Scribd Logo
Upload

Welcome to Scribd!

  • Željko Kaluđerović - Ambivalentnost Globalizacije

    Uploaded by

    Branislav
    19 views14 pages
    Željko Kaluđerović - Ambivalentnost Globalizacije

    Copyright

    © © All Rights Reserved

    Available Formats

    PDF or read online from Scribd

    Did you find this document useful?

    Is this content inappropriate?

    Report this Document
    Željko Kaluđerović - Ambivalentnost Globalizacije

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    19 views14 pages

    Željko Kaluđerović - Ambivalentnost Globalizacije

    Uploaded by

    Branislav
    Željko Kaluđerović - Ambivalentnost Globalizacije

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    of 14
    Toons Dunosorperoe dhaxsamema y Hoeox Cavs. Kietoa XXND Annual Review ofthe Faculty of Philosophy: Novi Sad. Volume XXIV (2009) Zeljko Kaluderovié UDK 316,323:141,7 zeljko kaludjerovie @neobec.net Originalni nanéni rad AMBIVALENTNOST GLOBALIZACUE Istrazivanje poimanja globalizacije u mnogim svojim elementima je slojevito i difu- ‘200, pa nije jednostavno Cak ni navest sve sfere njene aplikaeije, kao ni natine manifestova- ‘ja, Multidimenzionalnost odredenja globalizacije ote2ana je i zbog toga Sto ona nije nekakwvo stanje, veé proces, psu te%kose njenog opojmlyenja povezane sa tematskim racionalnim od- ‘nosom prema samom tom prosesu, Nakon anslize naipoznatijih definicija globulizacie autor {fe Zakldio da je ona u suStastvenom smislu povezana sa deteritorijalizacijom i reteritorijali- zacijom sovio-ekonomskog, politiskog i kultumog prostora, Globalizacija, drugatije rebeno, ddonosi sa sobom zguinjavanje, tj kompresiju kako prostora tako i vremena, Sto uztokuje ast interpersonalnih veza i vecu brzinu i protonost komunikacije medu Ijudima, Autor je, -konaéno, na stanovistu da je potrebno pomerii stedite rasprava s prihvatanja ili odbacivanja alobalizacije na diskusiju oko socijalne prirode i istorijske forme same globalizacije, jer €e rasplet spora oko dominantnog oblika globalizacije doslovno odlluiti kako ée Ziveti milijarde obignih Iu Kijudne ret: globalizacija, poimanje, deteritorijalizacija, reteritorijalizacija, prostor, ‘vreme, hiperglobalisti, skeptic, transformacionist Tako je sam termin globalizacija starijeg datuma, uveden je u upotrebu Sez~ desetih godina XX veka, a stvami poéetak debata 0 globalizacii puni zamah zado- bija tek od kraja osamdesetih i poéetka devedesetih godina proslog veka.’ Uprkos golemgj literaturi o globalizaciji, Koja se publikuje u poslednje skoro dve decenije, Jo8 uvek nema uverljive teorije globalizacije, pa tak ni sistematske analize njenih ‘ostiovnih karakteristika, TeSkoéu ne predstavljaju samo razlititi pristupi analizi glo- balizacije ves i razlibte Klasifikacije tih pristupa, Problem je izrazen i zbog relativno ‘este, diferencirane i nekrititke upotrebe .globalizacije”? kao i zbog toga 80 ,sa- ‘morazumijivost” nekog termina nikada nije dovoljna a njegova poznatost filozofski Tein ja kako kako Gens (A. Giddens), dotan niotkuda dab dans posta Kjucn toma uazmatanjina konomski, Kultur polish 2hivanja Dovolno jot da je potstkom maja 2009, godine postejalo blz 19 lions Internat stranica 0 globaliza- «ft samo na engleskom jeiku! 