Predavanje 2

1.10.1990. je prvi put proglašen dan starijih osoba, i od tada se obeležava.

Ranjive populacione grupe su podgrupa stanovništva koja ima veću verovatnoću da

razvije zdravstvene probleme, više se izlažu rizicima i imaju lošije zdravstvene
ishode.

„Vulnerabiles“ je ranjeni rimski vojnik. Samim tim, ranjivo ljudsko biće je svaka
osoba koja je emotivno, fizički ili duhovno povredjena.

Starenje je proces koji započinje od začešća i zajednička je svim ljudima.

Starost je normalan fiziološki proces, ali ga smeštamo u „kasnije“ životno razdoblje.

Razlikujemo 3 tipa starenja :
- Biološko starenje
- Psiholosko starenje
- Socijalno starenje

1. biološko starenje podrazumeva promene u funkcionalnim organima pa i na samom

organizmu u toku vremena.
2. Psihološko stranje je vlastita procena starenja
3. Socijalno starenje je način na koji osobe doživljavaju starenje u odnosu prema
društvu.
Faktori koji utiču na starenje su:

- Ishrana
- Način života
- Genetika

Svi ovi faktori se ubrajaju u 3 velike grupe:

- Socijalno-ekonomski (obrazovanje,
razvjenost/dostupnost zdravstvene službe, političke
prilike, ekonomski status, fizička aktivnost, stil
života, uslovi života, ishrana,..)
- Higijensko-ekološki (uslovi klime, uslovi i dostupnost
vode,..)
- Dispozicioni faktor (tu spada genetika)
U odnosu na to koliko godina imaju, pacijente možemo podeliti u 3 kategorije

- Od 65 do 74 god (rana straost)

- Od 75 do 84 (srednja starost)
- Preko 85 duboka starost

Funkcionalne grupe starih:

- Funkcionalno nezavisni (žive nezavisno, čine 2/3

populacije)
- Pacijenti slabog opšteg zdravlja(žive u zajednici uz
pomoć,20 %)
- Funkcionalno zavisni stari (zavisni su od tudje nege,
10%)

Socijalna reagovanja na starost

1) „Ejdžizam“ uvodi Batler 1969
Označava diskriminaciju vezanu za starost, kada stariji nemaju isti tretman kao i
osobe mladje dobi. Prava su im uskraćena, i ovaj pojam označava reakciju vezanu za
osećaj ugroženosti. Komponente ejdžizma su predrasude i diskriminacija.
2) „Stereotipi“
3) Mitovi i predrasude (Predrasude prema starijima i starima su stečene i
naučene, a nisu urodjene)
1.primer ejdžizma : Dva bračna para se nadju kod lekara u isto vreme, ali jedan
bračni par ima 45 a drugi 75 godina. Nakon izlaska iz ordinacije, ustanovljeno je
da je starijem paru posvećena mnogo manja pažnja nego mladjem, i stariji par
nije shvaćen ozbiljno.
2. problem : 2006. godine Davidović izdaje veliki broj lekova koji nije za osobe
starije dobi, ali te lekove ipak koriste ovi pacijenti.
Razlog: Farmaceutske kuće prilikom ispitivanja novih lekova nikad za ispitivanje
ne koriste starije osobe (zbog niza neželjenih efekata, i kao takav lek bi imao
dosta kontraindikacija).
Promene u starosti:
- Bihevioralne (izmena ponašanja)
- Psihološke
 - Zdravstvene
1) Promena u ponašanju nastaje zbog gubitka radnog odnosa, povećane
zavisnosti od drugoh, socijalne izolacije, pojačanog zahteva za adaptacijom
na novonastalu okolinu.
2) Psihološke promene su slabljenje motivacije i sužavanje interesa i
biopsihosocijalni gubici.
Činioci intelektualne sposobnosti i njihovo snižavanje sa starenjem:
- Vrsta intelektualne Sposobnosti (pamćenje se
snižava posle 50god)
- Nivo ranije razvijenosti intelektualne sposobnosti
(Ako je intaligencija u mladosti bolja, ostaće i u
starosti)
- Intenzitet mentalne aktivacije (Starijim osobama se
preporučuje mentalna aktivnost, da ne zameruju
mentane sposobnosti kako one ne bi zamrle).

