Berđajev je čist subjektivist.

On veruje da filozofija ne može da bude išta drugo do lična i subjektivna, čak i kada svesno teži
tome da bude objektivna. Svaka istinska filozofija nosi pečat ličnosti svog autora ili tvorca.

Antropomorfizam Nikolaja Berđajeva

Antropomorfizam je osnova pogleda na svet Nikolaja Berđajeva. On veruje da je nemoguće

odvojiti osobu od njenih uverenja i saznanja; oni ne postoje zasebno. Ovakav pristup predstavlja
tačku razmimoilaženja sa Dekartovim viđenjem racija ili čiste ideje, koja se ispituje po sebi, bez
uzimanja u obzir osobe koja je zapravo nosilac te ideje.

Takođe, ovakvo gledište predstavlja suprotnost pojmu čistog subjekta predstavljenom putem
Kantove transcendentalne svesti, kao i Hegelovom pojmu univerzalnog duha.

Razlog za odstupanje od navedenih filozofskih uverenja je verovatno nedostatak ljudskog

elementa u njima.

Berđajev kaže da su u pitanju depersonalizovane filozofije koje pomeraju svoj fokus sa čoveka
kao saznajnog subjekta i predstavljaju znanje kao zaseban entitet. S druge strane, Berđajev
primećuje da čak i filozofi koji pretenduju na potpunu objektivnost i dalje ostavljaju jak trag
svojih ličnosti u svojim filozofskim viđenjima.

Zbog toga Berđajev sebe naziva personalistom, pre nego individualistom.Ličnost je ono što
Berđajev smatra glavnim subjektom filozofskih rasprava, koju definiše kao sliku živog i
integralnog čoveka koji razmišlja u okolnostima svoje lične i ljudske filozofije, od koje je
neodvojiv. Zbog toga Berđajev sebe naziva personalistom, pre nego individualistom, jer bi odlika
individualizma mogao da bude egocentrizam.

U svom istraživanju objektivnosti i subjektivnosti on stavlja glavni naglasak na proces

objektivizacije.

Prema njegovom gledištu, svo znanje je subjektivno u svojoj osnovi, a može biti podstaknuto ili
izmenjeno nekim spoljašnjim događajima ili iskustvom. Samo saznanje, međutim, dolazi iznutra.
Pre nego što ga čovek razume ili naknadno osmisli, ono mora predstavljati deo unutrašnjeg
života. Tada nastaje objektivizacija – proces u kojem subjekat postaje objekat.

Čini se logičnom diferencijacija između tri različite vrste objektivizacije: racionalna, moralna i
estetička objektivizacija.

Racionalna objektivizacija nastaje kada osoba uspeva da posmatra sebe sa spoljašnje tačke
gledišta. To je proces u kojem osoba vidi sebe kao objekat, pre nego kao saznajni subjekat.

Moralna objektivizacija nastaje kada druge ljude posmatramo kao objekte, na primer kada
redukujemo ljude na imenioce kao što su prosečan građanin, ljudski kapital, radna snaga ili čak
stanovništvo (populacija).

Estetička objektivizacija vezana je za kreativnost. Najbolja ilustracija estetičke objektivizacije je

umetničko stvaralaštvo ili ostvarenje kreativnog potencijala, odnosno prevođenje kreativne ideje
u kreativni proizvod.