UVOD

Pod pojmom sterilizacije se podrazumeva postupak kojim se uništavaju svi mikroorganizmi u

jednoj sredini. Temperaturom od 100°C uništavaju se vegetativni oblici, a sporogeni oblici se
uništavaju na temperaturi od 100-125°C. Mikrobiološki procesi se izvode pomoću čiste kulture
na hranljivoj podlozi, kako bi se izbegao rast neželjenih mikroorganizama u kulturama. [1]
Proces sterilizacije se najčešče vrši pod uticajem povišene temperature, zračenjem, isušivanjem,
kao i drugim fizičkim postupcima koji imaju za posledicu razaranje bakterijske ćelije. [1]
Dejstvo toplote na mikroorganizme ne zavisi samo od visine temperature i dužine delovanja, već
i od mnogih drugih faktora, zbog toga je neophodno dobro proceniti termičku efikasnost nekog
režima sterilizacije, kako bi se izabrao režim koji će dati određenu sigurnost u pogledu
minimalne mogućnosti preživljavanja spora. [1]
Od velikog značaja je i broj mikroorganizama pre sterilizacije, veća je verovatnoća
preživljavanja mikroorganizama ukoliko je njihov broj veći pre sterilizacije. [1]
1.Sterilizacija hranljivih podloga
Svi mikrobiološki procesi se izvode pomoću čiste kulture na hranljivoj podlozi, uz obezbeđenje
odgovarajućih fizičko-hemijskih parametara okoline. Ukoliko u hranljivoj podlozi, koja se
priprema od priridnih sirovina, zaostanu sve biološke vrste koje se u njoj nalaze, tokom procesa
će doći do njihovog rasta i razvoja, što se višestruko negativno odražava na željeni proces:

– u fermentacionoj tečnosti (podlozi) se odvija paralelno rast više mikroorganizama, što uzrokuje
pad proizvodnosti, – pri kontinualnim procesima može doći do potpunog eliminisanja
proizvodnog organizma, – kontaminanti se mogu naći u finalnom proizvodu, što dovodi do
smanjenja njegovog kvaliteta, – kontaminanti otežavaju izdvajanje finalnog proizvoda pri
separaciji proizvoda, – kotaminanti mogu da razgrade finalni proizvod, na primer antibiotike i –
kontaminacije bakterijskih populacija dovode do autolize ćelija.
Kontaminacija se sprečava:
– upotrebom čistih kultura (inokuluma) proizvodnih organizama, – sterilizacijom hranljive
podloge, – sterilizacijom procesne opreme i bioreaktora, – sterilizacijom svih komponenata koje
se naknadno dodaju u bioreaktor i – održavanjem sterilnih uslova tokom trajanja mikrobiološkog
procesa.
Postoje primeri da se kontaminacija može sprečiti održavanjem vrednosti pH na nivou
nepovoljnom za rast kontaminanata. Na primer, pri proizvodnji piva se koristi hmelj, koji ima
mikrobicidno delovanje.

Sterilizacija podrazumeva eliminisanje, izdvajanjem ili ubijanjem, svih mikrobnih ćelija I

inaktivaciju virusa prisutnih u hranljivoj podlozi, materijama koje se dodaju u toku bioprocesa,
vazduhu ili na samom bioreaktoru ili drugim procesnim uređajima i opremi. Svaki od ovih
materijala zahteva specifičan postupak sterilizacije. [2]

1.1. Postupci, mehanizam i kinetika sterilizacije

Za sterilizaciju se koriste sledeći postupci:

– razaranje strukture ćelija,
– inaktivacija mikroorganizma i
– uklanjanje mikroorganizama fizičkim metodima.