Predavanje 3
Malnutricija

Zastupljena je kod funkcionalno zavisnih pacijenata i povezana je sa:

- Redukovanom snagom
- Depresivnim stanjima
- Infekcijama
- Lošim kliničkim stanjem
Pored opštih medicinskih, subjektivni i objektivni problemi u usnoj duplji su
značajan faktor gubitka telesne težine i slabljenja organizma, pa dolazi do
ishemije.
Malnutricija može biti izazvana:
- Neadekvatnom ishranom
- Problemima sa zubima i neadekvatnim nadoknadama
- Redukovanim apetitom zbog bolesti
- Kserostomijom zbog lekova koje uzimaju
- Institucionalnim okruženjem
Teškoće u žvakanju su povezane sa stomato-protetskim statusom i redukcijom
nestimulisanog i stimulisanog protoka pljuvačke.
Pljuvačka je najviskoznija od 6-18h.
Hospis je ustanova gde se može držati stara osoba.
Nutritivna procena se odredjuje koristeći MNA i može se obaviti kada FZP
(funkcionalno zavisnih pacijenata) smeštenih u ustanovama za dugotrajnije
zbrinjavanje.
Ovakvo ispitivanje se sastoji od jednostavnih merenja. Parametri su:
- Antropometrijska merenja (težina, vidina, gubitak
težine)
- Opšte fizičke i neuropsihološko stanje
- Dijatetska pitanja (žvačna sposobnost, broj obroka)
- Subjektivna procena stanja zdravlja i ishrane
Rano zbrinjavanje podhranjenih pacijenata u kombinaciji sa stomatoprotetskim
zbrinjavanjem je od velikog značaaja za poboljšanje nutritivnih parametara.
Deficit zuba ili neadekvatne proteze su prepreka za poboljšanje pacijenta
dijetatskih navika. Oralni komfor, odgovarajuća mastikatorna sposobnost i ishrana
su značajni za kvalitit života FZP-a. Dobra mastikacija pomaže mehaničku obradu
hrane i utiče i na izbor hrane. Ona ne stimuliše apetit, niti povećava kvalitet života.