140 Zeljko Kabuderovié relevanina, jer ne govori mnogo o njemu samom niti omoguéava njegovu spoznatost. Globalizacija je, Stavi8e, u opasnosti da postane, ako ves i nije postala, zgodna fraza naSeg yremena: omnipotenina rot koja pokriva siroko polje aktivnosti od globalnog finansijskog tr7i8ta do Intemeta,’ a koja istovremeno pruza malo istinskih uvida u sayromena zbivanja i jo’ manje ih objanjava. Raclisiti kriterijumi za razvrstavanje pristupa globalizaciji i mnogostruka pitanja koja se tom prilikom otvaraju, uéinila su da bi bio teSko dostizan zadatak kada bi se hielo, makari ovlas, da se navedu sve definicie i svi pristupi globalizacifi. Cak i kada bi tako nesto bilo moguée, to svakako ne bi bila intencija autora ovog rada, poito od pukog navodenja podataka ima malo koristi ako oni nisu prageni iscrpnim namakama o izvorima i kontekstu zabelezene upotrebe. Za filozofske svthe, drugadi- je redeno, daleko su znaajnija odredenja i tumatenja globalizacije koja su grupisana prema odgovarajuéim standardima Unnastavku teksta najpre ée biti pomenute definicije koje odrazavaju stavove ckih od najpornatijih teoretigara globalizacije, a zatim i neke od najrelevantnijih Klasifikacija globalizacije, Da se istrazivanje ne bi rasplinulo u mnogobrojnim ela- boracijama same globalizacije, najvige paznje biée posveéeno Heldovoj (D. Held) Klasifikaciji. Pri tom se neée ulaziti u raspravu koliko su navedene Klasifikacije same iscrpne i dosledne u Klasifikovanju, i gde podinje suptilna, ali ipak jasna, distinkeija izmedu teorije globalizacije i manje ili vige razvijenih gledista ili teorijskih genera- lizacija Naredne definicije izrazavaju ncke od vodesih koncepcija i poimanja glo- balizacije —.Neumoljiva integracija trsta, drZava-nacija i tehnologija u do sada nevi- denom stepenu, koja omoguéava pojedincima, korporacijama i drZavama-nacijama da se proteia Sirom sveta dale. brZe. dublie i jeflinije nego ikada ranije .. Sirenje slobodinog tr2i8ta kapitalizma praktighi do svake zemlje na svetu” (Friedman 1999: 78) —lntegracija svetske ckonomije” (Gilpin 2001: 364). =-Integracija na temelju projekta koji sledi .pravila tr7ista na globalnom nivou” (McMichael 2000: xxiii, 149) —.Deteritorijalizacija — ili. rast suprateritorijalnih odnosa medu narodima” (Scholte 2000: 46). .-Nije nigta drugo do .rekolonizacija” uw novom ruhu” (Neeraj 2001 6-7) ‘guinjavanje sveta i pojatavanje svesnosti sveta kao celine ... bi globalna meduzavisnosti svesnost o globalnoj celini u dvadesetom veku” (Robertson 1992: 8), 1 kao sto Kato Klack (Clk, slobalizacja se edaos na bilo Sta poksvaj podruje od Inerncta do Ihamburgera (Clark 1999: 3), AMBIVALENTNOST GLOBALIZACHE, 14 Drustveni proces u kome se gube geografska ogranigenja na socijalna i ‘kultura zbivanja iu kome Ijudi sve vige postaju toga svesni” (Waters 1995: 3). Moze se definisati kao intenzifikacia siroko rasprostranjenih drustvenih ‘odnosa, koji povezaju udaljena mesta na takav natin da se lokalna deSavanja oblikuju posredstvom dagadaja koji se zbivaju miljama daleko i vice versa” (Giddens 1990: 64.) _Istoriska transformacija koju ini zbir odredenih formi i instanci koje postaju ili su postale globalne: a) putem aktivnog Sirenja postupaka, vrednosti tehno- logija i drugih Iiudskih proizvoda po éitavom svetu,b) kada globalni postupeiisligno vite rastuéi uticaj na Zivote ljudi, c) kada svet sluzi kao sredifte ili kao premisa za oblikovanje liudskih aktivnosti” (Albrow 1996: 88), Moze se razumeti kao proces (ili niz procesa) koji otelovijuje transfor- ‘maciju u prostomoj organizaciji drustvenih relacija i poslova, izrazen u transkonti- nentalnim ili meduregionalnim tokovima i mrezama aktivnosti, wzajamnom delova- nju i moéi” (Held, McGrew, Goldblatt, Perraton 1999: 16), Sama globalizacija, njeno poimanje i Karakter polje su strasnih tcorijskih i ideoloskih sporova i sukoba rivalskih koncepeija, o Gemu su pisali mnogi autor Jedni u globalizaciji vide otelotvorenje gvozdene islorijske nuzmosti, za druge je ona samo jedan veliki mit. Na jednoj strani su oni koji tvrde da je globalizacija objektivan i spontan planetamni proces. za druge ona je iskljutivo projekat' dominacije Zapada, preciznije reteno amerikanizacije sveta. Za neke globalizacija je nova i unikatna po- java. Ijudskoj istorii, dok je za druge ona samo proces koji