Pcelar Novi Pcelar 1810 2010 PDF

S blagoslovom
episkopa {aba~kog
Gospodina Lavrentija
1
Sav trud oko ovoga dela posve}ujem
senima Cvetina Savati}a iz Skadra
kod Pecke u znak pijeteta, qubavi
i zahvalnosti. Hvala mu {to me
je uveo u svet p~elarstva!
Milo{ Antoni},
paroh koceqeva~ki
2
Avram Maksimovi}
P ^ E L A R
NOVI PÊLAR
1810
2010
Priredio
Milo{ Antoni}
Apatin
2010
Prvo izdawe
3
Avram Maksimovi}
P~elar
Novi p~elar
Priredio
Milo{ Antoni}
Urednik
Blagoje Svrkota
Recenzent
Zoran M. Mandi}
Saradnici
Bo{ko Crnogorac
Slobodanka Suvajxi}
Priprema i prelom
Mi{a Nemet
Izdava~
“Birograf” Apatin
Za izdava~a
Jovo Medi}
Olivera Medi}
[tampa
“Birograf” Apatin
La|arska 65
Tira`
001-101
P R E D G O V O R
D
va su veka otkako se u Budimu pojavila ~uvena
kwiga somborskog paroha Avrama Maksimovi}a
„P~elar“, odnosno „Novi p~elar“, napisana na slavenosrp-
skom jeziku koji je krajem XVIII i po~etkom XIX stole}a bio
u upotrebi obrazovanih slojeva srpske gra|anske klase pre
svega u Vojvodini, a i u drugim krajevima tada{we
Habsbur{ke monarhije.
Prvih osam strana, pa i naslovna strana „P~elara“,
odnosno „Novog p~elara“, ima drugi slog, ostali sadràj
ovog izuzetnog dela prvog srpskog p~elara-pisca Avrama
Maksimovi}a potpuno je isti.
U rukama vam je, nakon 1810, prvo fototipsko, i ne
samo fototipsko, izdawe velike kwige, koja je prvi siste-
matski rad te vrste kod nas i jedna od najboqih kwiga onog
doba iz te oblasti.
Za ovu veliku priliku, za dvestagodi{wicu, prvu
kwigu u Srba o p~elarstvu priredio je sa slavenosrpskog
na srpski jezik poznati p~elar i odli~ni jezi~ki znalac
Milo{ Antoni}, koceqeva~ki paroh.
Znamenita kwiga ima 240 (2+XVI+198+24) strana i
podeqena je na teoretski i prakti~ni deo.
Prvi deo („Apstraktna razmi{qawa – teoretska –
koja sadrè neophodna znawa o p~elama“) obuhvata 15 glava
posve}enih p~elama uop{te i poslovima p~ela; vosku, sa}u
i medu; dràwu, poloàju, nabavqawu, umnoàvawu i
stanovawu p~ela; poznavawu dobrih ko{nica, znacima
rojewa, proizvodwi matica, bolestima i neprijatelqima
p~ela; razmi{qawu i u~ewu p~elara („Boqe je imati mawe
ko{nica i dobrih, nego mnogo i siroma{nih“) i - razgo-
5
voru p~elara me|u sobom.
Drugi deo („Radni – prakti~ni – u kojem se sve
ve{tine p~elarewa u prole}e, leto i jesen i nu`na starawa
obja{wavaju“) ima 19 glava o izno{ewu p~ela na pa{u;
pothrawivawu ili prehrawivawu mr{avih p~ela,
{umskom p~eliwaku; o tome kako dobru godinu za
p~elarewe prepoznati; o preno{ewu ko{nica, le~ewu
bolesti, grabeù p~ela i o neprijateqima p~ela; o prirod-
nim rojevima, sredstvima za stresawe rojeva i ve{ta~kim
rojevima; o jesewim poslovima, zimovawu i ubijawu
ko{nica; o isce|ivawu meda, topqewu voska i spravqawu
{erbeta; o na~inu rada s p~elama i o zimskom p~eliwem
stradawu. Sa 59 jezgrovitih poduka, Avram Maksimovi}
briqantno zaokruùje ìvotni p~elarski kalendarski
praktikum („P~elar svagda ima se u~iti“).
Na kraju kwige je dat impresivni spisak prenu-
meranata.
Me|u 353 pretplatnika (168 sve{tenih i 185
gra|anskih lica) nalaze se: mitropolit karlova~ki Stevan
Stratimirovi} sa 2o kwiga, episkop vr{a~ki Vidak sa 10,
episkop ba~ki Gedeon Petrovi} sa 10, visokou~eni Dositej
Obradovi} sa 10, a po jednu kwigu pretplatili su Lukijan
Mu{icki, visokou~eni Joakim Vuji}, Milo{ Vidakovi},
Sava Merkail, Dimitrije Fru{i}, Pavle Atanackovi},
Kosma Josi}, blagorodni i visokou~eni Avram Mrazovi},
filozifije doktor Jovan Beri}, prof. Pe{tanskog uni-
verziteta dr Ludvig Miterpaher…
Me|u imenima prenumeranata su i Jelena, majka
Avramova, supruga Sofija i petoro dece: Julija, Ana,
Gavrilo, Uro{ i Justina.
N a kwigu Avrama Maksimovi}a presudno je uticao

mitropolit karlova~ki Stefan Stratimirovi},
za koga je wegov savremenik mudri Dositej Obradovi}
zapisao: „Neka se ute{i i vozraduje celi srbski rod, koji
blagodare}i Bogu, sad slobodno moè re}i: Takav nam
(do|e) arhijerej: blag, rodoqubiv i prosve{ten“.
„P~elar“, odnosno „Novi p~elar“, bio je rado i sves-
rdno prihva}en i u praksi kori{}en.
Uz to je izazivao i dvoumqewa: da li je re~ o jednoj
ili o dve kwige i - koji je egzemplar prvo {tampan.
6
Na stogodi{wicu izlaèwa „P~elara“, odnosno
„Novog p~elara“, oglasili su se u „Brankovom kolu“, tim
povodom, znemeniti profesori i p~elari Jovan
@ivanovi} i Ivan Ma{irevi}.
Ivan Ma{irevi} je „opazio da se natpis, prikaz i
predgovor u wegovu egzemplaru ne slaù sa natpisom,
prikazom i predgovorom“ u egzemplaru Jovana @ivanovi}a
izraziv{i slede}i stav:
„Hote}i da se i u „Brankovom Kolu“ u~ini spomen na
ovog znamenitog Srbina, u~enog i uzornog sve{tenika i
prvog kwièvnika srpskog u p~elarstvu povodom stogo-
di{wice wegova znamenog i po starini i po vrednosti dela
a prvog te vrste u Srpstvu, ho}u ujedno u ovom kwièvnom
listu da izazovem re{ewe jedne zamr{enosti o tom
kwièvnom delu Avrama Maksimovi}a“.
Ne upu{taju}i se u naga|awa o spomenutim razlika-
ma, I. Ma{irevi} je zamolio J. @ivanovi}a da saop{ti
svoj izvor „pa }e time ukloniti nedoumicu i zadovoqiti
radoznalost mnogih ~italaca“.
Jovan @ivanovi} se oglasio:
„Tekst je u jednom i drugom egzemplaru isti samo se
razlikuje po natpisu, prikazu i predgovoru“.
Sad je pitawe, koji je egzemplar prvo {tampan: Da li
„P~elar“ ili „Novi p~elar“?
Jovan @ivanovi} je ponovo bio nedvosmislen:
„Ja mislim da je Avram Maksimovi} prvo {tampao
Novi p~elar“.
Jovan @ivanovi} je izneo i slede}e obja{wewe:
„Ja mislim da je Avramu Maksimovi}u mitropolit
Stratimirovi} kazao, da u natpisu svoje kwige izbaci ono
Novi, pa da ostavi samo P~elar, jer ne}e da P~elar ima kakve
sveze sa onim buweva~kim uputom, koji je napisan ~istim srp-
skim jezikom, kojemu je on bio protivan. On to uputstvo nije
smatrao za svoje, jer je latinicom i srpskim jezikom
napisano, a }irilicom i slavenosrpskim jezikom nije bilo
srpske p~elarske kwige prije Avramovog P~elara, zato nema
smisla, da se zove Novi P~elar, nego samo P~elar“.
Naime, pre wegove kwige iza{lo je u Somboru, 12. maja
1789. godine, veoma zanimqivo Uputstvo kako treba raditi
7
oko p~ela napisano na „ilirskom“ jeziku, kako se u
Austrijskom carstvu nakon administrativnih mera od 1779.
godine, nazivao jezik pravoslavnog i katoli~kog
stanovni{tva, tj. Srba i Hrvata. Napisao ga je ikavskim
nare~jem, a {tampao arhai~nom latinicom ba~ki kameralni
p~elarski inspektor u Somboru Josip Toldi. To uputstvo je
posle prevedeno sa „ilirskog“ na ma|arski i nema~ki jezik.
Osim naslova kwizi Avram Maksimovi} je izmenio i
prikaz (posvetu) i predgovor. Mitropolit Stratimirovi}
se navodno nije zadovoqio prikazom u „Novom p~elaru“,
traìo je da se izmeni, „jer mu je bio suvi{e dostojanstven,
traìo je malo vi{e servilnosti“.
Kad se uporede prikazi, tako nekako i ispada.
U prikazu u „Novom p~elaru“ napisao je samo neko-
liko lepih re~i o mitropolitu, dok je u „P~elaru“ to
mnogo bogatije kazao. Tako isto je Avram Maksimovi}
izmenio i predgovor i u wemu spomenuo poimence kwige
p~elarske koje je dobio iz biblioteke mitropolita
Stratimirovi}a, a koje nije spomenuo u „Novom p~elaru“.
Jovan @ivanovi} zakqu~uje:
„Jasno se dakle vidi za{to je Avram Maksimovi}
morao ponovo {tampati u P~elaru natpis, prikaz i pred-
govor, te otuda imamo po sadràju jednu istu p~elarsku
kwigu sa dva razli~ita natpisa, prikaza i predgovora.
Otuda dakle [afarik spomiwe spomenutu kwigu Avrama
Maksimovi}a s druk~ijim natpisom nego {to je u biblijo-
grafiji Stojana Novakovi}a. Otuda i mi pojedini imamo
jedni sa ovakvim natpisom, a drugi sa druk~ijim natpisom
jednu istu p~elarsku kwigu od Avrama Maksimovi}a“.
P rvi srpski p~elar – pisac, prosvetni radnik,

sve{tenik i uzorni ekonom, Avram Maksimovi}
rodio se u Somboru 9. septembra 1772. godine „u prostoj i
siroma{noj ku}i svojih roditeqa, koji su po zanatu bili
opan~ari. Ocu mu je bilo ime Damjan, a materi Jelena; osim
Avrama imali su jo{ jednoga sina Jeftu, koji posle od oca
primi zanat, a Avram je u~io {kole“.
Avram Maksimovi} je u Somboru zavr{io glavnu
(osnovnu) {kolu i Mrazovi}evu Normu, koja je kao
tromese~ni te~aj od 1. maja 1778. bila prva institucija za
pripremawe u~iteqa u Srba i ju`noslovenskih naroda
8
uop{te, a potom Bogosloviju u Sremskim Karlovcima.
Kada se iz Sremskih Karlovaca vratio ku}i, „ode u
Se~uj i tu se oèni; tada mu je bilo 17 godina, a uzeo je devo-
jku od 28 godina; sa wome je imao petero dece, dva sina i tri
k}eri; k}eri je razudao a sinove dade na {kole, od kojih
stariji Uro{ kao pravnik umre jo{ od 18 godina, a mla|i
Gavra svr{i bogosloviju i postane u~iteqem u Somboru“.
Za|akonio se 1790. godine u Novom Sadu i iste
godine postane u~iteq i |akon u Starom Sivcu, gde je
slu`bovao do 1794. godine, kada je postavqen za paroha u
Le|enu, danas Ri|ici na srpsko-ma|arskoj granici.
Tamo je u vrtu spahije Kova~a zavoleo ba{tovanstvo,
vo}arstvo i p~elarstvo, kome je poklonio osobitu pa`wu.
Kada je 1803. godine preme{ten u Sombor, za paroha
Sveto|ur|evskog hrama, kupio je 14 jutara zemqe iza ~arde
na putu Sombor – Svetozar Mileti} prema Subotici i na
tom zemqi{tu podigao ba{tu, vo}wak sa rasadnikom i
{umu sa p~eliwakom.
Wegov lepo ure|en i redovno odràvan posed bio je
{kola za vo}arstvo i p~elarstvo. To je bila ugledna
ekonomija koja je nesumwivo doprinela razvoju poqo-
privrede somborskog kraja.
A vram Maksimovi} je znao i latinski, ruski,

nema~ki i ma|arski jezik. Preveo je kwigu dr
Ludviga Miterpahera o p~elarstvu i poslao je mitropoli-
tu Stefanu Stratimirovi}u na ocenu. Stratimirovi} mu je
umesto ocene iz svoje biblioteke poslao nekoliko kwiga o
p~elarstvu s preporukom da iz svih izvadi ono {to je nabo-
qe, jer }e kwiga tako napisana biti daleko boqa nego ako
se drì samo jednog autora.
Tako je nastala prva srpska kwiga o p~elarstvu
„P~elar“ odnosno „Novi p~elar“. Maksimovi} je tim
izvanrednim delom besumwe uzeo prvenstvo osniva~a
p~elarske literature u nas.
U rukopisima su mu ostali Mala ekonomija {kolska,
Travnik serbski, [tudija o proizvodwi, sa|ewu dudova i
deràwu svilenih buba…, zajedno sa episkopom Platonom
(Atanackovi}em), kao i pove}i broj propovedi koje je na
razne prigodne dane narodu govorio.
9
A vram Maksimovi} je imao i veoma zna~ajnu ulogu
u istoriji Somborske u~iteqske {kole. On je dao
inicijativu i zalagao se da Preparandija iz Sentandreje,
1816. godine, pre|e u Sombor i da dobije odgovaraju}u
zgradu. Maksimovi} je od 1829. do smrti bio verou~iteq u
U~iteqskoj {koli.
Tridesetih godina devetnaestog veka, kada je ova
{kola preìvqavala veliku kadrovsku krizu (smr}u
Uro{a Nestorovi}a i odlaskom Pavla Atanackovi}a zbog
zamona{ewa (potowi Platon, vladika budimski i episkop
ba~ki) i Dimitrija Isailovi}a zbog odlaska u Srbiju (u
Beogradu je postao osniva~ i profesor Vi{e {kole - Prve
srpske gimnazije, i bio privatni u~iteq kod kneza
Milo{a), Maksimovi} je sa jo{ dvojicom u~iteqa sa~uvao
prvu srpsku U~iteqsku {kolu.
Povodom 75-godi{wice najstarije ustanove za obra-
zovawe u~iteqa u Srba, slavni pedagog Nikola \.
Vuki}evi} je na proslavi izrekao i ove re~i:
„U ovo najnezgodnije vreme po srpski pedagogijum,
sa~uvao je od kona~ne propasti ovaj prosvetni zavod drugi
katiheta wegov Avram Maksimovi}, zaslu`ni paroh som-
borski, koji je kao jedini profesor sa dva privremena
zamenika Mojsijem Igwatovi}em, u~iteqem realne {kole
novosadske, i Gavrom Maksimovi}em, u~iteqem som-
borskim, pridràvao u ìvotu u~iteqsku {kolu i nastavu
u woj dok nisu nastupili za wu boqi dani“.
M aksimovi} je bio me|u 72 inicijatora i osni-

va~a znamenite Srpske ~itaonice u Somboru,
kada je na osniva~koj skup{tini 24. marta 1845. izabran za
prvog predsednika, koju je du`nost obavqao do smrti.
Umro je u Somboru 13. jula 1845. godine, a sahrawen je
na Velikom somborskom pravoslavnom grobqu na kojem
po~iva zajedno sa velikanima poput pesnika Laze Kosti}a,
slikara Milana Kowovi}a i vrhunskih pedagoga Avrama
Mrazovi}a i Nikole \. Vuki}evi}a.
P rire|iva~ ovog izdawa, protojerej u Koceqevi

Milo{ Antoni}, priznati je p~elar.
Ro|en je 4. septembra 1961. godine u Bresnici kod
Koceqeve, gde je zavr{io osnovnu {kolu, a Bogosloviju u
Sremskim Karlovcima.
10
P~elarstvom se, kao izuzetno ceweni stru~wak, bavi
skoro 25 godina.
Kako sam kaè, imao je sre}u da mu je u~iteq
p~elarstva bio jedan od najiskusnijih podgorskih p~elara
Cvetin Savati} iz Skadra kod Pecke. Zato je wemu i posve-
tio ovu kwigu: „Wemu sam ve~iti du`nik {to me je upoznao
sa tajnama p~elarstva i poklonio mi ve}i deo svoje bogate
p~elarske biblioteke“.
Tako|e isti~e nesebi~nu veliku podr{ku i dragocenu
pomo} porodice - supruge Dragice i k}erki Vesne i Jasne.
P~eliwak mu je u stalnom razvoju, sada ima oko 100
p~eliwih dru{tava (60 Fararovih i 40 DB ko{nica). P~eli-
wak seli na vi{e pa{a u toku godine, a na umu ima znamenitu
misao - pomenutu u ovoj kwizi - da „na osovini rodi med“.
^lan je i sekretar Sve{teni~kog i mona{kog
dru{tva p~elara Eparhija {aba~ke, ~lan Udruèwa
p~elara op{tine Koceqeva i drugih p~elarskih dru{tava.
Bio je u Izvr{nom odboru Saveza p~elarskih orga-
nizacije Srbije od 2004. do 2006. i predsednik Komisije za
priznawa SPOS-a. Dobitnih je mnogih visokih priznawa
na presti`nim p~elarskim izlo`bama, kao i Zlatne medaqe
„Zaslu`ni p~elar“, Diplome „Prof. Jovan @ivanovi}“ i
Poveqe SPOS-a.
Bio je ~lan Uredni{tva uglednog beogradskog
~asopisa „P~elar“ 2007/8. godine.
Veliko interesovawe i trud ulaè u prou~avawe
istorije p~elarstva o ~emu objavquje veoma zanimqive i
~itane rukopise. Ima izvanredan sajt na INTERNETU:
www.pcelarm.com
Za ovu priliku èlim da navedem lepe re~i uvaènog
prote Milo{a Antoni}a, objavqene na wegovom Sajtu:
„Imao sam sre}u da mi do ruke do|e na{a prva kwiga
o p~elarstvu „Novi p~elar“, {tampan u Budimu 1810. godine,
koju je napisao paroh somborski Avram Maksimovi}.
Pomenutu kwigu, kao i predlog da je prevedem, dobio sam od
uvaènog Gospodina Prvoslava Ne{i}a, tada{weg urednika
~asopisa “P~elar” i sekretara Saveza p~elarskih organi-
zacija Srbije. Bila mi je ~ast i zadovoqstvo da tu kwigu sa
slaveno-srpskog prevedem na na{ dana{wi govorni jezik i
ako Bog da, zahvaquju}i velikim qubiteqima kwige i
11
istorije iz Sombora, prevod te kwige stare skoro 200 godine
uskoro bi trebalo da ugleda svetlost dana“.
S
rado{}u vam, dragi ~itaoci, predajemo ovu
jedinstvenu kwigu.
Po prvi put, nakon 1810. godine, imamo nanovo
od{tampanog „P~elara“, odnosno “Novog p~elara“, u ori-
ginalnom slogu na slavenosrpskom jeziku.
Nakon dugog vremena skrajnuta kwiga se, po prvi put,
pojavquje u specijalnom fototipskom izdawu, uporedo na
slavenosrpskom i srpskom jeziku.
Ina~e, slavenosrpski jezik je u borbi za op{te-
srpski jezi~ki standard bio glavni takmac jeziku koji je
uobli~io srpski reformator Vuk Karaxi}.
Sredinom XIX veka obim upotrebe slavenosrpskog
jezika po~eo je da se osetno smawuje, da bi posle 1870. pot-
puno nestao iz javne upotrebe.
O
vde je momenat da se kaè da je rukopis prve
p~elarske kwige u nas izuzetan, skroz koristan,
dragocen i visoko stru~an.
Re~enice Avrama Maksimovi}a su sadràjne, suges-
tivne, ~iwenicama nabijene.
Stil mu je odli~an.
Za moderno doba i za isto takve ~itaoce original
„prevoda“ Milo{a Antoni}a veliki je dobitak, pravi je dar.
T
o je zaista znala~ki i prefiweno ura|en posao,
koji }e biti na korist, i radost nadam se,
p~elarima, p~elarskim organizacijama i wihovim lis-
tovima, novinarima, stru~wacima i zaqubqenicima u srp-
ski jezik i wegovu istoriju, u~enicima, studentima i
nau~nim radnicima. Na korist svima koji vole prirodu i
~uda majke prirode, koji oboàvaju male, prelepe, mo}ne
p~elice i wihove zdrave proizvode, jer - kako je to u
Zanimqivostima objavila presti`na „Politika“ - za jedan
kilogram meda p~ele moraju da pokupe nektar sa ~etiri mil-
iona cvetova i pre|u put ~etiri puta duì od zemqinog
obima. I - na veliku korist na{e kulturne i prosvetne
javnosti i na{e Srpske pravoslavne crkve.
Blagoje Svrkota
12
Faksimili naslovnih strana “P~elara” i “Novog
p~elara” iz 1810. godine
13
Milo{ Antoni}
Deo p~eliwaka sve{tenika i p~elara Milo{a

Antoni}a iz Koceqeve (zima 2008)
14
Avram Maksimovi}
(rad Save Stojkova, Srpska ~itaonica “Laza
Kosti}”, Sombor)
15
16
P ^ E L A R
ili
POUKA
o
PÊLARSTVU
od
RAZNIH PISACA
PRIKUPQENO
i na
slaveno-srpskom jeziku na op{tu korist i
radost izdano
AVRAMOM MAKSIMOVI]EM
P arohom Somborskim
U B u d i m u,
[tampan u Slaveno-srpskoj {tampariji Kra-
qevskog univerziteta ugarskoga
1810.
17
18
WEGOVOJ VISOKOPREUZVI[ENOSTI
VISOKOPREOSVE]ENOM
i
VISOKODOSTOJNOM GOSPODINU
STEFANU STRATIMIROVI]U
Gospodinu kulpinskom
Pravoslavnom
Arhiepiskopu Karlova~kom
i svog
u prestola-kraqevskih naslednika dràvama

nalaze}eg
Slaveno-srpskog i valahijskog naroda
Mitropolitu
i
prelepog Austrijsko-imperijalnog Leopold-

ordena Velikog Krsta
nosiocu
wegovog prestola-kraqevskog veli~anstva
tajnom savetniku
Gospodinu najmilostivijem.
19
20
VA[A VISOKOPREUZVI[ENOSTI
Najmilostiviji Gospodine
V a{oj Visokopreuzvi{enosti
pripisati imam, {to malo delo ovo, pr-
vi kwièvnih trudova mojih plod u
ovom vidu javqa se. Vi meni ka nameri
mojoj najboqi, nego kakav ja
izabrao bejah put otvoriste. Vi
mene nau~iste iz raznih o predsto-
je}em predmetu dela izabrati
najboqe. Vi meni na sam kraj, iz
Va{e izabrane biblioteke
potrebne kwige dati blagoizvole-
ste. Ovo iskreno priznawe moje,
zajedno s kwiìcom, wu kao blago-
pristojnu drugih dela upotrebqe-
nih,
21
22
nih, za prvo ukra{avawe weno, preu-
zvi{enom imenu Va{em posve-
}ujem, primite Najmilostiviji Go-
spodine, u znak toplog mo-
ga blagodarewa za toliku Va{u ka
meni milost i dare`qivost, i udostoj-
te me i ubudu}e Va{eg pokroviteq-
stva, koje s neograni~enim straho-
po{tovawem izumirem.
VA[EG VISOKOPREUZVI[ENSTVA
Svepokorni i najniì sluga

Avram Maksimovi}
Paroh Somborski
23
24
P R E D G O V O R
Koliko je korisno ekonomima, za podi-

zawe blagostawa porodi~nog, pouka o p~e-
larstvu, izvoli blagonakloni ~itao~e ot-
uda suditi, {to premda svi prosve}eni naro-
di p~elu, ~udesnog insekta i prekrasno delo we-
no, s mudro{}u u~enih Pisaca pa`qivo
opisanu imaju, ni{ta mawe i danas razli~ita
opaàwa vr{e i qubiteqima p~elarstva
saop{tavaju.
Ja, s moje strane, dovoqno uveren o koristi

re~enih pouka, i na{av{i tako na tu-
|em jeziku, zaèlim mojim sunarodnicima
prevesti. No pokazav{i delo Wegovoj Visokopreuz-
vi{enosti, na{em Gospodinu Arhiepiskopu i
Mitropolitu, velikodu{no izve{ten i nau~en bih,
i to najboqe i najkorisnije delo izraditi, kori-
ste}i se mnogim nego dràti se jednoga. Na
sam kraj dobih potrebne kwige: Pou-
ke o ekonomiji Gospodina Miterpahera, slav-
nog na Univerzitetu pe{tanskom ekonomije u~iteqa,
Miterpaherove Elemente agronomije; Ekonomski
Magazin (u Moskvi 1781), Ru~nu kwigu seo-
skog
25
26
skog gazdinstva (u Moskvi 1803), Prakti~ni priru~nik
za narodno p~elarstvo (Be~ 1797) i jo{ neka iskusnih
p~elara dela. Ona sadrè iskustvom potvr|ena za-
paàwa i pouke, kako p~elaru s p~elama
postupati treba, da bi one trud wegov do-
stojno nagraditi mogle.
Iz ovih dakle dela, s neophodnom pa`-

wom i birawem, sabrah predloènu kwiìcu, pridav{i
i moja sopstvena zapaàwa. - Puno
nadaju}i se, da }e ti kwiìca moja u dokolici
zabavqawe a u potrebi korist doneti, i preporu~uju}i
se naklonosti tvojoj nalazim
Blagonaklonog ~itaoca
U Somboru 12. maja 1810.
Iskreni po{tovalac
Avram Maksimovi}
SAD-
27
28
NOVI PÊLAR
ili
na~in, kako p~ele dràti treba

od
raznih pisaca
na
SLAVENO-SRPSKI JEZIK PREVEDEN
Parohom Somborskim
U Budimu
[tampan u Slaveno-srpskoj {tampariji
Kraqevskog univerziteta ugarskoga
1810.
29
30
WEGOVOJ PREUZVI[ENOSTI
VISOKOPREOSVE]ENOM
i
VISOKODOSTOJNOM GOSPODINU
STEFANU STRATIMIROVI]U
Gospodinu kulpinskom
Pravoslavnom
Arhiepiskopu Karlova~kom
i svog
u imperatorskih naslednika dràvama
nalaze}eg
Slaveno-srpskog i valahijskog naroda
Mitropolitu
i
prelepog Austrijsko-imperijalnog
Leopold-ordena Velikog Krsta
NOSIOCU
I imperatorskog veli~anstva
tajnom savetniku i dr.
Gospodinu najmilostivijem.
31
32
Va{a Visokopreuzvi{enosti
Arhipastiru Najmilostiviji!
B lagonaklonost Visokopreuzvi{e-
nosti Va{e, svima koji se trude pri-
jatnost, i moja u dopisu ovom p~eli-
wem delikatne mo}i, sa~iwavaju mi
bogoboja`qivu smelost, kada mali
trud ovaj Preuzvi{enosti Va{oj
u~tivo podnosim. Vo|en daqe
po{tewem i prosve}eno{}u ka rodu
i dru{tvu revno{}u Va{om, kojom
korist wegovu umnoìti brinete se,
usu|ujem se malo delo ovo Visoko-
preuzvi{enom imenu Va{em pos-
vetiti. Jer da tako ~italac moj na
samom ~elu kwige ove blistaju}e
Ime videv{i, rado pro~ita, i
lak-
33
34
lak{e uspe. Milosrdno dakle
Visokonajpreuzvi{eniji Gospodine
primite kwiìcu ovu, kao najmawu,
iskrenog - da bih korist otaxbine
podigao - truda moga zastavu, i tako
udostojite me nazvati se ve~no
Va{eg Visokopreuzvi{enstva
svepokornim i najniìm slugom

Parohom Somborskim
35
36
P R E D G O V O R
k
Blagonaklonom ~itaocu
T voja, blagonakloni ~itao~e, o delu mojem

~ista iskrenost, lako }e primetiti trud moj
i korist kwiìce ove, ako rasudi da i ako svi
dosta prosve}eniji narodi divan i u ekonomiji
koristan insekt ovaj p~elu zaista, s mudro{}u
u~enih pisaca pa`qivo opisanu imaju. Ni{ta
mawe i danas razli~ita opaàwa pi{u i
qubiteqima p~elarstva saop{tavaju.
Gospodin Miterpaher slavni na Univerzitetu
pe{tanskom ekonomije u~iteq, nalogom
najvi{eg Saveta ma|arskog nedavno o p~elama
najpristupa~nija pravila izvede i iskustvom
potvrdi. Koja p~elara obu~avaju kako s
p~elama postupati treba da bi one trud
wegov dostojno nagraditi mogle. Kwi-
ìca
37
38
ìca ova budu}i da je na razli~itim ve}
jezicima napisana i radi koristi svoje sunaro-
dnicima Carstva ovoga dovoqno preporu~ena,
~itaju}i je poèlim i ja takvu mojim sunarod-
nicima prevesti. Sednem u ushi}ewu radosti i
tako zapo~eto delce, od razli~itih pisaca
potrebna samo opaàwa sakupqena, s velikim
trudom kraju privedem. Puno se nadaju}i da }e
ti kwiìca moja u dokolici zabavqawe a u
nevoqi korist doneti. I tako èlim ti veli-
ki uspeh i preporu~uju}i se naklonosti tvojoj
nalazim
Blagonaklonog îtaoca
U Somboru
Iskreni po{tovalac
AVRAM MAKSIMOVI]
39
40
Sadràj stvari, koje se u kwizi
ovoj nalaze
D E O I Apstraktna razmi{qawa - Teoretska -

koja sadrè neophodno o p~elama znawe
Glava I Op~elama u op{te

§.1. Opis p~ele
§.2. Tri roda p~ela
§.3. Prvi rod p~ela. Radilice p~ele ili jednake
§.4. Drugi rod p~ela. Trutovi
§.5. Tre}i rod p~ela. Matica
Glava II O poslovima p~ela

§.6. Razni poslovi radilica p~ela
§.7. Jednodu{nost p~ela
§.8. Poslovi trutova
§.9. Poslovi matica
Glava III O vosku, sa}u i medu

§.10. Vosak
§.11. Sa}e
§.12. Med
§.13. Prah cvetni
§.14. Od kuda donose p~ele.
Glava IV O koristi p~ela

§.15. Dràwe p~ela vi{e svega najdostojnije
§.16.
41
42
§. 16. Korist p~ela drevno{}u potvr|uje se
§.17. Jo{ druga korist od p~ela
Glava V O naslonu p~ela

§.18. Poloàj
Glava VI O stanovawu p~ela

§.19. Ko{nica
§.20. Veli~ina ko{nice
§.21. Leto na ko{nici
§.22. Magacini
§.23. O postavqawu ko{nica u naslon
§.24. Alati u p~elarstvu potrebni
Glava VII O poznavawu dobrih ko{nica

§.25. Kvalitet ko{nice
§.26. Spoqa{ni znaci dobre ko{nice u kupovawu
§.27. Unutra{wi znaci dobre ko{nice
Glava VIII O nabavqawu p~ela

§.28. Razne primedbe u kupovawu i prodavawu
p~ela
§.29. Glavno pravilo o kupovawu p~ela
§.30. Vreme za kupovawe p~ela
§.31. Kakve ko{nice kupovati treba?
Glava IX O umnoàvawu p~ela

§.32. Leglo
§.33. Rojevi
§.34. Ve{ta~ki rojevi
§.35. Prirodni rojevi
§.36. Vreme rojewa
Glava X O znacima rojewa

§.37. Plod materije ove
§.38.
43
44
§.38. Znaci izlaèwa prvenca roja
§.39. Ostali znaci izlaèwa roja
Glava XI O proizvodwi matice

§.40. Vreme proizvodwe
§.41. Sparivawe matice
§.42. Znaci leèwa
§.43. Plod materije ove
Glava XII O bolestima p~ela

§.44. Bezmati~nost
§.45. Znaci bezmati~nosti u op{te
§.46. Znaci roja skoro obezmati~enog
§.47. Znaci dugotrajne bezmati~nosti rojeva
§.48. Trulo leglo - pomor p~ela
Glava XIII O neprijateqima p~ela

§.49. Tu|ice - razbojnice p~ele
§.50. Drugi neprijateqi
Glava XIV Jo{ neke ka apstraktnim razmi-

{qawima - teoriji - pripadaju}e primedbe
§.51. Bezvrednim primedbama ne verovati
§.52. P~elar svagda ima ~emu se u~iti
§.53. Boqe je imati mawe ko{nica a dobri
nego mnogo a siroma{ni.
Glava XV Razgovor p~elara me|u sobom o

p~elama
§.54. Za{to iz nema~kih krajeva med i vosak
u Ma|arsku ne donose
§.55. Re{avawe protiv kazivawa
DEO
45
46
DEO DRUGI
Radni - Prakti~ni - u kojem se sva ve{tina p~e-
larewa u prole}e, leto i jesen nu`na starawa
stvarno obja{wavaju
Glava I O izno{ewu p~ela u vreme prole}a

§.56. Kada p~ele iz zimovnika izneti i u
p~eliwak postaviti treba?
§.57. [ta u izno{ewu ko{nica posmatrati vaqa
§.58. O podrezivawu sa}a
§.59. Kako u podrezivawu sa}a postupati treba
Glava II O pothrawivawu ili prihrawivawu

mr{avih p~ela
§.60. Prihrawivawe
§.61. Hrana p~ela
§.62. Znaci gladi u ko{nici
§.63. Na~in prihrawivawa
§.64. Kako sa sa}em p~ele prihrawivati
Glava III O {umskom p~eliwaku

§.65. Starinski medosabirawa obi~aj
§.66. O na~inu traèwa p~ela
Glava IV O poznavawu dobre radi p~ela godine

§.67. Kako dobru radi p~ela godinu narednu
u prole}e primetiti mogu}e
§ 68
47
48
§.68. Znaci ho}emo li mnogo rojeva imati
naredne godine
Glava V O seobi p~ela - preno{ewu ko{nica

§.69. O preno{ewu u op{te
§.70. Pre preno{ewa ko{nica na {to paziti
§.71. Kako ko{nice prenositi treba
§.72. [ta u preno{ewu ko{nica paziti treba
§.73. Voèwe p~ela
§.74. Skidaju}i p~ele s kola na {ta paziti
Glava VI O le~ewu bolesti

§.75. Le~ewe bezmati~nosti
§.76. Trulog legla le~ewe
§.77. Od ~ega se jo{ kvare p~ele
§.78. Neplodnost p~ela
§.79. Kako p~elari sami p~ele svoje neplodnima
u~initi mogu
Glava VII O pqa~kawu - grabeù p~ela

§.80. O pqa~kawu uop{te
§.81. Prilika grabeà
§.82. Kako tu|ice poznati moèmo?
§.83. Kako od tu|ica napadnutim
ko{nicama pomo}i mogu}e
§.84. Kako }emo poznati tu|ice odakle su,
i kako s wima postupati treba
§.85. O sukobu p~ela
Glava
49
50
Glava VIII O neprijateqima p~ela
§.86. Kakvih jo{ neprijateqa p~ele imaju
§.87. Crvi
§.88. Znaci crva u ko{nici nalaze}ih
§.89. Le~ewa
§.90. Le~ewe {ti}ewem od crva
Glava IX O stvarnom umnoàvawu p~ela,

ili o prirodnim rojevima
§.91. Kako ko{nice umnoìti mogu}e?
§.92. Rojevi prirodni
§.93. Koliko rojeva od jedne ko{nice uzeti treba?
§.94. Kakvim na~inom spre~iti mogu}e ko{nicama
da se ne roje?
§.95. Kako vaqa pomo}i p~elama da se roje
§.96. Kako se starawe traì kada rojevi izlaze
§.97. Da roj ne odleti kako je spre~iti mogu}e
Glava X O sredstvima za stresawe rojeva

§.98. Kako rojeve stresati treba
§.99. Pri izlaèwu roja na {to paziti
§.100. O prvencu roju
§.101. O drugencima rojevima
§.102. Pri stresawu roja {ta jo{ paziti treba?
§.103. Sa niska drveta uhvatiti roj
§.104. Stresti roj s visokog drveta
§.105. Uhvatiti roj na koqu, kladama i udubqenim
mestima
§.106. Uhvatiti roj na zemqi
Glava XI O rastavqawu pome{anih rojeva

§.107. O rojevima koji jedan za drugim izlaze
i pome{aju se
§.108
51
52
§.108. O rojevima koji u isto vreme iza|u i
pome{aju se
§.109. Razli~itost rojeva
§.110. Spajawe rojeva
§.111. Moèmo li u jesen rojeve spajati
§.112. Zaustaviti rojeve, ako ve} potrebni nisu
§.113. [teta od mnogih rojeva
§.114. Kroz pro{irewe mesta
§.115. Kroz izrezivawe legla
§.116. O roju koji iz ko{nice beì
§.117. Jo{ neki slu~ajevi pre i posle pojewa
§.118. Vre}a, ili xak radi rojeva
§.119. Opis xaka za rojeve
§.120. Upotreba xaka ovog
§.121. O spajawu nejakih rojeva
Glava XII O ve{ta~kim rojevima
§.122. Od kuda su ve{ta~ki rojevi proiza{li?
§.123. Kroz prevaru
§.124. Kroz rasecawa
§.125. Kroz lupawe
§.126. O isterivawu p~ela
§.127. [ta u promewivawu ko{nica paziti treba?
Glava XIII O starawima i poslovima jesewim

§.128. O promewivawu pa{e
§.129. Raznovrsnost pa{e
§.130. Preno{ewe p~ela na razli~ite pa{e
Glava XIV O zimovawu