Predavanje 4
Kvalitet života pacijenata starije dobi

Starenje je dinamičan proces uslovljen biološkim, fiziološkim, vremenskim i

socijalnim faktorom koji retko idu u prilog protetskoj terapiji.
Problemi straijih nisu uzrokovani starenjem već bolestima, tj gubitkom zdravlja.
Dužina ljudskog veka se produžila, a smatra se da će 2050 godine 2 straije osobe na
svako dete. Porast udela starijih ljudi je rezultat poboljšanja života i napretka
medicine.
1) Prema starosnoj dobi delimo:
o 65-74 mladi stari
o 75 -84 srednji stari
o Preko 85
2) Prema stepenu samostalnosti
o Funkcionalno nezavisni
o Pacijenti slabog opšteg zdravlja
o Funkcionalno zavisni stari
Faktori koji utišu na izbor terapije modaliteta:
- Opšte i oralno zdravlje (pacijenti popunjavaju
formular o zdravstvenom stanju)
- Zadovoljstvo i uspeh ranijoh protetskih tretmana
- Dodatna procena mentalnog statusa
 - Konsultacija sa ordinirajučim internistima
Specifičnosti:
-Odstupanje od konvencionalnih proteza (parcijalna plošasta kao definitivna zubna
nadoknada, remodelacija, tehnika kopiranja).
-Korišćenje subjektivnih indikatora
Subjektivni indikatori oralnog zdravlja: (To je ono što pacijenti primećuju i na šta
se žale)
Korišćenje samo objektivnih i kliničkih indikatora o zdravlju. Ne uključuje samo
funkcijski i psihosocijalni aspekt zdravlja.
Posmatranje oralnog funkcionisanja i protetskog tretmana iz ugla pacijenta postaju
neophodnost u savremenoj stomatološkoj rehabilitaciji.
Kvalitet života:
Stepen do kog je osoba u stanju da uživa u osnovnim mogućnostima koje pruža život
i da na njih direktno ili indirektno utiče.
OHRQoL je multidimenzionalna procena oralnog funkcionisanja i same koristi za
pacijenta.
Korišćenje je procena stanja i potreba/mogućnosti i kontrola uspešnosti
sprovedenog tretmana.
Oralne bolesti su pre bile vlastite neugodnosti za pacijenta bez nekih znatnih
posledica.
Primenjene terapijske procedure:
- Izrada novih zubnih nadoknada konvencionalnom
metodom
- Readaptacija postojećih zubnih nadoknada
- Tehnika kopiranja zubnih nadoknada podrazumeva
izradu novih koje verno reprodukuju postojeće, sa
iymenama koje su limitirane.
Kod pacijenata starije dobi, ako pogledamo izradu same proteze, ona se sastoji iz:
 1) Klinicki deo: pregled
 Labaratorijski deo: kopiranje proteze
 2) Klinička faza: Odredjivanje MVO i izrada FO
 3) Labarat. Deo: Izradjivanje definitovnog radnog modela i postavka zuba
 4) Klinička faza: Proba voštanih modela proteze
 5) Završni labar. Postupci
 6) Predaja proteze pacijentu
Procena kognitivnog statusa u stomatološkoj praksi se odredjuje tokom prvog
pregleda pacijenta. Potrebno je je odabrati neku jednostavnu proveru koja će dati
podatke o mogućnostima rasudjivanja pacijenta.
Mini mentalni test se u kliničkoj praksi koristi od 1975e. godine. To je jedan od
najpogodnijih testova koji se koriste u uslovima stomatološke službe. Zahteva 5 do
10minuta a testiramo orjentaciju, opažanje, pažnju, memoriju i jezik. Mi stičemo
brzu orjentaciju d ali postoji neko kognitivno oštećenje ali ovim testom je
nemoguće utvrditi tačno o kom oštećenju se radi. Medjutim, nemoguće je izvesti
ovaj mini test ako pacijent ne čuje ili ne vidi.
Postoje odredjeni indeksi koje možemo koristiti za odredjivanje kvaliteta života.
Ima ih preko 100 ali samo 20 je klinički verifikovano. Preporuka je da se koriste
SOSHI, GOHAI, OHIP-49, DIDL, OHIP-14, OIDP, OHIP-6,..

Predavanje 5
Biološki aspekti starenja

Starenje predstavlja životnu enigmu. To je stalan, predvidljiv proces koji se odnosi

na rast i razvoj živih organizama.
Možemo reći da je starenje zbirni proces (pojam) za skup procesa koji doprinose
pogoršavanju zdravlja i konačno, smrti kao krajnje posledice starenja. Zavisi od
naših gena, uticaja životne okoline, i stila života.
Biološki razvoj ima svoje zakonitosti jer se u toku celog života procesi anabolizma i
katabolizma nalaze u uzajamnoj vezi, ali njihov odnos je različit. Fizičko tanje se
menja, a fizički proces starenja utiče na kognitivne, socijalne, psihičke, i duhovne
karakteristike.
Efekti starenja se uočavaju na njegov spoljni izgled. Osnova starenja je različita
makromolekularna promena na DNK, prot. Ćelijske membrane, i na kraju vode ka
smrti.Patološko starenje obuhvata fiziološko starenje i pojavu sistemskih bolesti.
SVAKA OSOBA STARI RAZLIČITO!!
Biološke teorije starenja su:
 Evolucione
 Sistemske
 Ćelijske
-Biološka teorija: Dužina života zavisi od mutacije i selekcije gena. Akomulacija i
mutacija nastaju pod uticajem egzogenih faktora.
-Sistemska teorija obuhvata :
 Imunološke promene: stvaranje autoantitetla
 Neuroendokrina: Opadanje nivoa hormona i neurotransmitera
  Teorija stresa: Trošenje adaptivne energije u zbiru

-Biološka (ćelijska) obuhvata promene na svim delomima ćelije i njenim organelama

(ćelijka, mitohondrijalna, oštećenje DNK, oštećenje telomera, ..)