je dovrsen u dvadesetom ‘voku Sirenjem svetskog kapitalistiskog’ poretka po Gitavoj planet. Prema jedno} lniji argumentacije, globalizacija omagava kraj nacionalnih drava, dok drugi twrde da Ge u sve integrisanijem svetu uloga nacionalnih drZava biti jo8 vaznija. Na jednoj strani se kaze da je kultura homogenizacija neizbeZan reultat globalizacije, dok se nna drugoj smatra da ée interakcija koja ée proizati iz globalizacije proizvesti novu kkulturmu heterogenost, Dok za jednu struju ona oznagava integraciju sveta, za druge ‘ona neizbe’mo izaziva fragmentaciju, sve dublii socijalni jaz izmedu svetova i sukob civilizacija, Ako dobitnici u globalizaciji nalaze iskljucivo civilizacijski napredak i nove blagodeti za Eovetanstvo, za gubitnike ona je samo destruktivna sila Na diferencijiGinilaca koji predstavijju bitne faktore globalizacije, Urlih Bek (U. Beck) razlikuje dva osnovna pristupa u analizi globalizacije. S jedne strane su autori koji insistiraju na postojanju dominantne logike globalizacije, poput Volem- '" Nistawov autora koi glbslzasjy vide kao prjskat nse jnsven, On se dele ma one koji smatraj da Je shobalizasija samo mit, poki od sadeaja ispraenjena mistona konstrukeija, na one kj mise dae e8 0 idooloskom projekt koji so zahvaljujusl uicgjnost gpa koje ga podravaju,ostvaryje,odnosn0 Kaji ima reslan sade Kelner (D. Kellner) smatt, na Horkhajmerovom (M. Horkhcime) tragu, da se mote resi da ko hoge da ‘cao kapialzma, mora govoetosloalizacji {da je nemoguseteorstisat 0 globalizaci bez rzgovora ‘© restruktuianj kaptalima (Keller 2002 289. Koliko tba bit pz prilkom wpsrebe edgovarajucih termina dobro ustuj sam Bok, ki praca iameds .glbalima”s je strane i lobaliteti globlizaie”s drug (Beck 1998), 142 Zeljko Kaluderovie stajna (1, M, Wallernstein), Rozenaua (J. N. Rosenau), Gilpina (R. Gilpin), Helda, Roberisona (R. Robertson) ili Apaduraia (A. Apadurai), dok su s druge strane oni autori koji sugerisu i koristetitay set uzrodnih Einilaca u objaénjenju globalizacije. ‘Te8ko je i nabrojati ove autore sto zbog permanentne rekonceptualizacije svojih po- zicija, Sto zbog naglaSavanja pojedinih faktora globalizacije U tom smislu i sam Bek se proslavio istiéuéi u prvi plan ideju rizika w kon- tekstu ekoloske dimenzije globalizacije. Robertson je, zatim, jedan od prvih autora Koji je naglasavao kulturne aspekte globalizacije, So (M. Shaw) se istakao isticanjem rata kao uzroka globalizacije. Held, Rozenau i Gilpin su na razligite nagine svoju paznju fokusirali na politigku dimenziju, dok su Suzan Strendi (S. Strange) i Kenii ‘Omae (K. Omae), izmedu ostalih, istakli tehnolosku dimenziju globalizacije. Apa- durai je, mada istiée znataj komunikacione tehnologije, najvi8e raspravljao 0 uticaju ‘migracija na proces globalizacije. Skler stavlja kapitalizam u prvi plan, a Soros (G. Soros) govori o ulovi finansijskih trZi8ta, Geografsku dimenziju je afirmisao Har- vi (D. Harvey), a urbanu dimenziju globalizacije Saskia Sasen (S_ Sassen) (Vuletié 2003: 57) Medu autorima koji su dali znatajan doprinos Sirem i kompleksnijem shva- tanju globalizacije nesumnjivo je i Dejvid Held, profesor polititkih: nauka na pre- stiznoj London School of Economics.” Ranije je pomenuta njegova definicija, a na ‘ovom mestu treba dodati da globalizaciju, po Heldu, karakteri8u Setiri vrste promena, Prvo, globalizacija obuhvata protezanje socijalnih, ckonomskih i politigkih aktivno- sti preko granica drava, regiona i kontinenata, Drugo, ona je obelezena jaéanjem, t rastuéom vaimoiéu medusobne povezanosti i protoka trgovine, roba i Kapitala, alii kulture i samih ljudi. Treée, globalizacija moze biti povezana sa ubrzavanjem global- nih procesa i uzajamnog delovanja. | Eetvrto, rastuée protezanje, jatanje i ubrzanje globalnih interakeija moze biti povezano sa njihovim sve zaéainijim uticajem na fluidnost granica izmedu lokalnih dogadaja i globalnih dogadanja, Globalizacija se, jednostavnije reseno, po Heldu, moze misliti kao Sirenje, intenzifikovanje, ubrzava- nije i poveéavanje znagaja i uticaja medusobne povezanosti Idi Sirom plancte.