Svaki reket ima različite karakteristike.

Karakteristike reketa
koje utiču snagu, kontrolu, preciznost i spin su: težina, balans,
fleksibilnost (flex), veličina glave, raspored žica (string pattern),
materijali, konstrukcija, dizajn i same žice (stringovi) i naravno
sweetspot (udarna površina). Sve ove karakteristike zajedno
nazivamo potencijal snage reketa. Da bismo ilustrovali
potencijal reketa pogledajmo sliku. Postoje karakteristike koje
izražavamo:
- Sweetspot power - snaga reketa u centru C
- Periphery Power - snaga reketa na ivicama I
- Tip Power - Snaga reketa na vrhu V
- Throat Power - Snaga reketa u grlu reketa, gde je uvek
najveća G
Naravno tu je i naga u središnjem delu reketa S. Da bi bolje
objasnili potencijal reketa pogledajmo na primeru 2 rekata sa
jakim i slabim potencijalom. Prvi je Đokovićev YouTek Speed
Pro a drugi rekreativni Airflow 1.
YouTek Speed Pro ima potencijal u centru 41% na ivicama 20% u
grlu 51%, dok Airflow 1 ima u centru 33% itd. Odnosno YouTek
Speed Pro u centru vraća 41% od brzine prilikom udarca loptice
u centar reketa (odnosno kombinovane brzine rekata i loptice).
Nameću mnoga pitanja: Zašto ova dva reketa imaju tako
različite potencijale u centru?; Koliko kilometara na čas
dobijamo ili gubimo korišćenjem nekog reketa?; Koliko string
tension (našpanovanost žica) utiče na potencijal snage reketa?...
Potencijal reketa meri snagu, udobnost i kontrolu. Prilikom
udara loptice u reket energija se gubi na sledeće načine:
Savijanje, Uvijanje, Različite rotacije i Trzaj unazad. Sve ove
karakteristike zajedno utiču na stabilnost reketa, a stabilnost
reketa utiče na komfort i kontrolu. Takođe bolji potencijal
reketa ima i bolju zaštitu igračevog ramena i lakta.

Sweetspot (udarna površina)

Sweetspot predstavlja površinu na reketu koja ima dovoljno

veliki potencijal da pravilno vrati lopticu. Odnosno kod
profesionalnih reketa snaga je uglavnom koncentrisana na
sredini reketa i u grlu reketa i za njih kažemo da imaju mali
sweetspot. To igračima omogućava veliku snagu prilikom udarca
sredinom reketa, ali onemogućava pravilno vraćanje loptice
udarcem na periferijama, dok je kod rekreativnih reketa
sweetspot veći i snaga je raspoređena ravnomernije po površini
reketa tako da i loptice koje nisu pogođene sredinom reketa
mogu ipak biti pravilno usmerene. Prilikom odabira reketa treba
imati na umu kakve igračke veštine posedujemo i koje bi nama
karakteristike reketa najviše odgovarale.
 Prvo pogledajmo kako izgleda presek drške
reketa. Drška reketa (GRIP) je osmougaonik koji
smo obeležili stranama: vrh, dno, levo, desno,
kosina 1, kosina 2, kosina 3 i kosina 4. Ključni
zglob kod držanja reketa je zglob kažiprsta, čiji
položaj ćemo pratiti prilikom različitih stilova
držanja. Bez obzira koliko dobar i kvalitan reket
imate jedna od najvažnijih stvari i jedna od prvih
stvari koju treba naučiti je pravilno držanje
reketa. Za različite udarce primenjujemo
različite tehnike držanja reketa. Držanje reketa
se odražava na ugao pod kojim reket udara
lopticu i samim tim utiče na snagu udarca i na
spin udarca. U osnovi ne postoji uneverzalni grip koji je najbolji. Svaki grip ima svoje prednosti i
nedostatke.

Kontinentalni je osnovni grip za sve udarce. Uglavnom se koristi kod: servi,

voleja, slajs udaraca i defanzivnih udaraca. Kontinentalni grip dobijamo tako što
ključni zglob kažiprsta postavljamo na kosinu 1 i takođe dlan se središnjim
delom oslanja na kosinu 1. Kontinentalni grip nam omogućava prednost kod
servisa i visokih udaraca tako što rame i zglob ruke prilikom udarca drži u
prirodno ravnom položaju u pravcu udarca. Ovo dovodi do najmanjeg
opterećenja na rame, a istovremeno omugućava snažne i raznovrsne udarce.
Takođe ovaj grip se preporučuje kod voleja jer omogućava dobru kontrolu
udarca i povratne spinove. Kod ovog hvata kada je ruka u pravom položaju
glava reketa je blago zakošena unazad što pogoduje povratnim spinovima (to su
udarci kada lopticu udarimo u donjem delu tako da se vrti prema nama) i isto
tako pogoduje defanzivnim udarcima. Negatvna strana ovog hvata je što ne
možemo prirodno udariti topspin (udarac kod kojeg pogađamo gornji deo
loptice i gde se loptica vrti od nas) i ako želimo da izvedemo topspin velika je
mogućnost greške.
 Istočni forhend grip dobijamo kada ključni zglob kažiprsta postavimo na ivicu
desno i takođe sredina dlana nam se nalazi na ivici desno. U tom slučaju dlan
je izravnat sa sredinom glave reketa, kao kad biste stavili reket na sto i ravno
ga pokupili. Ovaj grip je najpogodnniji za forhend i za učenje forhenda jer
omogućava direktan ravan udarac sa maksimumom snage i takođe
omogućava topspin udarac. Prilično je lako prebaciti se na drugi hvat sa
istočnog što pogoduje igračima koji žele da izlaze na mrežu. Udarna zona je
višlja i dalja nego kod kontinentalnog gripa što ne pogoduje visokom i
defanzivnim udarcima.