-Genetska teorija obuhvata neuroendokrini sistem.

Promene su :
 Starosni sat (Starosna sekvena utkane su u nervni i endokrini sistem,
a sat se aktivira skraćenjem telomera)
 Unakrsno povezivanje
 Slobodni radikali
 Kalorijska restrikcija
 Nakupljanje loših popravki

Posledice starenja su organske promene u sistemima (KVS, END, GIT). Neki efekti
starenja se mogu usporiti i donekle sprečiti.
Prevencija zahteva učešće u zdravstvenom obrazovanju. Stil života odredjuje
koliko ćemo i kako stariti. Fizička aktivnost leči KVS oboljenja i depresiju.
Preporučuje se:
 Uravnotežena ishrana
 Redovno vežbanje
 Stalne i redovne zdravstvene kontrole
 Smanjiti ili potpuno izbeći pušenje
 Praktične bezbedosne navike

Postoje dve vrste starenja 1) hronološka (koliko dugo živimo) 2) biološka

Zdravo starenje obuhvata vežbanje, smanjenje stresa, duhovitost, intelektualni
trening, ishrana, socijalna pomoć.

Kvantitet i kvalitet života se poboljšava ograničavanjem hrane, opštim nivoom

aktivnosti i fizičkim vežbama.
Količina života je vrednost, samo ako je kvalitit života podnošljiv a cilj produženja
izvodljiv.
Naravno, moramo uzeti u obzir i individualne karakteristike (genetika, bolesti,
odnosi fizioloških sistema, biološki sistemi unutar pojedinca, način života,
ponašanje, kultura, pol, obrazovanje, ..)
Demografija

Srbija je medju 11 zemalja u svetu, gde će broj stanovnika otpasti od 2015 do

2055. To je zbog uslova i načina života, ali i mladih koji odlaze.

Migracije
 63 miliona više umrlih nege novorodjenih
 31 milion migranata
 Stanovništvo Evrope se smanjuje za 35%

Kada je veći broj starih nego mladih, onda je veći broj penzija, a mali broj ljudi koji
treba da zarade.

Procena zdravstvenog stanja i modifikacija terapijskog stanja

Značaj identifikacije pacijenata rizika:

 Značaj anamneze
 Potrebno je odraditi dopunske laboratorijske analize
 Ako zatreba, potrebno je dopunsko konsultovanje sa lekarom specijalistom
Dakle, potrebno je:
 Definisati medicinski problem
 Sprovesti intervenciju (nakon konsultovanja sa specijalistom i pokušati
da se spreči nastanak komplikacije)
 Identifikacija oralnih komplikacija

SVAKI PACIJET KOJI IMA PREKO 80 GODINA, A ZDRAV JE, SVRSTAVA SE U

ASA II PACIJENTA RIZIKA.

Predavanje 6

Adaptacija totalne proteze kod pacijenata starije dobi

 Fonetska adaptacija
 Mastikatorna adaptacija (razikuje se kod pacijenata koji su nosili ili koji
nikad nisu nosili protezu)
 Psihička (adaptacija na strano telo u ustima
Implanti za totalnu protezu mogu biti: MINIIMPLANTI ili KONVENCIONALNI.
U svetu se stavlja 2 implanta u maxilau i 2 u nandibulu, a kod nas u maxillu 6 a u
mandibulu 4.

Predavanje 7

Distribucija okluzalnih opterećenja kod različitih zubnih nadoknada

Predavanje 8

Protokol stomatoprotetičke rehabilitacije funkcionalno zavisnih pacijenata

Pacijenti koji su funkcionalno zavisni nisu sposobni da žive samostalno, zavisni su od

tudje nege , bilo da je ona u kućnim uslovima ili u stacionarnim ustanovama. Takvi
pacijenti čine 5% populacije.

