Uro{ Petrovi}

Zagonetne
pri~e
Knjiga ~etvrta

Ilustrovao
Ilija Melentijevi}
Pred va­ma su Za­go­net­ne pri­~e, knji­ga ~e­tvr­ta. Ona no­si ista
na­~e­la kao i pret­hod­ne tri:

Pri­~e su za­mi­{lje­ne ta­ko da vam pri­re­de mno­ge tre­nut­ke raz­mi­

{lja­nja i slat­ke mu­ke, ali i ra­dost po­sle uspe­{nog re­{a­va­nja.

Na­po­me­na: Mno­ge od njih ne­}e­te us­pe­ti da re­{i­te sa­mi – smi­

{lje­ne su ta­ko da u re­{a­va­nju mo­ra­ju u~e­stvo­va­ti i va­{i ro­di­te­lji
ili pak ne­ki ma­lo sta­ri­ji pri­ja­te­lji. Ve­o­ma su zgod­ne i za po­sta­
vlja­nje ce­lom ode­lje­nju u {ko­li – za­jed­ni~­ki se uvek lak­{e do­la­
zi do re­{e­nja.

Pi­ta­nji­ma do re­{e­nja: Mo­`e se ko­ri­sti­ti pra­vi­lo – za­go­ne­ta~

od­go­va­ra sa­mo sa DA ili NE.
Do­dat­no pra­vi­lo, ako u~e­stvu­je vi­{e igra­~a: Je­dan od­go­ne­ta~
ima pra­vo da pi­ta sve dok do­bi­ja po­tvrd­ne od­go­vo­re. Mo­`e se
i ogra­ni­~i­ti broj po­sta­vlje­nih pi­ta­nja.

Autor sa­ve­tu­je, a u to­me je do­ne­kle i smi­sao ovih pri­~a, da

ni­po­{to ne ~i­ta­te re­{e­nja pre ne­go {to se za­i­sta po­tru­di­te da
ih sa­mi pro­na­|e­te.

Re­{e­nja zah­te­va­ju i ma­lo zna­nja o pri­ro­di i nje­nim za­ko­ni­to­sti­

ma, ali ve­}i­na pri­~a su lo­gi~­ke mo­zga­li­ce.

Iako je rad­nja ovih za­go­net­nih pri­~a sme­{te­na u ta­jan­stve­ni

svet jed­ne tra­per­ske na­se­o­bi­ne, sva re­{e­nja su re­{i­va bez upli­
ta­nja ma­gi­je, mo}­nih vi­dar­skih na­pi­ta­ka ili za­vi­ri­va­nja u sta­re
tra­per­ske le­gen­de.

Si­gur­no je jed­no – dru­`e­}i se sa ovim {ti­vom na­u­~i­}e­te i za­u­

vek za­pam­ti­ti mno­go to­ga ko­ri­snog.

Na kra­ju kra­je­va, ove pri­~e su sa tom ide­jom i na­pi­sa­ne...

–3–
TE@INA RE­[A­VAN­JA

Te­`i­na re­{a­van­ja ovih pri­~a na­zna­~e­na je bro­jem gin­ko­vih

li­sti­}a.

Je­dan gin­kov li­sti} – la­ko

Dva gin­ko­va li­sti­}a – osred­nje
Tri gin­ko­va li­sti­}a – ma­lo te­`e
^e­ti­ri gin­ko­va li­sti­}a – te­{ko
Pet gin­ko­vih li­sti­}a – ve­o­ma te­{ko
[est gin­ko­vih li­sti­}a – za­stra­{u­ju­}e
Pre­ko {est gin­ko­vih li­sti­}a – ne­mo­gu­}a mi­si­ja

Gin­kov li­sti} kao me­ri­lo te­`i­ne ni­je slu­~aj­no iza­bran. Ovo dr­vo,
ko­je po­sto­ji ve} 150.000.000 go­di­na, sim­bol je mu­dro­sti – ~aj
od nje­go­vih neo­bi~­nih li­sti­}a po­ja­~a­va kon­cen­tra­ci­ju i bi­stri­
nu uma. Ni­je ni ~u­do {to je gin­ko (Gink­go Bi­lo­ba) ve­om ­ a
po­{to­va­no dr­vo u tra­pe­r­skoj na­se­o­bi­ni u ko­joj se ove pri­~e
od­vi­ja­ju...