§.131. Kako s ko{nicama postupati treba,
kada ih za zimovawe spremamo?
§.132. Kakvo je mesto za zimovawe p~ela
povoqno?
§.133. [ta u postavqawu p~ela za zimovawe
paziti i kako postupati vaqa?
§.134. Razna prostih p~elara mi{qewa o
zimovawu p~ela
Glava
53
54
Glava XV O ubijawu ko{nica
135. Treba li p~ele ubiti s medom zajedno?
136. O na~inu kako ubijati ko{nice
Glava XVI O rastavqawu ili
isce|ivawu meda
137. Kako se med u maloj koli~ini od voska
rastaviti moè?
138. U velikoj koli~ini med rastaviti
139. Izgwe~ivawe
140. ûvawe meda
Glava XVII O topqewu voska
141. Oru|a radi topqewa voska potrebna
142. Istopiti vosak
143. Istiskivawe prvo
144. Istiskivawe drugo
Glava XVIII O spravqawu {erbeta
145. [erbet
146. Kuvawe {erbeta
147. Sir}e
Glava XIX O raznom s p~elama rada
na~inu i o zimskom stradawu
148. Napomene
149. Druge napomene
150. Prilog o ujedawu p~ela
Kratak opis u p~elarstvu nu`nih opaàwa,
na svaki preko godine mesec razdeqeno
D E O
55
56
DEO PRVI
APSTRAKTNA RAZMI[QAWA
(TEORETSKA)
koja sadrè
neophodno
p~elama znawe
57
58
Radnica je p~ela, rod pak ~astan ~ini: wene trudove
carevi i prosti u zdravqe upotrebqavaju. Draga pak je
svima i slavna: ako silom i nemo}na su{tinski ali pre-
mudro{}u dostojno po{tovawa proizvodi.
Pri~e: gl. 6 st. 8.
59
60
GLAVA I
O PÊLAMA U OP[TE
S tvaralac stvorewa, koji je sve iz ni~ega

stvorio radi ~oveka, stvorio je tako|e i p~ele
radi ~oveka, da bi u op{tem ìvotu i kroz wih
posledwi kraj lak{e shvatiti mogao. P~ele u
op{te su ìvotiwe upravo sastavom tela a
neuporedivom kori{}u najve}eg divqewa su
dostojne. P~ele su iz obilne klase insekata,
50 i vi{e vrsta su u~eni p~elarski pisci do
danas izneli, od kojih su neke doma}e, neke
neobi~ne, neke u cvetu, neke u pe}inama ìve, a
neke najzad na{e medonosne p~ele. Ove posled-
we dele se na divqe i pitome: divqe u {upqim
{um-
61
62
{umskim stablima, a pitome u trudom p~elara
gra|enim ko{nicama stanuju. Mi }emo ovde telo
ovog divnog stvorewa ìvo opisati, da bi pre-
mudrost Boìju i u ovoj maloj ìvotiwi slaviti
i hvaliti nau~ili se.
§.1.
Opis p~ele
a). P~ela se sastoji iz tri dela: glave,
grudi i trbuha. Glava na obi~nom mestu ima dva
velika oka koja li~e na mreù, pored ovih,
imaju p~ele na temenu tri mawa oka. Glava u
radilica p~ela pozadi je ravna i kao trouglas-
ta. Na onoj zadwoj ravnini jo{ dva oka imaju,
koje mi samo pomo}u uveli~avaju}eg stakla
moèmo videti. Blagosmotrqiva premudrost
Boìja zato je toliko o~iju p~elama darivala,
da bi one ne samo pred sobom no i iznad sebe i
na strane gledati mogle i tako predvidev{i
neprijateqe svoje, koje slabo{}u svojom nad-
vladati ne mogu, brè pobe}i mogle. Zube i vil-
ice imaju tvrde quskovite, koje se me|utim u
zao{treni vrh ne zavr{avaju, no tumbaste su.
Vilice ove da bi se sastaviti i sklopiti mogle
su kao i`qebqene. Tako da kad se sklope, ne{to
{upqa mesta zaostane. [upqinu tu plodom,
kojeg iz cve}a sabiraju, napuwenu u ko{nicu
donose. Vilice wihove budu}i da su tvr-
de,
63
64
de, sluè im da pupoqke cveta lak{e razviti
mogu. I zaista nalazi se mnogo cvetova koji su
pupoqkom svojim ~vrsto zatvoreni, zato p~ele u
ovom slu~aju, budu}i da nikako ne mogu, bivaju
prinu|ene ozdo progrizati i tako medeni sok
izsisavati.
b). Pod vilicama imaju p~ele naustnik

gde kesu svoju ili gangrije na istom mestu
imaju, one ga po slobodnoj voqi zatvoriti,
izvu}i, na prsa postaviti i {to bi gde
potrebno bilo s wim mogu u~initi. Kad rade
izvuku naustnik, a kada ne rade u kesu ga
postave. Naustnik je wihov tanak sli~an
kosi qudskoj, elasti~an, prstenasto savijen,
i budu}i da je mekan moè se protegnuti,
skupiti i u kesu svoju smestiti. Na vrhu
naustnika prime}uje se neka bradavica o
kojoj su mnogi mislili da ona p~eli umesto
{mrka sluì, kojim bi slatki sok iz cveta
izsisavati mogla. No Reomir, onaj slavni
francuski pisac najbri`qivije p~elu opisu-
ju}i, mnogo nas uverava da ova bradavica nije
oru|e za sisawe, no umesto jezika p~eli je
darovano. Jer prah cveta, koga p~ela bra-
davicom svojom liè, prsnim dlakama tako
pritisne, da ga naustnikom posle lako skupi-
ti moè. Naustnik p~ela verovatno ele-
fantovom je sli~an, jer p~ele kao god i ele-
fant naustnikom jelo uzimaju}i usta
ispuwavaju.
v).
65
66
v). O nadgrudniku tako|e ne{to primetiti
treba. Glava je p~ele s nadgrudnikom nekom
malom cev~icom povezana, i tako kroz {upqinu
ove cev~ice vezu ima. Nadgrudnik je pak tvrdom
quskom pokriven, iz koje su granate dlake
izrasle, da bi p~eli u marqivom sakupqawu
meda pripomagale, jer se na ove dlake cvetni
prah prilepquje. Nadgrudnik je tako|e s trbuhom
kroz tanku cev~icu povezan. Trbuh se na kraju
sastoji iz {est quskovitih prstenova. Ovi
prstenovi su me|usobno elasti~nom korom
povezani, da bi gorwi na dowe silazili i
pewali se, i nemo}nog ovog insekta nepo-
vredqivim u~initi mogli. Krila ima dva.
@eludca dva, od kojih s jednim vezu ima àoka,
odbrambeno wihovo oru|e. Na prsima 6 nogu u
tri reda imaju, u zadwih dveju nogu na pred-
posledwem ~lanku ukazuje se neka trouglasta
lopatica koja nije dlakama obrasla, no gola i
glatka ostala. Lopatica ova naokolo ogra-
ni~ena je ne{to debqim povelikim dlakama i
sluì tome da bi u woj kao u kotarici kakvoj
p~ele tovar svoj udobno nosile, jer p~ele pored
sokova prah iz cveta sakupqaju, u male loptice
uvaqaju, koje posle u opisanim kotaricama u
ko{nicu donose. Ovo mi zapaziti moèmo kad se
p~ele iz poqa vra}aju, gde neke crvene a neke
ùte loptice na nogama nose. Pored toga u pos-
ledwem ~lanku noge prime}ujemo neku metlicu, s
kojom
67
68
kojom p~ela cvetni prah, u kojem se vaqala,
s nadgrudnih dlaka, i celog tela svog na putu
s~isti, u lopte ga uvaqa, i kao {to smo ranije
rekli u kotarici ka toj odre|enoj ku}i donosi.
Jasno dakle vidimo da je svemogu}i Bog silu i
premudrost svoju u insektima ìvotiwskim pon-
ajvi{e pokazao.
g). Na kraju ova ista p~ela u vrhu trbuha

ima àoku, koja opet svoju sopstvenu cangriju
ima, u kojoj kad je p~ela u miru àoka zatvore-
na stoji. Da bi mi àoku videti mogli, trbuh
p~ele treba ne{to stisnuti tako }e se pokaza-
ti. Istim na~inom naustnik kad bi èleli
videti, glavu p~ele vaqa malo stisnuti. @aoka
je kao kakva strela no unutra je {upqa. Na vrhu
ima zube tako|e {upqe i sli~no udicama
skupqene, koji opet na àoki sopstvene can-
grije imaju. [upqina zuba ima povezanost sa
{upqinom àoke, a àoka kroz neki kanal
povezuje se sa èludcom svojim, koji je samo jed-
nim otrovom napuwen. Ovako naoruàna p~ela
kad se ustremi na svog protivnika pusti àoku,
no tek {to àoka iza|e èludac istovremeno
stisnuti se mora, prema tome ne{to otrovne
materije iza}i }e, koja se kroz napred pomenuti
kanali} po {upqini àoke razlije i zbog toga,
budu}i da {upqina àoke sa zubima vezu ima,
kroz wih koji su se ve} u ranu zarili, u krv pro-
tiv-
69
70
tivnika ulije i toliko otruje da odmah rana bu-
kne i ne mali bol pri~ini. Sirota p~ela posle
umreti mora, jer àoka wena budu}i da zube
sli~ne udici skupqene ima, kad ih u ranu zarije
nije ih kadra izvu}i, no pove}anom silom svojom
prekine kanal~i} a àoka u rani ostane i tako
p~elica ona bedno umire.
§.2.
Tri roda p~ela
U svakoj ko{nici (koju Naj~asniji

Gospodin Rai} u predgovoru svoje Istorije
p~ela naziva) tri razli~ita p~eliwa roda
nalaze se. Najve}i je broj prvog roda, to jest:
radilica (radnica) p~ela. 30-40 hiqada u jednoj
ko{nici prebivaju. One sve o op{tem dobru neu-
morno brinu se. One same ko{nicu svoju ~iste,
same sa}e grade, med sakupqaju, od neprijateqa
brane se, re~ju, sve neophodne poslove jedne samo
radilice p~ele izvr{avaju. Drugi rod p~ela su
trutovi. Ovi od po~etka maja do kraja avgusta u
ko{nici se nalaze, ni{ta ne rade, nego samo u
lewosti vreme provode i med tro{e. Bude ih u
mawoj ko{nici do 500 a u ve}oj i do hiqade.
Tre}i rod p~ela je matica. Ona je glava i cari-
ca mnogobrojnog dru{tva ovog, kojoj svaku ~ast i
svaku uslugu daju. I ovo su tri roda ona, koja
dobri doma}in dobro raspoznavati mora.
§.3.
71
72
§.3.
Prvi rod p~ela. Radilice p~ele ili jednake
Radilice p~ele {to se veli~ine ti~e naj-

mawe su, koje dobro opaàti moramo, jer ~esto i
trutovi u onoj istoj veli~ini nalaze se, samo
{to glava p~ela radilica, kao {to smo rekli
pozadi je ravna i kao trouglasta. P~ele ubodom
svojim krv ìvotiwa tako zatruju, da mnogo puta
i samu smrt mogu izazvati. Iskustvo nas u~i da
su p~ele kowa, koji im je ko{nicu oborio, ubod-
ima svojim tako otrovale, da se zbog toga krv
wegova upalila i posle nekog vremena smrt mu
donela. Te{ko je p~ele dotle dovesti, da one sa
ubadawem prestanu. Mogu one me|utim p~elaru
svom tako omogu}iti da on bezopasno s wima pos-
tupati moè. Pre~asni Gospodin Miterpaher
Rimo-katoli~ke ispovesti Arhimandrit i na
slavnom Univerzitetu pe{tanskom ekonomije i
drugih nauka u~iteq govori: da je on nekoga u
Be~u ekonomije u~iteqa gledao, koji da bi
slu{aocima svojim istinu ovu potvrditi mogao,
u {koli je pred svima golim rukama p~ele prevr-
tao i me|u wima maticu traìo, uveravaju}i ih
ovim ìvim primerom, da p~ele kao i druge pit-
ome ìvotiwe gospodara svoga poznavati mogu.
No potrebno je ovde ne{to napomenuti, da se ipak
niko
73
74
niko koji pomadu, ili kakav drugi miris na
sebi ima, da se p~elama pribliìti ne usudi,
jer one na takvog s najve}im ustremqewem
napadaju. Slavni Reomir o sebi govori: Kad
sam, veli, ja u baroki p~ele moje pose}ivao s
neobi~nim nekim naprezawem gonile su me a
kada sam bez we dolazio ni najmawe se pro-
tivile nisu. Jedno je samo sredstvo s kojim ubod
p~ele ublaìti moèmo - ako odmah àoku
izvadimo a ranu blatom ili medom namaèmo. U
ostalom najboqi lek je ~uvati se uboda - pokri-
vati glavu providnom za to odre|enom kapom.
Od sviju na~ina najboqe je p~ele k sebi
priviknuti tako da se dozvole pregledati i pre-
vrtati. Radilice p~ele u prole}e, jo{ na kraju
maja imaju kao zvezdasto ~elo, koje po tom u
poslu izgube. I ovo su razli~iti znaci p~ela
radilica od trutova.
§.4.
Drugi rod p~ela: trutovi
Trutovi su veli~inom za jednu tre}inu 1/3

tela ve}i od p~ela radilica, po mi{qewu nekih
pisaca. No znaci ovi nisu dovoqni, zato {to se
~esto i trutovi u }elijama p~ela radilica legu,
prema tome istu veli~inu mogu imati. No glava
truta je ne{to okruglija, o~i li~e na mreù -
ipak kru`ne
noge
75
76
noge niti lopatice, niti ranije re~ene metlice
imaju. Ako dakle i same noge dobro posmatramo
lako ih raspoznati moèmo. Trutovi, kao {to
smo u §.2. rekli, ni{ta ne rade, samo {to su
muèvi matica. Matice budu}i da u po~etku
prole}a jajca nose, jo{ u jesen plodne postati
moraju. Preko zime trutova u ko{nici nema.
Trutovi se pojave u prole}e i s krajem leta
i{~ezavaju. Jer p~ele radilice prirodnim
instiktom vo|ene, kad primete da im u ko{nici
vi{e nisu potrebni, to jest: u jesen po zavr{etku
oplodwe, da im nebi badava med tro{ili, wih
{to pre pobiju. Ako koja ko{nica zaboravi
isterati i potu}i trutove ona dugo ìveti ne
moè jer joj sav med pojedu lewivi trutovi.
Mnogo }e uspeti p~elar, ako pomogne p~elama
ubijati trutove, koji po ceo dan u lenosti sede}i
med tro{e, jer dokle p~ele s wima vojuju, dotle
bi doma}instvo svoje uve}avati mogle. Trutovi
pre podne jedva se mogu videti a posle podne od
prvog ~asa do ~etvrtog izobilno izlaze. Izlaze i
pre podne ali samo s rojevima. Po naro~ito
toplom vremenu, kad trutovi iza|u, trutovwake
lako moè vredan p~elar o~istiti. Ako p~ele
zarana povuku trutove idu}eg }e se leta rano
rojiti.
§.5.
77
78
§. 5.
Tre}i rod p~ela: Matica
Tre}i rod je matica. Glava, kao {to smo

ranije rekli, i carica mnogobrojnog dru{tva
p~eliweg. Matica se zapaà po svojoj prevashod-
noj veli~ini i ùtoj boji, samo jedna je u
ko{nici pola ènskog. Krila ima kratka. I mat-
ica je àokom naoruàna, kojom se ne sluì, osim
protiv sebi ravnih. Zato od we ne treba se bojati.
U vreme rojidbe ~esto ~ujemo u ko{nici dve, tri
ili vi{e matica kako pevaju. No one se ne mogu
dugo slagati, kad odja~e jedna drugu juri i iz
ko{nice izgoni. De{ava se ~esto da i pobednica
od drugih rawena strada.
Kad matica u ko{nici pogine svu

bri`qivost izgube zbuwene p~ele. Ne rade niti
su vesele, no nevoqnim glasom kao da o tu`nom
slu~aju svome, ose}ajno, kao da boluju i tuguju,
gore i dole po ko{nici puze. Tamo i ovamo
neuredno hodaju, dokle na posletku sasvim ne
oslabe. Ovo ako p~elar na vreme ne primeti i
blagovremeno maticu im ne pribavi, koja }e ih na
novo upravqati i hrabriti, p~ele }e se po malo
rasuti i u kratko vreme sve postradati.
êsto u rojewu, ako je slaba matica pred

ko{nicu padne, a mnogo puta od ko{nice po-
daqe.
79
80
daqe. Slu~aj ovaj neki deo roja kada primeti, oko
we sakupi se i ~uva je, niti }e mesto ono ostavi-
ti, osim ako sama podigne se i poleti, i s wom
zajedno tu umire.
Matica se ne zadovoqava uvek jednim

mestom, no kao {to okolnosti iziskuju, sad ovde,
sad tamo nalazi se, okruèna p~elama, kao plemi}
neki telohraniteqima prolazi. Izlazi i na poqe
radi oplodwe: u medobrawu ne radi, sama je
priroda wu od rada iskqu~ila, niti ju je oru|em
radnika darovala. Du`nost je wena o p~elama
paziti, wih ohrabqivati, posao upravqati, jajca
nositi. I po dve stotine jaja za jedan dan matica
snese. Matica sve }elije bri`qivo obilazi, i
nadgleda, jesu li prazne i ~iste, ne}e jajca pre
poloìti, dokle ne uvidi, da }e mladost wihova
dobro snabdevena biti. Dok matica potreban
broj pripremi, radilice p~ele jajca ona, svako u
svoju }eliju sloè, i na wima sli~no koko{kama
poleù. Mlado ono, koje se iz jajca prokquvi,
najpre }e biti vidqiv beli crvi} u nakrst
leè}i i za }eliju tako prilepqen, kako bi bio
kao ~estica voska. Po tom hranu im daju, i opet
na wih poleù s velikim brujawem, da bi sa tim
toplotu, koja je za potpuno izlegawe potrebna,
proizvesti mogle. Dok se ve} ne raspukne koìca
(kojom su crvi}i, kad sopstveni
svoj
81
82
svoj oblik dobijati po~nu, obloèni) oì-
vqavawe crvi}a ne`nom hranom i potrebnom
toplotom p~ele za toliko daju dokle ne narastu,
da }elije sa}a popuniti mogu. Napuwene crvi-
}ima }elije dobro ulepe. Ovi ulepqeni crvi}i
krila, noge i ~lanke dobiju i sami sobom iza|u
i za 21 dan savr{ene p~ele postanu. Tek {to se
novo stado ovo iz }elija izvu~e jo{ prvog dana
stare p~ele u cve}e ga izvode i s wim hranu iz
raznovrsnih cvetova revnosno skupqaju.
Jednako starawe imaju p~ele i nad mladim tru-
tovima, no posebnu neku brigu vode o mladim
maticama koje se u nadi budu}eg vladawa ra|aju.
1). Budu}i da se dru{tvo p~ela u ko{nici iz

tri roda sastoji, stoga je potrebno da i jaja triju
rodova budu iz kojih se radilice, trutovi i same
matice proizvode. Mi{qewe je bilo Reomirovo,
da matica jajca svoja sama sobom razdeli i u prik-
ladna mesta poloì. No Rim pisac to odri~e
dokazuju}i da matica sva jaja na jednu gomilu bez
razlike poloì, koja posle radilice p~ele ras-
pore|uju i svako u sebi prihvatqivu }eliju
odnose. [ta vi{e mnogo ovakvih jaja iz kojih }e
matica iza}i na skriveno mesto sakriju. Wih pre
ne polaù dokle ne vide da je ko{nica wihova
ve} dovoqno sebi naroda pridobila. Jer kad god
je ko{nica s malim narodom onda samo u sredwim
satovima toliko jaja
snesu
83
84
snesu koliko malobrojni narod uzgajati moè.
De{ava se mnogo puta ili nemarno{}u za sabi-
rawem meda u vreme razmnoàvawa veoma oslabi,
onda p~ele mlado leglo iz }elija izbace, poubija-
ju, i iz ko{nice iznesu, toga radi, da nebi na
mnogim poslovima trudile se, ni jedan zadovo-
qavaju}e uraditi ne mogu.
Gospodin Pankl u Poùnu biv{i prirode i

ekonomije u~iteq u kwizi svoje Poqske ekonomi-
je na listu 233 pi{e, da su jaja jednog roda i da
p~ele po umirawu stare matice trodnevnog
crvi}a od radilica p~ela za maticu odrede,
}eliju wegovu obore i dodav{i susedne, ve}u, kao
{to matici prili~i, podignu joj palatu.
Mladoga crvi}a posebno pripremqenom ne`nom
hranom snabdevati po~nu. Posle 7 dana }eliju
zatvore. Tu se crvi} u maticu preobrazi i skin-
uv{i koìcu, s kojom je obloèn bio, iza|e. I da
je u ko{nici samo matica ènskog pola, radilice
p~ele obadva, a trutovi da su nikakvog roda. No
ovo je ve} sumwivo, jer mnogi p~elarski pisci
potvr|uju da se matice iz sopstvenog roda jaja
kroz radilice p~ele legu.
2.).
_____
pankl, pregled seoske ekonomije str. 233
85
86
2). O mladoj matici ve} smo ranije rekli da
je ranije ne izlegu, osim ako bi stara ili
staro{}u iznemogla i propala, ili bilo kojim
slu~ajem ìvot izgubila, ili dok ne vide, da
mladih p~elica ve} u tolikom izobiqu u
ko{nici wihovoj imaju, da zbog teskobe mesta
neki deo dece svoje pustiti moraju i zato vo|u
novom roju pripremati prinu|ene su. Nekad se
pak vi{e mladih matica izlegu, zbog budu}e pre-
dostro`nosti upravqaju se, da je ipak uvek savet-
nije vi{e takvih za sigurnost budu}ih rojeva
imati. Ne èle sebi poveriti te samo jednu
slu~ajno uzgajati.
G L A V A II
O poslovima p~ela
§. 6.
Razni poslovi radilica p~ela
N ema vrednijeg na svetu stvorewa od p~ela, one

su u poslu svima narodima primer. Rad p~ela i
neprekidno starawe wihovo svakome je divno.
Radilice p~ele ne samo {to sa}e
grade,
87
88
grade, no i veoma mnogo posla u ko{nici i u
poqu rade. P~ele u svoje vreme raditi razli~ite
poslove zasebne imaju. Ni na jedan posao toliko
ne navaquju da drugi neura|en ostane.
Tek {to novi roj sposobnu sebi ko{nicu od

p~elara dobije, prvo mu je nastojawe da
unutra{wost wenu dobro o~isti, |ubre iznese,
neravnine zubima izgrize i izgladi i celu
ko{nicu ako bi povr{ina wena unutra hrapava
bila, podmazom umaè. Ako bi pak ko{nica ve}
ugla|ena bila, to onda sve pukotine prona|u i da
nebi im zima i druge nevoqe dosa|ivale
bri`qivo ih zamaù. Podmaz ovaj spravqaju
p~ele iz pupoqaka i mladih vrhova leskovine,
jasena, topole, vrbe, breze, borovine i dr. Kada su
ve} tako sigurnost svoju dobile p~ele onda vosak
spravqati, }elije udruìvati i sa}e, koje od vrha
ko{nice po~iwu, graditi zapo~nu.
Divni su zaista postupci p~eliwi: brzina,

razum i ~udesni poredak, tako Plinije u Mit-
terpahera: "Po dan ceo na vratima i na svakoj
ko{nice pukotini, kao vojni~ke straè ~uvaju, a
po no}i ti{ina do pred zoru, dokle ih god jedna,
glasom svojim dva tri puta kao trubom pozivati
ne probudi. Tada celo dru{tvo ustane, i ako
primeti, da }e
budu-
89
90
budu}i dan dobro}udan biti, na poqe izletati
zapo~ne. Jer kad predvidi ono dolaèwe
vetra i ki{e, ne izle}e, no pod krovom
svojim ostaje. I tako kada je umereno vreme,
samo tada p~eliwa vojska na poslove
svoje izlazi. I neke vodu u ustima, a neke na
nogama i granatim naprsnim dlakama prah
cvetni donose. Dokle neke na poslovima svojim
vani se bave, o prethodno re~eno sakupqaju,
dotle druge unutar ko{nice potrebno ure|uju.
Koje prah sakupqaju, one predwim nogama
i naustnikom kotarice svoje napune, i
tako s tovarom ùre}i vra}aju se. Do~ekivaju
svaku tri ili ~etiri, i s we done{eno
skidaju, jer i unutar ko{nice usluge izme|u
wih podeqene su. Neke od sebe mostove prave,
da bi po wima natovarene p~ele, iz
pa{e kad dolete, lak{e puziti mogle. Jedne
ne~isto}u ~iste i slabe p~ele napoqe
iznose, druge jaja razdequju. Jedne hranu crvi}ima
donose, druge na letu straù ~uvaju.
Neke od done{enog praha i sokova hranu
pripremaju. Niti se pojedina~no hrane, da nebi
nejednakost posla, hrane i vremena
postala. - -
- Divna ~istota. P~ele ko{nicu tako

~istu odràvaju da me|u proizvodima wihovim ni
najmawa trun~ica ne leì. [ta vi{e blato,
unutra zaposlene p~ele, da se ne bi daqe
prosulo,
91
92
prosulo, na jedno mesto sakupe, i odatle
u tmurne dane, kada je posao izletawa
nemogu}, na poqe iznose". Plinije Kw.11. gl.10.
§. 7.
Jednodu{nost p~ela
Divna je tako|e me|u p~elama sloga i
jednodu{nost. Ako li bi nekada me|u kojima
kakvo slu~ajno neprijateqstvo pojavilo se, i
jedna drugu napadati po~ela, tada ona koja je
neja~a, protegne najednom naustnik svoj i na
wemu pobednici ne{to meda pruì, da bi tako
prijateqskom saglasno{}u svirepe napada~ice
svoje gwev ublaìla. No kada ve} leto pro|e, i
jesen dolaziti po~ne, podigne se rat me|u p~elama
i trutovima. P~ele lewive trutove ne samo izvan
ko{nice izgone, no s tolikom èstinom na wih
napadnu, da pre smiriti se ne}e, dokle god
celokupan trutovski rod do jednoga ne poubija-
ju. Koji tolikog gweva razlog? Mnogi misle, da
p~ele to iz jednog samo za budu}a predvi|awa
~ine, boje}i se drugim re~ima, da lewivo
dru{tvo ovo bogatstvo wihovo nepravedno ne
raspe i ne potro{i: jer ho}e p~ele u vreme
èstoke zime na sa}u gladne kao u nekoj vrsti sna
i u nekakvom bez~ulnom uìvawu. No one tek {to
zima popusti, tako re}i kao da se toplotom onom
probudile, preostali med jesti po~nu, a ~esto i s
nedostatkom hrane
izumiru.
93
94
izumiru. Ako bi strana p~ela ili pogre{no, ili
nu`no, ili koristi radi u kakvu bilo ko{nicu
uletela, takvu odmah poznaju, i kao neprijateqa i
otpadnika svoga ubiju. Samo ako bi medom nato-
varena do{la, jer ~esto za qubav meda, u dru{tvo
je prime. Tolika je pak p~elama èqa za medom da
mnogo puta neke ko{nice p~ele s namerom radi
koristi na bli`we svoje napad u~ine, i tako ve}
ne nevinom u poqu medobrawu, no od bli`wih
svojih nepravednom otimawu naviknu. Ove opet,
koje su druge napadom svojim uzbudile, protivu
wih vojsku svoju podignu i na letu sakupqene za
otaxbinska blaga i za mlade p~elice svoje, prsa
~vrsto suprostave, i ako su mnogobrojne lako
neprijateqa od sebe odbiju. Ako je pak suprotno,
to o~ajnu odbranu potcene i s pqa~ka{icama svo-
jim pome{aju se, koliko mogu meda uzmu, da kada
sve celo sa~uvati ne mogu, deo poneki pravednog
rada svog i sebi zadrè.
§. 8.
Poslovi trutova
Trutovi (o kojima je u gl: 1. §. 4. re~eno) mogu

se videti kao ìvotiwa nekorisna i lewiva. No
budu}i da Tvorac svega nikakvo bi}e bez bilo
kakve koristi stvorio nije, to ni ove tako stvo-
rio nije, da nikakve niotkud koristi u ko{ni-
ci
95
96
ci ne rade. Trutovi u ko{nici toplotu
proizvode, kroz koju leglo boqe sazreva. Trutovi
su muèvi matica i wih oplo|enim ~ine. Zato
matice koje u po~etku prole}a jaja nose jo{ u jesen
plodne postati moraju.
§. 9.
Poslovi matica
Matica (o kojoj u gl. 1. §. 5. govoreno je) samo

{to jaja nosi i poslove upravqa, drugo ni{ta ne
radi. Neki misle, da matica radilice p~ele u
poslu obu~ava, no budu}i da je svaka p~ela prirod-
no sposobna i spremna ka izvr{avawu poslava
svojih, to mi{qewe takvo odràti se ne moè.
G L A V A III
O Vosku, Sa}u i Medu
§. 10.
Vosak
V osak biva iz ~istog meda, koga p~ele, kada

sa}e graditi ho}e, u nadgrudniku svome isku-
vaju, povrate, i od wega }elije produàvaju.
Varaju
97
98
Varaju se dakle oni, koji kad p~elama noge ùtim,
crvenim, plavkastim i belim cvetnim prahom
ispuwene vide, misle da vosak donose. Ono je
samo prah cvetni od koga takozvanu pergu prave i
prihrawuju se. Wihov vosak uvek je beo, {to je
stariji to crwi zbog ~estog leèwa i zagrevawa,
naposletku sa svim pocrni i p~ele u takvom sa}u
bedno propadaju. Drugi jo{ vid voska ima
kojim p~ele u ko{nici rupice i pukotine zamazu-
ju i ulepquju.
§. 11.
Sa}e
P~ele sa}e od voska prave i na wemu
{estougaone }elije s obe strane produàvaju a po
sredini kao zidom razdvajaju. Sa}e me|utim
toliko duga~ko izgra|uju da do poda ne dodirne
da nebi rojevima koji mnogo puta ne samo na leto
no i ispod ko{nice izlaze put zatvorile. Sa}e
gorwim delom za ko{nicu je obe{eno u tolikom
jedan od drugog rastojawu da po dve p~ele, koje
rade}i susresti se moraju, lako razmimoi}i se
mogu. Da nebi pak celo sa}e obilaziti prinu|ene
bile, to tako na nekoliko mesta skroz probu{e i
sebi kra}e staze pripreme.
]elice p~eliwe iako sve {estougaone jesu,

ipak razli~ite su veli~ine, neke su mawe a ne-
ke
99
100
ke ve}e. Najpre radilicama p~elama u sredwem
sa}u }elije nadgra|uju a posle trutovima i sa
strane sa}a prebivali{ta podiù. ]elije su
trutovske ve}e a radilica p~ela mawe, po broju
obilnije. ]elije radi dràwa meda odre|ene su
toj veli~ini, obi~no dubqe su. Ove se u gorwem
delu svakog sata nalaze. Med u gorwim satnim
}elijama za zimu ~uvaju. Kada medne }elije
napune p~ele posle one u kojima su se izlegli
trutovi medom ispuwavaju a u }elije radilica
p~ela za svakodnevnu upotrebu med snose. Ako
bi slu~ajno posedovawe wihove matice prestalo
na samom kraju sa}a izgrade prostrane i ne
toliko radom odli~ne koliko nepo{tednom
koli~inom voska velelepne palate (mati~wake).
Palate ove na povr{ini krova malu neku bra-
davicu imaju a unutra{wi wihov prostor
ne{to je {iri nego li ovih dveju vrsta. Palate
ove, kako se matice izlegu, p~ele idmah poru{e
da ne bi poslovima kakvim slu~ajno prepreke
bile. S tolikom me|utim brzinom posao
zavr{avaju da za jedan dan, ako je ugodno vreme,
za jednu stopu dug a pola stope {irok sat
izgrade koji 4 000 }elija u sebi sadrì. Krajwa
tri sata su s obe strane medom napuwena, a sred-
wi, koji su drugim re~ima najmawoj opasnosti
izloèni, crvi}e (budu}e mlade p~ele) u sebi
sadrè.
§. 12.
101
102
§. 12.
Med
Dvostruku hranu p~ela u ko{nici nalazi-

mo. Prva, op{ta, i najkorisnija je med, koga p~ele
iz medonosnih cveti}a naustnikom svojim u nad-
grudnik prikupiv{i, kada ku}i stignu, u }elije
sa}a izru~uju. Med ovaj s velikom {tedqivo{}u
koriste, mnogo vi{e sakupe nego {to potro{e.
Nalazi se i druga vrsta meda, kojeg p~ele brzo
sakupe i donesu. Jer ~esto ujutru li{}e drve}a
medom oro{eno osvane. Ovaj rosni med nije drugo
osim isparavawe drveta. (Vidi Stojkovi}a
Fiziku ~.3. str.20.21). I tako je od prirode svoje
gotov med na}i mogu}. P~ele sok cvetova prvo u
èludcu iskuvaju i tako posle u }elije povrate,
jer tim na~inom i od samog {e}era med stvaraju.
Med u po~etku tako je bistar, kao kad bi vodom
razblaèn bio, posle se zgusne i tankom nekom
koìcom, koja te~nost od razlivawa zadràva,
obloì. Kada su ve} sve }elije do samog vrha
napuwene onda p~ele neke pozatvaraju i takve za
zimsku hranu zadrè a neke za svakodnevno
prihrawivawe otvorene ostave.
§. 13.
103
104
§. 13.
Bra{no cvetno
Bra{no ili prah cvetni p~ele po cve}u
vaqaju}i se na sebe nakupe, potom s~iste, i na
stra`wim nogama sli~no lopticama uvaqano u
ko{nicu donose. Bra{no cvetno je razli~ite
boje. Od takvoga po tom p~ele takozvanu pergu
spravqaju. Perga ova je te~nost iz praha cvetnog
i meda umereno me|u sobom pome{anih spremqe-
na, kojom se p~ele prihrawuju kad rade, jer samim
medom ne mogu se dugo odràti. I ovo je druga
hrana p~ela.
§. 14.
Od kuda donose p~ele
Mnogi misle da p~ele od sviju bez razlike
trava i cvetova takvih sakupqaju ali mi{qewe
ovo istinito nije. Sami znamo da su trave izme|u
sebe veoma razli~ite: jedne su slatke, druge
kisele a neke i gorke. P~ele na{e samo iz slatkih
sakupqaju, a iz veoma smrdqivih, tako|e u
mo~varnim mestima {to raste ne sakupqaju. Sve
cveti}e po redu opisivati dugo bi bilo. Dobar
p~elar zna}e u ba{ti svojoj radi p~ela sam dobre
saditi cveti}e. Melisa ili mati~wak zvana
trava p~elama je veoma prijatna. Mirisa je
limunova, cveta violetova. Veoma se
razmnoàva
105
106
razmnoàva po ba{tama. Sadi se korenom i seje
semenom u jesen i u prole}e. Ina~e zove se trava
p~elina i medovita trava. S melisse kao god s
issopa i lavande dobiju p~ele mno{tvo meda,
zato na wu padaju s velikom bri`qivo{}u i
revno{}u. Melissa veoma dugo cveta, zato ako
jednu za drugom sejali budemo p~elice na{e
ima}e cveta, ne samo kroz svo leto, no i kada
drugih cveti}a nestane, do same pozne jeseni.
Melissom protrqane i umazane ko{nice ~esto
na rojewe p~ele pobu|uju. Melissa je u raznim
lekovima korisna, od glavoboqe, poja~ava vid
i pam}ewe, stvara ~oveka vesela i sam dah
miri{qav ~ini. Mogu}e je upotrebqavati kao
salatu i u vinu piti. Mogu}e s takvom kupati
se i upotrebqavati od ujeda besnog psa.
Dostojno je dakle, da je svuda sadimo i razm-
noàvamo.
Budu}i da u mnogim predelima s krajem jula,
kada se drugim re~ima livade kose, p~elama pa{a
oslabqava, te o novoj pa{i postarati se moramo.
Bogate }emo i do pozne jeseni traju}e p~eliwe
pa{e obezbediti ako na kraju juna za punog mese-
ca heqdu (panicum) posejemo. Heqda se seje po
strwici, me|utim ne gusto, no re|e nego li kuku-
ruz. êsto i kasno posejana sazreva. Od heqde jo{
i drugu korist imamo, jer seme samleti i s tim
kowe i sviwe dobro hraniti moèmo. Slama wena
dobra je za stoku.
P~elama
107
108
P~elama su veoma prijatni i korisni jo{
cvetovi slede}i: u po~etku prole}a drenov, leskov,
vrbov, jagwilov, topolin i sibov cvet. Tako|e
cvetovi od drve}a: tre{we, vi{we, kru{ke, jabuke,
{qive, breskve, kajsije i dr. U po~etku maja cvet
belog drveta, masline i lipe. U leto po livadama
kara~ija, kotrqan, crwu{ika i ùti stara~ac. Po
parlozima ~kaq, glamo~, divizma i po zobi
slad~ica. Po strwikama i kukuruzu ~istac ili
stara~ac beli, i svuda suncokret, raznog cveta
detelina i dr. Ovi cvetovi budu}i da dobrom hra-
nom p~ele snabdevaju, dostojni su da p~elari
p~eliwake svoje s takima zasade, iskite i ukrase.
Jer uop{te govore qudi: gde je cvet tu je med.
G L A V A IV
O koristi p~ela
§. 15.
Dràwe p~ela vi{e svega najdostojnije
Iz nikakvog ekonomisawa toliki plod ne

sabira se koliki od p~ela, jer okolo
svakog
109
110
svakog drugog mnogo znojiti se, starati, tro{iti.
Za svako drugo marvin~e i druge ìvotiwe sa zno-
jem lica na{eg zimsku hranu pribavqati moramo.
Samo jedine medonosne p~ele od ovoga nas
iskqu~uju, jer se one samo jednim, livadama i
{umama razveseqavaju. I budu}i da u zimu jednim
delom suva i postojana mesta udovoqavaju se, a u
leto osim nadgledawa i ~isto}e ni{ta od gospo-
dara svoga ne o~ekuju, to je zaista ~udno da je
p~elarstvo kod nas u tolikoj nemarnosti zaosta-
lo, koje bi svaki po{tovani seqak imati mogao,
jer truda i snage ne iziskuje, koliko starawa i
budnog bdewa. Koji pak bri`qivo o wima brigu
vodi, taj stostrukim plodom svoga nevinog
zabavqawa nagradu prima. Vredno je dakle p~ela
dràwe, jer je lako i skoro bez svakoga tro{ka.
§. 16.
Korist od p~ela drevno{}u potvr|uje se
Varo drevni pisac latinski u kwizi tre}oj