Planiranje
Bitno je indetifikovati njihove osnovne prinedbe u vezi sa funkcijom i estetikom
prisutnih zuba (zubnih nadoknada). Pacijent će imati koristi od buduće protetske
nadoknade ukoliko ona pomaže u rešavanju primarnih problema. Može se
modifikovati stara ili izraditi nova proteza.
U dijagnostičke svrhe se privremeno podlaže proteza kako bi se uočilo da li dolazi
do redukcije mastikatornih problema.
Kod pacijenata koji su u staračkim domovima potrebno je:
 Poznavanje pacijentovog opšteg i oralnog zdravlja.
 Postojanje stomatološke službe unutar gerijatrijske ustanove i njene
mogućnosti da izvrše odgovarajuću terapiju.
 Edukacija osoblja i pacijenata zavisnih od tudje nege o značaju održavanja
oralnog zdravlja.

Terapijska potreba je normativna a klinička je ona konstatovana tj realna potreba.

Takodje, postoji i praktična koja se sprovodi na zahtev FZP u domovima.

Nametanje izrade nove proteze pre će umanjiti nego poboljšati kvalitet života
Očekivan preostali život pacijenta Indikacija
Ograničen Palijativno
Nekoliko god Plan terapije

Što se tiče plana terapije, ona se zasniva na

 Ekstrakciji beznadežnih zuba
 Protetske terapije
 Primarne preventivne mere

Zadaci tokom planiranja i sprovodjenja:

 Indikacija i indentifikacija svih lekova
 Zadobivanje poverenja
 Dijagnostika oralnog zdravlja
 Oralna higijena (edukacija i motifikacija)
 Racionalni protetski tretman i uključivanje negovatelja
 Kratak vremenski period u kom se tretman izvodi
 Instrukcija pacijenata

Osnovni klinički simptomi:

 Gubitak memorije
 Propadanje moći govora
 Slabo rasudjivanje uz očuvanu motoriku

Demencija
1) Rani stadijum (1-4 god)
Moguća je većina procedura. Protetski tretman rezultira dobar rad uz lako
održavanje.
2) Umereno razvijena (2-8 god)
Fokus je na održavanju stanja, i na profilaksi
3) Kasni (6-10)
Kognitivna oštećenja su jako intenzivna pa se tretman izvodi samo u hitnim
stanjima.

Modaliteti:
 Umeren tretman
  Intenzivan tretman
 Hitan tretman

Predavanje 9

Stomatološki aspekt pacijenata na hemioterapiji

Potrebni je znati da dolazi do promena :

 Supresija kostne srži (leukopenija, trombocitopenija, anemija)
 Zapaljenski procesi sluzokože (mukozitis)
 Infekcije (bakterijske, virusne, gljivične)
 Krvarenja
 Kserostomija

Maligna oboljenja predstavljaju sistemsko oboljenje, i terapija je hirurška,

hemioterapija, radioterapija i nekad biološka.
Preporuke su:
 Pre početka hemioterapije potrebno je konzervativno zbrinjavanje zuba
 Ekstrakcija zuba u maxilli može se obaviti najmanje 5 dana pre početka
hemioterapije.
 Ekstrakcija zuba u mandibuli se obavlja najmanje 7 dana pre početka
hemioterapije.

Stomatološki aspekt pacijenata na adioterapiji:

1) Pljuvačne žlezde: kserostomija › periodontalna oboljenja, bakterijske i
gljivične infekcije, radijacioni karijes
2) Sluzokoža: MUKOZITIS se javlja već u 3. Nedelji zračenja
3) Mišići: fibrozne promene mastikatornih mišića › trizmus
4) Koštano tkivo: gutitak osteocita, hipovaskularizacija, i hipoksija tkiva ›
OSTEORADIONEKROZA

Zato se preporučuje:
 Konzervativno zbrinjavanje zuba pre pošetka RTH
 Potrebne ekstrakcije izvesti najmanje 2 nedelje pre početka RTH, a
optimalno bi bilo 3 nedelje.
  Obrada i primarno ušivanje rane
 Antibiotska profilaksa
 Trombociti manji od 50.000, onda je indikovana transfuzija
 Ako su neutrofili manji od 1000, odlaže se ekstrakcija
 Otklanjaju se sve realni i potencijalni izvori dentogene infekcije, koje bi
mogle zahtevati hiruršku terapiju, i koje bi mogle da izazovu sledstvenu
osteonekrozu vilica, pre početka bisfofonatne terapije.