Razaranje strukture ćelija (destrukcija), pomoću jakih oksidacionih sredstava (azotna,

sumporna, hromsumporna kiselina ili toplotom) se koristi redovno u laboratorijskim uslovima,
dok se u industriji za pranje procesne opreme i bioreaktora koriste razblaženi rastvori kiselina.
[2]
Inaktivacijom mikroorganizama sprečava se mogućnost njihovog daljeg razmnožavanja.
Spoljašnje karakteristike ćelija mogu da ostanu u izvornom obliku. Inaktivacija se izvodi
pomoću: toplote (suvom – pregrejanim vazduhom ili vlažnom – vodenom parom), UV ili X
zraka, ultrazvukom ili pomoću hemijskih jedinjenja (formaldehid, alkohol, hlor, etilenoksid itd.).
Pre konačne sterilizacije, procesna oprema se pere deterdžentima i dezinficijensima. [2]

Uklanjanje mikroorganizama fizičkim metodima, tj. sterilizacija pomoću filtracije, se koristi za

gasove i rastvore termolabilnih supstanci (vitamini). Razlikuju se dva osnovna načina:
– apsolutna filtracija, koja se izvodi pomoću kompaktnih filtara, sa definisanim veličinama pora,
– delimična filtracija, koja se izvodi pomoću filtara, čija sposobnost filtracije zavisi od veličine
njegovih pora. [2]

Mehanizam odumiranja populacije mikroorganizama pod dejstvom toplote ili nekim drugim
delovanjem je reakcija prvog reda i može se opisati na sledeći način:
– pod dejstvom toplote
– pod uticajem toplotne energije u suvoj sterilizaciji (pregrejanim vazduhom)
– pod uticajem toplotne energije u vlažnoj sterilizaciji (pregrejanom vodenom parom) [2]

1.2 Sterilizacija hranljivih podloga toplotom

Tokom sterilizacije najvažnije je inaktivisati mikroorganizme koje obrazuju termorezistentne

spore, najčešće se uzimaju karakteristike spora Bacillus stearothermophylus. Vreednosti energije
aktivacije za većinu mikroorganizama su u opsegu od 250 do 290 kJ/mol, mada ima i izuzetaka,
kao na primer Clostridium botulinum sa vrednošću od 343 kJ/mol. Poznato je da su spore mnogo
otpornije na uticaj toplote od vegetativnih oblika ćelija. Zaključak da je konstanta k veća za
vegetativne ćelije nego za spore, što pokazuju podaci u tabeli 1. [2]

Tabela 1. Konstante brzina inaktivacija za sterilizaciju toplotom:

Organizam T (°C) k.10-3 (s-1) Ead (kJ/mol)

Bacillus subtilis 110 450 309
Spore 104 0.57 284
B. Stearothermophilus
Spore 104 7 343
Clostridium botulinum
Pod dejstvom povišene temperature, tokom sterilizacije hranljive podloge odigravaju se hemijske
reakcije između pojedinih komponenti, koji menjaju njen sastav. Tipičan efekat ovih reakcija na
prinos proizvoda je prikazan na slici 1 sa dužim trajanjem sterilizacije toplotom prinos proizvoda
raste, dostiže maksimalnu vrednost, a zatim se smanjuje. Porast prinosa proizvoda je izazvan
dostupnošću nekih komponenti hranljive podlige tek posle njenog zagrevanja, a smanjenje
prinosa proizvoda je i rezultat razgradnje termolabilnih jedinjenja koja utiču na sintezu
proizvoda.

1.3. Diskontinualna (šaržna) sterilizacija toplotom

Diskontinualna ili šaržna sterilizacija hranljive podloge se odvija u tri faze (slika 2):
– zagrevanje do početne temperature sterilizacije Ts,
– zadržavanje na temperaturi sterilizacije određeno vreme i
– hlađenje do temperature bioprocesa Tf. [2]