* Heldova klasifikacija na hiperglobaliste, skeptike i transformacioniste sva- kako je najpoznatija, iako samo jedna od obilja razliitih koncepcija,teorijskih struja i skola misljenja, Posto globalizacija nije ncutralan termin, svaka od ove tri Skole daje razligite prikaze globalizacije, odnosno pokusava na diversifikovan nagin da razume i objasni ovaj fenomen, Naravno, i pored medusobne raznolikosti svaka od pomenu- tih perspektiva reflektuje i set op3tih argumenata o globalizaciji, koli se tigu njene konceptualizacije, novuma njenog pojavijivanja na istoriiskoj pozorici, implikacija 7” Tipov slobatizacije po Heid su: gusts” slbalizacj, rasprosta” (lma”) globalize, .obubvatna™ (skspanzivaa”)slbalzacjiscka” lobalizaija (Held, McGrew, Goldblat,Pereton 1999: 211-222) * -Kriiku Heldoveklsifkacij,odnosno .neadekvatnog aredeajaglobalizacje”daje Maj (B. Michael w vom radu “Theorising the Poliic of Globalisation: A Critique of Held ot as “Transformational”, na sede Items ares p/w fais res Globalisation ph AMBIVALENTNOST GLOBALIZACHE, 143 na polozaj i moé drZava, moguénosti njenog rijskih dostignuéa i namera 0 globalizaciji se, po hiperglobalistima, najéesée moze govoriti kao o pot- ‘puno novoj eri koju karakteriSe globalni kapitalizam, globalno upravijanje i globalno zgradansko drustvo. Ono to razlikuje sadainje doba od proteklih vremena jeste egzi- stencija jedne globalne ckonomije koja transcenditra i ujedinjuje najveée ckonomske regione u svetu (Ohmae 1995), U razliitim osvrtima na ,maniéni kapitalizam”,.tur- bo kapitalizam™” ili, suprateritorijalni kapitalizam”, ovi (hiper)globalisti nastoje da dokuée kvalitativnu promenu koja se pojavijuje u prostomoj onganizaciji i dinamici novog svelskog kapitalisti¢kog poretka, Imanentno dinamici ovog novog kapitalizma, ‘po njima, jeste izmestanje strateSkih ckonomskih aktivnosti izvan okvira nacionalnih drava, Danas svetski finansijski i korporativni kapital, viSe nego dr2ave, ostvanuje odlueujudi uticaj na organizaciju, mesto i distribuciju ekonomske modi i dobara Unutar ovog pravea postoji znaéajno normativno neslaganje izmedu neoli- berala, Koji pozdravljaju trijumf autonomije pojedinca i trZisnih principa, i radikal- nih aktivista ili neomarksista, za koje savremena globalizacija predstavlja pobedu okrutnog i cksploatatorskog globalnog kapitalizma. Uprkos divergentnim ideolo’- kim stavovima zajednitko uverenje hiperglobalistajeste da je globalizacija primamno ekonomski fenomen, da je ckonomija u svetu sve vi8e integrisana i da potreba za globalnim kapitalom namese odgovarajucu ckonomsku disciplinu, koja aficira ve- imu vlada u svetu do te mere da je politika sve manje .1umeée moguéeg”, a sve vise praktikovanje valjanog ckonomskog upravljanja” Hiperglobalisti, po Heldovo} interpretaciji, prizaju da globalizacija dovodi do sve veée polarizacije u drustvu izmedu gubitnika’ i dobitnika novog ckonomskog poretka. No. prema ambiciozmom neoliberalnom pogledu. ovo ipak muzno ne magi da jedni moraju da izgube mnogo ili sve da bi drug dobili isto toliko. Pojedini se- amenti unutar drZava moZda mogu i proéi loSe u globalnoj utakmici, ali zato svaka dr7ava ima svojih komparativnih prednosti koje ée pre ili kasnije doéi do izrazaja u ctvorengj i fer borbi na svetskom tr7itu. Neoliberali kao da ne ele da vide da glo- balni kapitalizam ne samo da stvara nego i direktno radi na osnazivanju strukturnih oblika nejednakosti, kako unutar dr7ava tako i izmedu drzava. Neoliberalna ideja 0

    You might also like