Bisfonati se mogu davati:

1) Oralno (Fosamax, Bonviva, Didronels)
2) Intravenski (Zometa, Bonviva, Aredia)

Osteonekroza nastaje kao posledica radioterapije, i to dentoalveolarne hirurške

intervencije (60%) a 40 % kao posledica infekcije ili traume.

Terapija osteonekroze
 Otklanjanje nekrotičnih delova koštanog tkiva sa minimalnom traumom
okolnih tkiva.
 Sistemska primena antibiotika
 Sistemska primena analgetika
 Ispiranje usne duplje antiseptičkim sredstvima
 Izrada zaštitnog stenta od mekanih materijala

Bisfosfonatnim lekovima uzrokovana osteonekroza viličnih kostiju (BRONJ)

Dijagnostički kriterijumi:
1) Eksponirana kost maksilofacijalnog predela u periodu dužem od 8 nedelja
2) Pacijent je bio ili je i dalje na terapiji bisfosfonatima
3) Pacijent nije bio na zračnoj terapiji vilica.

Gerijatrijski pacijenti

Kod starijih pacijenata usled hroničnih bolesti inaktivacija i eliminacija LA su

usporeni i redukovani što povećava rizik od toksičnih reakcija.
Veliki procenat pacijenata ima neko KVS oboljenje.
Artikain je anestetik izbora jer se brzo metaboliše i eliminiše.
Artikain je anestetik izbora sa malom koncentracijom adrenalina (1:200.000 i
1:400.000) preporučen je kod KVS pacijenata.
Terapija bisphoshonatima inhibira dejstvo osteoklasta. Ovaj lek se koristi u lečenju
multiplemijeloma, osteoporoze, Pagetove bolesti, i metastatskih promena ako je
karcinom dojke. Medjutim ovaj lek će dovesti do osteonekroze vilice.
Neki lekovi (parabeni ((koji je bakteriostatik)) i bisulfati ((antioksidans)) mogu
dovesti do alergijskih reakcija.
Zato su preporuke da se koriste anestetici koji nemaju vazokontriktore (adrenalin i
noradrenalin), da se koristi anestetik za koji je na alergijskim probama isključena
pozitivna reakcija, i uvek imati u ordinaciji antišok terapiju.
Dodatne mere : ispirati usta hlorheksidin glukonatom pre intervencije i da se vodi
dobra higijena usta i zuba.

Kada koristimo antibiotike?

 IMPLANTIRANI VEŠTAČKI ZALISCI
 PRETHODNO PREBOLOVAN ENDOKARDITIS
 IMPLANTIRANO SRCE KOJE RAZVIJA PATOLOGIJU VEZANU ZA
ZALISKE
 OZBILJNIJE URODJENJE SRČANE BOLESTI
(Nelečena urodjena srčana oboljenja praćena cijanozom, 6 meseci nakon
hiruškog lečenja urodjenih srčanih oboljenja, lečena urodjena srčana
oboljenja sa rezidualnim defektima ((needotelizovani delovi aloplastičnih
materijala))

Nećemo ih koristiti kada pacijent ima

 Baj pass koronarnih arterija, ili implantirane stentove
 Pace maker
 Preležao je reumatsku groznicu
 Prelezao je aortnu ili mitralnu stenozu
 Miokardiopatije

Antibiotska profilaksa (oralna primena)

Odrasli: 2g amoksicilina 1h pre intervencije
Deca: do 10god polovina doze za odrasle
Do 5 god četvrtina doze za odrasle
Pacijenti koji su alergični na penicilin, dajemo im klindamicin 600mg 1h pre
Deci do 10 god se daje polovina odrasle doze, a deci do 5god četvrtina doze.