o zemqoradwi gl: 16 pi{e za dva brata, koji
mladala~ki vek svoj u militarskoj slu`bi
provode}i, slabog zdravqa postanu i zbog toga u
mesto ro|ewa vratiti se prinu|eni budu. U
imovini svojoj osim jednog jutra zemqe vi{e ne
zateknu. Vide}i wivu ovu za prihrawivawe
svoje nedovoqnu biti, me|usobnim dogovo-
rom
111
112
rom wu u ba{tu pretvore i od we po{teno
uìvawe dobiju, jer osim zeleni i povr}a od
samih ko{nica 300 talira godi{we primali su.
§. 17.
Jo{ druga korist od p~ela
Med, vosak, {erbet i od dro`dine rakija
o~ita je od p~ela korist. Ali jo{ drugu slavniju
p~ele nam donose korist jer ~iste vazduh. U
Denerbergi gradu dowe Saksonije i bliìm tu
mestima silno vlada{e marveni pomor. Gde su
mnoge p~ele dràne tamo je mawe uni{tewa
uzrokovao, marvi mawe {kodio. Moè biti ima i
druge koristi u koje jo{ misao qudska proniknu-
la nije.
G L A V A V
O naslonu p~ela
§. 18.
Poloàj
M esto u kome ko{nice na{e name{tene

drìmo p~elnik, p~eliwak, kovanluk ili naslon
p~ela
113
114
p~ela nazivamo, o kome slede}e paziti treba:
1). Mesto takvo, u kojem naslon radi p~ela
izgra|ujemo, od severnog najpre vetra netaknuto
biti ima. Zato od strane severne zidom ili plo-
tom da se ogradi i razno drve}e zasadi. I s drugih
strana ograditi moè se ali ne visoko. Naslon
takav tvrdo napraviti treba da se nebi od jakih
vetrova s ko{nicama zajedno prevalio.
2). Glavni deo naslona me|u istokom i

jugozapadom stajati ima tako da bi do 2 ili 3
~asa posle podne p~ele sunca imale. Naslon ovaj
da ne bude sav tesan, ina~e ko{nice lako ~istiti
i iznutra okolo p~ela poslove svr{avati ne bi
mogli.
3). Naslon u p~eliwaku u duìnu osobito,

ne èli u visinu podignut da bude. Mnogi
redovi jedan na drugom nisu potrebni {to
~esto iz gorwih redova p~ele kada se nato-
varene iz pa{e vrate u dowem zaostanu i {to
gorwe redove bri`qivo pregledati naporno je.
Dasku pod ko{nicama od zemqe ne{to podignu-
ti treba, da nebi àbe, gu{teri ili mi{evi u
ko{nice usko~iti mogli. Predwi deo ko{-
nice, na kojem je leto, odozgo ne{to nagnut da
bude da tako ki{a slivaju}i se u leto ulivati
ne bi mogla. Najboqe je predwi deo krova
ne{to izvu}i, koji }e ko{nice kako od sne-
ga
115
116
ga i ki{e, tako i od zrakova sun~evih
za{ti}ivati. Krov veoma izvu~en ne vaqa jer
veliku senku na ko{nice baca.
4). P~ele gde letuju tamo bez propasti i

zimovati mogu. Sneg okolo wih vi{e puta ~isti-
ti, ko{nice praznicama a magacine daskama
pokriti treba.
5). Pred naslonom visoko drve}e {tetno je,

jer odvratnom senkom p~ele zaklawa. Prema tome
s velikim sebi naporom iz leta visoko leteti
primorane bivaju. Niska su pak drve}a korisna i
nu`na, posebno u vreme rojidbe.
6). P~eliwak koliko je god mogu}e od pute-

va, prolaèwa qudi i stoke, od vike, lupe, trese-
wa i pra{ine, od odvratnog prolaza smrada i
kuhiwskog dima, od ciglana i su{ara da se
udaqi. Najpodesnija su za to mesta podno`ja
brda, suve i ~iste doline, gde gladne p~ele kad
radi hrane izlaze na visoka mesta lako uzle}u i
sakupiv{i hranu sebi s tovarom niz strminu
bezbri`no spu{taju se.
7). U p~eliwaku koliba da se sagradi, gde

bi p~elar stanovao i potrebna oru|a svoja i
gotove ve} za sme{tawe budu}ih rojeva
ko{nice skloniti mogao. Kolibu tu granato
zeleno
117
118
zeleno drve}e da zaklawa, da bi lete}e rojeve na
sebe primamqivalo. Blizu kolibe poto~i} u kome
bi uvek ~ista proticala vodica, ako bi mogu}e
bilo, ili iskopanim kanalom iz teku}e vode da se
propusti ili bunarske kroz plitke kanale da se
dovede. Ili na posletku `qebovi da se pribave i
u wima neprestano voda u p~eliwaku da bude, jer
bez vode niti sa}e povu}i, niti med preraditi
niti najposle mlade p~elice proizvesti mogu. U
takve kanale i `qebove kamewe, pru}e, trske ili
sitno iverje malo re|e da se postavi, da bi p~ele
za vreme pijewa vode na wima stajati i krila
toplom suncu raskriliti mogle.
G L A V A VI
O stanovawu p~ela
§. 19.
Ko{nica
D ivqih p~ela stanovawe je u pustiwama, {upqem

drve}u i kamewu, pe}inama i starim zidinama. Stano-
vawe me|utim pitomih p~ela (o kojima razgovor ima-
mo)
119
120
mo) je obi~na ko{nica, koju mi od slame, rogoza,
pru}a, loze i liketa pletemo. Potrebno je dakle
ispitati, kojim na~inom ko{nicu takvu
pripremiti, i stoga:
1). Prvo nastojawe p~elara neka bude da on

ko{nicu sredwe veli~ine napravi. Iz razloga
toga, jer ako ko{nica velika bude, kao {to su u
tome mnogi gre{ili, onda p~ele iz razloga malo-
brojnog dru{tva svog, dok nekoliko satova
sagrade smesta u razmnoàvawe navaquju da bi
veli~ini ko{nice {to skorije srazmeran broj
dru{tva pove}ati mogle, i tako bave}i se s razm-
noàvawem medobrawe sasvim zapostave. Otud
biva da posle u takvoj ko{nici dru{tva izobil-
no ima ali koje je kasno pristiglo te za bespreko-
rno svoje prihrawivawe meda pripremiti ne
moè nego u zimovawu od gladi, ako mu se na
vreme hrana ne doda, umreti mora. Prihrawivati
pak takve za doma}ina veoma je {tetno. Mnogo
puta p~ele u veoma velikoj ko{nici ni dru{tva
dovoqno proizvesti ne mogu. O~evidno je dakle
da je ubita~na stvar novom roju veoma veliku
ko{nicu dati. Zato mi sada{weg vremena tu
gre{ku ispravqamo.
2). Ko{nica tako ustrojena da bude, da bi je

lako i bez svakog mu~ewa p~elar ~esto pregledati
mogao.
3). Ta-
121
122
3). Tako sagra|ena da bude, da se s mesta na
mesto i u daleke predele prenositi moè. Ova tri
prethodno re~ena pravila nalazimo mi u prostoj
na{oj ko{nici. Da je ova ko{nica potrebama
p~elara odgovaraju}a iz slede}ih navoda videti
mogu}e je. Jer, prvo ovako prostu ko{nicu zgodno
celu pregledati mogu}e je. Ovde p~elari lice
svoje obi~nom p~elarskom kapom pokriju da ih
ne bi qutite p~ele ubadale. Mogu se p~ele i bez
opasnosti pregledati ako p~elari krpu ili suvu
gqivu upale i dimom onim p~ele okade, jer }e one
odmah ukloniti se i tako je celo sa}e slobodno
pregledati mogu}e. Ako mi dim ovaj u pregledawu
ko{nica ~esto upotrebqavali budemo, to }e se
p~ele na{e tako naviknuti, da }e posle i bez dima
dozvoliti da pregleda~ trud wihov gledati moè.
U gl: 1. §. 3. stoji kako je u Be~u carski prefekt
golim rukama p~ele bezopasno prevrtao i me|u
wima maticu traìo.
2). Takvu prostu ko{nicu moèmo mi

sami od |ubreta is~istiti, jer ako mi ne
is~istimo, prinu|ene }e biti p~ele same
iznositi i time gube ono vreme u koje bi med
sakupqati mogle. Zato je preporu~qivo pod
ko{nice dasku podmetnuti da bi tako sve ono
|ubre, koje }e na dasku pasti, lak{e o~istiti
mogli. 3). Iz takve ko{nice bez svake muke
med vaditi moèmo. 4). Iz jedne takve ko{-
nice
123
124
nice u drugu p~ele lako pregoniti moèmo.
5). Ve{ta~ki tako|e rojevi iz takvih ko{nica
lako se izvode.
§. 20.
Veli~ina ko{nice
Ko{nica dve stope visoka a jednu i po
{iroka da bude. Ako p~ele sa}e do poda dovedu, to
onda ko{nica ova lako podignuti se moè,
budu}i da svaka ko{nica mora imati od rogoza
ili od loze, od ~ega je ve} i sama opletena,
srazmerne dowem kraju ispletene pola stope
visoke obodove, koji se u takvom slu~aju pristu-
pa~no podmetnuti i privezati mogu. Ako bi p~ele
i ovaj obod napunile to i drugi i tre}i istim
na~inom podmetnuti se moè. I tako nikada
ne}emo pogre{iti protiv onog pravila (§. 19)
koje nam nalaè da se velika ko{nica nikakvim
na~inom, naro~ito malenom roju, u po~etku ne da.
§. 21.
Leto na ko{nici
Leto na sred ko{nice da se otvori, a ne

niè, niti vi{e, kao {to mi u tome veoma
gre{imo, iz tog razloga: jer p~ele tim
na~inom }e kratko prazninu ko{nice ~uvati.
Ako bi se leto blizu dna otvorilo, to onda
p~ele, dokle god sa}e do dna ne izgrade, ne-
pre-
125
126
prestano prazno mesto ~uvaju. Do sredine pak
brzo sa}e dovedu i tako uvek samo sa}e ~uvaju a
ne prazninu. Kada tu|ica iz ko{nice bilo {ta
ukrade, to ova ista posebnim nekim glasom, i
ostalim svojim drugaricama javi, gde se dovo-
qno meda bez muke dobiti moè, zato po tom
mnoge sa sobom dovede i pusto{e drugu ko{nicu.
Ako je dakle leto na sredini ko{nice takvo bez
ikakve prevare od tu|ica p~ele lako sa~uvati
mogu. Da bi mi od leta ovoga i drugu korist
imali, dva okvira s jedne i druge strane leta,
sebi uporedo za ko{nicu pri{ivena da imamo,
tako me|utim u`qebqena, da se mala jedna
da{~ica u wih zgodno smestiti moè. Da{~ica
ova na sredini tako probu{ena da bude, kako }e
jedna samo p~ela u}i i iza}i, zato, da bi se ova
mala rupica u nevoqi lako zatvoriti mogla.
Neki p~elari na vrhu ko{nice odu{ku na~ine i
na wu re{etku pre{iju da bi isparewa od p~ela
izlaziti i novi vazduh ulaziti mogao. Ipak ta
na vrhu ko{nice odu{ka je sa svim suvi{na i
nekorisna. Zato {to p~ele najboqe znaju {ta je
wima potrebno, jer one prirodno u {upqem
drve}u ìve, i ako bi se gore odu{ka otvorila,
takvu same zalepe. Kada je potrebno obnoviti u
ko{nici vazduh onda tri ili ~etiri p~ele na
leto stanu i mahaju}i krilima pokvareni vazduh
izgone a sveì ubacuju. Osim toga na takvom me-
stu
127
128
stu otvoreno leto mnogo doprinosi i utvr|ewu
unutra{we izgradwe, kada se drugim re~ima s dve
{ipke unakrst sa}e i to blizu leta probode, da bi
tako i leto onde bilo, gde sa}e u najve}em
u~vr{}ewu stoji. Prema tome leto ko{nice na
sredini biti mora.
§. 22.
Magacini
U novije vreme izmi{qene su ko{nice sloène,
koje se magacinima nazivaju. Ove se u po~etku sas-
toje samo iz dva sandu~eta. Kada dakle p~ele
jedan napune onda im se drugi one iste veli~ine
podmetne. A to iz ovog razloga, da bi u vreme
ubijawa ko{nica p~ele ne ubijali no ìve
zadràti mogli. Kada i ovaj drugi podmetnuti
sandu~i} p~ele napune podme}u tre}i i ~etvrti.
I tako oni koji magacine upotrebqavaju, iz
slede}ih razloga trude se dokazati, da su magaci-
ni korisniji p~elama nego li proste ko{nice.
1). [to se svake godine bar u gorwem sandu~etu
obilno meda nalazi. 2). [to se lako i bez ikakve
muke ve{ta~ki roj iz takvih magacina izvodi. 3).
[to u jesen med bez svake muke mirno i tiho
izvaditi mogu, jer onda samo gorwi medom
napuweni sandu~i} oduzmu i iz wega med izvade
a dowi p~elama za zimsko prihrawivawe
ostave. No malo kasnije prona{li su
iskus-
129
130
iskusni p~elarstva istraìteqi, da magacini
ovi ne odgovaraju o~ekivawu p~elara i na tri
gore re~ena navoda odgovaraju ovako: [to se
prvog navoda ti~e, to je prava istina, da se u
gorwem sandu~i}u med na}i moè, no to samo
onda kada su najboqe godine. Dobra me|utim
godina izme|u 10 jedva se jedanput dogodi a
svaki doma}in sredwu, to jest: ni najboqu ni
najlo{iju godinu u promatrawu imati mora.
Sredwe pak godine to dogoditi se ne moè, jer
takvi magacini imaju onu gre{ku koju smo pre
rekli o velikoj i prostranoj ko{nici. Otud
biva da i one p~ele za zimovawe ili prihrawi-
vati moramo ili }e sa svim stradati. Prvi
dakle navod opstati zbog toga ne moè. U pros-
toj pak ko{nici, koju mi preporu~ujemo, ni naj-
mawe sumwe nema, jer kad p~ele ko{nicu voskom
napune onda med sakupqaju, {ta vi{e, i one
}elije medom napune koje su za leglo odre|ene.
Ako li je dobra godina, to gore opisani obod
podmetnuti i privezati lako moèmo. Drugi
navod wihov govori da je lak{e iz magacina
nego iz proste ko{nice ve{ta~ki roj izvesti.
No ovde je pitawe: da li je savetno nama
ve{ta~ke rojeve izvoditi? Ako bi i to bilo,
traì se ovde ~ovek ve{t i u poslu p~elarskom
veoma iskusan, ina~e pokvari}e i staru i novu.
U ostalom ako bi potreba bila izvesti
novi roj, to lak{e biva u prostoj ko{nici.
Na
131
132
Na tre}i navod wihov, da se pak u jesewe vreme
lako i bez svake muke iz magacina med izvaditi
moè, odgovaram ovako: Da se lak{e iz magaci-
na, nego iz proste ko{nice med vadi, i to je
prava istina, ali matica u ono vreme u najgor-
wem sandu~i}u nalazi se. Ako dakle p~elar
gorwi sandu~i} skinuo bude skinu}e i maticu,
koja kad strada strada}e i ono dru{tvo koga je
za zapat ostavio. Na kraju u takvim magacinima
videti ne moèmo, {ta i kako p~ele na{e
posluju, a prostu ko{nicu svaki ~as, bez
ikakvog o{te}ewa pregledati mogu}e. Jedino
jo{ preostaje da napomenemo, to jest, da se
dobar doma}in ne}e dopustiti prevariti da
p~ele svoje u magacine stave, no u prostu
obi~nu ko{nicu, koja je i samoj p~ela prirodi
sli~na. Imamo primere gde su p~ele samo zbog
magacina sa svim istrebqene bile. Meni je -
veli G. Miterpaher - govoreno, da su iz Be~a
poslani bili takvi p~elarstva u~iteqi, koji
bi proste qude ve{to pou~ili i tako su sve one
ko{nice, koje su po wihovoj nauci snabdevene
bile, do jedne stradale. Opet dakle govorim, da
ako ~oveka ve{ta i u poslu p~elarskom veoma
iskusna nemamo, ve{ta~ke rojeve izvoditi da se
ne usudimo.
§. 23.
133
134
§. 23.
O postavqawu ko{nica u naslon

1). Kako se ko{nica na svoje mesto postavi,
leto odmah da se otvori, da bi p~ele na cve}e
izletati mogle i da se ne bi u velikoj onoj
toploti i gu`vi pogu{ile.
2). Ko{nicu bez potrebe s jednog mesta na

drugo ne preme{tati jer su se p~ele na ono mesto
leteti navikle. Ina~e bi dugo vremena ko{nicu
svoju na prvom mestu svuda traìle i ne na{av{i
sjedinile bi se najbliòj u koju se ~esto s
gubqewem ìvota ustremquju.
3). Ko{nice u p~eliwaku tako namestiti i

razrediti treba, da bi na jednu stopu jedna od
druge rastavqena bila, jer tim na~inom p~ele
ko{nice svoje lak{e poznaju, niti na druge
udaraju, ko {to se de{ava u vreme hladno, burno,
ki{ovito i vetrovito, kad umorne ku}i ùre.
4). Ako u dva reda jedan na drugi ko{nice

slaèmo, to slabije dole a ja~e gore da names-
timo, jer iz gorwih u dowe mnoge p~ele rado
prelaze i ove slabe poja~avaju a to na{a nam-
era i jeste da bi se slabe od ja~ih podpoma-
gale. Mlade jo{ ne dozrele p~elice u prvom
svom nemo}nom letewu padaju siroto i ~e-
sto
135
136
sto budu}u o sebi vrednost i nadu na{u smr}u
svojom preteknu. Ako li se sretno i vrate, to ho}e
ako su iz gorwih ko{nica, ipak ne znaju}i jo{
sigurno mesto svoje, u dowe ule}u s punim
uverewem da su u sopstvenoj svojoj ko{nici. Ovde
wih doma}e p~ele, ne kao strane i nepoznate, no s
velikom rekao bih dobrom voqom, naklonost
svoju wima pokazuju}i u savez dru{tva dragovo-
qno prime, vide}i ranu mladost wihovu, koja }e
trudom svojim hiqadu puta naklonost wihovu
nadoknaditi. Starije p~ele ili se gnu{aju ili ih
odatle isteruju.
5). Na golu zemqu sloìti ko{nice od krti-

ca sigurno nije, osim ako je zemqa veoma tvrda,
jer ove na ko{nice navaquju, med i u }elijama
za~eto leglo na veliku nam {tetu pro`diru i svu
ko{nicu upropaste. Na dasku dakle, kao {to je
re~eno, sloìti ih vaqa.
§. 24.
Alati u p~elarstvu potrebni
Ta~no i na mnogo mesta veoma lepo dolazi
ona Srpska poslovica: Bez alata, nema zanata.
Ona i ovde mesto svoje ima. Svaki dakle p~elar
imati mora
1). Alat za dimqewe, za koji truda, krpe,

suve melisse ili mati~wak zvane trave i gqi-
ve
137
138
ve {umske koja na drve}u raste, upotrebiti se
moè, da bi dimom wihovim p~ele sa sa}a oterati
i sebe od ustremqewa wihova sa~uvati mogao.
2). Kapu p~elarsku, od providnog i veoma retkog

platna ili struwe ispletenu, kojom od napada
p~ela lice za{ti}uje.
3). Rukavice vunene a ne ko`ne, jer p~ele u koù

rado àoke pu{taju i stra|avaju.
4). Po vi{e gotovih praznica, jer dosta puta

p~ele svoju ko{nicu ostave i boqe sebi stani{te
traè, zato praznice ove ~iste i {iqcima unutar
probodene da budu.
5). Koliko ko{nica, toliko pokriva~a.
6). Nekoliko metlica od pelena, koga uvek u

ba{ti gde se p~ele drè posa|ena imati treba.
Neki umesto pelena peru{ku upotrebqavaju. No
ona nije dobra jer p~ele razdraùje.
7). Drvenu veliku ka{iku - kutla~u - da bi s wom,

ako bi se roj slu~ajno na deblu drveta uhvatio,
p~ele grabiti i u ko{nicu stresati mogli.
8). Prskalicu - {trcaqku - iz koje vodu protiv

beè}eg roja prosipati moèmo.
Tim
139
140
Tim na~inom, p~ele misle}i da ki{a pada,
spusti}e se odmah. Oprezno ipak prskalicu
upotrebqavati treba, jer ~esto takav roj nigde se
ne spusti, no u mati~nu ko{nicu povrati se.
9). No` jedan s obe strane o{tar i u
o{tricu malo povijen. Drugi zao{tren, jedan
{iri s obe strane i na vrhu o{tar. Ovi sa svim
gvozdeni biti moraju, ina~e bi drvena dr{ka,
kada smo u najve}em poslu slomiti se mogla.
10). [ipku gvozdenu za jednu stopu dugu,
kojom drvene {iqke s pomo}u male sekire iz
ko{nice izbijamo.
11). Vagu ili merilo, na koje se rojevi i
ko{nice mere.
12). Pu{ku, da bi roj beàwu naklowen zaus-
tavili, jer ~uv{i pu{ku misli da je opasna wemu
grmqavina.
13). Vre}u - vre}ice - radi rojeva.
14). Stupu (avan), o ovom gde o ce|ewu meda.
15). Merdevine, ako na visokom drvetu roj
zaustavi se.
16). Bele`nicu, u kojoj brojevima nazna~ene
ko{nice redom popisane obi~no imamo. Svakom
broju dodav{i, kada i koliko je svaka ko{nica
rojeva pustila.
GLA-
141
142
G L A V A VII
O poznavawu dobrih ko{nica
§. 25.
Kvalitet ko{nice
K valitet ko{nice sastoji se u p~elama, leglu,

vosku i medu. Matica je u ko{nici du{a. P~ele,
leglo, vosak i med mogu u dobrom i lo{em stawu
biti. Kada ko{nicu podignemo ako je mesto na
kome je stajala od mrtvih p~ela, par~adi suvog
sa}a i drugog |ubreta dobro o~i{}eno znak je da
su bri`qive, ~istoqubive, verovatno i marqive
p~ele.
§. 26.
Spoqa{wi znaci dobre ko{nice u kupovawu
Ako u prole}e pod ko{nicom leglo opazi-

mo, znak je da ima maticu i da je dobra ko{nica,
jer gde se tako nezrelo leglo izba~eno iz ko{nice
na|e tu se ve} mlade p~elice legu.
2). Ako takvog nedozrelog legla pod ko{-
nicom, koju kupiti ho}emo, ne vidimo ili da je
osta-
143
144
ostavimo, ili ~etvrti dan u p~eliwaku da posma-
tramo donose li dobro na nogama ili ne. Ako je
prvo - dobro, ako nije - propasti mora.
3). Iskusan p~elar ~im prstom u ko{nicu

kucne odmah raspoznati moè {ta o woj suditi
treba: ako p~ele na kucawe s velikim uzne-
mirewem i zvukom odgovore to bogata sa p~elama
ko{nica biti mora, ako li slabim glasom, slaba
je i ko{nica. Magacine dobre i po izgledu poz-
nati moèmo - u kojih je leto ~isto, oni su dobri.
4). Ako ujutru izme|u 8, 9 i 10 ~asova p~ele

iz ko{nice jednako veselo i ùrno izle}u, oso-
bito ako se natovarene ku}i povra}aju, dobra je
ko{nica.
5). Ako rano pre izletawa p~ela tiho, da nas

p~ele ne primete ko{nici pri|emo i na letu
mali ~opor p~ela mirno bruje}i zapazimo, dobar
je znak. I nevaqale p~ele na letu se sakupe, no bez
brujawa.
6). Ako zagledav{i u ko{nicu nekoliko

redova p~ela opazimo, koje krilima tako brzo
drmaju, da dizawa krila jedva spaziti
moèmo, osobito ako druge gusto puze i hitro
puzaju}i sebe na leto dovode. A leto rukom
zatvorimo i primetimo da velika toplota
izlazi, to takva ko{nica ne traì pomo}i, jer
je
145
146
je ona i u p~elama, leglu i u medu jaka, a pri tom
najboqom maticom snabdevena, no takve ko{nice
samo posle duge dobre pa{e i vremena primetiti
mogu}e.
7). U prole}e dok su jo{ hladne no}i i slabe

pa{e brujawe p~ela na letu ~uti nije mogu}e,
niti dizawe krila videti, jer sve jo{ miru i
ti{ini izloène su. U to vreme dasku podko{-
ni~nu i unutra{we strane ko{nice dobro da pos-
matramo. Ako su vla`ne i vide se kapi, kao od
ki{e i rose, takva je ko{nica p~elama, medom,
voskom i leglom veoma bogata i dobrom maticom
snabdevena.
§. 27.
Unutra{wi znaci dobre ko{nice
êsto nadgledaju}i ko{nice po vosku,
medu i p~elama nau~i}emo se dobro raspozna-
vati. Boqe je kupiti jednu dobru ko{nicu i
skupqe, nego li deset lo{ih za malu cenu, jer
dobra matica veliko mno{tvo p~ela namnoì,
i kod dobre matice p~ele brè rade. Mnoge
p~ele mnogo meda donesu i sigurno{}u budu}ih
rojeva nam laskaju. Vi{e legla u ko{nici ve}i
broj mladih p~elica nam obe}ava i to je znak
dobre matice. U novom sa}u boqe rastu i roje se
p~ele, jer se ovo lak{e nego staro sa}e ugreje.
GLA-
147
148
G L A V A VIII
O nabavqawu p~ela
§. 28.
Razne primedbe u kupovawu i prodavawu p~ela
P ~elari kada kupuju ili prodaju p~ele raznih

sujetnih primedbi i sujeverja mnogo se drè.
Koji p~ele kupuje, da bi mu boqe napredovale,
od svakog kupiti ne}e: ili samo one kupuje koje
su u {umi na|ene; ili nov~i} posle sebe u
p~eliwaku, iz koga kupuje, ostavi; ili ko{nicu
izvrnuti neda; ili za one samo novce, koje je za
prodat sitan kukuruz uzeo, kupuje ko{nice.
Prodavac tako|e mnogo vra~a. Svaki radi
dràwa ko{nice ne}e ni prodati. Dune u pro-
datu ko{nicu; nekoliko p~ela iz we izvadi; tri
puta okolo we obi|e i ostale ovim glupostima
sli~ne dodaje. On sa ovim samo u~initi èli i
nastoji da nebi s prodavawem p~ela budu}u
svoju sre}u i razmnoàvawe p~ela prodao. [to
se god ovome sli~no u kupovawu i prodavawu
p~ela pazi, sve je bezumno i sujetno. Koji radi
dràwa od p~ela svojih drugome pro-
daje
149
150
daje ne sme se bojati da }e prodavawe ovo ili
wemu ili p~elama wegovim {tetu kakvu naneti.
§. 29.
Glavno pravilo o kupovawu p~ela
P~ele iz blizu odre|enog mesta ili prosto

re}i kom{iluka, kupovati nije preporu~qivo,
no s drugog i daqeg podru~ja. Iz razloga toga,
{to p~ele kada radi sabirawa meda izletale
budu, budu}i da su pre|a{wem mestu ve}
navikle, tamo }e i odleteti. I ako su medom
natovarene svaka }e ih ko{nica rado primiti i
tako }e mnoge p~ele zalutati i na prvo mesto
vratiti se. Akoli ih iz daqeg mesta kupimo
uvek }e se povratiti, oko novog mesta obletati
i u~i}e se poznavati ne samo poloàj ko{nice
svoje no i poloàj celog predela iz koga one med
sakupqati imaju. P~elar najve}u brigu o
p~elama da ima, kako }e ih umiriti, da mu se
dozvole u svako doba pose}ivati i pregledati.
Mesto pod ko{nicom, to jest dno, u svakoj
posebno, koliko je mogu}e ~istije da bude, jer
time dobijamo ono vreme koje p~ele gube kada
same ~iste. Brigu ovu neprestano p~elar imati
mora dokle god vreme rojidbe ne nastane.
§. 30.
151
152
§. 30.
Vreme za kupovawe p~ela
Prole}e je najpogodnije vreme za kupovawe
p~ela. Mogu}e je i u jesen kupovati, no paziti
treba da nije ko{nica voskom i medom
siroma{na, jer tada i pa{a i toplota ve} kraju
ùre. Mnoge p~ele i leglo u ko{nici ako dovo-
qno meda nema ne ceni skupo i takve sa
nedostatkom hrane u zimu stradaju. Niti nejaku s
p~elama a medom bogatu izabiraj, ~esto i takve
zbog gubqewa potrebne toplote od stradawa
daleko nisu. Ko{nice sredwe voskom, medom i
p~elama snabdevene jesu za zapat najboqe.
§. 31.
Kakve ko{nice kupovati treba

Rojeve godi{we ili najvi{e od tri godine
ko{nice kupovati vaqa a ne starije, koje po vosku
i sa}u raspoznati mogu}e. U mladih p~ela vosak je
beqi, u sredwih ùt a u veoma starih crn. Zbog
toga ko{nice podignuti treba i proveriti
teìnu wihovu. Koje su teè - ako su jednake i od
iste materije ura|ene - u wima je vi{e p~ela.
Prema tome one su boqe.
U kupovawu p~ela budu}i da je zima pro{la,

vi{e treba motriti na obilnost p~ela a ne
na
153
154
na obilnost meda. I u svemu tome neka niko sebi
i svojoj ve{tini ne poveruje, no neka zamoli i
ispita iskusne starce, koji su u p~elarstvu mnogo
godina proveli. Po zakqu~ewu pogodbe leta u
ko{nica vaqa zatvoriti, ozdo ~ar{afom obavi-
ti i ~uvaju}i da se ne stresu, na sankama ili koli-
ma na novo ih mesto odvesti i sutradan odaviti.
Paziti u ostalom treba na poloàj wihov prvi
i po wemu u p~eliwaku na{em wih namestiti.
G L A V A IX
O umnoàvawu p~ela
§. 32.
Leglo
T ek {to se u prole}e livade otvore, prvo

starawe p~ela je umnoàvawe i rojewe svoje. I
pre svega po wihovom prirodnom probu|ivawu
- vidi Stojkovi}a III. deo Fizike, strana 151.
linija 1 i str. 161. - plodna matica jaja nosi,
mlade se p~elice u }elijama legu i p~ele neko-
liko mati~waka prave, zato da im
se
155
156
se nebi mlade matice na jedanput, no jedna za dru-
gom ra|ale. Pripremawe voska, bogatstvo meda,
broj p~ela i trutova umnoàva se iz dana u dan
pove}ava za toliko da radi teskobe mesta i
velike toplote u ko{nici dugo ostati ne mogu no
novi stan sebi traè i roje se.
§. 33.
Rojevi
Roj je neki deo p~eliweg dru{tva koji iz

stare svoje ko{nice vo|en maticom iza|e i sop-
stveno sebi stani{te traè}i oka~i se o zelenoj
gran~ici nekog drveta. Mnogo puta zaustavi se
na zemqi, kamewu, koqu, ogradi i dr. Neki pak
rojevi kako iz ko{nice iza|u visoko uzlete, i ako
se {uma blizu na|e to u {upqinu hrasta, jamu ili
bilo kakvu pe}inu presele se. Begunac roj pre
mesto sebi izabere, i ako sretno u wega dospe,
mirno kao i u na{oj ko{nici u wemu boravi.
Rojevi su dvojaki: prirodni i ve{ta~ki.
§. 34.
Ve{ta~ki rojevi
Ve{ta~ki rojevi su oni, koji se nasto-

jawem i ve{tinom p~elara, kao da nasiqem
nekim iz stare ko{nice izvode, i u novu pre-
seqa-
157
158
seqavaju, ali nikada bez velike opasnosti i stra-
ha. Samo ako bi najiskusniji p~elar bio -
proizvesti se mogu, jer ako najmawa gre{ka
u~iwena bude pokvari se i stara i nova, zato je
savetno, premda neki i preporu~uju, od ove
ve{tine odustati.
§. 35.
Prirodni rojevi
Prirodni ili doma}i rojevi su ~etvo-

rostruki: 1). Najva`niji ili prvenci. 2).
Drugenci. 3). Rani. 4). Devi~anski. Najva`niji
ili prvenac roj zove se onaj koji prvi iza|e. Ako
ovaj do pola juna iza|e i toliko dru{tva imao
bude, da opet, ili kao {to se ~esto de{ava, osam
merica teè, takav }e odli~an roj biti. S
prvencem rojem ne malo svagda stara matica
izlazi. Op{te je mi{qewe do sada bilo, da s
prvencem rojem nova matica izlazi, zato {to se
vi{e takvih matica izlegu i {to svaka sopstveno
svoje dru{tvo imaju}i, ako se nesloga kakva izro-
di, svaka svoje podru~je brani i tako koja je
slabija ona iza}i prisiqena bude. Ali se ovo
dokazalo za neverovatno, jer je ve} izvesno, da pre
negoli prvenac roj iza|e, mlada matica premda je
u }eliji svojoj spremna, ni kojim na~inom iza}i
joj ne daju, no odre|ene straè wu ovde ~uvaju i
hrane, a kako prvenac roj iza|e wu odmah puste i
car-
159
160
carstvo joj predaju. Slavni neki u poslu
p~elarskom ~ovek, da bi izu~avawa svoja ~inio,
u vreme kada je roj izlazio pa`qivo je pred
letom ko{nice stajao i maticu o~ekivao. Kada
je ova izleteti htela, uhvato ju je i na{ao da su
joj krila povre|ena bila, zato je wu novom roju
darovao i tu istu maticu tri godine dana uvek
s prvencem rojem izlaziti primetio je.
Najboqa je vrsta p~ela koje jednog roja puste.
êsto se de{ava, da jedna ko{nica 4 i 5 rojeva
jednog leta pusti, me|utim ako vreme ko{nica-
ma pogodno nije to im zabraniti treba.
2). Posle prvenca roja 9. 10. ili 14. dan

kre}e roj drugenac. Ako li je vreme mogu}e, i 7.
dan drugi roj izlazi. U drugim ili drugencima
rojevima vi{e nego jedna matica ima, i tako celi
onaj roj razdeqen je, i neki se deo p~ela jednoj a
drugi drugoj sjedini, od tuda da kada se takav roj
u ko{nicu strese, posle malo vremena, ili mat-
ice nepotrebne razgoni ili razbeì se. Jer u
revoltu nikakvog posla zapo~eti p~ele ne mogu.
Drugenci dakle rojevi ~esto su neuredni.
Znaci ovakvog neurednog roja su: 1). Ako se

pred ve~e neobi~ni i osobiti neki, zelene àbice
glasu sli~an glas u ko{nici ~uo bude, to je jasan
znak da u takvoj vi{e ma-
tica
161
162
tica ima, prema tome rat }e se podignuti. Ako se
taj glas malo kasnije, kada se sve ve} uti{aju i
u}ute, ~uje se: znak je, da }e odmah sutradan iza}i,
jer vi{e matica ima i svaka bi carevati htela, a
nije mogu}e. Prisiqene su dakle od tuda iseliti
se i sebi drugo stani{te traìti.
2). Kada takav drugenac roj iza|e, ako vidi-

mo da su p~ele napale na matice i da ih na stranu
ko{nice u koju su stresene, da bi ih tamo pobiti
mogle, nagone, dobar je znak. Ako li to nije, no
p~ele na vi{e gomila skupe se, znak je da }e se
rasejati. U tom slu~aju paziti moramo na onaj
glas, kojim matice svaka svoje dru{tvo matici
primamquje, jer ponekad se tim na~inom dru{tvo
veoma umawiva. Vrlo savetno je, da p~elar sam
takve matice pohvata i wih ili za bezmati~nu
ko{nicu zadrì ili poubija.
3). Rani roj je, koji jo{ aprila meseca

izlazi, zato {to u takvoj ko{nici u zimu ili
matica ugine ili od drugih ubijena bude, i tako
ko{nica udova ostane. P~ele dakle najpre o tome
nastoje, kako bi maticu sebi proizvesti mogle, i
tako ne jednu, no mnoge pripremaju. Tim na~inom
ono se isto takvoj ko{nici desi, {to drugom
roju, kada se u wemu vi{e matica izlegu. I od
tuda onaj isti
glas,
163
164
glas, koga smo u prethodnom pravilu opisali,
~uti se moè. Dakle veliko starawe upotrebiti
treba.
4). Mnogo puta i to se desi, da se prvenac

roj, posle nekog vremena onog istog leta roji.
Takvog parojak ili ina~e devi~anskim nazivamo,
wegov med koji je uvek beli, devi~anski med, a
vosak devi~anskim voskom ozna~ujemo. No budu}i
da je ~esto i sam slab i nejak, a mnogo vi{e onaj,
koji iz wega poti~e, zato takav svakim mogu}im
na~inom natrag vra}ati treba.
§. 35.
Vreme rojewa
Vreme izlaèwa rojeva je od po~etka maja do

kraja juna, premda se nalaze, koji ili ranije ili
kasnije izlaze. Prole}na rana toplota i blago-
rastvorewe vazduha, pomaù p~elama ranije roji-
ti se. Koliko je vi{e u livadama cve}a, toliko
se brè ko{nice napune, i za rojidbu pripreme.
Pozni rojevi retko su dobri, jer ako jako dru{tvo
imaju, to }e ih nedostatak hrane, ako nije, to
nedostatak toplote u zimu umoriti. Mnogobroj-
nost roja ispitujemo po teìni wegovoj. Na{i
rojevi kada veliko dru{tvo imaju, onda 8 a kada
osredwe onda 4 merice teè. U Rusiji pak vi{e-
struko
165
166
struko 10, 12 {to vi{e i 19 merica preteù.
Budu}i da dakle 149 mrtvih p~ela teè 12,8 grama,
to najja~i kod nas roj 40.000 glava ne prevazilazi.
Na hladnom, ki{ovitom i tmurnom vremenu p~ele
se ne roje, no lep, topao i ugodan dan o~ekuju.
G L A V A X
O ZNAKOVIMA ROJEWA
§. 37.
Plod materije ove
V elika je p~elaru radost, znati kada }e mu se