Au­tor

–4– –5–
 Bo­ko i Anul su se to­ga da­na stal­no ko­{ka­li. Ni­su to bi­li gru­bi
zagonetna pri~a br. 91 udar­ci, ali Ati­li­ja ni­je vo­le­la te nji­ho­ve de­~a~­ke lu­do­ri­je i nad­

^udotvorna
me­ta­nja. Ka­da joj je ve} do­sa­di­lo, ona im re­~e:

atilijina zastava
„Haj­de da se ne­{to op­kla­di­mo!“

„Vi­di{ da se za­ba­vlja­mo!“, re­~e joj Bo­ko mu­nuv­{i Anu­la u

re­bra.

„Haj­de da ~u­je­mo {ta de­voj­~i­ca ka­`e!“, kaza dru­gi de­~ak

uz­vra­tiv­{i sli~­nim udar­cem.

Devoj~ica im pokaza par~e tkanine pravougaonog oblika,

veliko kao prose~an otira~ za cipele.

„Sa­da }e­te obo­ji­ca da sta­ne­te na mo­ju za­sta­vu mi­ra, i vi­{e ne­}e­te

mo­}i da se ko­{ka­te, ma ko­li­ko to `e­le­li!“

„Ka­ko to mi­sli{? Pa ta tvo­ja za­sta­va uop­{te ni­je ve­li­ka!“, re­~e

Anul, za­da­ju­}i pre­ci­zan uda­rac vr­ho­vi­ma pr­sti­ju po Bo­ko­vim
le­|i­ma.

„Ako ipak uspem u svo­me na­u­mu, obe­}a­}e­te da se da­nas

vi­{e ne­}e­te ko­{ka­ti. Ako ne uspem, ne­}u vam ni­ka­da vi­{e to
pre­ba­ci­va­ti. Va­`i?“

„Va­`i!“, po­vi­ka­{e uglas de­~a­ci, `elj­ni la­ke po­be­de.

Ne­du­go po­tom – mo­ra­li su da pre­sta­nu, jer su obo­ji­ca sta­

ja­la na ne­ve­li­koj Ati­li­ji­noj za­sta­vi mi­ra, a ni­su mo­gli ni da se
do­tak­nu.

Ka­ko je de­voj­~i­ca us­pe­la da do­bi­je tu op­kla­du?

Te­`i­na re­{a­van­ja: 4 gin­ko­va li­sti­}a

–6– –7–
 Ka­da bi od­la­zi­li u uda­lje­ne kra­je­ve, ni naj­i­sku­sni­ji tra­pe­ri
zagonetna pri~a br. 92 ni­su se ose­}a­li si­gur­no bez vo­di­~a. Ta­ko su jed­nom Bo­ko i
Anul re­{i­li da se pop­nu na jed­nu vi­so­ku pla­ni­nu na se­ve­ru.

pad sa vrha
Po­zva­li su i Ka­lu­ka, ko­ji se ta­mo ve} jed­nom pe­njao, da ide
s nji­ma.

Dok su se pe­li, pred sa­mim vr­hom, nji­hov vo­di~ pa­de u pro­

va­li­ju. Pa­dao je ne­ko­li­ko se­kun­di, za­tim uda­rio u ste­nu, te se
stro­po­{tao u po­nor du­bok vi­{e od sto­ti­nu me­ta­ra.

Iako bez vo­di­~a, de­~a­ci se po­pe­{e na sam vrh i po­~e­{e da se

gla­sno ra­du­ju i da pe­va­ju, kao da se ni­{ta stra­{no ni­je do­go­
di­lo.

Za­{to?

Te­`i­na re­{a­van­ja: 4 gin­ko­va li­sti­}a

–8– –9–