Polu-zapadni forhend grip dobijamo kada ključni zglob postavimo na kosinu 2

dok je središnji deo dlana i dalje na desnoj ivici, ali malo pomeren na dole u
odnosu na istočni forhend grip. Ovaj hvat je veoma popularan kod igrača koji
igraju sa osnovne linije i koji udaraju sa mnogo topspina. Profesionalni učitelji
tenisa ohrabruju svoje učenike da koriste ovaj hvat kod forhend udaraca. Kod
ovog hvata imate veliku kontrolu nad lopticom posebno kod lob udaraca,
kratkih udaraca i pasing šot udaraca. Grip namenjen dobroj kontroli i
agresivnim udarcima sa puno topspina. Pošto je kod ovog hvata glava reketa
blago pognuta napred on može biti nezgodan za vraćanje niskih udaraca gde je
bolje koristiti jedan od prethodna dva gripa.
 Zapadni forhend gip dobijamo kada ključni zglob kažiprsta postavimo na
dno gripa, a dlan nam je još malo pomeren u smeru kazaljke na satu u
odnosu na polu-zapadni grip. Igrači koji vole da igraju na zemljanim teniskim
terenima i koji udaraju sa jako velikim topspinom vole ovaj grip. Prednosti
ovog hvata su u tome što omogućava izuzetne topspin udarce čak i visoko
iznad mreže koji pomeraju protivnika unazad da bi mogao pravilno da ih
uzvrati. Udarna zona je višlje i dalje od svih ostalih forhend gripova. Ovaj
grip je veoma nezgodan kod niskih lopti zbog čega ga igrači na brzim
podlogama gde loptica ostaje dosta nisko izbegavaju.

Istočni bekend grip dobijamo kada ključni zglob kažiprsta postavimo na vrh
gripa. U kombinaciji sa istočnim forhendom ovaj grip omogućava odličnu
stabilnost zgloba. Istočni bekend grip omogućava ravne udarce i udarce sa malo
spina. Može se koristiti kako jednoručni bekend ili u kombinaciji sa istočnim
forhendom, gde dominantnom rukom hvatamo istočni bekend hvat na strani
vrh, a manje dominantnom rukom hvatamo istočni forhend na strani levo.
Negativna strana ovog hvata je u tome što ne omogućava udarce sa puno
topspina.
Ovaj grip dobijamo kada ključni zglob kažiprsta postavimo na kosinu 4. Ovo je
napredni grip koji se preporučuje igračima sa više iskustva. Ovaj grip se može
koristiti kao jednoručni ili kao dvoručni u kombinaciji sa zapadnim forhendom.
Kada se koristi kao dvoručni onda dominantna ruka hvata ovaj grip, a manje
dominantna zapadni forhend grip na kosinu 3. Prednosti ovog gripa su odlični
topspin udarci i mogućnost vraćanja visokih lopti sa topspinom, a nedostaci su
otežano vraćanje niskih lopti. Ovaj grip je veoma popularan na zemljanim
terenima kod kojih je loptica u igri sporija i višlja.

Jedan od najpopularnijih načina držanja reketa sa dve ruke je ovaj grip kod
kojeg je ključni zglob dominantne ruke na kosini 1, a ključni zglob manje
dominantne ruke na kosini 3. Ovo je odličan izbor za igrače koji ne mogu da
postignu punu snagu udarca kod jednoručnog bekenda. Ovim hvatom udarac
se izvodi sa punim zamahom i ovaj hvat ima jak oslonac u ramenu pa je veoma
pogodan za vraćanje servisa, za niske udarce kao i udarce koji zahtevaju puno
snage. Mane ovog hvata su u tome što su igraču obe ruke na reketu i to
smanjuje razdaljinu od tela koju može da dohvati. Takođe ovaj hvat nije
pogodan za slajs udarce (udarce sa povratnim spinom), gde je mnogo
praktičnije preći u jednoručni bekend grip.
http://www.toptenis.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=82