koja rojiti ko{nica, ina~e, ili }e mu roj sa
{tetom odleteti, ili }e mnogo vremena s
prezrivim o~ekivawem i {tetom posla svoga
badava potro{iti. Svako rojewe ima svoje
znakove, koji na roj upozoravaju: jedni su, koji
pripremawe roja predskazuju, a drugi, koji
veliko nadawe gospodara zadovoqavaju, i da }e
skoro iza}i uveravaju.
§. 38.
167
168
§. 38.
Znaci izlaèwa prvenca roja
Ako su p~ele radi mladih matica

mati~wake pripremile, ako jo{ i samu maticu
ili tako isto neku larvu u }eliji izleènu
videli budemo, najizvesniji znak je da }e tek
kada vreme dobro izabere iza}i. Ako se u
ko{nici neobi~ni neki glas ~uo bude, to je
nevarqiv znak, da se roj ve} za izlaèwe sprema.
No ovaj znak samo u drugom roju a ne u prvencu
imati moèmo, jer glas ovaj ispu{taju samo
mlade matice, kojim dru{tvo svoje k sebi pri-
mamquju. S prvencem pak rojem, kao {to je
re~eno, izlazi matica stara koja nikakvog glasa
pri izlaèwu ne ispu{ta. Ako vidimo da na
ko{nici kao loptice p~ele leè a drugog dana
ni jedne na ko{nici videti nema, znak je
o~igledan da }e taj dan iza}i, zato p~elar
pa`qiv da bude. êsto se de{ava da se celog roja
p~ele na poqu raseju, zatim iznenada na jedanput
podignu i roj sa~ine. Jo{ jedan znak imati
moèmo, ako zaista p~ele kroz leto bri`qivo
izle}u, okolo ko{nice svoje oble}u, stanu na
wu, puze gore i dole, takve p~ele zovu ostale, da
sebi novo i sopstveno stani{te traè. Prvenac
roj pre podne a drugenci rojevi i pre i posle
podne izletati uobi~avaju.
§. 39.
169
170
§. 39.
Ostali znaci izlaèwa roja
Kada god ko{nica porod svoj u novo selewe

otpu{ta, pogoditi nije mogu}e, da su u woj dve
ili vi{e matica slu~ajno odgajene, od kojih
svaka neki deo p~ela sebi primami, jer matice
jedna drugu ne trpe dugo u sklopu dru{tva, a
mnogo vi{e dvomati~nog vladawa gnu{aju se i
tako nove vo|e ove deobu u~ine. Ovo se mnogo pre
primetiti moè. Kada se nekoliko dana jutarwi
zvuk i gun|awe me|u maticama ~uje, znak je selewu
pripremawa. No i druge jo{ znake imati
moèmo: 1). [to onih dana naro~ito pred ve~e
mnoge p~ele van ko{nice pred letom u loptu
sakupe se i jedna o drugoj sli~no grozdu vise,
pokazuju}i sa tim àrku svoju za novo preseqewe
èqu. 2). [to kad ve} izletati ho}e silno bru-
jati po~nu. 3). Izno{ewe skinutih poklopaca sa
p~eliwih }elija je tako|e znak budu}eg roja. 4).
Ako p~ele po tihom vremenu u ko{nici mirno,
gusto i na gomili sede. 5). Ako su trutovi na
dobroj pa{i od nasiqa i gowewa drugih p~ela
mirni. 6). Kada nekoliko p~ela unutar ko{nice,
tako|e i van okolo leta spreda i pozadi na trbuhu
povla~e se, i ipak s prekr{tenim krilima tako
ùre, da im jedva noge videti moèmo, to }e posle
dva ili tri minuta rojiti se. Takve dakle pa`-
qivo
171
172
nadgledati treba, da ako bi iznenada izleteti
htele, p~elar odmah opazi i k tome opredeqewu
- kao {to kaèmo - praznicu pripremi. A
zadovoqstvo }e svome zvawu u~initi p~elar,
ako od jutra do petog popodnevnog ~asa, jer tada
rojevi izlaze, oko ko{nica pazio bude. No
najizvesniji je izlaèwa roja znak, ako one
p~ele, koje pred letom kao na straì stoje,
smu}eno poletati a posle i u vazduh podizati se
po~nu, natrag ne vra}aju}i se, tada }e se svo
dru{tvo danim znakom ovim uzbuditi i iz
ko{nice pod imenom roja iza}i. P~ele, koje
prvo izlete, okolo ko{nice prole}u, o~ekuju}i
ostale koje se jo{ sakupile nisu. Kada se ve}
celo dru{tvo sakupi, ogromno leti, i na zelenu
najblièg kakvog drveta granu oka~i se,
o~ekuju}i tu vo|u - maticu - svog, koji zbog ve}e
~asti s posledwim p~elama nerado ostavqaju}i
o~inski dom svoj, doleti. Ako ceo roj sli~an
grozdu o gran~ici visi, znak je taj, da je u wemu
jedna matica. Ako li pak roj vi{e tako vise}ih
grozdova imao bude, bez svake sumwe znati
moèmo, da se u wemu vi{e matica nalazi, koje
me|usobnu borbu vode. Ako bi slu~ajno roj ovaj
u staru ko{nicu povratio se, znak je, da matica
ili je tamo zaostala, ili u putovawu svom
ne~asno poginula.
GLA-
173
174
G L A V A XI
O proizvodwi matice
§. 40.
Vreme proizvodwe
M atice naravno ne mogu pre jajca radi rodnos-

ti nositi, dok plodne ne postanu. Sparivawe pak
imaju s trutovima u vazduhu. Nevina matica §. 35.
br.4. kada s rojem iza|e, ako je vreme i pa{a
dobra, tre}i ili ~etvrti dan parewa radi izleti.
Na lo{em me|utim vremenu i slaboj pa{i 14. ili
20. dan pari se. Ako za 6 nedeqa matica plodna ne
postane, osta}e neplodna. Da bi oplodwa matice
ta~no sledovala, za izletawe iz ko{nice vreme i
dobra pa{a traè se.
§. 41.
Sparivawe matice
Uz tih i lep dan od 8 ~asova ujutru, do

4 po podne s velikim mno{tvom p~ela i tru-
tova iz ko{nice matica radi oplodwe
izlazi, nekoliko puta ko{nicu obleti, da
ju
175
176
ju posle poznati, i kada se vratila bude, na}i
moè. Potom malo vi{e uzleti i jo{ neko vreme
okolo ko{nice oble}e i promatra, dok se u zrak
ne podigne. Ovde ako je iz o~iju ne izgubi
p~elar, videt }e s kakvom brzinom lete k woj
trutovi. Posle nekoliko minuta domu vra}a se.
Ako u prvom izlaèwu plodna ne postane, to jo{
onog dana, ili slede}eg dok god plodna ne
postane, izlazi, a u protivnom slu~aju u domu
ostaje.
§. 42.
Znaci leèwa
Matica da je plodna postala poznati

moèmo: 1). Ako p~ele bra{no cvetno bri`qivo
na nogama nose. 2). Ako su nam p~ele zle i
pakosne, i kada zagledamo u ko{nicu, k ujedawu
sklone. 3). Kada p~ele u ko{nici kao lewe na
sa}e poleù, niti pak u velikom broju na posao
izle}u. 4). Ako pukotine u ko{nici, da bi se
toplota sa~uvala, bri`qivo zamazuju. 5). Ako
stvarno leglo primetimo, koje je u novom sa}u
vidqivo. 6). Ako p~ele trutove gone, znaju}i da
im nisu u ko{nici daqe od potrebe, jer med bada-
va jedu a ni{ta ne donose. Ovo su sve jasni znaci
proizvodwe legla.
§. 43.
177
178
§. 43.
Plod materije ove
Velika je korist znati, da li je plodna posta-

la matica na{a ili nije, jer kada u nu`di novu
maticu p~elama dajemo, treba prvoj sli~na da bude.
P~ele, koje su oplo|enu maticu imale, opet takvu
imati èle, u protivnom ju primiti ne}e.
G L A V A XII
O bolestima p~ela
§. 44.
Bezmati~nost
P rva i najglavnija bolest p~ela je bezmati~-

nost, kada dakle p~ele u bilo kojoj ko{nici
bez matice ostanu, zato, {to ona ili umre, ili
tako oslabi, da samo trutovska jaja nosi, jer
ovde ne samo {to p~ele umnoàvati se ne mogu,
i broj len{tina trutova raste, no jo{ {to je
najgore, u takvom slu~aju p~ele, niti sebi
novu maticu legu, niti dobru, koju im p~elar
doda, primaju, dokle god je slaba i neplod-
na
179
180
na matica wihova ìva. Bezmati~nost u op{te
biva u prole}e kada dakle p~ele u poqe izletati
po~nu, izleti i matica da se is~isti, ili sveì
vazduh da zahvati, gde ~esto zbog zime smrzne se i
strada, ili je ptica kakva proguta, ili u tu|u
ko{nicu iz neznawa uleti i tamo je ubiju.
Bezmati~nost jo{ biva u vreme rojidbe, kada mat-
ice jedna drugu progone i ubijaju, dogodi se ~esto,
da i pobednica rawena bude i umre. Bezmati~nost
jo{ u ko{nici biti moè, ako matica rawena
naprasno ne umre, no dugo vremena slaba i
bolesna u ko{nici ìvi, dokle svi crvi}i ne
porastu tako da iz wih p~ele vi{e sebi maticu
izle}i ne mogu. Ako u jesen, ili zimu, kada se
jaja u ko{nici ne nalaze, slu~ajno stara matica
pogine, p~ele budu}i da bez jaja same sebi drugu
izle}i ne mogu, te takve bez matice ostaju.
§. 45.
Znaci bezmati~nosti u op{te
P~ele u vreme bedne bezmati~nosti svoje
okolo leta kao àlosne sede, malo ili skoro
ni{ta ne donose, po ko{nici tamo i ovamo
unutra i napoqu jure, i kao kada bi ne{to
traìle nemirno krilima trepere. Maticom
snabdevene p~ele oko podne veselo lete}i
igraju se, a àlosne bezmati~ne u tami
ko{nice svoje ose}ajno rekao bih tuguju, i
ako se bezmati~nost ova s krajem leta dogo-
di,
181
182
di, to odvratne sebi trutove na veliku {tetu
svoju pobiti propuste. Bezmati~ne p~ele, ako im
u izvrnutu ko{nicu dunemo, velikim uzbu|ewem
odstupe i pobegnu, i tu`nim za neko vreme
traju}im glasom me|u sa}e uklone se. Dobre pak
p~ele, ako na wih dunemo, u o~i nam lete, i ako
kakav glas puste odmah prestane. Ovde korisno
dodati moèmo, {to p~elarima u ovakvom
slu~aju raditi vaqa. Znamo, da svaka matica u
svojoj ko{nici najmawe mesto obi~no pregleda,
lasno dakle bezmati~nu ko{nicu pomo}i
moèmo, ako dakle ko{nicu takvu i susednu s
jedne strane gore provrtimo, i cev od trske iz
jedne u drugu postavimo. Susedna }e matica i u
takvu ulaziti i za vreme, dokle sopstvenu joj
maticu ne pribavimo, upravnica upravqati.
§. 46.
Znaci roja skoro obezmati~enog
U novom roju, koji jo{ sa}a poveo nije, bez-

mati~nost lako poznati moèmo. Bezmati~nog roja
p~ele u gomilama iz ko{nice tamo ovamo puze,
neveseo glas pu{taju, i ako im se ubrzo ne pomogne,
obrnuto u ko{nicu, iz koje su iza{le, ili u
najbliù odlaze, rado ostavqaju}i ko{nicu svoju,
u kojoj jo{ poslovale nisu. Ako se bezmati~ne
p~ele u materwu ko{nicu povrate, u tome ne gubi-
mo, no jo{ dobijamo, jer novim p~elama umno-
èna
183
184
èna i poja~ana ko{nica, mnogo }e vi{e proizvo-
da nam doneti.
§. 47.
Znaci dugotrajne bezmati~nosti rojeva
Nemarnost posla, ~esto u toku leta s nekim
nepristojnim pokretima svojim odlagawe,
nepravilnim na poqe i opet u ko{nicu letewem,
brzo i prazno bez ploda ku}i vra}awe, zbuweno
ovamo i tamo hodawe. Preteran u neprili~nom
vremenu broj trutova, i dobrovoqno primawe
stranih p~ela. La`no leglo, to jest sami trutovi
u }elijama p~ela, koji shodno tome mawi biti
moraju, jesu jasni znaci bezmati~nosti rojeva.
§. 48.
Trulo leglo - pomor p~ela
Trule` legla je ona bolest p~ela, kada leglo

u ko{nici tako smrdqivim postane, da p~ele od
velikog smrada niti ga izneti, ni pored wega
ostati, niti sa}e daqe graditi mogu. Bolest ova
proishodi kada se sa}e u ko{nici slu~ajnim
dizawem zgwe~i, sklopi, ili stisne, naro~ito u
prole}e, tako da p~ele leglo ugrevati ne mogu, no
rashladi se i trunuti po~ne. Ili u nedostatku
meda, kada leglo ne mogu ishraniti, ni napoqe
izneti.
GLA-
185
186
G L A V A XIII
O NEPRIJATEQIMA PÊLA
§. 49.
Tu|ice - razbojnice p~ele
T u|ice zovemo one p~ele, koje iz tu|e ko{nice

med krasti, i u svoju donositi obi~avaju. Svaka
je ko{nica grabeù podlo`na, i ovoj propasti
sve podvrgnute su. Kada su oskudne pa{e, {to
biva u po~etku prole}a i u jesen, osobito su{ne
godine jo{ u polovini avgusta trude se ve}
kradqivice o pqa~kawu, kako bi dakle tu|im
medom ko{nice svoje napuniti mogle. Odlu~e da
opsednu bilo koju ko{nicu i da sre}u oku{aju,
i tako sad u jednu sad u drugu najpre po dve po
tri, a potom i po deset ule}u. Ako na slabu
ko{nicu, koja im odupreti se ne moè, napadnu,
tiranstvo rekao bi u woj ~ine, i ako u prvom
opsedawu sretno pro|u, to jo{ vi{e ih se okupi,
dokle svu ko{nicu ne opusto{e. Tu|ice kada se
jednom grabeù naviknu i nau~e, posle }e i
susedne ko{nice dugo vremena napadati i uzne-
miravati.
Tu-
187
188
Tu|ice nisu bilo kakav druga~iji rod
p~ela, one su prave iste na{e medonosne p~ele,
no ~esto sopstvenome gazdi svome, kome pripada-
ju, veliku {tetu u medu prouzrokuju, pogotovu ako
na bezmati~nu napadnu ko{nicu. Tu|ice u
po~etku jaku ko{nicu napasti ne smeju, no uvek
najpre u slaboj i bezmati~noj otimati probaju.
Ovde ako deleimi~ni uspeh dobiju, posle zdrave
osvajaju i ~esto kao pobednice vra}aju se.
§. 50.
Drugi neprijateqi
1). Mi{evi. Ovi p~elama mnogo {tete
nanose, jer kroz leto ili ispod ko{nice ulaze,
ako li su ve}i, progrizu se u ko{nicu, a osobito
koja je od slame ili rogoza ispletena, ovde najpre
sa}e podgrizaju a posle p~ele i med pro`diru.
Zato leto ko{nice naro~ito u zimu dobro ~uvati
treba. Mrve i komadi}i polomqenog sa}a okolo
ko{nice su znaci da ju mi{evi napastvuju. Zato
takvu podignuti, ili na stranu ukloniti
moèmo. P~ele od mi{eva pokvareno sa}e, od nes-
nosnog smrada trpeti ne mogu, zato koliko je od
mi{eva pokvareno toliko podrezati vaqa.
Mi{eve pobiti ili u mi{olovku pohvatati i
poubijati.
2). @abe. U ve~e puzaju}i ko{nicama prib-

liè se, usko~e na leta, po ko{nici grebu i ka
izlaèwu p~ele primamquju, izlaze}e hvataju,
189
190
i pro`diru. Zato pod ko{ni~ni, kao {to je
re~eno, za jednu stopu od zemqe podignut da bude.
3). Mravi. Mnogi ukupno veliku p~elama
{tetu pri~iwavaju. Tako ~vrsto jezi~i}ima svo-
jim p~elama noge stegnu, da mrtve p~ele na wima
vise}i ostanu. Mravi na jake ko{nice ne navaqu-
ju no na slabe. Ako su daleko od ko{nice {tetu
u~initi ne mogu. Blizu ih trpeti na vaqa, no
gnezda i radove wihove pokvariti, mraviwake
vrelom vodom politi. Ako zemqu okolo ko{nice,
ili dasku pepelom pospemo, dok god je pepeo suv
ni jedan mravi} pristupiti ne sme. Neprijatni i
nezvani gosti p~ela mravi, kada navale i napadnu
ko{nicu koju, treba je dobro zemqom obasuti,
ili mreòm kojom se ribe hvataju, zamo~iv{i je
prethodno u ribqe quske ili creva, povezati
odozdo ko{nicu.
4). Detli}, ùto-crvenim perjem ukra{ena
ptica, ne samo {to na letu p~ele lovi, no jo{
o{trim kqunom svojim na ko{nici rupu probije,
p~ele na jezik svoj dugi do~ekuje i sve redom
proguta. U op{te se govori, da ova ptica neki
neprijatan i jezovit zadah posle sebe u ko{nici
ostavqa i da se p~ele od wega truju i stra|avaju.
5). Senica, mala ptica, no p~elama veoma
{kodqiva. U po~etku ubijenim trutovima hrani
se, a posle ìve p~ele na letu do~ekuje i redom
pro`dire.
6).
191
192
6). Lastavice p~ele ubijaju i jedu.
7). Ose, mnoge pakosti p~elama uzrokuju.

Isprva mrtvima samo p~elama u p~eliwaku
udovaqavaju se, a posle, naro~ito pre izlaèwa
sunca dokle p~ele jo{ izlaziti nisu po~ele i na
ko{nice napadaju. Ose, tu|ica p~ela prete~e, tada
od grabeà prestanu, kada tu|ice krasti zapo~nu.
P~elar ose prona}i, potu}i i gnezda wihova
vrelom vodom politi i potamaniti da ne propusti.
8). Obadi, okolo ko{nica oble}u i ako koju

p~elu, koja od rada svoga odmara opaze, uhvate je i
noktima odnesu.
9). Pacovi, i po 10 p~ela na jedanput uhvate,

na dva komada ih rastrgnu, medni mehur s iznu-
tricama izvuku, a ostale komadi}e odbace. Ako
van ko{nice p~ela ne na|u, to nosom na letu glas
neki pokrenu i izlaze}e na takav pokret p~ele
hvataju i redom pro`diru. Takve p~elar istre-
biti da se ne ulewi.
10). Pauk, veliki neprijateq p~ela, u prazn-

im ko{nicama ili u kojima malo p~ela ima, pro-
stire mreè svoje, u dan ukloni se, a u no} mreè
prostire, p~ele lovi i unutra{wost wihovu pije.
11). Moqci, u no} uvuku se u ko{nicu, i

tamo u sa}u jaja svoja snesu, iz kojih se posle od
toplote p~ela devetog dana mladi izlegu.
Moq-
193
194
Moqci se obaviju nekom lepku sli~nom
pau~inom, kroz koju àoka pro}i ne moè, i tako
ne boje}i se p~ela, na o~igled {to se kaè, med
otimaju i jedu. Ovi kad odrastu razmnoè se po
celoj ko{nici, koje ako p~elar blagovremeno ne
primeti i ko{nicu od wih ne o~isti, za kratko
vreme cela }e ko{nica propasti.
P~elama su neprijatne visoke trave. Sneg
kada se rastapa {kodqiv je, jer od toplote zabune
se p~ele napoqu i zaslepe, oble}u koje kuda, i
kada umorne gde god odmarati padnu, tu se smrznu
i stradaju, zato tada ih pustati nemoj. Veliki
mrazevi, hladni vetrovi, vla`na magla, tmurno
vreme u prole}e p~elama je pogubno. Su{no leto,
i vreme kada se cveti}i u poqu povrede i trunuti
po~nu, p~elama bolest pri~iwava. Kada iz bresta
i mle~ike p~ele sakupqaju, nepo{tedne su.
G L A V A XIV
Jo{ neke ka apstraktnim razmi{qawima -
teoriji - pripadaju}e primedbe
§. 51.
Bezvrednim primedbama ne verovati
D ragi p~elari! Ne verujte bezvrednim primed-

bama. Zaista protiv prave vere sagre{ili biste,
195
196
biste, ako bi okolo ovog nedu`nog doma}instva
va{eg, koje bilo vrste vra~awa ~inili. Ne
slu{ajte one koji govore, da je najboqe na dan
svetih 40 mu~enika p~ele iznositi. U petak pak
iznositi da nije dobro, jer takvi ili boqe ne
znaju, ili vas prevariti nameravaju. Bio ponede-
qak ili petak, bili mu~enici, ili drugi sveti, u
jedan ili drugi dan, samo ako je prijatno i ugod-
no vreme, slobodno iznosite i pustajte p~ele
va{e. Istim na~inom, kada vidite da u jesen ve}
izletati ne mogu, zatvarajte, i u zimovnik
ostavite. [to je god zdravom razumu i svetome
Jevan|elskome zakonu protivno ne verujte. Ako
vam ko rekne: ovako je i dosad ra|eno, ovako su i
oci na{i ~inili, pak su dobro prolazili, mnogi
su znali u~initi, da im rojevi ne pobegnu, ili da
se vrate, vezali su vra~arske ~vorove, da im niko
u p~eliwak u}i, ili ako u|e, izi}i ne moè i dr.
Kaìte takvima, da su to samo bezvredne gatalice
i basne. Za{to sad takve majstorije kogod ne zna?
Ili za{to takve u prisustvu razumnog p~elara ne
dogode se? Moè po neki ~udesa oko p~ela
proizvoditi, no ne ina~e osim putem prirodnim.
§. 52.
P~elar svagda ima ~emu se u~iti
P~elar nek ne misli, ako bi ve} ve{tinu

p~elarsku tako savr{eno znao, da u p~elar-
stvu
197
198
stvu vi{e novosti u~iti ne bi imao. Najrazum-
niji qudi nisu sve izu~ili, naro~ito o p~elama
toliko pametnim i marqivim ìvotiwama.
Mnoge bi tajne um na{ mu~ile, kada bi prirodu
p~ela iznutra i dubqe proniknuti mogli.
§. 53.
Boqe je imati mawe ko{nica a dobrih,

nego mnogo a siroma{nih
Da bi nam ko{nice sve dobre bile ne

ostavqajmo mnoge rojeve. Od najbogatije ko{nice
dva roja, a od sredwe jedan dosta je. Devi~anske
rojeve, tako|e tre}e i ~etvrte dràti savetno
nije. Kako bi pak spre~avali da nam se ko{nice
ne roje vi{e nego koliko ho}emo, u §. 112. jasno
bi}e.
1). Mogu}e nekada i 3, 4 roja iz jedne

ko{nice sa~uvati, no veoma retko i s malom
kori{}u, jer slede}eg leta, ne samo {to se takvi
ne}e rojiti, no i sami }e stradati. Korisnije je
dakle mawe a dobrih, nego mnogo a siroma{nih
ko{nica imati. Broj p~ela nije zato ve}i, {to
p~ele u vi{e ko{nica razdeqene imamo.
2). Dobar roj, dogodine, dobra roja dati nam
moè.
3) P~ele, koje su u mawe ko{nica razdeqene,
u zimu mawe stra|avaju. Kada se p~ele na vi{e
delova podele, vi{e posla imaju, jer svaki deo
posebno
199
200
posebno svoju ko{nicu ~istiti, posebno pukotine
zamazivati, pa{e istraìvati, maticu hraniti i
u zimu ugrevati, posebno protivu tu|ica i drugih
neprijateqa sebe za{ti}ivati i braniti mora. A
kada je duga zima, ili ako neugodno prole}e i lo{a
pa{a nastane, to siroma{ni rojevi svi redom
stradati moraju. Sami po sebi da se nau~imo, {ta
je lak{e i korisnije: ili kada smo podeqeni, ili
kada svi zajedno u qubavi bratskoj ìvimo.
Najvi{e i zato su opasni mnogi rojevi, {to
dokle gowewe matica u ko{nici traje, dotle mat-
ica jaja ne nosi, no dangubi. êsto se pak dogodi
da u onom gowewu i sama, koja u ko{nici ostaje
matica smrtno rawena bude, i ko{nica bez-
mati~na ostane. [to je koja ko{nica slabija, to
vi{e od neprijateqa napade trpi.
G L A V A XV
RAZGOVOR PÊLARA ME\U SOBOM O
PÊLAMA
§. 54.
Za{to iz nema~kih krajeva med i vosak

u Ma|arsku ne donose?
S tarci p~elari u leto dnevno starawe oko

p~ela zavr{iv{i u ve~e pruè se po mekoj
travici
201
202
travici, i me|u sobom ~esto ovako razgovaraju se.
Prijateqi i bra}o draga! Za{to su u staro vreme
p~ele boqe napredovale nego sad? Za{to nije
svaki s p~elama sada toliko sretan, kao kada smo
mi mladi bili? Boè moj! Ve} ide svet na mawak!
Propade ve} ono zlatno vreme iskrenosti! kako
nastado{e visoke nauke i slobodne mode, i Bog
nas ve} ka`wavati po~e. ûjemo da u drugim kra-
jevima ima u~enih p~elara, koji se iz kwiga u~e
p~ele dràti - kao {to kaù, da }emo se i mi s
vremenom iz kwiga morati u~iti ovome zanatu -
pak nikada u Ma|arsku med i vosak ne doneso{e,
nego jo{ Ma|arska, kako drugim raznim plodovi-
ma hrane, tako i s medom i voskom drugima pri-
padaju}im dràvama ~ini uslugu.
§. 55.
Re{avawe protiv kazivawa
Nebi sagre{io, koji bi proste takve

p~elare slede}im nadgovorio re~ima: Dragi
p~elari! Nemojte se ~uditi sada{wem vremenu,
niti optuìvajte nauku, ni u~ene p~elare, jer oni
na putu vam nisu. ûdite se, za{to sada p~ele ne
napreduju, kao u staro vreme, i {to niste s
p~elama sada tako sretni kao kada ste mladi
bili, a ne dose}ate se, gde su sada one {ume i
pustiwe, livade i kosanice, gde ste vi pred
kolibama u p~eliwacima va{im komarnike {i-
rili.
203
204
Blagi Boè ~udne promene! Sada su livade i
kosanice u ora}u zemqu pretvorene, pustiwe
naseqene, {ume - najranija i boqa p~ela pa{a -
istrebqene i uzorane, a ve}e mno{tvo stoke
mnoge popase cveti}e. Nije dakle ~udo {to nam
slabo napreduju p~ele. Velite, za{to iz drugih
zemaqa, gde su u~eni p~elari, med i vosak ovamo
ne donose. A otkuda }e vi{e meda biti u tu|im
osobito u severnim karajevima, gde je duà nego
kod nas zima, gde su visoka kamenita brda i pros-
trana poqa peskovita, jo{ da nisu u~eni p~elari,
ve} da po na{em malo vrednom i jako zastarelom
drevnom obi~aju u dràwu p~ela postupaju, ni
~esnice na Boì} medom ne bi pomazali. Sretni
smo mi, {to smo u ovako bogatom i obilnom
carstvu ro|eni i odgajeni, jo{ kada bi ve{tinu
p~elarstva dobro izu~ili, i u~tivo i razumno
dràwe p~ela proizvodili, to bi uvereni bili
da bi i danas zemqa na{a izjedna~ila se te~ewem
nekada medom i mlekom zemqi Hananejskoj.
I zaista smem re}i, da nas samo provi|ewe

Boìje u ova vremena opomiwe, kako bi u ovom
na{em blaènom Ugarskom carstvu o novom
p~ela dràwu, i boqem ih za{ti}ivawu
postarali se. U vremena, koja smo preìveli,
nije nam toliko ni nu`no bilo o novom p~ela
dràwu starati se, jer milost Boìja bogate
p~elama pa{e milosrdno davati smilovala se, a
sada
205
206
sada budu}i da medobogatih {uma, cvetoukra-
{enih livada nestaje, novoj p~elarstva ve{tini
vredno da pou~imo se. Svi u svetu ovome poslovi,
ako postepeno pravim idu putem, kada jednoga
nestane, postane drugi, kada se drugo umnoì,
oslabqava prvo. Kada se nedostatak takav nas
dotakne, svemogu}stvo Boìje, kako bi se ovaj ili
drugi nedostatak dopuniti mogao, hiqadu nam
na~ina otkriva.
Tako biva u poslu p~elarskom. Ako dakle u

p~elarstvu, kao u staro vreme napretka nemamo,
radimo da nedostatak ovaj novim na{im o
p~elama prona|enim na~inom nadoknadimo.
Ovako zaista blagoslova Boìjeg ve}e i obilnije
od p~ela na{ih plodove imati moèmo, nego {to
su oci na{i i nadati se mogli. No o prvom delu
dosta je govoreno, da pre|emo na deo drugi.
KRAJ I-og DELA
207
208
D E O D R U G I
Radni - prakti~ni -
u kojem se
SVA VE[TINA PÊLAREWA

u prole}e, leto i jesen
nu`na starawa
stvarno obja{wavaju
209
210
G L A V A I
O IZNO[EWU PÊLA U VREME PROLE]A
§. 56.
Kada p~ele iz zimovnika izneti i u

p~eliwak postaviti treba?
D an, u koji po isteku zime p~ele izneti

treba, ta~no odrediti nije mogu}e, jer to od
vremena zavisi, kada dakle ranije ili kasnije
lepi i topli proletwi nastanu dani. Zato ne
vaqa ~ekati praznik svetih 40 mu~enika, ni
dana ~etvrtka, no dok sneg na pola samo otopi
se, i zemqa na pola pocrni, kada lepe i ugodne
dane vidimo, slobodno p~ele pustiti moèmo.
Dokle god je snegom zemqa pokrivena, ispu{-
tati p~ele niko da se ne usudi, i ako }e lepi
i
211
212
i ugodni dani biti. [to prijatnije na snegu sunce
sija, to je opasnije p~ele ispu{tati, jer lepo sunce
ka izlaèwu iz ko{nica p~ele mami, koje kada
iza|u, po{to na golu zemqu stati ne mogu, to
smrznute stra|avaju. P~ele u prole}e kada ih pus-
timo, ~istiti se obi~avaju, ne~isto}u preko zime
u crevima sakupqenu na poqu ispra`wuju, zato
masovno prvi put izle}u. Posle takvog ~i{}ewa,
ako ponovo sneg padne, ko{nice zatvoriti ne
vaqa, ako ho}ete i same p~ele, kada propast i
opasnost primete, iz ko{nice ne izle}u.
§. 57.
[ta u izno{ewu ko{nica posmatrati vaqa?
1). P~ele ako nisu u p~eliwaku zimovale, iz

zimovnika uve~e da se iznesu, jer uve~e ne navaqu-
ju izletati tako, kao u jutru. Ako pod ko{nicom
me|u p~elama, koje su preko zime pomrle, i
maticu mrtvu na|emo, ne sledi odmah bezma-
ti~nost, osobito ako je jaka ko{nica, jer znamo,
da matica u zimu jaja nositi zapo~iwe, od kojih
p~ele sebi novu maticu same izle}i mogu.
2). P~ele budu}i da su naj~istija ìvoti-
wa, zato ne samo u ko{nici, no ni pod
ko{nicom ne~isto}u kakvu trpeti ne mogu. U
prole}e kada od zimskog sna probude se, odmah
poslove svoje na to okre}u, da bi stani{ta svoja
naj~istije uredile. P~elaru pak du`nost je
u
213
214
u prole}e, leto i jesen, najmawe svakog 14. dana
ko{nice pregledati i ~istiti. Proletwe prvo
~i{}ewe drugog ili tre}eg, posle ispu{tawa,
dana da bude. Budu}i da me|u mrtvima p~elama i
~estice voska nalaze se , to takve na retko re{eto
prosejav{i do podrezivawa ostaviti i s ostalom
vo{tinom zajedno istopiti moèmo. Zaostale na
re{etu p~ele u zemqu zakopati vaqa, jer p~ele
gnu{aju se mrtvih sebi sli~nih le{eva.
3). îste}i ko{nice, leptire, mrave i pau-
~inu iz sviju rogqeva i pukotina dobro is~isti-
ti i spaliti vaqa.
4). P~ele posle ispu{tawa, budu}i da jo{
pa{e nema, obi~no sve ko{nice pregledaju, i ako
koju bezmati~nu na|u, odmah opsednu je, navale i
med, kojim bi p~ele dugo vremena hraniti se
mogle, pokradu i odnesu. A kada se takvi
karadqivci jedanput navade, te{ko se odvikavaju,
Zato u prole}e leto ko{nice ne vi{e no radi
jedne p~ele ulaèwa i izlaèwa ostaviti vaqa, a
sve druge rupe i pukotine popraviti i umazati.
§. 58.
O podrezivawu sa}a
Posle ispu{tawa i o~i{}ewa p~ela {kopi-

ti ili podrezivati prazno sa}e navikli su
p~elari. No ovde mnogi gre{e, {to do samog
meda
215
216
meda sve prazno sa}e podseku, iz uzroka {to mat-
ica jo{ u februaru u prazno sa}e jaja nosi, ovo
podrezuju}i i jaja u sa}u skrivena podrezuju.
Paziti dakle du`ni su takvi da ne bi sa}e s
budu}im leglom isekli, no samo koje je plesnivo,
crno i pokvareno, a i to {to ranije to boqe.
§. 59.
Kako u podrezivawu sa}a postupati treba
1). U prvom za podrezivawe sa}a dan i vreme

odgovaraju}e izabrati treba. Najboqe je kada je
dan ni vedar ni obla~an, i onda izbegavaju}i
grabe` p~ela, ne u jutru ili pre podne, no
pred ve~e kada zahladi posao po~iwati moèmo.
2). Podrezivawe u p~eliwaku da se ne ~ini, ako
sigurni nismo, da ne}emo {togod meda prosuti, i
pri~initi sami sebi ono, {to nam i neprijateq
u~inio nebi, mu~no dakle grabe` sleduje, no
ko{nice takve daleko od p~eliwaka odneti, i u
hladu podrezivati treba. 3). Kada uzmem ko{nicu
sa svog mesta, najpre dimom sve p~ele gore oterati
moram, posle odnesem je neprestano dimom kade}i,
na stranu, a na weno mesto postavim praznu
ko{nicu dabi se p~ele, koje iz pa{e do|u, u novoj
zadràvale dotle, dokle im sopstvenu wihovu ne
povratim. Na mestu rezawa iskrenem je, dobro
u~vrstim da se ne pomera, i s noèn naj-
pre
217
218
pre krajno sa}e a potom sve ono, u kojem crvi
nema, odse~em toliko, da ostalo p~ele, kada
crvi}e legu, pokriti mogu. P~ele, koje po
odse~enom sa}u mile mokrim perom gu{~ijim,
o~istiti moèmo, a ko{nicu na svoje prvo mesto
odneti. Paziti svakako treba, da se med gde god ne
prospe. Tako i s ostalima postupati.
G L A V A II
O podhrawivawu ili prihrawivawu
mr{avih p~ela
§. 60.
Prihrawivawe
P rihrawivawe mr{avih p~ela je jedna ne mala

u p~elarstvu briga, zato slabe ko{nice za pre-
sade ne ostavqati, no jo{ u jesen poubijati treba,
da bi bilo kakvu korist od wih imati mogli.
Ako li smo prinu|eni i slaba~ke presade
ostavqati, to ih bri`qivo prihrawivati
moramo, oni }e nam u plodosabiraju}oj miloj
jeseni trud na{ obilno nagraditi. Paziti
me|utim treba, da ne bi prihrawivaju}i
p~ele
219
220
p~ele, ko{nice medom umazali i tu|ice na wih
namamili.
§. 61.
Hrana p~ela
Najboqa p~elama hrana jeste pravi i na{
sopstveni med. O tu|em medu sigurni nismo, da li
je ~ist ili nije, jer rastopiteqi meda, ~esto
otvoreno leglo ili sam onaj ukvareni med iz
ko{nice u kojoj su p~ele od trule bolesti postra-
dale, pome{aju, i takav skupqe nego {to smo pro-
dali kupiti moramo. Zato je potrebno uvek
toliko meda u zalihama imati, koliko mislimo
da }e p~elama za prihrawivawe dovoqno biti.
[to nam meda ostane, ako samo dobro sa~uvamo,
ne}e se pokvariti, niti izgubiti. Med u svako
doba prodati moèmo.
§. 62.
Znaci gladi u ko{nici
1). Gladne p~ele na sa}u ne posedaju gusto,
jer nemaju {ta onde na}i. 2). Novog legla ne legu,
koga u gladi uzgajati ne mogu. 3). U rogqevima tu
i tamo u gomilama vise. 4). Gladne p~ele ako ih
se dotaknemo, dugo vremena u gomilu puzaju}i,
dubok i àlostan glas pustaju, kao da milostiwu
od gazde svoga traè. 5). Gladnih p~ela telo je
tanko i usko. 6). Nalaze se pod ko{nicom koma-
di}i novog voska, koga gladne p~ele jedu,
i
221
222
i }elije sa}a povre|ene vide se. 7). Gladne p~ele
neveselo lete, i iz poqa ku}i ne donose. Pos-
ledwi znak gladi je, nedostatak meda u ko{nici.
§. 63.
Na~in prihrawivawa
Lasno }emo sada upoznati, kako p~ele

