Хиљаду и једна ноћ (арап. ‫ كتاب ألف ليلة وليلة‬Kitāb 'Alf Layla wa-Layla, перс.

‫هزار و یک شب‬
Hazār-o Yak Šab[4]) је збирка прича сабрана током многих векова, од стране разних аутора,
преводилаца и научника широм западне, централне и јужне Азије, и Северне Африке.
Приче имају корене из старих цивилизација Арабије, Персије, Месопотамије, Индије,
Јудеје,[5] и Египта.[6] Основа целокупне збирке је прича о Шехерзади. Позната је још под
именима 1001 ноћ, Арапске ноћи, 1001 арапска ноћ. Неке од најпознатијих су Прича о
морнару Синбаду (седам наставка), Прича о ципелашу Маруфу, Прича о Аладину и
чаробној лампи и Прича о Али Баби и 40 разбојника. Многе приче воде прекло из
народних прича из Абасидске ере, док друге, а посебно оквирна прича, су највероватније
изведене из Пахлавијског персијског рада[7] Хазар Афсана (Hazār Afsān)[8] (перс. ‫هزار‬
‫ افسان‬- Хиљаду прича), који је делом заснован на индијским елементима.[9]

Оно што је заједничко за сва издања „Ноћних прича”" је иницијална оквирна прича о
владару Шахријахu и његовој супрузи Шехерзади и уоквирујући контекст који је
инкорпориран кроз саме приче. Оне произлазе из ове изворне приче; неке су уоквирене
унутар других прича, док друге почињу и завршавају се саме по себи. Нека издања садрже
само неколико стотина ноћи, док друга укључују 1.001 или више. Највећи део текста је у
прози, мада се стихови повремено користе за песме и загонетке и за изражавање
наглашених емоција. Већина песама су појединачни куплети или катрени, мада су неке
дуже.

Неке од прича су веома широко повезане са Ноћима, специфично „Аладинова чудесна

лампа”, „Али Баба и четрдесет разбојника”, и „Седам путовања Синбада морепловца”,
мада оне нису биле део Ноћних прича у њиховим оригиналним арапским верзијама али су
их у колекцију уврстили Антван Галард и други европски преводиоци.[10]