Ako govorimo o parenteralnoj primeni dajemo klindamicin:

Odraslima: 600mg iv. 30 min pre
Deci 20mg/kg iv. 30min pre
UKUPNA DOZA ZA DECU NE SME BITI VEĆA OD DOZE ZA ODRASLE

Medjutim, ako se radi o odabiru lokalnog anestetika, imamo 2 varijante, amidni ili
estarski. Amidni anestetički rastvori smanjuju mogućnost alergijskih reakcija,
smanjuju latentni period, i produžavaju dejstvo.

Predavanje br. 10 (grgino)

* Koja vrsta karijesa je specificna za osobe starije dobi:

1. karijes cementa
2. karijes dentina
3. bela mrlja
4. karijes gledji
5. nijedan odgovor nije tacan

* U odnosu na druge dobne skupine u ovoj sečešće javlja gubitak tvrdih zubnih tkiva
zbog:
1. karijesa
2. nekarijesnih promena(abrazije, erozije)
3. tvrdih zubnih naslaga
4. mekih zubnih naslaga
5. nijedan odgovor nije tacan

* Koje su najcesce nekarijesne promene na zubima osoba starije dobi:

1. karijes
2. parodontopatija
3. erozija
4. hronicni karijes
5. pigmentacije

* Kod kojih pacijenata je voluminoznija pulpa:

1. kod dece
2. kod adolescenata
3. kod zenskih osoba
4. kod muskih osoba
5. kod osoba starije zivotne dobi

* Kojim materijalom cemo zbrinjavati lezije u cervikalnom delu zuba kod osoba
starije dobi:
1. glas jonomer cement
2. amalgam
3. kompozit
4. cink fosfatni cement
5. gutaperka.

* Boja zuba kod starijih osoba u odnosu na ostale populacione grupe je:
1. ista
2. svetlija
3. tamnija
4.šarenija
5. nijedan odgovor nije tacan.

* Koje zapaljenje pulpe preovladava u osoba starije dobi:

1. hronicno
2. akutno
3. serozno
4. gnojno
5.hemoragično

* Kod terapije zuba pacijenata ove dobi, izuzetno je vazno da dobijemo podatke o:
1. zdravstvenom statusu
2. mestu stanovanja
3. poslednjoj poseti stomatologu
4. prethodnom lekaru
5. broju ispuna koje ima.

* U slucaju da pacijent prijavi da boluje od sistemskih bolesti, pre pocetka terapije

neophodno je da pribavimo:
1. izvestaj lekara specijaliste
2. izveštaj od bilo kog lekara
3. izjavu da li je imao odredjene simptome
4. izjavu da li želi estetske ispune
5. krvnu sliku

* Na uspeh endodontske terapije poseban uticaj ima jedna od funkcija pulpe:

1. gradivna (formativna)
2. senzorna
3. odbrambena
4. nutritivna
5. nijedna od navedenih

* U kom delu kanala korena zuba se, zbog oboljenja pulpe, najcesće pojavljuju
obliteracije?
1. na ulazu u kanal
2. u koronarnoj trecini
3. u srednjoj trecini
4. u internoj resorpciji
5. u periapeksu.

* U kom slucaju ne smemo upotrebiti elektroodontometriju:

1. ukoliko pacijent nosi pejsmejker
2. ukoliko pacijent boluje od bubreznih oboljenja
3. ukoliko je pacijent uplašen
4. ukoliko pacijent ima kserostomiju
5. ukoliko pacijent boluje od šećerne boleszi

*U odnosu na ostale zivotne dobi, kod osoba starije zivotne dobi moze se očekivati:
1. redukovan zubni niz
2. povecan broj zuba
3.zubik sa nepromenjenim brojem zuba
4. nijedan odgovor nije tacan
5. veći broj zuba sa izraženom morfologijom

* Kod pacijenata starije životne dobi preovladavaju ispuni na:

1. vise povrsina
2. manje povrsina
3. nema razlike
4. karijes imunim mestima
5. nijedan odgovor nije tacan

*Koji je osnovni uzrok gubitka zuba kod pacijenti starije životne dobi:
1. karijes
2. parodontopatija
3. dijabetes
4. pusenje
5. opšte stanje organizma