prihrawivati treba: ako dakle presak na{ nema
traènu teìnu, to jest nema 20 merica, nego na
primer 15 merica, da ne strada, prihrawivati ga
treba i u ovom slu~aju dobro sledovati onoj srp-
skoj poslovici: {to }e biti jesenas neka bude
ve~eras, a to }e re}i, {to }emo morati ~initi u
prole}e, da ~inimo sada. Budu}i da presadu
na{em nedostaje jo{ 5 merica, to odmah u jesen,
kada ko{nice u zimovnik postaviti nameravamo,
dodajemo takvome 5 merica, pak smo mirni i bez
svake brige. Tako da postupimo i s drugima, poda-
jmo im wihovu otopinu jo{ u jesen, da posle
nemamo posla. 2). Sam ~ist med davati vaqa, jer
voda koju neki s medom me{aju, nikada med biti
ne moè, ve} voda te voda, a voda s medom
pome{ana pri~iwava p~elama srdoboqu, od koje
kao god od otrova umreti neophodno moraju. 3).
Ako pri kraju zime hraniti nu`no bude, med ugre-
jati treba, jer su p~ele i onako ozeble, ako dakle
jo{ jelo hladno uzmu, smrznuti se moraju. 4).
Ko{nicu dawu hraniti ne vaqa,
jer
223
224
jer su onda u svima ko{nicama p~ele budne, koje
ako samo osete med, odmah }e po~eti izletati i
otimati od one sirote, koju si ti pomogao. No
uve~e, kada se sumrak spusti, onda vru}eg meda u
~anku donesi i stavi pod ko{nicu. P~ele }e si}i,
i sve do kapi, ako bi i 3 merice bilo, odneti u
sa}e i tako za dugo mirne biti mogu, a susedne ako
ovo osete, mrak je pa iza}i ne smeju. Sutradan pre
zore ~anak ispod ko{nice uzmi, ina~e bi susedne
p~ele na wu napale i sve pootimale. Na kraju
svakim mogu}im na~inom, paziti treba, da se ne
bi gde god kapi meda prosule, jer to je uzrok i
po~etak onog najve}eg zla grabeà dakle, koji
ko{nice opusto{ava i tu`na p~elaru sledovawa
donosi.
§. 64.
Kako sa sa}em p~ele prihrawivati treba
Mnogo je korisnije s punim sa}em p~ele

prihrawivati nego s topqenim medom koje ovako
biva. U ve~e kada padne sumrak ko{nicu podignu-
ti vaqa i sa}e bilo celo bilo izlomqeno podmet-
nuti, ko{nicu nagrnuti, do sutradan sve }e
poprilepqivati. S punim sa}em kada p~ele
prihrawujemo, ne bojimo se grabeà, koga svakim
mogu}im na~inom izbegavati treba. Najboqe je ne
ostavqati za presade ko{nice koje u zimu
prihrawivati moramo. Neki p~elari osim
meda
225
226
meda vodu od {e}era, od slatkih kru{aka kuvanu
i drugo ovom sli~no, kada hrane, dodaju. No
kakvu hranu p~elama prinose, takav posle i rod
primaju. Ve{ta~ki zimuju}i p~ele, ~esto u
leto s leglom zajedno pomru i postradaju.
G L A V A III
O [UMSKOM PÊLIWAKU
§. 65.
Starinski medosabirawa obi~aj
R ojevi prirodom su svojom tako odre|eni, da

drve}e i {ume prona|u i u kladama, dupqama i
{upqem drve}u stani{ta svoja postave i tako bez
i~ijeg starawa rod svoj produàvaju i meda
do izobiqa sakupe. No ovo naro~ito u onim
zemqama biva, koje su u ve}em delu dubokim
{umama obrasle. Zato u stara vremena, kada je
vi{e {uma bilo, najstariji medosabirawa
obi~aj je bio p~eliwa stani{ta u {umi istra-
ìvati i tako bez svake muke sakupqeni od p~ela
med
227
228
med na korist svoju upotrebqavati. Posle su
primetili da p~ele, ako bi se ~ove~ijim
starawem u kulturu dovele, mnogo bi ve}ma trgov-
inu qudsku potpomogle, i iz tog razloga, da se
nebi rojevi vi{e u neizvesno drve}e sakrivaju}i,
prihod wihov umawivali, sopstvenim trudom
drve}e {umsko izdubqivati i p~elama stani{ta
pripremati po~eli su. [ta vi{e, i same rojeve,
koji su po {umama povoqna sebi mesta traè}i
sakrivali se, bri`qivo su prona{li, otud ih
izvadili, i u pripremqena mesta preneli. Ovaj
kulture na~in, i u na{a vremena u raznim german-
skim krajevima, a najvi{e u Rusiji upotrebqava-
ju, veliko meda i voska izobiqe s malim trudom
pri~iwava. Tamo kada p~elar takva p~eliwa
stani{ta na|e, ako znak svoj ureè na drvetu, i
wega vi{e niko uzeti ne sme. Posle kod onog
drveta izabere drugo sposobno drvo i u wemu
na~ini mesto, u koje }e roj budu}i skloniti se,
kada mnogo takvih mesta prona|e, samo ime svoje
na wima ureè, i u vreme kada se ko{nice tuku
do|e i gotov med odnese.
§. 65.
O na~inu traèwa p~ela
Sledi nam opisati starawe i sredstvo,

kojim {umske rojeve nalaziti moèmo. Mi
}emo ovde onom na~inu sledovati, kojim nas
Kolu-
229
230
Kolumela pou~ava. [umske p~ele u prole}e. kada
iz zimovawa izle}u, ne toliko o medosabirawu
koliko o vodenim izvorima brinu se, na koje
radi napiti se vode najvi{e u jutru mnoge
dole}u, zato prema takvim izvorima u to doba
sesti i bri`qivo nadgledati treba. Ako se malo
p~ela na ranije re~ene izvore sakupqa - osim ako
bi u {umi takvoj na mnogo mesta poto~i}i izvi-
rali i tim na~inom mno{tvo p~ela po wima
razdeqeno malo bi se videlo - razumeti moèmo
da mesto takvo rojevima ne izobiluje, prema tome
medom bogato nije. Ako li se ve}im brojem na
izvore p~ele sakupqaju, to nam ve}u korist i
nadu pri~iwavaju. Do stani{ta pak wihovih
moèmo do}i ovako: Prvo zapaziti treba, jesu li
domovi wihovi blizu ili daleko, a me|utim
pripremiti razmu}enu crvenu boju u koje par~e
~oje umo~iv{i le|a piju}ih p~ela ozna~iti i na
tom mestu iste p~ele o~ekivati, ako se brzo
povrate to je stani{te wihovo blizu, ako li kas-
nije to je ne{to podaqe. Kada primetimo da se
brzo vra}aju, moèmo ne{to brè za wima
hode}i, mesta wihova lako prona}i. Za one pak
p~ele, koje kasnije dole}u, ve}e starawe imati
treba. Tr{~anu cev, koja je na jednom kraju ~epom
svojim zatvorena, unutra medom namazati i blizu
izvora ostaviti. P~ele kada osete miris slatkog
meda, jedna za drugom dolete, i za isisati med
u
231
232
u cev ulaze. Kada nekoliko u|u, otvoreni deo cevi
p~elar neka prstom za~epi i jednu samo ispusti.
Ova }e odmah bekstvom svojim posmatra~a
stani{tu svom povesti, a kada se ova ispred o~iju
wegovih izgubi nek ispusti drugu, a kad ovu izgu-
bi nek pusti tre}u i trag wen neka sledi, i tako
ako bi i ovu slu~ajno izgubio redom neka ih
ispu{ta i stranu letewa wihova dobro posmatra
i dotle ih prati, dokle ga do potajnog stana svog
same ne dovedu. Neki pu{e}i duvan, upale u luli
komad suvog sa}a i tako p~ele sebi primamquju.
G L A V A IV
O poznavawu dobre radi p~ela godine
§. 67.
Kako dobru radi p~ela godinu budu}u u

prole}e primetiti mogu}e ?
P ~elar kada primeti da prvi roj brzo poslu-

je, debelo sa}e vodi i ne samo leglom no i
medom teà postaje ko{nica, tako da do 20
dana ve} je u dobrom stawu, u takvo vreme
nadati
233
234
nadati se moè, da }e mu i drugi rojevi izzimo-
vati i budu}e do~ekati prole}e. Ako li primeti
da ko{nica koja je prvi roj pustila nema dovo-
qno p~ela ni legla u }elijama nek ne dopu{ta
iza}i drugom roju. Ponekad su vremena ~esto
nepostojana, te lako p~elama dobru berbu
prekratiti mogu. Mnogo puta jedan mraz moè
najboqe cveti}e uni{titi, jedna nagla ki{a
rasuti, vihori, jaki vetrovi, suve i hladne no}i
iz cvetova travnih i drvenih, jednom re~ju:
toplota i velika su{a slatku rosu pojesti i
p~eliwem trudoqubqu smetati. U zajednici pak
p~ele vi{e sakupe nego na osob i tako }e vi{e
radovati se p~elar jednoj medom i p~elama punoj
ko{nici nego dvema slabima u prole}e.
§. 68.
Znaci ho}emo li mnogo rojeva imati budu}e

godine?
Predvideti to moèmo ako meseca avgusta

primetili budemo da su p~ele vi{e }elija radi
trutova sagradile i dole gotovo do dna takve
dovode. Ako velim p~ele o tome nastoje, jasan je
znak da }e idu}e godine veliki broj dru{tava
izrojiti se, jer trutovi su ose}aji budu}ih
radilica p~ela. Ako dobro radi sabirawa
meda vreme bude, to je najistinitiji znak.
GLA-
235
236
G L A V A V
O putovawu p~ela - preno{ewu
ko{nica
§. 69.
O preno{ewu u op{te
P ~elaru najve}e starawe da bude, kako }e

p~elama onakvo stani{te prona}i gde }e obilno
prihrawivawe u blizini imati. Ako je takva
mesta te{ko izabrati, to }e prinu|en biti
onakvih cvetova semena, koje p~ele najvi{e vole,
na odgovaraju}em mestu posejati, tako, da kada
neki opadnu, drugi odmah cvetati po~nu. Malo
se me|utim takvih mesta videti moè, gde bi
p~ele do same pozne jeseni pa{u sebi neprekidno
dobijati mogle. Zato ako na jednom mestu cve}a
nestane, to ko{nice od tuda pokrenuti i na
drugo, gde se mno{tvo cve}a prime}uje, gde se
nalazi heqde, deteline, riqa, repice, poputnika
i kukuruza neodlo`no preneti vaqa. Kao {to je
visokou~eni G. Mu{katirovi} u svojim dosta
korisnim poslovicama predvidev{i korist
preno{ewa ko{nica s jednog mesta na drugo,
ovom re~enicom propisao: Med na osovini
rodi.
237
238
rodi. Me|utim pre preno{ewa sve ko{nice
bri`qivo pregledati, i staro i koje se ve}
wihati po~elo sa}e ise}i treba.
2). Ako u prole}e, kada se ko{nice iz
zimovnika na pa{u iznose, kraj onaj u kojem
ìvimo, nije sposoban i nije takav da bi p~ele
bilo {ta meda nalaziti mogle u {umu ih odneti
treba, gde vrbe, drenovi i druge rane vo}ke najpre
cvetaju. Ako {uma ne bi blizu bila, to na takvo
mesto ko{nice da izloìmo gde ima razli~ita
vo}a i onakvih {ibqika, koje rano cvetaju. U
leto pak da premestimo ko{nice na cveto-
ukra{ene livade i plodonosna poqa i doline. A
kada se poqa pokose, korisna su p~elama mesta
zasejana razli~itim zeqem i travama iz kojih se
uqe iscediti moè, kao {to je mak, kupus, repa,
goru{ica, suncokret, tako|e cvet bundeva, kras-
tavaca, diwa i lubenica. Ovo sve u na{im
vrtovima - ba{tama - s dve koristi imati
moèmo. Jedna je korist p~elama a druga od pose-
janog zeqa. Posle ètve naro~ito po zobovima
stara~ac ina~e ~istac zvani cveta. Wega p~ele
veoma vole i od wega se pomaù.
§. 70.
Pre preno{ewa ko{nica na {to paziti?
Kada mesto ono na kojem p~ele stanuju, u

medu oskudevati po~ne i p~ele u poslu, {to se ono
kaè
239
240
kaè prekinu napredovati, nu`no je odmah odatle
na drugo cvetnije i boqe mesto ih preneti. Pre
nego ko{nice prenesemo treba poqa i useve dobro
pro}i i pregledati ho}e li dobra i sposobna biti
i gde na|emo najcvetnije i najprostranije s cve}em
mesto, ako jo{ blizu vode ima, ovo }e najshodnije
biti, zato ih odmah tamo da prenesemo.
§. 71.
Kako ko{nice prenositi treba?

Preno{ewe p~ela uvek u no} da biva, jer se
no}u sve smire, uti{aju i u poqu ne zadràvaju.
Koju no} odneti p~ele ho}emo, ono ve~e, kada su
sve u domu, leta zatvoriti i dowi deo retkim
~ar{afom podvezati treba. Ako se koje p~ele u
ve~e s poqa, ili okolo leta bave, dimom u
ko{nicu vaqa ih oterati, tako ipak pa`qivo da
dim u ko{nicu ne u|e, koji bi p~ele ugu{iti
mogao. [to god u ko{nicama dobro utvr|eno nije,
da se utvrdi i prikuje, da se ne bi zbog tresewa na
kolima {to bilo slomilo i p~elama put otvo-
rilo. Kada se ve} ovako pripremimo, onda ih na
kola slagati vaqa i paziti slede}e savete.
§. 72.
[ta u preno{ewu ko{nica paziti treba?
Jednostavna obi~na, ali duga~ka - rasto~ena
- kola, koja lotre jake imaju, u ve~e blizu
p~el-
241
242
p~eliwaka pripremqena da budu, da bi jo{ dok je
vidno, ako nije mese~ina, ko{nice natovariti
mogli. Jer ako bi se bilo {ta iznenada na
ko{nici otvorilo kroz koje bi p~ele iza{le,
no}u te{ko bi se u ko{nicu povratile, za vida
zatvoriti i popraviti mogli. U slagawu pak
razumno i ve{to postupati treba. 1) Na dnu kola
da ne bude daska, jer je tvrda i kruta, nego lesu da
poloìmo, iz razloga toga {to je gipka i ne trese
onako kao daska. Na lesu slame po dosta
prostreti vaqa i tako po slami redom ko{nice
slagati, vrh dole a usta gore okrenuv{i. Lotre
popreko konopcima ili lancima - verigama - na
tri ili ~etiri mesta ~vrsto da se sveù. U
voèwu lagano i}i treba, da se sa}e ne bi
polomilo. Kada na nameravano mesto do|emo,
ko{nice odmah skidati, redom slagati i leta
pootvarati vaqa. Ovde }e p~ele na boqoj pa{i
veselije raditi i boqe napredovati, gde ih dotle
dràti treba, dokle god dobro sakupqaju, a kako
oskudevati po~nu, odmah ih na drugo mesto po
propisanom na~inu preneti vaqa. Slabu i nejaku
ko{nicu u prole}e sa drugima izneti moèmo, jer
i ako je slaba i malena, ima me|utim vremena u
kom se razmnoìti, a ima i cve}a s kojim se hran-
iti moè. No kada u leto sa slabog na cvetno i
medonosno mesto preno{ewe biva, nikada slabu
ko{nicu, kao {to su gde koji rojevi, preneti ne
treba, iz razloga {to p~ele ovaj obi~aj imaju,
da
243
244
da gde osete dobro sebi poqe, a dru{tva malo
imaju, samo o jednom razmnoàvawu nastoje a
sabirawe meda sa svim zanemare, a to iz nade da
}e onda, kada mnogo dru{tva imale budu, lako
sabrati. Me|utim dok one novo dru{tvo sebi
proizvedu, dotle poqe oskudevati po~ne i tako
dru{tva ve} mnogo a hrane ve} malo u poqu
nalaze, i jedva {to god pripraviti mogu. Od ~ega
p~elar ili malo, ili ni malo ne koristi, jer ako
je ubije malo se pomogne, to zbog nedostatka hrane
za zimnicu takva umreti mora. Savetno je dakle
pre nego prenesemo ko{nice rojeve slabe spojiti,
p~ele }e jednu maticu zadràti a druge pobiti, i
tako }e na dobrom poqu, budu}i da dru{tva dosta
imaju, s najve}im starawem med sabirati i veliku
korist za kratko vreme naneti. Ovim na~inom
pridobijamo one ko{nice, koje bi bez sumwe stra-
dati morale.
§. 73.
Voèwe p~ela
Ko{nice na kolima konopcima dobro

svezane prevoziti mogu}e sa kowima, jo{ boqe sa
volovima, jer polagano i}i vaqa, pogotovu gde je
lo{ put. Putuju}i ne treba spavati, no bri`no
paziti, da ne bi se odre{io konopac koji,
ko{nice razmakle, ili kola prevrnuti htela.
Ako za jednu no} na odre|eno mesto do}i nije
mogu}e
245
246
mogu}e, to slede}i dan odmarati i s puta ka ritu,
{qiviku, drve}u ili vinogradu ako je mogu}e na
stranu skrenuti, volove ili kowe ispregnuti i na
stranu daqe od p~ela oterati treba. Ko{nice
odmah s kola poskidati, leta pootvarati i
p~elima do ve~era leteti da dozvolimo. U ve~e
pozatvarati kao i pre i nastaviti daqe. I tako
3. 4. i dr. dan.
§. 74.
Skidaju}i p~ele s kola na {ta paziti?
Ako je mogu}e da u novom prebivali{tu

p~ele onim redom stanu, u kojem su ranije kod ku}e
bile mnogo je boqe, jer u novom letewu ne zbuwuju
se. Skidati pak p~ele s kola treba lagano, redom,
otvoriti po tom leta i izletati im dozvoliti.
Zagledati posle da kakva smetwa u sa}u
pri~iwena nije, jer mladim ko{nicama, budu}i da
mekano sa}e imaju, ~esto po ne{to ispadati
de{ava sa. Ako bi sa}e s leglom ispalo, {iqcima
- ta~kama - probadaju}i da se utvrdi. Medeno sa}e,
koje ispadne odneti sa svim. Ko{nice kako se
odnose, istim na~inom i donose.
GLA-
247
248
G L A V A VI
O le~ewu bolesti
§. 75.
Le~ewe bezmati~nosti
A ko u p~eliwaku, podrumu, ko{ni~ari, jami ili

na drugom mestu gde su dakle p~ele zimovale, stra-
da matica, dobro paziti treba jesu li u takvoj bez-
mati~noj ko{nici ve} jaja za novo leglo poloèna
ili nisu, to jest, ako ima u }elijama crvi ne
starajmo se, p~ele }e i bez na{eg truda same sebi
maticu izle}i. Ako u }elijama jaja i crvi nema, to
iz druge ko{nice, i u kojoj vi{e mati~nih }elija
ima, jednu najlep{u ise}u treba i premestiti u
bezmati~nu ko{nicu - od koje tako|e za namestiti
mati~nu }eliju komadi} sa}a odse}i - na onakvom
pak mestu, koje su p~ele zaposele, dakle, gde ih
najvi{e sedi. P~ele }e od ovoga same sebi maticu
proizvesti. Budu}i da od prole}a do septembra
jaja i legla u ko{nicama uvek ima, zato
bezmati~nu ko{nicu ovim na~inom lako pomo}i
mogu}e. Ovo samo onda ~initi treba ako je bez-
mati~na ko{nica medom i p~elama veoma
bogata,
249
250
bogata, ili kada se nadati moèmo, da }e nam
takva, ako maticu dobije, korisna biti, ina~e
boqe je s drugom spojiti - stresti - koje biva ovim
na~inom: Iz bezmati~ne ko{nice sve se sa}e
ise~e a pod wu poture dva drveta, tim tako|e
na~inom podigne se i susedna ko{nica u koju }e
te bezmati~ne p~ele pre}i i tamo }e kao milosti
trebaju}e sirote primqene biti. Za obrnuti
slu~aj ovaj bri`ni p~elari u vreme rojidbe, kada
mnogo matica ima, suvi{ne pohvataju, i u
kavez~i}u od drveta na~iwenom, s nekoliko
p~elica zatvorene prihrawuju. Dobro ipak i
razumno s maticom postupati treba, to jest, u bez-
mati~nu ko{nicu na ono isto mesto gde su tru-
tovske }elije ise~ene, uve~e obesiti je, u jutru pak
pregledati i prime}ivati, jesu li se p~ele novoj
matici sklonile, jesu li je privolele i okolo we
sabrale se? Ako su se oko matice p~ele sakupile,
to slobodno jo{ ono ve~e iz kavez~i}a pustiti je
mogu}e, ako nisu, dotle zatvorena da bude, dok se
p~ele ne saberu i ne prihvate je.
Jo{ sirote p~ele maticom snabdeti mogu}e

na~inom slede}im: Drugi i tre}i roj obi~no ima
vi{e od jedne matice, jednu samo primi a druge
sve odbije, ove isterane matice u vreme rojidbe
pred ko{nicom na}i i uhvatiti mogu}e, od
kojih jednu - okadiv{i prethodno bezmati~ne
p~ele - kroz gore u ko{nicu na~iwenu rupicu u
251
252
hartiju zamotanu postaviti vaqa, matica }e sama
iz hartije progristi se, i p~ele }e joj u tome
pomo}i a zatim }e priviknuti se woj i me|usobn-
im izvolevawem primiti je za caricu svoju. Da su
p~ele maticu primile poznati moèmo, ako
ispred ili pod ko{nicom ne na|emo maticu
mrtvu, ako p~ele marqivo rade, veselo ule}u i
izle}u. Ako u ko{nici ima novog legla, takva se
je bezmati~nosti ve} oslobodila.
§. 76.
Trulog legla le~ewe
U truloj bolesti p~ele ne samo {to su

nevesele, mawe donose i o~evidno oslabqavaju, no
ako dugo traje, ili s mrtvom maticom i one pomru
ili s maticom kao roj iz ko{nice pobegnu. Trulo
leglo od zdravoga raspoznati moèmo: jer pok-
lopci }elija nisu pup~asti, no u }eliju spu{teni
leè i kao da su iglom izbodeni. Da ne bi trule`
u ko{nicama obnovila se nu`no je ko{nice jake
dràti. Ako je ve} stvarno pokazala se, to pok-
vareno sa}e sve ise}i treba. Boqe je od zdravoga
sa}a {to god otse}i nego od truloga najmawe {to
ostaviti. Truleòm zaraène p~ele i najzdravije
ko{nice, kojima pribegavaju, otruju. Zato takve u
neku staru nepotrebnu praznicu isterati vaqa a
na kraju upaliti i sagoreti. Med
pokva-
253
254
pokvaren tako da se potro{i, da p~elama ni naj-
mawe od wega u otopinu ne do|e, jer od takvoga
bedno stra|avaju. Prodati ga moèmo, no ne za
hranu p~elama, zato kupqenim medom, o kome
uvereni nismo da je ~ist, p~ele hraniti da se ne
usudimo - vidi §. 61. -
1). Ako u prole}e pokvareno leglo u sa}u
primetimo, odmah ga sa sa}em zajedno da ise~emo,
jer od takvoga truju se p~ele. Ako zaboravimo
ise}i, onda same zdrave p~ele takav u nadgrud-
niku svome iznositi moraju, no budu}i da je trulo
leglo plesnivo i smrdqivo, to od wega kvare se i
nele~ivu bolest dobiju, a na kraju ostave
ko{nicu i pobegnu.
2). Trule` jo{ de{ava se kada rano
prole}na nastanu vremena i p~ele sa}e s jajima
pre vremena napune ili ìve crvi}e u }elijama da
sazrevaju zatvore. Me|utim ako iznenada povrati
se zima, veliki mrazevi i hladniji sne`ni vetro-
vi nastanu, tada p~ele o sebi baviti se prinu|ene
u vrh ko{nice povuku se i u gomilu sakupe se.
Leglo pak, koga bi disawem svojim ugrevati i
oìvqevati morale, rashladi se, smrzne i strada.
Ako p~ele pokvareno leglo na lepom vremenu brzo
ne iznesu, plesnivim i smrdqivim postane i
bolest truleì po svoj ko{nici razi|e se. P~ele
budu}i da smrad trpeti ne mogu, posle s velikim
gubitkom svojim takav iznositi prisiqavaju se.
Du`nost je dakle p~elara ne samo sa}e podreziva-
ti,
255
256
ti, svake nedeqe ko{nice ~istiti, no i sa}e iznu-
tra pregledati, da zna kako se vladaju, kako
napreduju, kako li se u ko{nici zabavqaju p~ele.
§. 77.
Od ~ega se jo{ kvare p~ele
Su{ne godine propadnu dobri cveti}i, neu-
morne pak p~elice, da ne bi uzaludno vreme
provodile, prinu|ene sabiraju razne smrdqive, a
ponajvi{e u su{i cvetaju}e trave, kao {to su
{umarska repa, gorka trava, mle~ika brest i dr.,
u ovima budu}i da supstanca dobrog meda ne
nalazi se, niti u wima ima trajnosti, to vrlo
brzo kvare se, trunu i ne samo dobar med, no i
celo sa}e truju. Zato ako su{nog leta ranije
heqdu posejemo, p~elama }emo dobre pa{e pribav-
iti i od gore re~ene propasti p~ele sa~uvati.
§. 78.
Neplodnost p~ela
Neplodne p~ele su one koje se ne roje. P~ele
koje u sa}e jaja ne nose legla nemaju, niti jednu
mladu p~elicu odgajaju, znak je da imaju neplod-
nu maticu, jer neplodna samo matica bez razmno-
àvawa vreme propu{ta. Neplodna matica
dru{tvo svoje veoma naglo gubi, jer nedostatak
onih p~ela koje su se u neprekidnom poslu
starale, koje su na mnogim straàma od napad-
nih
257
258
nih vetrova, snegova, ki{a i drugih neprijateqa
bedno postradale, novim prira{tajem se dopuwa-
va i na kraju takva ko{nica bedno svr{iti pri-
nu|ena je. Kome stradawe neplodstva uzrok poznat
nije ~esto se susedima àli, da su mu pobegle
p~ele a u istinu pobegle nisu, no nemaju}i uspe-
ha ko{nicu sa svim ostavile i razi{le su se.
P~ele neke legu mlade osobito ne radi roje-

va, no da izgubqen broj dru{tva dopune i takve
ostaju dve, tri i vi{e godina neplodne. Razlog
drugi nije, osim {to su im veoma velike ko{nice
u kojima se drè i budu}i da dovoqno mesta
imaju, to sve {to god donose, prave i sakupqaju,
zajedno sa k}erkama i unucima svojim - koje me|u
sobom dragovoqno podnose - nasla|ivaju se. Koji
veoma velike ko{nice ima retko se di~i s rojevi-
ma svojim. Vidi Deo I - vi §.19. ~lan 1.
Ko{nica koja preko zime gubitak kakav u

p~elama pretrpi, ili koje p~ele zbog neprijateqa
tako se umawe, da u prole}e veoma malo ih ostane,
takve mnogo vremena trebaju dok stradali broj
p~ela izlegu, dopune i umnoè. Zato pripremawu
i pu{tawu roja vremena nemaju}i neplodne
ostanu.
Ako gotov roj, lo{eg radi vremena, hladnih

vetrova i dugotrajnih ki{a za 14 dana izve-
sti
259
260
sti p~ele ne moè, matica budu}i da za toliko
dana ne posve}uju}i vreme leèwu, ostane neplod-
na. Bri`qiv p~elar, koji je rad kraj nemaru svome
u~initi, nek ubije neplodnu maticu i maleni roj
strese i spoji s neplodnima.
§. 79.
Kako p~elari sami p~ele svoje neplodnima

u~initi mogu?
P~elari sami p~ele svoje neplodnima

u~initi mogu ako dakle mati~ne }elije, kada ìve
u wima matice, kao iz carskih svojih palata pro-
grizati se ho}e, iseku. Korisno je nekoliko
neplodnih ko{nica imati, jer neplodne p~ele
celo leto ni~im drugim, osim sabirawu i
umnoàvawu meda posve}uju se. Da ne bi ise~ene
matice sve poginule, bezmati~nim ko{nicama
dodati ih moèmo.
2/. Neplodne p~ele jo{ ina~e u~initi
moèmo: Kada prvenac roj iz stare ko{nice
masovno izlazi, matica ~esto ili pred letom
padne ili pole}e, dokle sa stadom ne odleti, takvu
uhvatiti i u drveni kavez~i} staviti treba, akoli
je tada p~elar uhvatio nije, kada roj gdegod nisko
hvatati se po~ne, da uhvati je, u kavez~i} stavi i
me|u roj obesi, dok se u gomilu ne skupe i ne sloè
p~ele. Zatim kavez~i} nek stavi u priprem-
qenu
261
262
qenu za roj ko{nicu, roj strese ili s~isti, a kada
se p~ele primire, ko{nicu na odre|eno mesto
odnese. Maticu pak za 14 dana u kavez~i}u zatvo-
renu dràti, posle slobodno ispustiti moèmo,
jer budu}i da je za toliko dana leèwe izgubila,
vi{e ploditi se ne}e, niti }e dopustiti da p~ele
bilo {ta na umnoàvawu rade, no samo }e im
zapovedati da med sabiraju. Neplodna, s p~elama
ipak bogata ko{nica za jedno leto, na dobroj
pa{i centu /100 kg./ meda naneti moè. Neplodne
p~ele slede}eg leta plodnima, i da se roje,
u~initi moèmo ako ubijemo neplodnu maticu i
malen roj na wu stresemo, no prethodno jedne i
druge p~ele dobro okaditi vaqa. Ako mi neplod-
nu maticu ne ubijemo, p~ele }e je same ubiti, a
plodnu za sebe ostaviti i primiti.
G L A V A VII
O pqa~kawu - grabeù - p~ela
§. 80.
O pqa~kawu uop{te
O vo je obi~no, a uàsno zlo me|u p~elama gra-

be` i otimawe, kada dakle jedna ili vi{e ko{-
nica
263
264
nica na tu|e p~ele napadnu, u ko{nice wihove na
silu ulete, i sav med, hranu p~ela i bogatstvo
p~elara, koji toliki trud i nadu na wih polaè,
pograbe i pootimaju. Obi~no je ovo zlo, jer se
~esto de{ava me|u ko{nicama, najvi{e kada
mnogi p~elari u blizini stoje. Opasna i pogubna
stvar! U takvom slu~aju same doma}e p~ele, pri-
nu|ene su u buni i strahu onom sopstveni med svoj
grabiti, i s wim pobe}i tamo, otkuda se ve} nika-
da gospodaru svome povratiti ne}e. Razbiju se i
razbegnu tako, da ko{nice sa svim puste i prazne,
na neiskazanu {tetu i àlost gazdi svom ostanu.
Ovde dobro zapaziti vaqa, da je la`no onih
mi{qewe, koji kazuju, da ima nekakav poseban rod
p~ela, koje same sobom ni{ta ne sabiraju, no grabe
i otimaju od drugih. Govore da su takve p~ele
crne. Uostalom o crnosti ovih upoznati smo, da
to nisu druge bilo kakve p~ele, no one iste pito-
me, koje mi uzgajamo. A {to su crne onda kad grabe
razlog je ovaj, {to se u medu napiju i uvaqaju, da
bi i na spoqa{nosti bilo {ta poneti mogle, i
tako ih druge, kada ku}i do|u ~iste i med sa wih
sakupqaju. Nije istinito i ono, {to neki govore,
da se p~ele mogu nau~iti da od drugih otimaju.
Istina da mnogi p~elari u~initi mogu da im se
p~ele uzbune i u buni onoj na tu|e ko{nice
napadnu. Ako im zaista rakije s medom pome{ane
ponude, me|utim nije preporu~qi-
vo,
265
266
vo, jer sve poumirati moraju. P~ele same na
grabe` si}i ne}e, ako im p~elar povod ne da, koji
ovako biti moè: Znamo da p~ele od prirodne
pobude med vole i traè. Zato dobro paziti
treba, da nebi p~elar kada p~ele prihrawuje, naj-
mawe meda na zemqu prosuo, jer obli`we odmah
odlete, i najpre ovaj med sa zemqe u ko{nice svoje
odnesu a posle i na ko{nice napadnu i pootima-
ju. Ako dakle p~elar povod dao ne bude, nikada
tu`no pozori{te grabeà sledovati ne}e.
§. 81.
Prilika grabeà
Priliku grabqewa izaberu tu|ice onda,

ako p~elar med po zemqi prosipa, ili kad u
prole}e mr{ave prihrawuje, sa}e podrezuje, ili
kad u jesen med odnosi i kapi meda koje kuda
rasipa. Zato daleko od ostalih ko{nicu onu
odneti treba, koju podrezujemo, ili prihrawuje-
mo, jer kada oskudne p~ele prihrawujemo, onda
ne samo tu|e, no i na{e sopstvene p~ele, med onaj
u ~anku ili loncu drè za korist i grabe`, zato
obi~nim nekim glasom, kojeg u ovom slu~aju
upotrebqavaju pobune i druge p~ele da piju od
meda onoga, i tako kada se ~anak ukloni, napad-
nu na ko{nicu i svu opuste i razbiju. Ovde
izu~avati treba u §. 63. br. 4. re~eno. Jo{ sve
pukotine na ko{nici dobro zamazati vaqa,
da
267
268
da ne bi tu|ice potajno ulaziti i med krasti
mogle. Leto kao {to je u §. 21. re~eno na sredini
ko{nice a ne veoma nisko da bude. Jer ina~e lako
se tu|ice uvu}i mogu, da ih straà, koja na letu
stoji, i ne primeti.
P~elara onoga, ~ije p~ele na na{e ko{nice

napadaju, optuìvati ne moèmo, jer to nije iz
wegove voqe, ili iz wegove krivice, no iz na{e
nebrige i nesmotrenosti. Svakim dakle mogu}im
na~inom p~elar u tome nastojati treba, da ne bi
povod grabeù dao, a to }e u~initi, ako pri rezawu
sa}a i pri prihrawivawu p~ela ni jednu kap meda
na zemqu ne prospe, i ako ko{nice dobro zamaè,
ina~e bez brige, nastojawa i opasnosti biti ne}e.
§. 82.
Kako tu|ice poznati moèmo
Tu|ice kad med kradu poznati moèmo: 1/.

