изненадним
отапањем снежног покривача које се јавља
услед наглог пораста дневних температура
ваздуха насталих као последица продора
топлих и влажних ваздушних маса. У
комбинацији са кишним падавинама, или без
њих, може се десити да у периоду од 3-4 дана
настане отапање снежног покривача дебљине
30 cm. У таквим ситуацијама, стварају се
повољни услови за појаву поплава, а они су
најчешћи у пролећним месецима нашег
поднебља.
► Анализа хидролошког режима као фактора
настанка поплава на неком водотоку, огледа се
у ексцесивности отицајних вода, а као
показатељ неповољних отицајних особина
обично се узима однос апсолутних екстремних
протицаја.
► Река Колубара представља вероватно
најлепши, школски пример међу
нашим рекама на коме се стичу
готово сви услови за честе и велике
поплаве. Са максималним протицајем
у Дражевцу који прелази 700 m3/s и
минималним око 0,6 m3/s тај
количник је око 1200, док је у Ваљеву
чак 3400. Велике осцилације вода
Колубаре и неравномерност отицања
током године најбоље се могу
показати коефицијентима варијације
средњемесечних протицаја. За
поређење су коришћени сливови
сличних површина наведени у
претходном пасусу (Dragićević S.,
Živković N., Ducić V., 2007).
1.80
1.60
1.40
1.20 Ј. М орава
Лим
1.00
З. М орава
0.80
Нишава
0.60
Колубара
0.40
0.20
0.00
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

Коефицијенти варијације месечних протицаја Колубаре (Дражевац)

и изабраних сливова у Србији (1946-1991.).
► Осим анализе плувиометријског и хидролошког режима,
као директних фактора настанка поплава, неопходно је
детаљно анализирати и индиректне узроке, од којих су
најважнији морфолошке одлике терена, биланс наноса и
антропогени утицаји. Анализа хипсометријских,
морфометријских и геоморфолошких карактеристика терена
представља неопходну основу за анализу природних услова и
доминантних фактора за појаву поплава у неком простору.
Посебно су важни величина и облик слива (што је
округластији – брже је сливање падавина у главни водоток,
односно бржи је пораст водостаја), густина речне мреже,
нагиб терена због брзине површинског отицаја, меандарски
карактер речног корита, однос површинског и подземног
отицаја, степен пошумљености терена, биланс наноса
(изражена акумулација у речном кориту услед чега настаје
смањивање овлаженог профила).
► Антропогени утицаји имају велики значај за настанак
поплава на некој територији. Наведени утицаји на речну
мрежу могу се поделити на директне и индиректне.
Директни утицаји подразумевају бројне инжењерске захвате
регулације корита самих водотока и обухватају каналисање
читавих сектора речних корита, одржавање регулисаних
речних корита и објеката, али и заштиту конкавних обала,
изградњу водних акумулација у циљу регулисања речних
режима, преусмеравање речних корита итд. Индиректно,
начином обрађивања пољопривредних површина (намена
коришћења земљишта), као и управљањем земљишним
ресурсима човек може у знатној мери утицати на интензитет
поплава на некој територији. Ово стога што све наведене
активности директно утичу на продукцију и транспорт
наноса, као и на интензитет ерозивних процеса на одређеној
територији. Различити предмети антропогеног карактера у
речним коритима и на њиховим обалама повећавају
хидрауличке отпоре, чиме се знатно смањује пропусна моћ
корита (нарочито код мостова), а то условљава изливање и
средњих вода.
Регулације река Колубаре и Љига
► С обзиром на време формирања водног таласа, поплаве се могу
разврстати на:
► Мирне поплаве - поплаве на великим рекама код којих је
потребно десет и више сати за формирање великог водног
таласа
► Бујичне поплаве - поплаве на брдским водотоцима код којих се
формира велики водни талас за мање од десет сати
► Акцидентне поплаве - поплаве код којих се формира велики
водни талас рушењем водопривредних или хидроенергетских
објеката
► Један од најефикаснијих начина одбране од поплава је
предвиђање појаве великих вода, а за ту намену се
користе три групе метода: статистичке (засноване на
статистичкој обради података и рачуну вероватноће),
емпиријске (анализирање великих вода као функција
површине слива, климатских и рељефних
карактеристика) и плувиометријеске (базиране на
одређивању максималних могућих падавина)
► У зависности од величине поплаве одређује се и
степен одбране, при чему оне могу бити редовне и
ванредне.
► Према времену извођења заштитних мера, разликују се
3 фазе процеса заштите : превентивне мере (имају
највећи значај), непосредна одбрана од поплава,
санирање штета.
► У пракси, разликујемо два начина, односно два
приступа за заштиту терена од поплава: активни и
пасивни. Под активним приступом подразумева се
деловање на узрок поплава, односно на настанак
великих вода у сливу, а то се постиже изградњом
брана и акумулација у горњим деловима водотока
(узводно од насељених места и територија које се
штите), регулацијом речних корита, али и
антиерозионим радовима у сливу. Пасивни приступ
одбрани од поплава подразумева спречавање
последица, односно плављења већих територија
поред водотока. То се постиже изградњом
одбрамбених насипа поред водотока, а већина река у
Србији регулисана је на тај начин. На територији
Србије, постојећи систем за заштиту од поплава
састоји се од 3.460 km одбрамбених насипа поред
река, 820 km регулисаних водотока и 930 km канала
Велика поплава слива реке Мисисипи 1993.
године

► Августа 1993. године је забележена највећа

поплава горњег Мисисипија. Протицај је
достизао 29.000 m3/s код Ст. Луиса. 25.000 km2
равница је било поплављено водом. 50 људи је
изгубило живот и штете су премашиле 22
билиона долара. To je највећа поплавна
катастрофа у историји Америке. Више људи је
изгубило живот у претходно забележеној
поплави доњег Мисисипија 1927. године, зато
што су предвиђање поплава и системи за узбуну
били неажурни .
► Од 1576 насипа на горњем Мисисипију, 1043
који су били саграђени од стране мештана или
државних агенција уништени су.
►На Тамишу 2000. године, снег са
Карпата и јаке падавине подигле су
ниво воде, насип у Румунији је
попустио и према банатским селима
Јаша Томић и Међа сручило се око
300 милиона кубика воде, баш колико
цео Београд потроши за један дан.
Катастрофа у Банату, друга у
последњих пет година, иза које је по
проценама остало потопљено око
13.000 хектара ораница.
 24. август 2005.
Катастрофалне поплаве широм Европе

Česka,poplave Salcburg,poplave
Поплаве у Србији 2006. године

Подземни улаз у београдски сајам, Бгд. 17.04.2006.године

Београд, Сајам 17.04.2006.године