GRAFIKKK !!!!!!!
Diskontinualna sterilizacija u pogonima manjeg kapaciteta se najčešće izvodi u samom
bioreaktoru u kome se zatim odigrava bioproces. Ređe se izgrađuju posebna postrojenja. Tokom
diskontinualne sterilizacije toplotom mikroorganizmi se inaktivišu u sve tri faze, tj zagrevanjem,
zadržavanjem na temperaturi sterilizacije i hlađenjem podloge. Zagrevanje i hlađenje podloge su
nestacionarni procesi, dok je u fazi zadržavanja podloge proces izoterman. Trajanje zagrevanja i
hlađenja zavise od tipa uređaja za sterilizaciju i radnih uslova. [2]
Promene temperature sa vremenom u fazama zagrevanja i hlađenja zavise od tipa sterilizatora,
temperature grejnog medijuma (vodena para), temperature rashladnog medijuma i njihovih
masenih protoka. Na slici 3 su predstavljena četiri osnovna tipa diskontinualnih sterilizatora. [2]

Slika 3. Četiri tipa diskontinualnih sterilizatora sa različitim načinom zagrevanja:

a) direktno uvođenje vodene pare
b) zagrevanje pomoću električnog grejača
c) zagrevanje vodenom parom ( T=const )
d) hlađenje [2]

1.4 Kontinualna sterilizacija toplotom

Kontinualna sterilizacija se izvodi tako što se hranljiva podloga u kontinualnom toku zagrevanja
drži određeno vreme na definisanoj temperaturi, a potom ohladi do temperature za izvođenje
procesa. Bazira se na principu “visoka temperature- kratko vreme” tj. Hranljiva podloga se
zagreva do visoke temperature za kratko vreme, drži kratko vreme na konstantnoj visokoj
temperaturi a zatim brzo ohladi do temperature bioprocesa. U praksi, lakše je proces sterilizacije
kontrolisati promenom temperature, nego trajanjem perioda zadržavanja na određenoj
temperaturi. [2]
Kontinualna sterilizacija toplotom se preporučuje za bioprocese velikih kapaciteta, kao i za
bioprocese koji ne zahtevaju visoki kriterijum sterilizacije.
U praksi se najčešće koriste dva tipa kontinualnih sterilizatora:
– sterilizator sa direktnim zagrevanjem pomoću pomoćnog injektora
– sterilizator sa izmenjivačem toplote [2]
Sterilizacija sa parnim injektorom (slika 4) se vrši tako što se u hranljivu podlogu direktno
uvodi vodena para visokog pritiska, a istovremeno se i meša u mešaču pomoću Venturi efekta.
Usled intenzivnog mešanja i visoke temperature pare, podloga se relativno brzo dovodi do
temperature sterilizacije. Tako zagrejana podloga se provodi kroz cevni izmenjivač toplote. Po
izlasku iz cevnog izmenjivača toplote, hranljiva podloga prolazi kroz ekspanzioni ventil u
vakuum komori. Para se trenutno ekspanduje, oduzimanjem latentne toplote isparavanja
temperatura hranljive podloge se brzo smanjuje. Uvedena vodena para kondenzacijom razblažuje
hranljivu podlogu. Period zagrevanja i hlađenja su vrlo kratki. [2]
Kontinualni sterilizator sa indirektnim zagrevanjem (slika 5) zagreva i hladi hranljivu podlogu
u setu izmenjivača toplote. Kontaktno vreme tokom zagrevanja i hlađenja je mnogo duže u
poređenju sa vremenom kontakta u sterilizatoru sa direktnim zagrevanjem, ali je doprinos ovih
perioda u ukupnom ciklusu mnogo manji nego u slučaju šaržnog sterilizatora.
Izmenjivači toplote koji se koriste u sistemima za kontinualnu sterilizaciju hranljive podloge su
obično: pločasti, spiralni i tipa cev u cev.
Pločasti izmenjiači se koriste kada su hranljive podloge malog viskoziteta. Prednost pločastik
izmenjivača je dobar prenos toplote, a nedostatak je relativno malo rastojanje između ploča.
Spiralni e koriste za sterilizaciju relativno gustih i viskoznih hranljivih podloga, kao i za podloge
koje sadrže suspendovane čestice.
Izmenjivači toplote tipa cev u cev koriste se za sterilizaciju gustih suspenzija, često se koriste
zbog jednostavnosti konstrukcije. Kao grejni medijum se koristi vodena para, a kao rashladni
medijum voda. [2]