Ako uve~e pregledaju}i ko{nice primetimo, da
su sve p~ele mirne i tihe a samo jedna ili vi{e
takvih bruje i u neobi~no vreme izle}u, znak je
ili da su pokradene ili da se spremaju druge
napastvovati. 2/. Ako ~ujemo neki osobiti glas,
to su grabqivice i znak veseqa odaju. 3/. Tu|ice
po samoj boji poznati mogu}e da su lopovi i
razbojnici, jer su crne od meda u kojem su se
vaqale. 4/. Tu-
|ice
269
270
|ice na po~etku pravo u leto ne ule}u, no okolo i
po ko{nici tamo i onamo nemirno, boja`qivo -
kao svaki kradqivac - leteti i puzati obi~avaju.
5/. Ako primetimo, da p~ela, koja sa strane
doleti, ne stane najpre na ko{nicu da se odmori,
no pozadugo oble}e, a posle s velikom brzinom
uleti, i ta je kradqivica. Zato sve mogu}e znawe
treba upotrebiti, da se ne bi zbila ona poslovi-
ca: Dok te je jedan lud tuìo, onaj }e te drugi ve}
kocem udariti. Jer tu|ica ako ìva iza|e, dovest
}e sa sobom veliko mno{tvo, i tako }e se izrodi-
ti ono tu`no pozori{te, koje smo u 80 § opisali,
ako se lek ne donese. Otuda lako videti moèmo
koliko je nu`no pregledati ko{nice. P~elar
dakle mora biti uvek ~vrst, brz, i dobrog vida.
Grabe` i kra|a naj~e{}e bivaju u prole}e i jesen,
kada p~ele nemaju odakle med sabirati. êsto se u
leto de{ava, kad se med prospe po zemqi, kao {to
smo ranije rekli.
§. 83.
Kako od tu|ica napadnutim ko{nicama pomo}i

moèmo?
Prost i dobar na~in imamo: Ranije rekli

smo, da p~ele kradqivice priliku traè, kako
bi se neprime}eno u ko{nice uvukle, zato
jedno debelo par~e papira uzeti treba, u rolnu
savi-
271
272
saviti, i tako savijen u leto uvu}i, tim na~inom
ne}e mo}i ulaziti dok na papir prethodno ne
stanu, no tu|ica ni jedna to u~initi ne sme, ina~e
zlo s wom. Savetno bi dakle bilo odmah u prole}e
jo{ rolne takve u leta postaviti, da se doma}e
naviknu a strane ne}e smeti, rolna ova cele
godine ostati moè. No kada ne jedna nego ceo
~opor tu|ica napadne na kakvu ko{nicu, badava
}emo rolnu stavqati, a leto zatvoriti ne smemo,
jer bi se p~ele od pokvarenog vazduha unutra
pogu{ile. U takvom slu~aju od trske debele cev
napraviti, i iznutra medom namazanu u leto
uvu}i, tako }e unutra p~ele odu{ku imati a
grabqivice kroz cev u}i ne mogu, jer se uvaqaju u
medu pak onde ostanu. Taj samo jedan na~in imamo
protiv napadawa. A otrov postavqati takvim
p~elama otuda savetno nije, jer na med i moje i
tu|e p~ele podjednako navaquju, prema tome
{tetu sam sebi nanosim. A drugo sam je p~elar
kriv {to napadawe trpi, tako dakle {togod pro-
bati otuda savetno a i slobodno nije. Naposletku
najboqa je stvar nemati blizu tu|ih ko{nica, jer
u mnogo razli~nom skupu najvi{e se grabe`
de{ava, p~elar dakle ako miran biti èli, nek
tovari na kola, pak nek ide na drugo mesto.
§. 84.
273
274
§. 84.
Kako }emo poznati tu|ice odakle su, i kako

s wima postupati treba?
Lako saznati moèmo od kuda su tu|ice, ako

dakle u ~anak ne{to pepela, praha, istucanog
kre~a stavimo. Posle nekoliko takvih tu|ica,
koje grabqewa pune iz ko{nice izlaze i ku}i
ùre, unutra pustimo i toliko dugo u ~anku
vaqamo ih dok se dobro ne uvaqaju i belegu ne
uzmu po kojoj ih poznati moèmo. Posle po jednu
pu{tati i posmatrati vaqa kuda lete, u na{u ili
koju ko{nicu uli na dugu stranu? Ako prvi put
ta~no ne saznamo otkuda su da ponovimo, i tre}i
put dr. i tako da produàvamo dokle nas do svo-
jih sopstvenih ko{nica ne dovedu.
1/. Ako su tu|ice iz sopstvenog na{eg p~eli-
waka, to tu|icama ugwetavanu ko{nicu - ako }e
na kraju leta ili jeseni biti - s najja~om
promeniti treba. Ako se posle promene osvojene
ko{nice s bogatom, u ugwetavanoj p~ele ne prim-
ire, no i slede}eg dana nevesele izlaze, izvestan
znak je, da su li{ene matice. Zato najpre maticu
pribaviti a po tom promenu ~initi vaqa.
2/. Ako tu|ice iz tu|eg p~eliwaka dolaze, to
p~elaru ~ije su tu|ice lepim re~ima savetovati
treba, da promeni tu|ice, prahom i pepelom iznu-
tra ih pospe i zbuni.
3/. ê-
275
276
3/. êsto se de{ava, da iz vi{e ko{nica
p~ele protiv drugih oru`je uzmu, a niti se mogu
me|u sobom raspoznati, niti ukrotiti. U tom
slu~aju leto ko{nice, osobito ako je mesec jul
nastao, umawiti treba tako, da ne vi{e osim
jedna p~ela u jedanput izi}i i u ko{nicu u}i
moè. Ako ih ovo spre~ilo ne bi, to da bi se
sukob umawio, koje silom ulaziti ho}e politi ih
vodom treba i vide}emo da za jedan ~as, budu}i da
niti u}i, ni koje su unutra iza}i smedu, nesnosnu
sebi od vode dosadu ne mogu}i podneti, u svoje
ko{nice vrati}e se.
4/. Po zalasku sunca osvojenu ko{nicu izvr-
nuti treba i posmatrati, ako je malo p~ela u woj
ostalo, za presada je ostaviti ne moèmo, jer takva
te{ko }e se oporaviti, ili }e je tu|ice uskoro
opet opleniti. Zato takvu s drugom da spojimo.
5/. Ako smo tu|ice odbili, napadane p~ele u
mir doveli, jo{ sebe da ne umiqavamo, ako bi
p~ele na{e izvan opasnosti bile, da ne bi i
slede}eg prole}a napade trpele, to slabe ko{nice
da spojimo i tako }e bez opasnosti biti na{e
p~ele.
§. 85.
O sukobu p~ela
U glavi ovoj dovde o pqa~kawu p~ela ili

o otimawu, kada dakle p~ele od drugih med
oti-
277
278
otimaju i kradu, govor je bio, a sada }emo gov-
oriti o sukobqavawima, koja se osim grabqewa
de{avaju. P~ele kada u poqu o svojim poslovima
bave se, veoma su krotke i mirne, niti se od
pretwi sebi braniti obi~avaju, dovoqno im je
to, ako samo ute}i mogu, u ko{nicama su pak
zlobne i srdite. Van ko{nice u vreme rojidbe
p~ele se biju. Kada se dva roja zajedno uhvate,
jedan na drugog napadne, i s velikim bojem ho}e
da pobedi. Kada roj sa svojom maticom iz
ko{nice ispadne i na drugoga nestresenog roja
navali, boj ina~e ne zavr{ava se, osim sa
stradawem koje god od obeju matica. G. Georgij
[abi~ovski u kwizi svojoj o p~elama na listu
167 izjavquje, da je on, dok nije vre}u za hvatawe
rojeva upotrebqavati po~eo, mnoge sukobe p~ela
video. Dva, veli, velika roja na poqu jedan na
drugog ~vrsto se dignu na oru`je i jedan drugoga
pogubi, a tek {to pobediteq ovaj spusti se, do|e
tre}i, i tako novi i uàsan rat sledovao je, i za
jednu ~etvrt ~asa pola vojske stradalo je, pre-
ostale on je uhvatio, no jo{ sukoba kraj nije bio,
toliko su se u jarosti dugo tukle, da u podne jedva
je {esti deo ìvih ostalo. U sukobu p~ela najbo-
qe je upotrebiti hladnu vodu i dim, jer vodom
poprskane misle}i da je velika ki{a prestanu, a
oka|ene jednako miri{u i primiruju se. U ovom
slu~aju je vre}a korisna, jer sve rojeve po na osob
pohvatati mogu}e i tako sukob ovde mesta nema.
GLA-
279
280
G L A V A VIII
O neprijateqima p~ela
§. 86.
Kakvih jo{ neprijateqa p~ele imaju
V eoma mnogo neprijateqa bedne p~elice imaju,

kao {to smo u ^.I. Gl.XIII predskazali. Od svake
skoro ìvotiwske vrste èstoka napadawa trpe,
kao {to su ptice, koje muhe, a najvi{e p~ele,
budu}i da su slatke, hvataju i jedu. Bregunice,
svrake, ove stanu na ko{nicu, probodu je i dugim
jezikom izvla~e p~ele i pro`diru, takve dakle
pu{kom pobiti ili u zamke pohvatati treba.
@abe, gu{terove i zmije tako|e pobiti,
str{qenove potamaniti. Od ~etvorono`nih
mi{evi, lasice, krtice po {umi pak lisice i
medvedi mnogo dosa|uju ko{nicama, zato ih
istrebqivati, koliko je god mogu}e, potruditi
se vaqa. Neprijatno je p~elama i to, ako u
vla`noj jami, podrumu ili sobi zimuju, jer
poplesnave i vlaga tako kroz wih udara, da mnoge
~esto i sa svim pomru. Ma~ku sa p~elama zat-
voriti, ili pored p~ela naviknuti nije dobro,
jer neprijatno zadisawe wezino trpeti ne mogu,
i
281
282
i od ne~istote ma~ije oslabqavaju, umiru i
postradaju. Glavni jo{ p~elama na{im nepri-
jateqi jesu crvi.
§. 87.
Crvi
Ove p~ela neprijateqe mi uop{te tada

zapazimo, kada ve} kroz wih o{te}ene ko{nice
zaista propadnu ili u najblièm stepenu pro-
pasti nalaze se. Crvi iz jaja leptirova proizi-
laze. Leptiri jaja u rogqevima i pukotinama
ko{nice snesu, iz kojih legu se crvi}i, i
neprimetno u sa}e se uvuku, wega provrte i
nedozrelom leglu kidaju krila i noge. ]elije
jednu za drugom tako isprogrizaju, kao god
krtice zemqu. Na kraju celu gra|evinu okruè
pau~inastim tkawem tako da nikakva p~ela ovo
zlo izbe}i nije u stawu. Istina, da p~ele nasrtaj
ovaj dobro primete, ali tada jedan crvi} s
drugima kriju}i se, u koji god rogaq sklone se i
pre|om pau~ine sebe pokrije. Slaba ko{nica od
crvi za{tititi sebe ne moè. Neprijateqi ovi
umnoàvaju se neprestano, tako da na kraju p~ele
crvima ustupiti prinu|ene, kao rojevi iz
ko{nica izlaze, ostaviv{i punu, tako da kaèm
ku}u, pa s praznim rukama obitali{te sebi
negde traè. Jaka ko{nica istina da od crvi ~i-
sti-
283
284
stiti se moè, no mnogo truda, da bi se savr{eno
o~istila treba.
§. 88.
Znaci crva u ko{nici nalaze}ih
Ako na letu ili u ko{nici primetimo crna

zrnca, zrnima baruta sli~na.
2/. Ako na|emo od dela bele, a od dela sede
dovoqno ve} zrele mlade p~elice raskinute, tj.
noge, krila, predwe ili stra`we delove p~ela,
ili ve} izleène pau~inom umotane i usukanim
krilima p~elice pred ko{nicom da se vaqaju.
3/. Ako primetimo mrtve od p~ela napoqe
izvu~ene crvi}e.
4/. Ako poklopce nad leglom nejednako
podignute od prolaèwa crvi, kao zemqu od krti-
ca izrivenu opazimo. Ako su neke legla p~ela
}elije otvorene, koje bi ina~e zatvorene biti
morale. Ako mlade jo{ u }elijama nalaze}e p~ele
trude se iz }elija osloboditi se, no pau~ina im
spre~ava. Ovo su o~evidni znaci crvi.
§. 89.
Le~ewe
Kada od crvi p~ele osloboditi ho}emo,

treba p~ele s legla dimom oterati, tada }e i crvi
od legla odustupiti i iz sa}a po-
ispa-
285
286
ispadati. Posle sa}e drvcetom udarati lagano, da
ne bi se polomilo, tako i sakriveni crvi napoqe
}e poizlaziti. Ove kako iz ko{nice ispadnu
pogaziti i potu}i treba, a ko{nicu na pre|a{we
mesto ostaviti. To nekoliko dana ponavqati. Ako
su se u ko{nici crvi toliko ve} umnoìli, da su
cele redove sa}a izglodali i izvrtili, takvo sa}e,
u kojem se moqci i crvi kojekakvi nalaze, sa svim
ise}i vaqa, i tako }e se p~ele od crvi osloboditi.
§. 90.
Le~ewe {ti}ewem od crvi
Ako su ve} crvi u ko{nici gnezda

ustanovili, te{ko je wih bez {tete od tuda
isterati. Ko{nice pak od wih sa~uvati mogu}e
ako se dakle ~esto spoqa i iznutra sve prskotine
i pukotine noèm o~iste. Slaboj ko{nici mnogi
vosak ostaviti ne treba, koga p~ele dovoqno
pokriti ne mogu, niti pak vosak ovaj ise}i,
no takvu ko{nicu dodavawem p~ela poja~ati.
Stare prazne ko{nice, u kojima su ve} bile
p~ele, pre rojeva dobro vaqa o~istiti, jer
me|u zaostalim komadi}ima voska rado se
zadràva seme crvi. Crvqive i oskrnavqene
ko{nice vi{e ne upotrebqavti osim uredno
o~i{}ene lep je savet. No o ovom }e biti vremena
kada k rojevima pre|emo.
GLA-
287
288
G L A V A IX
O stvarnom umnoàvawu p~ela,
ili o prirodnim rojevima
Predsavetovawe
G lavno p~elara starawe jeste, da od p~elica

svojih mnogo meda i voska dobije. Za dobiti ovo,
najboqe je sredstvo mnogo ko{nica dràti. Kad
bi mi za celo leto dobre pa{e p~elama na{im
pribavqati tako hteli, kao {to moèmo, savetno
bi bilo ve}i broj ko{nica dràti, da tolika
sladost aromati~nih cvetova materije bez ploda
i sve u vazduh ne iz~ezavaju. Dobar p~elar jo{ u
po~etku prole}a opredeliti se duàn je, ho}e li
broj ko{nica umnoàvati, moè li, ili ne}e, da
bi potrebno prema tome sebi pripremiti mogao.
Da reknemo da ho}e umnoàvati, jer svakoga je ovo
najve}e starawe, kraj i namera truda wegova. Ovde
dakle izneti kakvim na~inom p~elar ko{nice
umnoìti moè, a kada ih umnoì, kako bi iz
wih vi{e meda i voska imati mogao.
Ne-
289
290
Neki misle da je svejedno, ili imati vi{e
ko{nica a nejakih, jer je onda u vi{e ko{nica
med i vosak razdeqen, ili imati mawe a jakih,
jer ovo va`no{}u pobit }e drugih mno{tvo, i
tako govore: da bi toliko voska i meda bilo iz
vi{e nejakih koliko iz mawe a jakih, zakqu~uju
dakle da je uvek potrebnije broj ko{nica
pove}avati. No ovde dobro nek rasude: Istina
da p~ele kada se roje umnoàvaju ko{nice, no
budu}i da k pripremawu roja mnogo vremena
trebaju, koje bi vreme ina~e samo u dono{ewu
meda i voska potro{ile. Kad nam p~ele mnogo
rojeva daju, uvek opasnosti stradawa ne samo
rojeva, no i starih ko{nica bojati se moèmo.
Pogotovo ako bi - {to se retko de{ava - iznad
o~ekivawa dobra godina bila. Iz ovoga jasno je,
da koji god ko{nice svoje umnoàvati ho}e, na
rojeve samo motriti mora. Savet je dobar, da
p~elar u umnoàvawu ko{nica ne ùri, jer jo{
prve ekonomije godine, sve p~ele izgubiti
moè, ~ijeg stradawa sam }e uzrok biti. Da ne
bi dakle za stradawe ovih àlio, mawe ko{nica
nek drì, to jest moè dràti po voqi koliko
ho}e, samo veliko mno{tvo rojeva da spre~i i
lagano u umnoàvawu ko{nica da postupa.
§. 91.
291
292
§. 91.
Kako ko{nice umnoìti mogu}e?
Dvojakim na~inom ko{nice na{e umnoà-

vati moèmo.
1/. Ako p~ele pustimo, da se svojim prirod-
nim podsticajem roje, koje naravnim ili prirod-
nim rojevima nazivamo.
2/. Kad sami p~ele razdequjemo i rojeve
iskustvom kroz hitrost qudsku sami pravimo,
takve ve{ta~ke rojeve zovemo. Oba na~ina su
korisna, prirodni me|utim rojevi ako u svoje
vreme bivaju, mnogo su boqi od ve{ta~kih.
§. 92.
Rojevi prirodni
Rojevi ovi prirodnim podsticajem iz

stare ko{nice iza|u i sebi posebno stani{te
traè, a to onda biva kada se dru{tvo tako
umnoì, da se u ko{nici gotovo smestiti ne
moè, i ako toliko meda imaju, koliko novi
roj sebi za put uzeti i budu}i dom svoj snabde-
ti moè. Jer p~ele predvi|aju da se ne bi
nepogodno vreme desilo i wima za prihraw-
ivawe {to bilo meda sabrati spre~ilo. I to je
uzrok da ~esto s mnogo dru{tva ko{nica r|ave
godine veoma kasno rojeve pu{tati po~ne, jer
novi roj, ako nema{ta sa sobom poneti izi-
}i
293
294
}i ne}e, ako li imao bude, to predvo|ewem matice
masovno iza|e. U rojewu ako matica u ko{nici
zaostane, a neke p~ele ve} izletele su, odmah }e se
sve povratiti. Kada se matica - koja ~esto posled-
wa s rojem izlazi - podigne, sve p~ele za wom
slede, i tako se ili o kakvoj zelenoj grani obese,
ili ako je {uma blizu, u {upqinu hrasta, ili u
pe}inu bilo kakvu presele. Ako mesto ono, gde su
ko{nice postavqene nikakvog drve}a imalo
nebi, to je potrebno na 200 koraka, takozvane sove
ukopati, o kojima bi se rojevi obesiti mogli. Ako
pak ko{nice rojeve ne pu{taju, znak je, da mnogo
jo{ praznog mesta imaju, koje ispuniti moraju,
ili da nema meda. Odavde dakle zakqu~ujemo, da
ako je ko{nica tako velika, da je tek jedva pri
kraju juna ispuniti mogu, ili ako tako kasno
po~nu pu{tati rojeve, da ve} zbog kratko}e vreme-
na veoma malo sebi pribaviti mogu, nije zadi-
vquju}e, jer je neminovna gre{ka u tome ~iwena,
{to je ko{nica mnogo velika.
Ako bi kogod zapitao, za{to iako mala

ko{nica, koja je puna p~ela u svoje vreme ne roji
se, tome ovako odgovaramo: zato, jer meda dovo-
qno nema. A meda opet dovoqno nema zato, {to
kad je p~elar u prole}e sa}e podrezivao, ili je u
nevreme, ili je nesposobno podrezao. U nevreme
biva oko kraja aprila, jer je onda sa}e ve} leglom
napuweno, i tako
s
295
296
s voskom neizbrojiv broj mladih p~elica izreè,
prema tome p~ele svu nadu o budu}em leglu svom
izgube i za celo skoro letwe vreme samo o tome
nastoje, kako bi {tetu svoju nadoknaditi mogle, a
sabirawe meda sa svim zanemare. 2/. Nesposobno
podrezuje ako u vosku mnogo meda oduzme. Nepra-
vilno je onih mi{qewe, koji dokazuju, da }e kroz
podrezivawe sa}a p~ele vrednije biti. Istina da
skoro do poda vise}e prazno sa}e podrezati treba
ali ne veoma visoko, jer koliko oduzmemo, toliko
p~ele nadoknaditi moraju.
2/. Razlog je nepogoda, lo{e i vetrovito
vreme. êsto p~ele sve potrebno za rojewe imaju,
no ako slu~ajno vetrovi i ki{e nastanu rojiti se
ne mogu. Neprestano za 8 dana lo{e vreme, ~ini
da za rojewe ve} spremne p~ele u o~ajawu matice
napoqe izgone i poubijaju, a posle kada nastane
lepo i blistavo vreme, budu}i da matice ne imaju,
rojiti se vi{e ne mogu.
3/. Ako su ko{nice veoma blizu postavqene,
jer onda p~ele iz jedne i druge ko{nice tako se
poznaju, da u ko{nice svoje uzajamno po slobodnoj
voqi ulaze i izlaze i tako malo po malo sve skoro
p~ele prelaze iz jedne u drugu ko{nicu. Paziti
dakle treba da se ko{nice u blizu ne postavqaju.
4/. Ko{nice da ne budu od sunca zaklowene,
jer ako u zaklonu budu nikada se rojiti ne}e. Otud
biva, da kod ko{nica sve potreb-
no
297
298
no ima, a ni jednog roja ne pu{ta, ako joj samo
mesto promenimo odmah rojiti se po~ne. Koliko
vi{e rojeva ko{nica pusti, toliko vi{e bojati
se treba, jer tim na~inom smawuje se broj p~ela
radilica, malo ih zaostane, ne mogu dovoqno
meda sabrati i tako u zimovawu hrane nemaju}i
stradaju. Koji takve slabe ko{nice zadràva,
prinu|en }e biti wih u zimu prihrawivati, med
kupovati, ili sopstveni koji bi prodati mogao
hrani wihovoj zadràti neophodno mora. I tako
od koga bi pomo}i o~ekivati mogao, onoga s
velikom {tetom svojom u najgore vreme jedva
izdràvati prinu|ava se p~elar. Dve dobre
ko{nice vi{e ~ine, nego 30 slabih rojeva.
P~elama, koje do po~etka jula sa}e medom
napunile nisu, rojidbu spre~iti treba, jer takav
roj posle veoma malo {ta u poqu - budu}i da je
poqe poko{eno - na}i ne moè.
§. 93.
Koliko rojeva od jedne ko{nice uzeti treba?
P~elar kada ko{nice za rojeve razdequje, na

slede}e okolnosti da pazi:
1/. Jesu li jake ili slabe ko{nice, jer iz
bogatih vi{e rojeva i prirodnih o~ekivati, i
ve{ta~kih sam sa~iwavati moè. Slabim
ko{nicama otuda rojiti se da ne dozvoli.
2/.
299
300
2/. Kakva je pa{a, rodno ili nerodno
pokazuje se leto? P~ele same od prirodnog nekog
podsticaja nisu tako sklone ka rojewu kad slabu,
kao kad bogatu pa{u predvide. Razuman me|utim
p~elar vi{e predvidi i nadati se moè, nego da
sve po prirodnom toku samim p~elama upravqati
ostavi. Zato sve okolnosti da redom i savesno
promisli i tako broj rojeva da izmeri.
3/. Stara li se vi{e o umnoàvawu ko{nica

ili o medu i vosku? P~elar kada ve} odre|en broj
ko{nica ima, neka ne dopu{ta da vi{e rojeva
iza|u, nego koliko sumwa da }e budu}e zime slu-
~ajno stradati. A ostale ko{nice zato neka drì
i umnoàva, da med nose i sa}e vode, ve} ako se
nada, da }e ko bilo za dràwe od wega nekoliko
kupiti, tada toliko rojeva ostaviti moè,
koliko je prodati re{io.
§. 94.
Kakvim na~inom spre~iti mogu}e ko{nicama da

se ne roje?
Prvencu roju ni najmaweg spre~avawa

u~initi ne treba, jer on iz ovog uzroka izlazi,
{to ko{nica veoma mnogo dru{tva ima, a pri
tom i med, od kojeg ne{to za put sebi uzeti moè.
Broj p~ela, koje u prvencu roju
iz-
301
302
izlazi, ne izlazi zato {to bi nasiqem gowen bio,
no {to u jednoj ko{nici suvi{an je. Drugencu
roju tako|e spre~avati ne vaqa, jer se i ovaj moè
zadràti. Ako bi pak ona ista ko{nica i tre}eg
jo{ roja pustiti htela, to svakim mogu}im
na~inom da mu spre~avamo. Ispravno dakle svaki
znati èli, kakvim je na~inom takvoj ko{nici
spre~avati mogu}e. Tek {to drugi roj iza|e odmah
ko{nicu onu koja ga je pustila bri`qivo nek
pregleda p~elar, i ako primeti da se na sa}u
mnogo trutovskih }elija nalazi, te takve ili
noèm ise}i ili poklopce s wih poskidati jo{
onaj isti dan da ne propusti, i tako }e odmah
sutradan primetiti da je velika u onoj ko{nici
ti{ina i da trudoqubivo sve trutove napoqe
iznose. Tim na~inom o daqoj rojidbi ni misliti
ne}e, jer bez trutova mlade p~elice proizvesti ne
mogu. A da bi nove trutove na mesto onih, koje smo
izrezali, proizvele 21 dan trebaju. No budu}i da
za ono vreme ni{ta sabirati ne bi mogle, zato
misao o daqoj rojidbi sa svim odbace, sve matice,
kojih se i vi{e u }elijama ìvih nalaze, poubija-
ju i samo jednu zadrè.
§. 95.
Kako vaqa pomo}i p~elama da se roje?
Mnogobrojnim na~inima p~elari u rojewu

p~elama pomaù. Neki u prole}e predlaù mle-
ko
303
304
ko ov~ije, kako bi kroz to ka ve}em svojem
umnoàvawu voqu dobile. Neki ~esto ko{nice
kaditi obi~avaju, kako bi dimom ka umnoàvawu
p~ele pobuditi mogli. Neki vinski alkohol s
medom pome{aju, da bi kroz ovo p~ele brzinu i
voqu za dobro leèwe legla dobile. Razni razno
~ine i upotrebqavaju. No ovi na~ini nikakvog
uspeha ni koristi ne donose. Znamo da se p~ele
onda roje, kada se u ko{nici dovoqno umnoè,
naro~ito kada vi{e matica imaju. Ako u bogatoj
ko{nici matica u prole}e od preteranog no{ewa
jaja oslabi, nemo}na bude i umre, radilice p~ele
novu maticu sebi izlegu i roje se.
Slabim pak u rojewu ovako pomo}i mogu}e:

U po~etku prole}a dok p~ele iz cveta nikakvog
jo{ meda dobijati ne mogu, svaki dan malo meda
im uve~e dati treba a ujutro rano {to nisu preko
no}i pojele, odneti, da ne bi kroz to tu|ice u
ko{nicu svoju dozvao p~elar.
Ako je ve} med davati po~eo, dotle nek

produàva, dokle se god bogata pa{a ne ukaè
tj. dokle god drve}e cvetati ne po~ne. Tako }e
p~ele rano rojiti se. Iskustvo nas u~i da
melissa ili mati~wak zvana trava p~elama je
veoma korisna i da aromatski miris wen
mnogo pomaè rojevima u izlaèwu. Na kraju i
to
305
306
to znati vaqa, da vra~awa, bajawa i druge koje-
kakve upotrebqene budala{tine p~elama na{im u
umnoàvawu i rojewu na korist biti ne mogu.
§. 96.
Kakvo se starawe traì kada rojevi izlaze
Kada rojevi izlaze p~elar paziti mora:

1/. Da ne bi matica naro~ito stara u travi
stradala, zato ~isto}a pred ko{nicama da bude.
2. Da se roj na visokom mestu ne uhvati, zato
u koliko je mogu}e, blizu p~eliwaka veoma visoko
drve}e da nije.
3/. Da dva, tri, ili vi{e rojeva, koji
istovremeno iza|u, ne pome{aju se.
4/. Prazne ko{nice, u koje rojeve hvatati
namerava, o~i{}ene i spremne da budu. G.Georgij
[abi~ovski svedo~i, da je on takve s melissom
iznutra trqao s velikim uspehom.
5/. U vreme rojidbe, kada je lepo i vedro
vreme, od 7-og jutarweg do 5-og popodnevnog ~asa
na rojeve da pazi, ovde me|utim ne treba decu i
stare qude primicati.
U plodonosnim otaxbine na{e Ugarske

pojasu, u pogledu p~elarstva nevaqao
obi~aj caruje u tome, {to kod stare{ina ku-
}evni
307
308
}evni staro{}u svojom isprebijan za poqske
poslove nesposoban postane, sinovi ga ka
p~elama upu}uju: Otac - vele mu sinovi - ve} ti
nama u domogra|ewu na{em ni na kakvu korist
biti ne moè{, zato idi pak ~uvaj ko{nice,
budi p~elar, lak{e }e ti biti. O slavnog ~uvara
u toliko suptilnom domogradstvu! Starac
p~elar! Starac, koji je snagom iznemogao, koji
ni za{to drugo nije sposoban, osim da se najede
i napije, spava i gleda, taj da vam ~uva p~ele,
koje velikog truda i nespavawa traè. Va{
bedni starac, wemu ne treba mnogo, no ako jednog
samo roja uhvati, oznoji se i umori, jedva ~eka da
se gde nasloni, pak tu je i ostao. Sada sami rasu-
dite, koliko rojeva iza}i mogu, dok de on u
slatkom starosti svoje miru uìvaju}i zadocwa-
va. Uvereni budite, da od ovih ne}ete omediti
kace. Vidite sad i sami da ne postupate dobro,
kada stara oca {aqete, da vam on p~elar bude.
Ne tako dragi moji! Ne isprebijana i nemo}na
starca, no mlada, brza i ~vrsta ~oveka, ne jedno-
ga no vi{e, gde je mnogo ko{nica, u vreme
rojidbe imati morali biste. Zato ako je mogu}e
blizu ku}e p~ele dràti velika je korist, {to
kod ku}e uvek na meti ~eqad spremnu imamo i
{to mnogo wih istovremeno ovom zanatu
obu~avaju se.
6/. Kada
309
310
6/. Kada roj iz ko{nice izlazi, ti{ina u
p~eliwaku da bude, zato negodovawe, lupa, ili
vra~awe kakvo da se ne upotrebqava.
§. 97.
Da roj ne odleti kako mu spre~avati mogu}e?
Da roj ne pobegne slede}e p~elar nek posma-

tra.
1/. Ako u samom rojewu maticu uhvatiti
moè, da zatvori je u kavez~i} i obesi u praznu
ko{nicu, u koju roj stresati namerava, s rado{}u
}e p~ele ka woj pri}i.
2/. Na roj, koji se nigde zaustaviti ne}e, iz
pu{ke pucamo, jer onda misli da grmi, ili
prskalicom - {trcaqkom - vode hladne punom
vi{e p~ela bacaju}i kropimo, p~ele tada misle}i
da je ki{a, u strahu odmah se zaustavqaju. Kada
roj izlazi {trcalicu odmah upotrebqavati ne
vaqa, jer }e se povratiti, no kada ve} u vazduh
poleti. Ostale ve{tine, koje p~elari upotrebqa-
vaju, pomiwati bezvredno bi bilo, kao pra{inu
na roj bacati, u tigaw udarati, zvonima zvoniti
i dr. Vra~awa ovde p~elari da izbegavaju, no
rojeve svoje {to skorije neka hvataju, da drugi
me|utim roj na prvog ne napadne, ili ako ih
toplota sun~eva pripe~e da ne pobegnu.
3/. Gde je mnogo starih ko{nica, ~esto u isto
vreme jo{ koja se roji, zato ùrno prvoga p~e-
lar
311
312
lar neka hvata, da drugi na wega ne sleti i ne
pome{aju se. Ako je drugi, dok se on s prvim
zabavqa, tako iza{ao, da ga ni primetio nije,
odmah prvog nek pokrije ~ar{afom, platnom
ili zastorkom, dokle drugi ne zaustavi se. Ako bi
pak ovaj na prvoga silom navaliti hteo, pored
prvog praznu ko{nicu namestiti mogu}e, ~esto se
da{ava da se onaj roj onde uhvati.
4/. Ako je roj maticu izgubio, traè}i
na}i je mogu}e gde god me|u p~elama, gde su je kao
vojnici okruìle. Takvu uhvatiti treba, potom
staru ko{nicu premestiti a na mesto weno pri-
premqenu radi roja praznu postaviti i maticu
u wu pustiti. Roj, budu}i da je maticu izgubio,
vrati }e se i misle}i da je to ta ko{nica iz koje
je iza{ao, rado }e u wu u}i, i ve} je roj uhva}en.
Me|u tim pak, jer masovno takve p~ele vra}aju
se, da se ne bi po susednim starim ko{nicama s
opasno{}u po ìvot rasule, to susedne s obe
strane za vreme neko platnom pokriti vaqa. A
dok u pripremqenu sebi ko{nicu u|u, odmah
platna podi}i, da bi p~ele, koje su me|u tim na
pa{i bile, ku}i vra}aju}i se slobodan pristup
ka svojim ko{nicama na}i mogle. Ako li
maticu na}i nije mogu}e p~ele }e se u staru
vratiti, ako ne podmetnemo drugu koju u kavez-
~i}u zatvorenu hranimo. Prvi ali kasniji roj,
ho}e da ima neoplo|enu maticu. Staroj ko{nici
dati treba maticu koja je ve} legla. U nedosta-
tku
313
314
tku ìve matice, mati~wak s crvi}em ise}i
mogu}e i u ko{nicu pribosti.
5/. Ako se koji roj u materwu ko{nicu zaista
vrati, to takva ko{nica ja~a biva. Posledwi
rojevi ne vra}aju se jer vi{e matica imaju, pak
ako se jedna izgubi, nasledi druga. Iskustvo nas
uverava, da prvi rojevi ne beè, no drugi, tre}i
i ostali. Rojevi, koji mnogo ne vrede, beàti
obi~avaju.
G L A V A X
O sredstvima za stresawe rojeva
§. 98.
Kako rojeve stresati treba

R azli~iti p~elarski pisci razli~ito save-
tuju. Neki savetuju da se leto tako usko
na~ini, kako ne vi{e osim tri p~ele istovre-
meno izletati mogu. Razlog navode ovaj, da }e
dokle p~ele one, koje najpre izletele budu,
nad ko{nicom dotle obletati, dok god ceo
roj ne iza|e, prema tome toliko dugim o~eki-
vawem umorene na blizu stavqeno drvo
- so
315
316
- sovu - odmah }e zaustaviti se. No savet ovaj
opstati ne moè, jer one p~ele, koje najpre
izlete, budu}i da veoma dugo o~ekivati moraju, u
o~ajawu pa{}e i natrag se vratiti, iz razloga
{to matica skoro uvek posledwa za rojem iza|e a
u sredini veoma retko, jer svojevoqno nikada, no
nasilno iza}i prinu|ena je. Ali ovome savetu
protivno ~initi moramo, to jest: koliko je
mogu}e da pre iza|u, ko{nicu samu jo{ ne{to
podi}i treba, da bi i odozdo izletati mogle,
osobito onda je podi}i vaqa, kada je matica ve}
iza{la. Tako }e ceo roj u jednom ~opori}u
leteti i na proizvoqno mesto obesiti se.
2/. Neki opet savetuju, da maticu uhvatimo i
dotle u ruci drìmo, dokle roj ne iza|e, ali ni
ovaj savet opstati ne moè: jer }e se p~ele ne
vide}i maticu odmah u ko{nicu vratiti.
3/. Drugi govore, da se ona praznica, u koju
}emo roj stresti, medom ne{to umaè i tako }e roj
upravo tamo odleteti. Ali ovo je veoma opasan
posao, jer ne samo roj, no i druge iz razli~itih
ko{nica p~ele sakupi}e se i rat podignuti. Koje
izbegavati treba a ne razdraìvati.
4/. Neki vele, da se onda, kada roj izlazi,
lupa i u zvona udara. Ali od toga upla{e se
p~ele i jo{ daqe odlete a obi~aj su taj sta-
ri
317
318
ri zato uveli, da se zna, koga je p~elara taj roj i
da se ne bi me|u wima sva|a izrodila.
§. 99.
Pri izlaèwu roja na {to paziti
Da bi roj sretno iza{ao, svaku mogu}u

marqivost nek upotrebi p~elar. Primetiti
vaqa da matica u ko{nici zaostala nije, jer je
p~ele silom isturati i isterati moraju, {ta
vi{e i nekoliko puta spoqa vra}a se opet u
ko{nicu, od tuda i po triput prinu|ene su
zaostav{e p~ele je na poqe izgoniti. Zato uvek
pri izlaèwu roja p~elar pred ko{nicom da
stoji i bri`qivo kad }e matica iza}i da pazi,
ko{nicu odmah da podigne, da bi p~ele {to sko-
rije izleteti i wu slediti mogle. Ako bi mati-
ca okolo leta obletala i opet u}i htela, uhvati-
ti je treba i me|u ostale roja p~ele baciti. Ako
krila ima odlete}e sa wima,ako ne bude imala
pa{}e na zemqu a p~ele }e sakupiti se i kod we
spustiti se. Ako pak ne spuste se, onda p~elar da
je prona|e i ko{nicom, u koju je taj roj stresti
nameravao, da poklopi. Matica }e se odmah gore
popeti. Pored ko{nice pak nek stavi {e{ir, a
kada p~ele na {e{ir spuste se, onda ih
ko{nicom da poklopi i tako }e sve po
unutra{wosti ko{nice k matici popeti se.
§. 100.
319
320
§. 100.
O prvencu roju
Ako primetimo, da p~ele na bilo kakvo

mesto zaustaviti se nameravaju, ne treba im
spre~avati, no sa~ekati dok se ne smire, a najvi{e
o tome nastojati, da bi se u jednu gomilu sakupile.
Zato ako bi se po celoj duìni grane uhvatile
p~ele, onda ranije re~enu od pelena maticu
udaqenim p~elama prinesemo, one }e odmah miris
onaj ne trpe}i povu}i se, a kad se ove povuku
metlicu prineti vaqa ka drugom kraju grane, na
koji su p~ele legle, tako }e i ove se povu}i i malo
po malo u jednu gomilu sakupiti se. S rojem, koji
se za {ta bilo uhvatio - ako se ne}e i vi{e
ko{nica u isto vreme rojiti, jer lako pome{ati
se mogu - ùriti ne vaqa, no ~esto i ceo sat
ostaviti ga da visi, jer tako mirniji i ti{i biva.
Kada se ve} roj sa svim uti{a, stresti ga treba
ovim na~inom: U prvom, ako je roj na visokoj
grani obe{en, p~elar lestvicama da se popne do
roja, levom rukom ko{nicu pod roj da podmetne
a desnom granu jako da zatrese, a kada roj u
ko{nicu spadne zastorkom da je pokrije.
Zaostav{e p~ele lete}e za ko{nicom i posle malo
vremena sve }e u}i. Kada su ve} sve p~ele u{le,
onda bri`qivo nek slu{a, da li je u ko{nici
ti{ina ili buna. Ako se bunile budu, znak je da
ma-
321
322
matice nemaju. êsto u tom slu~aju iz ko{nice
iza|u i opet na onoj istoj grani zaustave, ovo je
jasan znak da maticu traè. Svakim dakle
mogu}im na~inom maticu traìti moramo, ako je
pak na}i ne bi mogli, to uvek spremnih nekoliko
matica u kavez~i}u zatvorenih da imamo, od kojih
jednu bezmati~nom roju, me|utim u onom istom
kavez~i}u da damo, koja dotle da zatvorena bude,
dokle je god ne prihvate a posle otvoriti i pusti-
ti je moèmo. Ako novom roju maticu ne dodamo,
vrati}e se u staru ko{nicu.
§. 101.
O drugencima rojevima
Ve}u te{ko}u imamo s drugencem rojem,

jer ovaj uvek vi{e nego li jednu maticu ima, od
kojih svaka sebi naklowen neki broj p~ela
ima. Kada drugenac roj iza|e, jedna matica
sleti na jednu granu, p~ele koje su woj
naklowene odmah se onde obese. Druga matica
sa svojim dru{tvom na onoj istoj grani, ali
ne{to niè uhvati se. Tre}a istim na~inom na
onu granu, ali vi{e prve sleti. Nerazumno bi
postupio onaj, koji bi sve ove matice u jednu
ko{nicu stresao, jer iz neslagawa me|u wima
me|usobna borba izrodila bi se. Nu`no je
dakle da p~ele ove pre nego ih stresemo sve u
jednu gomilu sakupimo, koje s ranije re~enom
metli-
323
324
metlicom zavr{iti moè. Tim }e na~inom same
p~ele sebi jednu maticu izabrati a ostale
isterati. Od tud biva da ~esto videti moèmo
matica nekoliko, koje po p~elama puze i u sredinu
u}i trude se. Gomilu mawu k ve}oj uvek prigoniti
treba. Ako je neki deo p~ela vi{e ostalih uhvatio
se, stavimo iznad wih ~esto pomiwanu metlicu i
tako }e se odmah povu}i i sakupiti. Posle treba
ih onde neko vreme ostaviti, dok sebi jednu
maticu izaberu a ostale iz druìne iskqu~e.
Isterane matice pohvatati i u kavez~i}u dràti.
Ko{nicu pak, u koju je roj stresen, na neko izvan
drugih ko{nica bezopasno mesto p~elar nek
postavi, jer jo{ uveren nije da je u woj samo jedna
matica, zato posle nekoliko sati nek je podigne i
ako primeti da su sve p~ele u jednoj gomili, dobar
je znak. Ako li pak u dve ili tri kao lopte
sakupqene budu, jasan je znak da vi{e matica ima,
koje naklowene im p~ele posebno za{ti}uju.
Bri`qivo dakle naka pregleda, me|u wima
suvi{ne matice prona|a, izvadi i u kavez~i}e
zatvori a u ko{nici samo jednu ostavi. Tako }e se
sve p~ele sjediniti i u prijateqsku slogu do}i, i
to ne samo jedanput, no koliko god puta posebne
gomile u ko{nici vidi, prinu|en je to ~initi.
Na kraju pred ve~e opet nek pregleda, i ako bi
razdeqivawe primetio, neophodno nu`no je
nepotrebnu maticu prona}i i izvaditi. Neki
u
325
326
u ovom slu~aju leto zatvoriti obi~avaju, me|utim
nerasudno, jer toplota i isparavawa, odu{ke
nemaju}i, sve p~ele pogu{iti mogu. Ako bi slu~aj-
no roj iz ko{nice opet iza{ao, vrati}e se na onu
istu granu gde je prvi put bio, gde ako se razdelio
bude, opet onako isto pelenovu metlicu upotreb-
qavaju}i postupiti treba. Kada bi ko{nica bez
drugenca roja biti mogla uvek bi boqe bilo, jer
drugenci samo onda su dobri kada je medna godina,
no ovakva u 10 godina jedva se jedanput desi, zato
da se ne bi broj p~ela u ko{nici umawivao drugen-
cu roju da ne iza|e spre~avati ne bi {kodilo.
§. 102.
Pri stresawu roja {ta jo{ paziti treba?
1/. Ko{nicu, u koju roj stresti namerava

p~elar, dobro da o~isti, okadi, melissom pro-
trqa, pa ako se je roj na visokom mestu uhvatio,
samo ko{nicu neka mu podmetne, mirfis melisse
p~ele sebi primami}e. Kada p~ele po~nu u
ko{nicu silaziti, on lagano neka wu niè
spu{ta a kada je na zemqu spusti, onda mesto ono
gde je roj se uhvatio bio, da bi i ostale odande
brè oti{le, dimom neka okadi ili pelenom
o~isti.
2/. Uhva}en roj odmah na stalno mesto odneti
i bilo kakvu hladovinu na~initi mu treba, jer
rojevi ako ih zraci sun~evi veoma pripe-
ku,
327
328
ku, ~esto iz ko{nice pobe}i uobi~avaju. A do
ve~eri ne ostavqati onde zato, jer taj dan jo{
mestu priviknu se p~ele i tako slede}i, tre}i i
~etvrti dan uvek onde roj traè, s puta slaze i
stra|avaju.
3/. Uhva}ene rojeve blizu starih ko{nica ne
postavqati, jer ako su blizu, u po~etku izletaju}i
u staro prebivali{te vra}aju se. Tako|e mnoge
nove rojeve zajedno smestiti nije savetno.
4/. Novog roja za nekoliko dana ne dirati,
jer s podizawem ko{nice mlado sa}e lako ispasti
moè. No ponekad rojevi na drve}e, koqe, paweve,
{upqa mesta, ~esto i na zemqu zaustave se, to
tako ih od ovuda stresti vaqa da vidimo.
§. 103.
Sa niska drveta uhvatiti roj
Najlak{e je stresti roj, koji o tankoj

gran~ici kao grozd visi. Takvu gran~icu ako
lagano bez tresewa odse~emo i u praznu
ko{nicu spustimo, p~ele }e se same pokretom
svojim u ko{nici rado namestiti. Ako pak
gran~icu, jer je nakalemqena otse}i ne}emo,
spustimo je koliko moèmo u {upqinu
ko{nice i zatresemo, p~ele }e kao lopta u
ko{nicu upasti. Ako je grana debela, da je
zatresti ne moèmo, tada prutom ili drugom
kakvom bilo granom lagano bez ozlede p~ele u
ko{-
329
330
ko{nicu skidamo. êsto se uhvati roj okolo sta-
bla drveta i budu}i da se stresti ne moè
prinu|eni bivamo pelenovom metlicom oterati ga
od tuda, da na mesto boqe zaustavi se. Ako su p~ele
po grani uzdu` rasute, tada drvenom ve}om
ka{ikom skidati ili ~esto pomiwanom metlicom
p~ele o~istiti moèmo, lako }e se on skupiti ako
samo matica u ko{nici ve} mirno odmara.
§. 104.
Stresti roj s visokog drveta
Ovde trebamo pomo}nika, naro~ito ako je

roj tako visoko uhvatio se, da ga po merdevina-
ma pewaju}i se skidati moramo, jer jedan
ko{nicu na motki svezanu drì a drugi granu s
merdevina ili s drveta ili sa zemqe ~akqom
ili motkom trese i tako p~ele u ko{nicu pada-
ju. No ako me|u granama i wihovim deblom tako
nezgodno zaustavi se, da propisanim na~inom
ko{nicu podmetnuti ne moèmo, onda takvu sa
svim potrebnim s nama gore nosimo ili jo{ na
zemqi svezanu za nama dovu~emo. Ovaj je slu~aj
p~elaru najteì, jer pewaju}i se i tresu}i drvo,
tuku}i o grane, da ne bi opet onde zaustavio se
ili pobegao roj, mnogo se namu~i, to dakle da ne
bude, vaqa granu i p~ele vodom dobro poprskati.
P~ele i ako ne trpe vlagu, opet mesto gde su zaus-
tavile se te{ko ostavqaju, zato je boqe u po~etku
rojewa,
331
332
rojewa, kada primetimo, da p~ele na visoko mesto
uhvatiti se ho}e, to ~inimo. U ostalom sam razum
i brzina p~elara u raznim okolnostima razne za
hvatawe rojeva izabra}e ve{tine.
§. 105.
Uhvatiti roj na koqu, kladama i udubqenim

mestima
S koqa, paweva i plotova, koji se tresti ne

daju, p~ele s~istiti ili samo ve}u gomilu, gde se
matica obi~no nalazi u ko{nicu staviti treba,
ostale }e same za tim i}i. A iz pe}ina, jama,
pukotina, dupqi i dr. gde se roj ~esto zavu~e i od
kuda ga ni ka{ikom, ni rukama bez opasnosti
gwe~ewa mnogih p~ela, niti izvaditi, niti
istresti mogu}e, jedini samo lek je dim, kojim
takvog roja, ili odmah u ko{nicu prisiqavamo
ili samo na takvo mesto ovim dimom gonimo,
odakle posle najlak{e stresti ga moèmo.
§. 106.
Uhvatiti roj na zemqi
Ru`no ki{ovito ili vetrovito vreme, oso-

bito slabost matice, ~esto razlogom bivaju da roj
na zemqu ili na travu zaustavi se. Takvog
praznom ko{nicom ako poklopimo ili pored
wega
333
334
wega praznicu postavimo, p~ele }e se same popeti
a kada se smire, odneti ga treba na odre|eno
mesto.
G L A V A XI
O rastavqawu pome{anih rojeva
§. 107.
O rojevima, koji jedan za drugim izlaze i

pome{aju se
D ovde smo govorili, kako po jednog roja, kada

iz ko{nice iza|e stresti vaqa a sada }emo vide-
ti, {ta nam ~initi treba, kada vi{e rojeva jedan
za drugim odmah iza|u i pome{aju se, koje ~esto
biva najvi{e gde su mnoge ko{nice, kako dakle
me{awu takvom spre~avati, ili ve} pome{ano
rastaviti i vaqa li pome{ane sjediwavati. Ako
nepogodno vreme nekoliko dana neprestano traje,
a p~ele su sve potrebno za rojewe pripremile, no
zbog tmurnih dana rojiti se ne mogu, to tek {to se
ras~isti vreme, odmah pripremqeni rojevi jedan
za drugim izlaziti po~nu. Onda biva da dva ili
tri roja - koji jedan za drugim iza|u - na jednu
gra-
335
336
granu slete i pome{aju se. U ovom slu~aju dobro
paziti treba na onaj roj koji je prvi iza{ao. Tek
{to on na bilo kakvu granu sleti, odmah ga zas-
torkom ili drugom krpom pokriti a krajeve sa
{iqcima prebosti, tako ipak, da se odozdo
ne{to otvoreno ostavi, kuda bi zaostale p~ele ka
druìni svojoj pristupiti mogle. Jedva {to }emo
posao na{ s ovim rojem zavr{iti do}i}e drugi i
sleteti kod wega. Jasno je dakle da bi se ova dva
roja pome{ala ako se ranije re~eno sredstvo
upotrebilo ne bi. Tako s tre}im i ~etvrtim pos-
tupati mogu}e. Posle ~ekati treba da u ti{inu
do|u. Po tom prvog najpre stresti, odneti ga na
odre|eno mesto i dokle se god ovaj ne umiri, dru-
gog ni pod koji na~in stresati ne smemo. Jer
mogu}e je da u prvom roju ovom matice nema, zato
}e p~ele kroz leto iza}i i traè}i maticu rase-
jati se. Ako se je pak ko{nica uti{ala, znak je da
kod sebe maticu imaju, onda slobodno i drugoga
stresati moèmo, i tako daqe.
§. 108.
O rojevima, koji u isto vreme iza|u i pome{aju se
Ako bi mnogi rojevi, ne kao u prethodnom

izlagawu jedan za drugim, no u isto vreme izlazi-
ti po~eli, stvar je veoma opasna i iskusnog
p~elara traì. Dogoditi se moè da i 12 rojeva na
jedan-
337
338
jedanput iza|u, u vazduhu se jo{ pome{aju i u jed-
noj gomili na bilo kakvo mesto slete. U takvim
okolnostima najboqe je sredstvo ostaviti p~ele
tri ili ~etiri ~asa da vise, dok se dakle smire i
uti{aju, a posle granu onu bez tresewa prestru-
gati, dole skinuti i okolo we nekoliko prazni-
ca postaviti. Tim }e se na~inom same razdeliti
i u re~ene praznice oti}i. Ili ina~e, celo pome-
{ano stado u veliku ko{nicu uhvatiti i na uhva-
}enom mestu dole skinuti, o~istiti zemqu za
koliko jednog ~ar{afa {iroko, i ~ar{af onde
prostreti, odozgo toliko ko{nica u krug pos-
taviti, koliko p~elama napuniti ho}emo - pod-
metnuti pod ko{nice drvca, da bi p~ele sa svake
strane ulaziti mogle - posle uzeti ko{nicu
uhva}enim p~elama punu i istresti na sred
kruga, p~ele }e same razdeliti se, i svaka }e mat-
ica svoje jato posebno u ko{nicu odvesti. Neki
iskusani p~elar potvr|uje, da kad je on 8
pome{anih rojeva uhvatio i 7 ko{nica im
postavio, p~ele su se same, samo u 6 razdelile.
Ako bi koji od razdeqenih rojeva mali ostao,
takve posle pro{iriti i umnoìti moèmo
lako, ili pak kakvog bilo maweg roja wemu
dodati ili s jakim rojem promenuti.
§. 109.
339
340
§. 109.
Razli~itost rojeva
Najvi{e starati se treba, da se ne bi prven-
ci rojevi pome{ali, a drugenci ako se pome{aju,
to jo{ radovati se moèmo. Jer je drugenac roj
sam po sebi slab i ~esto malobrojan, ako se dakle
pome{a, to }emo jednog barem dobrog imati.
Prvenac roj ne moè se sloìti s devi~anskim
niti s posledwim rojem, jer prvi plodnu maticu
ima a druga dva neoplo|ene, zato takvi sva|aju se
i tako silno potuku se, da iz tri jedva jedan dobar
ostane, ~esto i vrate se ili sa svim pobegnu. A
naprotiv dva posledwa roja ili devi~anski i
posledwi, jer jednaku maticu imaju, sebi {tete ne
~ine. Desi se da ovi pome{ani rojevi granu
kakvu tako opkole, da ih stresti nije mogu}e, onda
pelenova metlica ranije kazanim na~inom da se
upotrebi.
§. 110.
Spajawe rojeva
Ako mi dva ili tri slaba roja, koji bi
ina~e posebno stradali, spajati nameravamo,
to u prvom u vreme za to odgovaraju}e i dobre
pa{e gledati moramo. Najpovoqnije pak za to
vreme je od kraja maja do kraja juna, jer u to
vreme p~ele dovoqno meda sabrati mogu.
Spa-
341
342
Spajawa takva u jesen da ne bivaju, jer bi to
onako bilo, kao kada bi u kakav neprijateqima
opkoqen grad jo{ i susedni ìteqi ìveti
do{li. Broj bi naravno bio ve}i ali hrane bi im
brzo omawilo. Spajawe rojeva slede}im na~inom
biva. Uhvatimo novi roj u praznicu i zadrìmo
ga na nekom mestu u hladu do ve~era, pred ve~e
iskopamo jamu toliko prostranu koliko je dno
ko{nice. Novouhva}enog roja kada se ve} smra~i
donesemo nad jamu i tresnemo wim o zemqu, tako
}e p~ele sve ispasti u jamu. Me|utim slaba
ko{nica, s kojom novi roj spojiti ho}emo, da je
ve} done{ena, i s wom jamu onu poklopimo, zem-
qom okolo zagrnemo a leto sitno izbu{enom za
to odre|enom da{~icom zatvorimo da p~ele
napoqe izlaziti ne bi mogle. Ovim se na~inom
posle dve tri minute p~ele spoje i jednu maticu
sebi zadrè a drugu ubiju. Na~in ovaj u dan da ne
biva, jer bi se p~ele pobunile i potukle. [to je
sveìji vazduh, ali ne veoma hladan, to je lak{e
spojiti rojeve. Tako isto dva ili tri roja ako bi
nu`no bilo spojiti moèmo, s ovom me|utim pre-
dostro`no{}u, da jedna od wih ne{to sa}a ima,
ina~e }e se slede}eg dana opet razdeliti. Ako obad-
va roja svoje sa}e imaju, ne}e se spojiti. Uvek je
puno boqe slabe rojeve spajati, da bi ja~i bili i u
sabirawu boqi i pouzdaniji. Raduju se mnogi p~e-
lari
343
344
lari kad od 10 ko{nica 30 dobiju, ali u prole}e
tuguju, kada im od 30 jedva 5 ìvih ostanu.
§. 111.
Moèmo li u jesen rojeve spajati?
êsto biva da dva roja i do jeseni slaba
ostanu, od kojih obadva ne{to sa}a imaju, ovakve
rojeve moèmo spojiti, me|utim s ve}im trudom.
Biva to slede}im na~inom: Iz one ko{nice, koju
sam rad u drugu pretresti, povadim sa}e, me|utim
ne celo. Taj dan ostavim je povre|enu, ona }e se tru-
diti da bi {tetu svoju nadoknaditi mogla, a pred
ve~e donesem k woj onu ko{nicu, u koju sam se pre-
tresti namerio, i uz wu postavim. Sa}e koje sam
povadio, najpre u done{enu ko{nicu bez ikakvog
poretka postavim, pak posle povre|ene p~ele pre-
tresem. Zaostali med tako|e izvadim i s wima
zajedno prenesem, na kraju zastrem je i stavim na
svoje mesto, tako }e onu istu no} svo sa}e ovo k svo-
jem prilepiti a novodo{le p~ele, budu}i da
prazne do{le nisu, srda~no primiti. Opet dakle
ponavqam, da je uvek boqe slabije rojeve spojiti.
§. 112.
Zaustaviti rojeve, ako ve} potrebni nisu
Moè biti ni{ta tako u p~elarstvu lako
nije, kao zadràti ko{nicu, da se vi{e ne
roji
345
346
roji. A to biva ovako: Ako promenimo ko{nicu
sa kojom slabom, ovoj }e se pomo} dati, a ona vi{e
te godine rojiti se ne}e, jer strane p~ele kako u
ko{nicu, kojoj roj zadràvamo, u|u odmah u
prvom revoltu i ìve matice potuku i zatvorene
u }elijama mati~nim crvi}e pokvare i izbace.
Zato ovo mewawe ko{nice ne u po~etku prole}a,
no samo tada da biva, kada se ko{nica kojoj
spre~avawe u~initi ho}emo, zaista za rojewe
pripremi.
§. 113.
[tete od mnogih rojeva
Kao {to umereno umnoàvawe p~ela

p~elaru korisno biva, tako u nekim slu~ajevima
suvi{no ~esto pogubno biti moè, ako dakle
mnoge rojeve od jedne ko{nice uzmemo, jer kroz
mnoge rojeve ko{nice i p~ela i meda li{avaju se.
P~ele ~estim rojewem i proizvodwom legla
optere}ene vi{e meda tro{e nego {to donose, jer
su najpre leglo uzgajale a sada se na put sa rojem
pripremaju. Zato takve ako jo{ u jesen ne izlete,
pred prole}e od gladi zaista stradati i izumreti
moraju. Koji dakle ovo izbe}i èli, o zaustavqawu
rojeva starati se mora, koje dvojakim na~inom
dobiti moè. Osim toga {to je u §. 112. re~eno,
jo{ kroz pro{irivawe praznog mesta u ko{-
nici
347
348
nici, to jest, kroz podrezivawe sa}a ili izrezi-
vawe legla trutova i za rojewe ve} pripremqenih
mati~nih }elija, rojeve zaustaviti mogu}e.
§. 114.
Kroz pro{irewe mesta
Mnoge p~ele tesno}e radi mesta roje se, da
bi dakle roj zadràle, pro{irimo ko{nicu pod-
metawem jednog ili dva u §. re~ena oboda. Ovo
pro{irewe ko{nice, ako ho}emo da uspemo, pre
pripremawa p~ela za rojewe ~initi treba, jer sa
ovim gotov roj spre~avawa u rojewu ~initi ne
dopu{ta. U magacinima lak{e roj zaustaviti
mogu}e, ako dakle u sredinu ko{nice jedan prazan
sandu~i} stavimo, jer prazno mesto i pro{irewe
u sredini p~ele ne trpe, zato ne vi{e o rojewu, no
o puwewu praznog sandu~i}a bave se.
§. 115.
Kroz izrezivawe legla
Kada primetimo da p~ele, ne mare}i za
pro{irewe mesta, rojeve pripremati ne prestaju,
ovde drugog sredstva nema osim nameru wihovu
kroz pometenost spre~avati, ako dakle mati~-
wake i leglo trutova, osim legla radilica p~ela,
ise~emo, ko{nica rojiti se ne}e. Ovo biva
na~inom slede}im:
Izne-
349
350
Izneti treba ko{nicu s mesta wena na stranu,
ozdo okrenuti i sve mati~ne }elije, koje se na kra-
jevima sa}a zatvorene nalaze, ise}i. Posle legla
trutova glave, bile one u }elijama pokrivene i
zatvorene ili ne bile, s dugim o{trim noèm s
voskom zajedno da se odseku. Koji tre}eg roja zaus-
taviti ho}e, da pazi ovde re~eno, osim onog
izuzetka, {to ne mora onaj dan jo{ posle prvog
roja sve matine }elije ise}i, no jednu najlep{u
radi drugog roja da ostavi, jer stara ko{nica
odmah posle prvog roja jo{ druge izleène mat-
ice nema. Samo legla trutova izrezivawe, osim
mati~nih }elija rojeve zadràti ne moè.
§. 116.
O roju, koji iz ko{nice beì
Roj, koji u ko{nici ne}e da ostane no beì,

on ili matice nema, ili mu ko{nica povoqna nije,
ili ga sunce veoma oprì, takav ili k materi u
ko{nicu vrati se ili sa svim pobegne. Ovde lo{e
misle neki p~elari govore}i: Nije moj ni bio,
niti je meni su|en, zato je i pobegao, a istinito
wihov je bio, no nemarno{}u je wihovom pobegao.
Ako je dakle roj maticu izgubio, dobro je da je
potraì p~elar pod ko{nicom gde je bio, i unaoko-
lo, a kada je na|e, me|u p~ele u ko{nicu da je pusti.
Ako su se me|utim, dok je on maticu na{ao,
mnoge
351
352
mnoge k materi same ve} vratile, to roj s mater-
wom nek pome{a.
§. 117.
Jo{ neki slu~ajevi pre i posle rojewa
Ako p~elar uveren biti èli ima li roj
maticu ili nema, iz slede}ih znakova poznati
moè: kada roj u ko{nici mirno odmara i prebi-
va; kada ko{nicu ~isti; kada se jo{ prvih dana
pod ko{nicom jaja matice pojave, koja zato pada-
ju jer jo{ sa}e u ko{nici, u koje bi matica jaja
svoja poloìti mogla, na~iweno nije. Zato je
dobro, ako u ko{nicu, u koju rojeve hvatamo goto-
vo sa}e prebodemo, ovako i po~etke radova p~ela
na{ih olak{avamo. Ako ovih znakova nema, nema
ni matice.
2/. Posle rojewa ako bi nekoliko dana
neprestano ki{a padala, rojeve medom prihrawi-
vati moramo. Ho}e rojevi, kada iz ko{nice po|u,
za nekoliko dana dosta meda na put sa sobom
poneti, stalno u sloènom gra|ewu novih satova
i drugih raznovrsnih poslova, uzeti sa sobom med
brzo potro{iti.
3/. Posle rojidbe pomagati treba p~elama u
ubijawu trutova, ali pre p~ela ne po~iwati.
4/. Budu}i da je neoplo|ena matica, da bi
plodna postala, na poqe izlaziti mora, to ~esto
jak vetar i ki{a mogu je na zemqu oboriti, ptice
i zoqe pojesti, ili od svoje ko{nice zaluta-
ti,
353
354
ti, i onde je smrt na}i moè. Ovo su najve}e opas-
nosti bezmati~nosti. Zato ~ersto pregledati
treba, da nemamo koju bezmati~nu ko{nicu, kojoj
bi po re~enom o bezmati~nosti pravilima
pomo}i morali.
§. 118.
Vre}a, ili xak radi rojeva
Dovde videli smo, koliko je te{ko, neudob-

no, jo{ ponekad i opasno hvatawe rojeva. Da bi
dakle mnoge opasne slu~ajeve ove izbe}i mogli,
koristimo se xakom novoprona|enim za hvatawe
rojeva oru|em, i tako }emo gnu{awa a naro~ito
te{ko}e, koje se u stresawu rojeva mnogo puta
de{avaju, izbe}i. Xak ovaj da je u p~elarstvu
nuàn i koristan iz slede}eg videti mogu}e: ve}
o izgubqenoj matici, o vra}awu p~ela u ko{nice,
o beàwu i me{awu rojeva ne}u ni spomiwati.
Samo ovo koliko se puta doga|a, da se roj na{ s
kom{ijskim u vazduhu pome{a i svaki sebi
prisvojiti ga ho}e, pak iz toga kavge i sva|e
ra|aju se; koliko pak puta roj na{, za koga izves-
no znamo da je na{, prostre se na susedni p~eli-
wak, kune se onaj da je wegov i neda nam ga, iz toga
opet nova prepirka biva i mi jasno nepravdu
trpeti moramo. Da bi dakle zla ova spre~ili, za
hvatawe rojeva xak nama da pribavimo, i to ne
jedan no vi{e, prema koli~ini i broju ko{nica.
§. 119.
355
356
§. 119.
Opis xaka za rojeve

Xak takav biva od veoma retka platna, kakvo
protiv muva i komaraca upotrebqavamo, samo
kroz koga p~ela iza}i ne moè. 7 stopa dug a 20
prstiju u {irinu {irok biti mora. Od gorweg
kraja dole sve uì, tako da gde je otvoren 14
prstiju samo {irok bude. êtiri obru~a za
raz{irivawe postave se, dva obru~a na krajevima,
jedan dowim a drugi gorwim krajem u{iju se, na
sredini u istoj meri i na jednakom od sebe rasto-
jawu istim na~inom dva obru~a u{ivena su.
Odozdo stoji platno koje mi za op{te doma}e
xakove upotrebqavamo, s poqa na jednu stopu
obru~a pro{iveno i na wemu porub da se kanapom
u jedno stegnuti i k roje}oj ko{nici privezati i
prisloniti moè. êtiri motke od tvrda drveta
sredwe debqine obru~eve u istom rastojawu
privezane drè tvrdo obru~e i ~ine da xak uvek
dobro rastegnut bude. Gorwi pak deo xaka debe-
lim koncem za{ije se i zatvori.
§. 120.
Upotreba xaka ovog
Dok roj iz ko{nice napoqe izlaziti po~ne,
odmah se kraj xaka otvori, i na leto ko{nice
tako postavi, da ni jedna p~ela van xaka na stra-
nu
357
358
nu izleteti ne moè a dowi kraj podigne se upra-
vo u istoj visini s letom, da p~ele bez prepreke
uletati mogu. Najboqe je ako p~elar rojeve o~eki-
vao bude. Kada ve} roj u xak u|e, odmah se porub
stegne, da ne bi koja p~ela napoqe izletela i
odnese se xak na nekoliko koraka od p~eliwaka
na stranu u hlad i onde uspravno vezu zemqi
okrenuv{i ostavi. Ako p~ele u xaku maticu
primete, presta}e od zujawa, i mirno u vrhu
odmarati. Ako nas drugi rojevi ne zadràvavaju,
moèmo wega malo kasnije u pripremqenu
ko{nicu stresti, pokriti i ima}emo uhva}en roj.
Roj iz xaka stresti je veoma lako, odre{im dowi
kraj xaka i udarim s wim o zemqu, p~ele kao
lopta iz xaka ispadnu, a ja praznu ko{nicu iznad
wih stavim i imam uhva}en roj.
Ovakvih xakova, kao {to je re~eno, neko-

liko da imamo, da bi svojim rojevima puno
u~initi mogli. Koji vi{e ko{nica drì, dokle
~oveka iskusna - ve{ta - ne dobije sam na
izlaze}e rojeve da pazi, i da se ovoj ili onoj
ko{nici xak postavi, nek zapovedi. U istre-
sawu uhva}enih rojeva u ko{nice sam svojim
radom da stara se i xakove redom stresaju}i u
prazne ko{nice izru~uje.
Kad
359
360
Kada roj iz xaka istresemo, p~ele neke
osta}e, ako nam xak odmah ne treba - o kome u
mno{tvu ko{nica izvesni nismo - ostaviti ga
moèmo leè}eg i otvorena k letu prisloniti,
same }e zaostav{e p~ele u ko{nicu u}i. Ako pak
iza}i ne bio htele otvoren xak zracima sunca da
izloìmo, od toplote sun~eve pobe}i }e u
ko{nicu. Ako nam xak treba, va} za ono nekoliko
zaostav{ih u xaku p~ela ne marimo, no xakom
sluìmo se nesmetano. Ako p~ele u ko{nici osta-
ti ne bi htele, no vratile se, znak je da su li{ene
matice, no ovo se s xakom veoma retko de{ava.
Ovo jo{ dodati treba: da ni veoma rano, ni kasno
roje}oj ko{nici xak ne priveèmo, jer ako je
rano, to }e u to vreme od rojewa odustati, ako je
kasno, ve} bi mnoge p~ele u vazduhu bile.
§. 121.
O spajawu nejakih rojeva
O spajawu rojeva u §. 110. govoreno je. Ovde

samo o uhva}enim rojevima, koji su ve} sa}e
poveli, ali budu}i da su nejaki izimovati ne
mogu, o takvih spajawu govori}emo. U ovom
poslu slede}e treba nadgledati: u prvom gledati
vaqa ima li jo{ pa{e, jer spojeni rojevi najmawe
mesec dana pa{u trebaju da bi sebe dovoqnom
zimskom hranom snabdeti
mogli.
361
362
mogli. Budu}i da u mnogim krajevima s krajem
jula pa{a p~elama ve} oslabqava, zato rojeve,
koji dotle dovoqno sebi ne sakupe, izimovati ne
mogu.Najvi{e ako rojevi istom u pola jula biva-
ju, takve je boqe natrag vratiti, osim ako bi
heqdu sejali, jer tada imale bi p~ele pa{e i do
kraja septembra.
Rojeve nejake spojiti moèmo ovako: oko

pola jula pregledati treba sve ko{nice i koje
tada nejake budu, takve s jakim rojevima ili sa
starima na~inom u §. 111. da se spoje. Mogu}e je
jednom dobrom roju tri dodati, i ovako sve nejake
rojeve spajawem poja~ati. Ako jednu do druge
stoje}u spojiti mogu}e, za letewe je boqe, jer tako
p~ele iz pa{e kada se vrate ne zalutaju i budu}i
da je jaka ko{nica od stresene deo mesta usvojila
novome stani{tu lako priviknu p~ele. Ako pak
obli`we spojiti nije potrebno, sa udaqenima
spajati treba samo da se stresene ko{nice mesto
prazno ostavi i susedne tako da usvoje da ne bi
p~ele zalutale.
Drugi na~in nejaku ko{nicu s dobrom spo-

jiti je ovaj: iz nejake kroz lupawe i dim isterati
treba p~ele u praznicu, a potom maticu uhvatiti,
p~ele }e se posle dva ili tri ~asa, kad osete da
nema matice uzbuniti, onda dakle istresti ih
treba na ~istu suvu
zemqu,
363
364
zemqu, ili na platno kakvo i jaku ko{nicu iznad
wih staviti, jer }e s rado{}u u}i i spojiti se.
Ali ve} o prirodnim rojevima dosta je gov-

oreno. Ako se kakvi u rojewu novi slu~ajevi u
budu}e dogode, dobar p~elar iz re~enog lako }e ih
re{iti. Sada da pre|emo ka ve{ta~kim rojevima,
o kojima }e biti
G L A V A XII
O ve{ta~kim rojevima
§. 122.
Od kuda su ve{ta~ki rojevi proiza{li?
N eki p~elari, kao {to smo jo{ u §.19. ranije

kazali, mnogo su gre{ili protiv odgovaraju}e
ko{nicama veli~ine i zato su veoma retke i
kasne rojeve dobijali, jer p~ele u velikoj
ko{nici samo o tome nastoje, kako bi srazmerno
veli~ini ko{nice broj dru{tva pribavile a
sabirawe meda zbog toga zanemaruju, prema tome
rojeve u obi~no vreme pustiti ne
mogu.
365
366
mogu. Ali onda samo roje se, kada i dru{tva dosta
i toliko sabranog meda imaju, od koga roju za put
nu`nu hranu dati mogu. Ovo ina~e pri kraju leta
biva. Zato takvi p~elari da bi ranije rojeve
imali ve{tinu ovu upotrebiti prinu|eni su
bili. Ve{tine wihove su razli~ite, prvo:
§. 123.
Kroz prevaru
U po~etku prole}a prona|u p~elari

ko{nicu, koja je i medom i dru{tvom jaka, iz we
leglom puno sa}e iseku, i u sandu~i} ili ko{nicu
stave, u koju toliki broj p~ela dodaju, koliko je
potrebno, da bi sa}e pokriti mogle. Zatvore ih
tamo i prihrawuju dotle, dokle sebi maticu ne
proizvedu, onda leto otvore, misle, da je to razum-
no i savetno, i da p~ele i umnoìti se i meda
dovoqno sabrati mogu. Me|utim u ovom nisu
uspeli, jer iz dobre ko{nice i med i leglo izvade,
dru{tvo umawe, prema tome od sigurne ko{nice
najslabiju proizvedu, iz razloga, {to p~ele koje
zaostanu, ne mogu leglo pokriti, zato kada hladne
no}i nastanu, sve izumreti moraju. A pri tom one
p~ele, koje su u drugu ko{nicu prenesene, budu}i
da su nasilno preme{tene, ne poleù odmah na
leglo, zato dakle ako slu~ajno jedna hladna
no}
367
368
no} nastane, celo leglo strada, koje veliku zaista
p~elarstvu {tetu nanosi.
Jo{ ina~e: jaku ko{nicu podignu s mesta

wena i na povisoko mesto obese a na weno mesto
drugu praznu stave, u kojoj obese u kavez~i}u
zatvorenu maticu. Sutradan istina mnoge se pre-
vare, u praznu ko{nicu ulete, i tamo s maticom
zaostanu. Me|utim i tako je velika {teta
oslabiti i sneja~ati jaku ko{nicu o kojoj veliku
nadu imati mogli bi. A pri tom istina da }e
p~ele obe{enu maticu na}i, ali ne}e je prepoz-
nati, izlete}e i u tu|u ko{nicu oti}i, gde }e ih
druge poubijati. Drugi na~in
§. 124.
Kroz rasecawe
Ovo se pri magacinima de{ava, kojih sa}e

kratkim kopqem raseku i razdele i tako od jednog
roja dva sa~ine. Me|utim ni ovo opstati ne moè:
jer matica u gorwem delu nalazi se, kada dakle
dowi sandu~i} raseku, p~ele u wemu bezmati~ne
ostanu. Zato tri nedeqe dana samo o tome nasto-
jati moraju p~ele, da maticu sebi proizvedu,
posle dok matica plodna postane i jaja snese, opet
tri nedeqe pro|u. Dakle samo iskustvo jasno nas
pou~ava, da od takvih ve{tina odustanemo. Na
kraju,
§. 125.
369
370
§. 125.
Kroz lupawe
Ovo je ne{to savetnije od ostalih gore

predloènih na~ina, a to iz razloga ovoga, {to je
takav roj prirodnom roju sli~an. Ovo biva
slede}im na~inom: Ko{nica, iz koje roj kroz
lupawe proizvesti nameravamo, mora biti {to se
ono kaè, do poda puna, legla i dru{tva u izo-
biqu da ima, re~ju takva ko{nica, iz koje bi i
prirodni roj proiza}i mogao. 2/. U ono vreme
ve{ta~ki roj proizvoditi treba, u koje i prirod-
ni rojevi izlaze, to jest u maju i junu. 3/. U dan lep
i vedar i to pred ve~e od petog ~asa do sumraka.
4/. Ako bi ko{nicu s mesta krenuti nu`no bilo, a
mnoge p~ele bi po woj puzile, takve s pomo}u
dima da se u}i nateraju, ovde me|utim nu`no je
dobro paziti, da ne bi dim kroz leto u ko{nicu
u{ao. Po tom jak ~ovek da je podigne i pregleda, s
tom me|utim predostro`no{}u, da ne bi sa}e
polomio. Dok ovaj pregleda, drugi s dimom od
izletawa p~ele da ~uva. Mogu}e je u hladovinu
ili kolibu odneti, i tako ustima gore podignuti,
drugom praznom poklopiti. Leto pune ko{nice
zatvoriti treba, ne samo da ne bi p~ele izlaziti
mogle, no da bi im i mra~no bilo, a praznice leto
prozra~nim kakvim bilo platnom zastreti: ta-
ko
371
372
ko ude{ene ko{nice dobro i ~vrsto uvezati
treba, a potom odozdo u punu ko{nicu za neko-
liko minuta drvetom kucati, malo prestati, i
opet udarati, tim }e na~inom mnoge p~ele u
ko{nicu u}i. Ako bi ve} sada iz brujawa wihova
razumeo, da ih je toliki broj iza{ao, koji roj
sa~initi moè, rastavim, pregledam, jaku onu
ko{nicu na svoje mesto prenesem i ako primetim
u sa}u }elije mati~ne, znak je da }e se rojiti.
§. 126.
O isterivawu p~ela
êsto je nu`no a i korisno iz jedne u drugu
ko{nicu p~ele izgoniti. Ovo biva na~inom u
prethodnom § re~enim, s tom razlikom, {to onde
samo pola u praznu ko{nicu gonimo, a ovde sve.
Paziti me|utim treba, da od satova, u kojima se
leglo nalazi, koliko vi{e moèmo u novu
ko{nicu prebodemo, ovo zato, da leglo ono ne
strada, ovo da iz legla onoga nova ko{nica, ako
je slu~ajno u izgowewu matice li{ena, novu sebi
izle}i i odgajiti moè.
§. 127.
[ta u promewivawu ko{nica paziti treba
Da bi nejaku ko{nicu pomogli, s jakom je
promeniti vaqa, to jest, jednu na mesto
dru-
373
374
druge postaviti. Promewivati ko{nice najboqe
je na lepom i ugodnom danu oko podne, kada se
najvi{e p~ele u poqu zadràvaju.
2/. Takve samo ko{nice da promewujemo, od
kojih rojeve one godine ne}emo.
3/. Ko{nice koje promewujemo, da budu sebi
sli~ne i jednake.
4/. Ako promewivawem ovim tu|ice, koje su
neku ko{nicu napadati ve} po~ele, oterati
èlimo, tada na mesto od tu|ica napadnute,
najja~u ko{nicu da postavimo.
5/. Na kraju leta, i u jesen ko{nice na{e
retko bez {tete promewivati mogu}e.
G L A V A XIII
O starawima i poslovima jesewim
§. 128.
O promewivawu pa{e
B udu}i da pa{a p~elama svuda isto ne traje,

jer u mnogim krajevima u prole}e po~iwe a s
julom zavr{ava se, posle p~ele mawe donose,
nego {to potro{e. U drugim pak krajevima,
gde
375
376
gde je u jesen pa{a dobra, u prole}e uop{te nije.
Koji dakle korist od p~ela imati èli, pristo-
jnu pa{u da im obezbedi, i ako je mogu}e s jednog
mesta na drugo kao {to je u §. 69. re~eno da
prenosi, tro{kovi }e mu se obilno isplatiti. Za
starawe i nadgledawe na drugo mesto prenesenih
p~ela, jedan samo vitalan ~ovek traì se, i dovo-
qno je, jer je rojidba tada ve} zavr{ena.
§. 129.
Raznovrsnost pa{e
Sviju cvetova i trava, koje p~ele vole, iz

kojih med sabiraju mno{tvo ima, i sve po redu
opisati dosta vremena iziskuje. P~elar pak i bez
mno{tva nekih koristiti moè. U prole}e pazi-
ti treba na cvetonosne {ume i dubrave, a potom na
medonosna poqa i doline, cvetom ukra{ene
livade i planine. Na velikim gorama uvek ne{to
nalaze p~ele. U dolinama gde je toplo po~iwe
pa{a ranije i polako pewe se na planine. U
ravnici pa{a u jedanput postane a na jedanput
nestane. Najkorisniji pak p~elama cvetovi jesu:
dren, iva, vrba, topola, leska, kalina, breza, jasen,
jagweda, hrast, lorber, lipa i siba, i ostali mno-
gobrojni u prole}e. Drve}e vene u junu, za tri ned-
eqe dana kapqe ako im je vreme ugodno. Cvetovi
heqde prevazilaze ostale cveti}e u tome, {to
u
377
378
u mesecu avgustu, kada dakle svi cveti}i precve-
taju i cvet izgube, cvetati po~iwe.
§. 130.
Preno{ewe p~ela na razli~ite pa{e
Budu}i da p~ele u malo dràva postojanu

pa{u imaju, zato mnogo se koristi onaj, koji na
dobre pa{e p~ele svoje prenosi, jer na dobroj
pa{i p~ele boqe ìve i razmnoàvaju se i izo-
bilno meda i voska donose. Na dobroj pa{i
ko{nice dobre postanu boqe a slabe u kratko
vreme poboq{aju se. Bez dobre pa{e nikakvim
iskustvom p~elama pomo}i ne moèmo, radovi,
vreme i tro{kovi sve propada. Pa{a na koju
p~ele prenosimo treba da bude bogata, dugotrajna
i ne suvi{e od p~eliwaka daleko, jer brzo pro-
laze}a, ne izdr`qiva, ni dangube ne ispla}uje, a
nasuprot dobra pa{a sve muke bogato nagra|uje
ako bi i na dve miqe bila udaqena. Istina da
p~ele na lepom vremenu veoma daleko na pa{u
lete ali u letewu mnogo dragocenog vremena gube
i umaraju se, mnoge na putu ostanu i ako ih lo{e
vreme zate~e, bedno stradaju, niti toliko sakupi-
ti mogu koliko kada blizu pa{u imaju. Ali opet
ako dobra pa{a daqe od jedne miqe ne bude
udaqena, boqe je uvek p~ele na prvom mestu
ostaviti, jer dok novom mestu priviknu, uvek pre-
|a{we
379
380
|a{we sve traè i gre{e}i mnoge stra|avaju.
Ako se pa{e radi p~ela i najbogatije nam
pokazuju, opet nisu takve da ih poboq{ati ne
bismo mogli. Mnogo bi mi p~elama korisnog
drve}a saditi mogli svuda po livadama i putevi-
ma kuda se {etamo. Veliko bi mi mno{tvo
razli~ito cvetaju}ih dobrih trava s najve}om
p~elama kori{}u sejati i saditi mogli, od kuda
bi nebrojanu korist ne samo p~ele, no i qudi i
marva dobili. Zato ne samo vlasti, gazdinstva i
organizacije, no i sami p~elari u sa|ewu takvom
da nastoje i da pripomaù. Tada preno{ewe
ko{nica kao nepotrebno sa svim prestalo bi.
G L A V A XIV
O zimovawu
§. 131.
Kako s ko{nicama postupati treba,

kada ih za zimovawe spremamo?
T ome p~ele same najboqe nas pou~avaju. Prime-

tili su mnogi p~elarstva qubopitqivi istraì-
va~i,
381
382
va~i, da p~ele, kada se k zimovawu spremaju,
obitali{te svoje to jest ko{nicu, s najve}om
bri`qivo{}u obilaze i svaku najmawu pukotinu
zalepe i zamaù, da im ne bi zima i vetar
dosa|ivao. Zato i p~elar treba da im leto stesni
i tako maleno ostavi, kako se samo jedna p~ela
provu}i moè a ne sa svim da zatvori, jer p~ele
ako se desi da isparavawa wihova, koja kroz leto
na poqe izlaze, na letu smrznu, odmah bez svakog
odlagawa smrznuto poodlamaju, da im leto slo-
bodno ostane. Od tuda u~imo, da p~ele i u najqu}oj
zimi sveì vazduh traè, one u vrh ko{nice popnu
se i sakupe se u loptu, da im toplije bude, kada
meda uzimaju si|u me|u sa}e a posle se opet na
obi~no me|usobnog zagrevawa mesto saberu i tako
celu zimu, samo ako meda dosta imaju, bez ikakve
{tete provedu. Iz ovog videti moèmo da se vara-
ju oni, koji misle da p~ele od zime umiru, koje
nikada biti ne}e, nego one zbog nedostatka meda
od gladi poumiru. êsto se de{ava i to da p~ele
kada sunce sija iza|u da se is~iste, i tako budu}i
da je u wemu kao {to govorimo zubato sunce, ili
se jo{ na poqu posmrzavaju, ili prozebu a potom u
ko{nici poumiru. Ili kada osete da se prole}e
pribliàva, po~nu se razmnoàvati, le}i nove
p~elice, i budu}i da po naosobito na leglu
leàti moraju, ~esto od zime posmrzavaju se, ali
ovo samo biva u nejakoj i malobrojnoj ko{-
nici.
383
384
nici. Ovo nas opet pou~ava da slebe ko{nice za
prezimqavawe ostavqati savetno nije. Dakle
samo jake ili sredwe jake ko{nice na zimovawu za
zapat ostaviti treba.
§. 132.
Kakvo je mesto za zimovawe p~ela povoqno?
Jasno je dokazano da p~elama za zimovawe

takvo mesto povoqno je, u kojem je uvek sve` vaz-
duh, a takva mesta su vrtovi ili ba{te koje su
uvek otvorene. Da je sve` vazduh p~elama nuàn,
videli smo u prethodnom §. kako bez svakog odla-
gawa zamrznute pare s leta otkidaju, da bi ~isti
vazduh ulaziti lak{e mogao. Nerentabilno je
dakle ko{nice na tavan popeti a osobito na
onakav, koji je sa svih strana zatvoren i nigde
odu{ke nema, jer u tavanu takvom vazduh pok-
varen p~ele truje. Nerentabilno je tako|e kao
{to neki ~ine ko{nice u kacu sloìti, s daska-
ma i plevom pokriti, jer se tamo pogu{iti mora-
ju. Ali bez svake sumwe i straha na otvorenom
vazduhu to jest: pod golim nebom - samo da je na
bezopasnom mestu, gde ih marva ili druge
ìvotiwe pogaziti, ili nevaqali qudi ukrasti
ne bi mogli - ostaviti ih moèmo.
Neki p~elari u ìtnoj jami, unutra

p~ele preko zime drè. Ovo ~ine na~inom
sle-
385
386
slede}im: U prvom ~istu ìtnu jamu slamom ili
plevom dobro opale, a kada se ohladi gar, onaj po
dnu jame razastru, po tom po merdevinama jedan u
jamu spusti se i stav{i na sred jame, ko{nice oko
sebe jednu do druge vrh gore okrenuv{i re|a, a
drugi mu ko{nice dodaje. Po tom drugi red
izme|u vrhova prvih ko{nica popreko, otvor
zidu okretaju}i stoje}i na merdevinama namesta,
tako i tre}i red dok ih sve ne poslaè. Kada iza|e
iz jame, na otvor jame, to jest, na sred grli}a
odu{ku za pola stope {iroku ostave a ostalo
zemqom zagrnu. Za odu{ku neki glav~inu od kol-
skog to~ka upotrebqavaju i ovo je najvi{e u
Ba~koj kod mnogih p~elara na~in za zimovawe
ostavqati p~ele.
§. 133.
[ta u postavqawu p~ela za zimovawe

paziti i kako postupati vaqa?
Dvoje ovde bri`qivo da pazimo. 1/. Ko{nice

tako da stavimo, da zraci sun~evi u leto udarati
ne mogu, ina~e p~ele kada primete da sunce sija
izle}u i posmrzavaju se. 2/. Dobro paziti treba,
imaju li p~ele ~ist i sve` vazduh. Zato ~esto
nadgledati vaqa da nije kakva prepreka na letu,
kao {to biva kada debeo sneg padne i ko{nice
vi{e od pola, prema tome i leto zatrpa, tako da
no-
387
388
novi vazduh nikojim na~inom ulaziti ne moè,
otuda biva da ako se sneg ne odgrne i leto ne
otvori, ~esto jadne p~elice i ako meda obilno
imaju pogu{iti se moraju. Svakim dakle mogu}im
na~inom nastojavati du`ni smo, da bi ~ist i nov
vazduh u ko{nicu ulaziti i p~ele hraniti mogao.
§. 134.
Razna prostih p~elara mi{qewa o zimovawu

p~ela
Neki samouki p~elari govore da p~ele na

zimovawu potpuno ni{ta ne jedu, kako oni to i od
kud zakqu~uju ja ne znam, jedno bih samo rekao na
pitawe wihovo, da p~ele nikada meda u tolikoj
koli~ini sabirale ne bi, da im u zimu potreban
nije, koje sam zdrav razum o~evidno pokazuje.
Neki u~e i pretpostavqaju da p~ele kao god neke
ptice celu zimu prespavati mogu, a govore da se
to majstorijom u~initi moè - ova bi majstorija
veoma korisna bila, kada bi je mi pri marvi
na{oj upotrebiti mogli!!! - eksperiment wihov
bio je ovakav: u komoru neku, koja je udaqena bila
od onakvih prilika, gde se lupawe i tre{ewe
de{ava, sloè oni ko{nice svoje, zatvore ih
tako, da u stalnom mraku ostanu, u velikoj nadi
da }e p~ele celu zimu bez svake hrane prespavati,
ali nisu uspeli, jer su p~ele sav med do kapi
budne pojele.
Iskus-
389
390
Iskustvo nas jasno pou~ava, da p~ele kao komar-
ci, muve, i dr. preko zime bez hrane biti ne mogu.
Probaju posle i drugim na~inom, koji se u ovome
sadràva: Znali su oni, da mi{evi, pacovi,
krtice i ostale podzemne ìvotiwe u jamama svo-
jim bez obnavqawa vazduha, zatvorene spavaju,
upotrebe i to, da bi zaista put vazduhu
prekratili. Ukopaju ko{nice u zemqu i zaspu ih
svuda okolo zemqom. Nemirna jednako izmi{-
qawa wihova ne prestaju ni ovde, nego jo{ i daqe
postupe: iskopaju prostranu jamu, u koju jednu
samo ko{nicu spuste, poklope je buretom, da bi
vazduha imala, i zemqom obgrnu, ali sve badava,
ne}e p~ele svu zimu da spavaju, na{li su oni
posle zime p~ele jedva ìve a med skoro sav poje-
den. Majstorija i brzina dakle ovde mesta nema,
jer je protiv zakona prirode i protiv prirode
p~ela. P~ele nisu od onog ìvotiwskog reda, koji
u zimu spavati moraju, no budne traè nadzirawa
i prehrane na{e, ako smo radi korist kakvu
imati.
GLA-
391
392
G L A V A XV
O ubijawu ko{nica
§. 135.
Treba li p~ele ubiti s medom zajedno?
N eki od novih p~elarstva pisaca èstoko

diù oru`je na stari obi~aj, koji zapoveda da se
i p~ele poubijaju, no u~e nas da umesto stoje}ih
ko{nica magacine upotrebimo, i tako }emo u
wima sve p~ele ìve zadràti mo}i, da nam i
dogodine sluè i opet med na korist na{u
uzeti. No koliko ovo od zdravog razuma odstupa
oni ne znaju. To je isto onako, kao kada bih ja
savetovao da ovce ne koqemo zato, {to ve} sa
zaklanih ne moèmo vunu skidati, koja nam veli-
ki interes pri~iwava. Ovo je me|utim op{te
pravilo: toliko drì goveda i ovaca, koliko
hraniti moè{ a suvi{no koqi i ako nu`da bude
otisni - prodaj - gde koje, da ti naplati trud tvoj.
Tako dakle i s p~elama postupati moèmo.
Ostaviti p~ele bez meda da ih hranim, i toliki
tro{ak da ~inim, ne znam ko bi mi pametno
savetovati mogao. Ubiti wih u medu, pak pro-
daj
393
394
daj ih s medom zajedno, neka ti i mrtve korisne
budu, kad su ìve korisne bile. Mogu}e iz jake
ko{nice u drugu praznu p~ele isterati na~inom u
§. 125. re~enim. Ovo me|utim samo na dobroj
pa{i i to jo{ u julu ~initi vaqa, tako mogu u
praznu ko{nicu istresene p~ele do jeseni toliko
meda naneti, koliko im za zimsko prihrawivawe
nu`no treba, a punu meda ko{nicu bez p~ela, na
sopstvenu korist na{u upotrebiti moèmo. 2/. Ne
samo slabe no i najja~e ko{nice potu}i treba, jer
iz jedne jake ko{nice 70, 80, i 100 merica imati
moèmo, koje u 4 i 5 slabih nema. Dakle i najboqe
ko{nice na korist na{u ubijati moèmo.
§. 136.
O na~inu kako ubijati ko{nice
Kada u poqu ve} nestane cve}a, kao {to u

jesen biva, onda p~ele samo badava jedu i gotov
med tro{e, zato odmah ih pri kraju septembra
potu}i treba. [to je sveìji vazduh, to je udobni-
je vreme za ubijawe ko{nica. Ubiju se pak ovako:
Iskopati treba u p~eliwaku jamu, u krug toliko
{iroku, koliki je otvor ko{nice, uve~e zapaliti
u woj malo vla`ne slame i odozgo staviti
ko{nicu, sam }e dim p~ele pogu{iti. Mnogi
upaqenim sumporom p~ele gu{e. Potom podignu-
ti ko{nicu, nad bure nadneti i tri ili ~etiri
puta
395
396
puta udariti jako, da sa}e s p~elama zajedno
spadne u bure. Tako i s ostalima postupati treba.
G L A V A XVI
O rastavqawu ili isce|ivawu meda
§. 137.
Kako se med u maloj koli~ini od voska

rastaviti moè?
S a}e medom puno rastaviti mogu}e na~inom

slede}im: êsto se kod naroda na{eg hleb mesi,
koji se obi~no izvadi pre, nego se pe} sa svim
ohladi. Posle hleba dakle med na{ izgwe~en u
{irok ~anak ili wemu sli~ne posude sipamo i
tako ga u pe} stavimo. Vosak }e se sav, koji se
god u medu sadràvao bude otopiti. Kada se
otopi, onda ga izvaditi i na sigurno mesto
odneti treba. Tamo }e se vosak gore di}i i steg-
nuti se, koga posle s meda lako skinuti moèmo.
Med takav jo{ nije toliko ~ist, da ni malo
voska u sebi nema, zato u kotlu ili gvozdewa-
ku
397
398
ku opet ne{to podgrejati moramo i preneti na
mirno hladno mesto, gde }e se kao god i pre vosak
gore di}i. I to toliko puta grejati i hladiti
treba koliko se god na povr{ini meda vosak
na{ao bude i tako }e nam na posletku naj~istiji
med ostati, koji se za 20 godina bez svakog kvare-
wa zadràti moè.
§. 138.
U velikoj koli~ini med rastaviti
Gde vi{e meda ima vaqa napuniti kadu ili

bure, koje odozdo ~epom ili slavinom predvi|eno
da bude mora. Sa}e u kadi vaqa stu}i ili
zgwe~iti tako da ni jedna }elica cela ne ostane.
Kada malo podignuta od zemqe da stoji. Posle
nekoliko ~asova, kada ve} med dole si|e, a vosak
podigne se, slavina se otvori i ~ist med iste~e, a
dok komadi}i voska s medom zajedno isticati
po~nu, slavinu opet zatvoriti treba. Med, koji
prvi iste~e, zovemo ravak, ovaj i bez daqeg
~i{}ewa sluìti moè za prihrawivawe p~ela i
za svaku potrebu na{u. Koliko mawe med kod
vatre stoji, toliko je boqeg ukusa, jer vatra
izvla~i iz meda silu i mirisne aromatske mater-
ije i paqiv ukus prouzrokuje. Ako {ta meda u
kadi zaostane, to se vodom radi {erbeta opere
ili izgwe~ivawem iscedi.
§.139.
399
400
§. 139.
Izgwe~ivawe
Ostatke u buretu ili kadi vaqa u kotlu

ugrejati, usuti u redak xak, od konca ili kanapa
za to pripremqen, i pod presom dokle god med
te~e pritiskivati. Kada se ve} sav med iscedi,
ako {ta jo{ vosak slasti u sebi ima, vodom da se
spere, koja }e posle radi {erbeta sluìti. Ovako
isce|en med ako i nije po ukusu i dobroti prvome
sli~an, mogu}e me|utim wega za svaku potrebu
na{u, osim prihrawivawa p~ela upotrebiti.
§. 140.
ûvawe meda
U ~istom sudu i suvom mestu med mnogo godi-

na za upotrebqavawe na{e ceo i dobar za
prihrawivawe p~ela sa~uvati mogu}e. U vla`nom
pak mestu uskisne i voden bude. Paziti me|utim
treba u va|ewu sa}a, da trulo, skora{we i
uèèno leglo, ni najmawe hranu p~ela s medom ne
pome{amo, jer naro~ito trulo i skora{we leglo s
medom rastopqeno uskisne i dugo zadràti se ne
moè. Zato je dobro za prihrawivawe p~ela nama
samim ~istog meda imati, a od medoprodavaca
kupovati je opasno. Med ravak svojim vremenom
tako stvrdne da ga noèm se}i moramo.
GLA-
401
402
G L A V A XVII
O topqewu voska
§. 141.
Oru|a radi topqewa voska potrebna
K ada je ve} med isce|en i vosak od meda ras-

tavqen, ako veliku koli~inu voska imamo velike
naprave trebamo, koje su nam pod imenom vo{tare
dobro poznate. Potreban kazan, potrebna presa
ili stupa, koja teìnom svojom sve raznovrsne
~estice iz voska iscediti mora, jo{ od jaka,
debela i retka platna nekoliko kesa. Presa u
srazmeri koli~ine voska da bude. Najpre u kazan
usuti vode i na vodu vosak, pod kazan vatru
podloìti, vosak }e se postepeno rastopiti i na
vodu di}i, odakle se lako skidati moè. Koji pak
nekoliko samo ko{nica ima, kesom, u kojoj se sir
cedi, zadovoqan biti moè.
§. 142.
Istopiti vosak
U okalajisanom bakarnom kotlu ili kazanu

vo{tinu kuvati, i neprestano u dovoqno vode
me-
403
404
me{ati treba. [to je vi{e vode, to je lep{i vosak.
ûvati me|utim treba da se vosak ne potpali i u
vatru ne pokipi, jer bi lako poàr prouzrokovati
mogli. îst vosak, koji po vodi pliva, u ~anak
~iste vode pun, ili malo korito, ili drugi za to
pripremqen sud, velikom ka{ikom se povadi.
§. 143.
Istiskivawe prvo
Kada je ve} sva vo{tina rastopqena istrese

se iz kotla ili kazana nad podmetnutim koritom
ili {avoqom s vodom zajedno u xak ili kesu, kesa
se stavi pod presu i lagano pritiskuje. Toliko se
me|utim u kesu uspe, koliko se na jedan put
izgwe~iti moè, i istiskuje se toliko dugo, dokle
god te~e i ~esto vrelom vodom poliva se u presi
vosak. Da se ne bi vosak prosipao, presu platnom
pokriti treba. Ostatke u kesi ili dro`dinu
me|utim istresti vaqa na zemqu, dokle se prvo
istiskivawe sa svim ne zavr{i.
§. 144.
Istiskivawe drugo
Kada je ve} sva vo{tina iz kotla

izva|ena, kroz kese isce|ena, ostatke u kesi
jo{ jedan put u tri tala vode, kao i pre kuvati
treba i opet cediti. Drugi vosak s prv-
im
405
406
im me{ati ne vaqa, jer od drugog kvari se. Koji u
kuvawu ili topqewu voska ne pazi, tako }e pok-
variti da ga vi{e lako o~istiti ne moè. Ako li
pak vosak nekih radi tvari dovoqno ~ist nije,
jo{ jedan put u vodi kuvati ga treba i bez
istiskivawa u sud neki odozdo uì istresti,
dro`dina }e na dno pasti a vosak ~ist gore di}i
se. Jo{ ina~e, skuvanu vo{tinu u kesu usuti,
da{~icu 4 stope dugu u korito vode puno postavi-
ti, na da{~icu kesu namestiti i oklagijom na
kesu nasloniv{i se pritiskivati, vosak }e se
lagano cediti i tako je posao ~isto zavr{en.
Isce|en vosak rukama u loptu skupiti treba

i opet u ~ist kotao staviti, nasuti malo vode i
laganom vatrom ga rastopiti. Kada po~ne vriti,
~uvati da ne pokipi i da se ne upali, penu ski-
dati, a kada ve} peniti se prestane, u sud odozdo
uì, za to pripremqen istresti, posle kad se
stegne, izvaditi. Zaostav{u dro`dinu ne vaqa
bacati, jer sa osu{enom moèmo kaditi p~ele,
rakiju pe}i, i prodati, za razne lekove kako
qudima, tako i marvi posluìti moè.
GLA-
407
408
G L A V A XVIII
O spravqawu {erbeta
§. 145.
[erbet
D ragi p~elari! Pre nego li malo ovo delce

moje zakqu~im, o {erbetu vam jo{ govoriti imam.
Ali iako je ovo pitawe, najvi{e starim qudima
veoma korisno, mi se me|utim takvim slabo vese-
limo, imaju}i od Tvorca darovanog raznog vida
prekrasnog vina, pored koga ~esto i bez zavisti
veselo provodimo vreme. Ono }e srca na{a pri-
jatnim ukusom svojim i bez {erbeta dovoqno
razveseliti, ako samo razumno i umereno upotre-
bqavali budemo. Da ostavimo dakle varewe
{erbeta voskorastopiteqima i vo{tarima neka
ga prave kako im drago i neka me{aju tamo {to
god ho}e. Me|utim ako koji otaxbine sin i ovoga
opis imati èli, slede}im na~inom {erbet
na~initi moè.
Za {erbet je dobar i onaj med, koga ni

za{to drugo upotrebiti ne moèmo. [to se god
me-
409
410
medom okvasi, kao ruke, noèvi, prazno sa}e i dr.
vru}om vodom da se opere, voda ova za {erbet pod-
neti moè. Za osobito dobar {erbet medena voda
mora biti od meda tako gusta, da tazi koko{ije
jaje na woj plivati moè. Zato dokle ovo ne bude,
med uvek da se dodaje. Na jednu kofu meda {est se
kofa vode uzme.
§. 146.
Kuvawe {erbeta
Vodu s medom pome{anu na tihoj vatri u

~istom kalajisanom kotlu ili kazanu kuvati
treba, toliko dugo, dokle se god peni. Penu pak
dokle voda vri neprestano skidati i ~istiti.
Kada ve} prestane peniti se, kesa sa slatkim
koricama, karanfili}ima, quskom od naranxe,
cve}em ora{~i}evim, ili samim ora{~i}em,
malo {afrana, isiota, duga~kog bibera napuwena
u {erbet da se stavi. Da bi kesa potonula,
kami~ak se priveè.
[erbet toliko dugo kuvati treba, dokle

~etvrti deo ne uvri. Ako se {erbet od mednih
satova pravi, za kuvawe dosta je jedan ~as,
ako li od ce|enog meda, pola ~asa. [erbet
kad se kuva, svuda ne vri, no samo s jedne
strane, zato me{ati treba. Posle gvircove
staviti srazmerno, na pr: na sto kofa ~istog
{er-
411
412
{erbeta 25,6 grama isiota; slatkih korica,
karanfiqaka i ora{~i}eva cveta po 12,8 grama.
Od ovoga ne sve, isitwenu polovinu u {erbet
ubaciti moèmo i jednu ~etvrt ~asa zajedno
kuvati, a drugu polovinu u kesu za{iti i posle
kuvawa u {erbet spustiti. Kuvawe ovo zato biva,
jer za~ini sa {erbetom pome{ani ne daju peniti
se. [erbet od jednog ~asa duè kuvati je {tetno.
Skuvan {erbet kroz sito ili platno u neki

drveni sud procediti, a kad se ohladi, u bure uspe
i puno u podrum da uskisne odneti ga treba.
Za~ini u kesici u{iveni u buretu da se ostave.
Bure za nekoliko dana otvoreno ostaviti mogu}e,
dokle se sva ne~isto}a ne podigne i ne o~isti. Po
tom bure zatvoriti i ostaviti a posle {est nede-
qa moè se piti. [to je stariji {erbet, to je
boqi. Jagode, smrekina zrna, suve tre{we i dr.
usute u bure daju {erbetu prijatan ukus. U
ostalom vidi kwiìcu iskusni podrumar zvanu
gl: 26.
§. 147.
Sir}e
Medqava voda koju radi {erbeta upotre-

bqavamo, moè i radi sir}eta sluìti. Kada se
kuva malo sir}eta u wu usuti, i posle vani na
suncu ili u toploj sobi dràti i najboqe sir}e
bu-
413
414
bude. [erbetno sir}e {to duè stoji, to ja~e
biva.
G L A V A XIX
O raznom s p~elama rada na~inu,
i o zimskom starawu
§. 148.
Napomene
1/.S a}e plesnivo i izlomqeno ako u ko{nici

primetimo, p~ele dimom gore oterav{i, lako i
slobodno ise}i moèmo.
2/. Dugu kosu p~ele ne trpe, zato p~elaru
nu`no ili kratku kosu nositi ili pokrivati se.
3/. Ako koga na toplom vremenu p~ela ujede,
odmah s mesta onoga nek ode, jer s ispu{tawem
àoke najupadqiviji neki znak ispu{taju p~ele
iz koga poznaju da je nekoj iz druìne wihova
velika nepravda u~iwena, zato da bi je osvetile
mnoge se ustreme na ujedawe.
4/. Okolo p~ela bilo {ta raditi najboqe je
veoma rano, dokle jo{ ne iza|u, ili uve~e kada
ve} miruju.
5/. Na
415
416
5/. Na leto ko{nice dobro paziti treba,
ina~e }e mnoge stradati u zimu od senica i
mi{eva a u jesen od zoqa i tu|ica.
6/. Na dobroj pa{i u leto leto u ko{nice
ve}e vaqa otvoriti, a u pola avgusta, naro~ito
su{ne godine, jo{ ranije mawe na~initi, i to
samo kako jedna p~ela iza}i moè, da ne bi tu|ice
lako navaliti mogle.
7/. Ako zoqe mrtve p~ele ve} ne jedu, no pre
silom u ko{nice navaquju, to odmah, kao {to je
re~eno, nejakih p~ela leto zatvoriti treba.
8/. Koja ko{nica najmawe 10 merica meda
ima, takva prezimeti moè.
9/. Koji iz stare ko{nice p~ele isterati
ho}e, takve na uhva}enog drugenca roja odmah
slede}e no}i nek izlupa, rado }e zajedno prebi-
vati i dobro }e dru{tvo biti, ako samo veoma
kasno nije. P~ele iz stare ko{nice pre rojidbe
lupawem isterati bez pogibije p~ela nije mogu}e.
10/. P~ele, koje se do pola jula ne roje, ako je
dobra pa{a, u praznicu ih lupawem isterati
mogu}e. One }e do zime zimsku hranu sebi
prikupiti. Ili mogu}e s nejakim rojem spojiti.
11/. Ko{nicu koja se pro{log leta nije
rojila, no u lenosti svo vreme provela, pa i
ovo leto ne misli rojiti se, i ve} je pola leta
potro{ila, takvu lupawem isterati treba, ako
jo{ dobra pa{a traje dobra }e biti. Radi udob-
nog
417
418
nog izgowewa p~ela iz jedne ko{nice u drugu,
pripremiti vaqa na tri noge stolicu, na sredini
prose~enu, sli~no de~ijem dupku, u {upqinu ove
ko{nicu postaviti i tako mawom mukom bez
pomo}nika posao zavr{iti mogu}e. Pred ve~e je
najboqe izgoniti p~ele, dobro je i ujutru
me|utim pre izlaèwa sunca.
12/. U izgowewu p~ela u drugu ko{nicu, ako
neki deo p~ela u prvoj jo{ u sa}u zaostane, pova-
diti treba sa}e iz ko{nice, p~ele }e same rado
oti}i k drugaricama svojim.
13/. Budu}i da p~ele bez vode biti ne mogu,
to ako su daleko bare ili druge vode, u p~eliwaku
uvek vode dovoqno neka ima.
14/. Gde se p~ele napajaju, tamo kvo~kama,
pili}ima, a posebno mladim pa~i}ima pristupi-
ti p~elar nek ne dozvoli, jer oni jedu p~ele.
15/. P~ele rado imaju mlake bare i radi
soli, koje u ovim vodama crpe, jer od takvih se
ukrepquju i sposobnije bivaju. Zato i skora{wim
rojevima dasku pod ko{nicama sitnom soqu
posuti korisno je.
16/. Ko{nice preme{tati najboqe je na
hladnom vremenu i no}om. Ne treba me|utim
ko{nicu s mesta odmah odneti, jer bi mnoge
p~ele, koje na daski ili na zemqi pod ko{nicom
nalaze se zaostati morale, no podmetnuti
kami~ke ili drvca pod ko{nicu, od zemqe
ne{to je podignuti, zaostale p~ele u}i }e, i ta-
da
419
420
da odnositi. Ako ko{nice na kola leè}i
postavqamo, to na onu stranu poloìti ih treba,
na kojoj sa}e se~imice, odozdo gore visi, ina~e }e
sa}e sastaviti se, sklopiti i p~ele stisnuti, koje
vi{e izle~eti nije mogu}e.
17/. U preno{ewu p~ela, ko{nice zastorka-
ma ozdo pre podvezati treba, a ne slamom ili
senom zastrti, jer }e slama se satrti, sa}e stegnu-
ti i izgwe~iti, prema tome i p~ele podaviti. Od
zgwe~ena legla u ko{nici, p~ele se smrada napune
i sve pomreti moraju. Ako li se slama i ne
zgwe~i, me|utim satrvena u sa}e se izme{a tako,
da je posle lako is~istiti nije mogu}e. P~ele pak
takvu ~iste}i, mnogo bi vremena potro{ile, i ne
bi o~istile. Koji pak mnogo ko{nica a malo zas-
torki ima, ili mu je te{ko podvezivati, ili nije
rad na vezivawe tro{iti, to mesto slame i sena,
powavom ili rogoznicom nek pokrije, koja se
izlomiti ne}e kao slama, niti {tetu kakvu
p~elama prouzrokovati.
§. 149.
Druge napomene
1/. U prole}e p~elar kada iznosi ko{nice,

to preko zime polomqeno i crno sa}e nek ise~e, a
koje je zdravo ostavi, i pazi da ne bi leglo sa
sa}em isekao.
2/. Sva-
421
422
2/. Svaki deseti dan p~elar ko{nice ozdo
bri`qivo nek ~isti, da ne bi crve zapatio. U
vreme rojidbe gde je rad da mu se roj uhvati, ono
mesto jednom nepotrebnom maticom nek namaè,
tamo }e se najradije rojevi hvatati, jer veoma
prijatan i veliki miris kud god leti, ili ide,
matica za sobom ostavqa, koji kad osete p~ele,
rado se onde hvataju. Dakle nije ~udo, ako na isto
mesto mnogi rojevi jedan za drugim hvatali se
budu.
3/. Oko polovine avgusta ne samo leta umaw-
iti, no kravqom balegom svu ko{nicu unaokolo
umazati treba, tako niti }e zoqe ni tu|ice lako
u}i, i budu}i da tada ve} sveìji vazduh nastaje
to }emo im time ve}u toplotu obezbediti.
4/. Za zimovawe p~elama izabrati treba
mesto suvo a ne vla`no, jer na vla`nom mestu
poplesnave i poumiru. Niti na takvo mesto
postavqati, koje ponekad toplo biva, jer i ovde
sad znoje}i se sad su{e}i poplesnavit }e i stra-
dati.
5/. Veoma toplo za zimu mesto p~elama nije
nu`no, samo od veoma velike hladno}e ih ~uvati
vaqa, jer potrebnu toplotu same p~ele sebi
obezbe|uju.
6/. Ti{inu u zimu p~elama da obezbedimo, da
se ne bune, i od sna ne bude. Zato daleko wih od
puteva kud prolazi marva i kola, tako|e i od
mesta, gde se seku drva, udaqiti treba.
Iskus-
423
424
Iskustvo nas pou~ava da p~ele preko zime na
mirnom mestu polovinu meda ne tro{e, koliko
kad se bune i uznemiravaju.
7/. Dobro }emo u~initi ako napoqu zimu-
ju}ih p~ela ko{nice, da ne bi im zima, ki{a, sne-
govi i hladni vetrovi veoma dosa|ivali, ~ime
bilo prekrijemo. Moèmo ih snopovima trske
naokolo ograditi, slamom me|utim zbog mi{eva
pokrivati savetno nije. Ko{nice od mi{eva
nepovre|ene sa~uvati mogu}e, ako ~i~ke i na letu
i okolo ko{nica prislonimo, jer mi{evi na
~i~ak ne smeju.
8/. Mi{eve na p~eliwaku jo{ potamaniti
mogu}e, ako na vi{e mesta mi{olovke zapnemo.
Ili kupiti iz apoteke Arsenik zvanu ùtu farbu,
s kojom se mi{evi truju, veli~inom pola le{-
nika, sitno zdrobiti, k tome dodati raànog
bra{na, koliko s tri prsta uzeti mogu}e, ovo
pome{ati zajedno, u ~inice razdeliti, i svi }e se
mi{evi potrovati. ûvati me|utim treba, da ne
bi deca od toga {togod okusila.
9/. Ostavqene na zimovawe p~ele u nedeqi
dana najmawe jedan put p~elar pose}ivati
duàn je, ali lagano okolo wih idu}i da se ne
probude, pregledati mi{olovke, uhva}ene
mi{eve izbaciti i mi{olovke opet zapeti. Ako
li su ko{nice na otvorenom vazduhu, to jo{
~e{}e svaku unaokolo da pregleda, da nije gde
god mi{ u{ao, da ptica kakva ne kvari ko{-
nicu,
425
426
nicu, jer od toga p~ele ~uvati treba. Ma~ku u
p~eliwaku nek ne drì.
10/. U januaru, kada ko{nice pose}uje p~elar,
mrtve p~ele nek is~isti, da se od smrada ìve ne
upropa{}avaju. Zimsko vreme budu}i da je ~esto
promenqivo, sad surova zima, sad vetrovi sa sne-
gom duvaju, a sad se naprasno otpusti, u takvo
vreme, osobito ako jug duva, {tetan smrad od
mrtvih p~ela ìvima se pewe. Da ne bi im dakle na
{tetu sluìo, mrtve p~ele nek is~isti i zakopa.
11/. Rano p~ele na zimovawe spremati ne
vaqa, osim ako je mnogo snega palo. I u zimu
p~ele ~ist vazduh traè, zato leta rupicama snab-
devena da budu. Ako kucnemo u ko{nicu i nevese-
lim glasom odgovore nam p~ele, to ~istog vazduha
od gospodara sebi obezbediti mole.
§. 150.
Prilog o ujedawu p~ela
Priroda i ustanovqewe ~ove~ijeg roda i

tela je razli~ita, zato i raznim ujedima
razli~ito podvrgnuta. Ujedawe raznih ìvotiwa
~ove~ijem rodu {tetno, po {teti razlikuje se, jed-
nima vi{e {kodi drugima mawe, tako i o ujedawu
p~ela re}i se moè. P~ela ako koga àokom svo-
jom ubode, svakom jednak bol ne uzrokuje. Neki
ujed p~ele i ne ose}aju, zato i ne mare, nekim ujed
ne
ote-
427
428
ote~e, a drugima veoma. U istoriji imamo pri-
mere, gde su deca od p~ela ujedana pomrla. O
Homeru najslavnijem drevnom stihotvorcu gov-
ori se, da je od ujedawa p~ela oslepio.
Ovo pak p~ela ujedawe od nevinog p~elarst-

va da ne odvrati koga, jer ujedawa retko bivaju,
osobito ako ~ovek s p~elama dobro i pa`qivo
postupa. P~ele su od prirode svoje stvorewa
veoma krotka i mirna, onda se samo àokom bran-
iti uobi~avaju, kada primete, ili misle da }e im
se velika kakva propast dogoditi, jer takve boje
se. Koji pak krotko, razumno i mirno okolo p~ela
poslove svoje zavr{ava, takvi i bez dima
otkrivenim licem i golim rukama pristupaju i
retko se na ujedawa àle. Ako li koga p~ela
àokom svojom stvarno ubode, àoku {to pre nek
izvadi, pored toga neki stipsom, esencijom ruz-
marina, medom, ma{}u iz uha maù, neki hladnim
gvo`|em, ~elikom, kre~om ili kamenom pritisnu,
neki pak melissom ili mati~wak zvanom travom,
na kraju i samom p~elom koja ih je ujela, koja i
tako posle ispu{tawa àoke vi{e ne ìvi, ujede-
no mesto natrqaju. Od ovih lekova koji kome pro-
tiv ujedawa povoqni i korisni budu, svaki sebi
da primeni.
2/. Ako koga p~ela ujede, s onog mesta odmah
nek pobegne, jer posle ispu{tawa àoke
unutra{wost p~elina popuca i neki upadqivi
p~e-
429
430
p~elama smrad, kao {to je ve} re~eno, iz sebe
ispuste, smrad ovaj ostale p~ele primetiv{i,
srdito podignu se i brzo na takvog navale.
Opasnost je dakle da ga vi{e ne ujedu, jer je smrad
ovaj kod p~ela znak, da je on neprijateq wihov, na
kome smrad takav osete. Zato neka se ~uva svaki,
da se ne bi u kosi ili pod odelom wegovim p~ela
zgwe~ila, ili ujela ga, jer smrad ovaj i za dve ned-
eqe dana p~ele ne zaboravqaju, i koliko god puta
takav k p~elama pristupi i wega primete, osta-
viv{i poslove svoje juri}e ga.
A naprotiv miris matice tako je prijatan,

da koji wu ìvu ili mrtvu u rukama drào bude,
p~ele }e mu veliko prijateqstvo pokazivati, zato
i na mesto maticom namazano rojevi se najradije
hvataju.
Kratak opis u p~elarstvu nu`nih

opaàwa,
na svaki preko godine mesec razdeqeno
Februara
1/. U novembru, decembru, januaru i febru-

aru ko{nice na zimski mir ostavqamo, bez
velike potrebe s mesta pomerati ne vaqa, no
mirno nek spavaju p~ele ostaviti.
2/. Po-
431
432
2/. Paziti da bi p~ele vazduha dovoqno
imale, zato ako od velike toplote u zimovawu
bruje, ko{nicu malo otvoriti, da bi sveèg vaz-
duha obezbediti mogle.
3/. U ove mesece nove ko{nice plesti treba,
da u prole}e i leto vreme p~elama du`no u
pravqewu takvih ne tro{i se.
4/. U februaru ko{nice na jednu stranu
malo nagnuti i sve |ubre o~istiti treba.
5/. Od zime, vetra, vlage, mi{eva i dr. kako
drugih, tako i ovoga meseca p~ele ~uvati vaqa.
6/. Na kraju februara matica u dowem delu
sredweg sa}a jaja nositi po~iwe.
Marta
1/. Kupiti, prodati, jo{ i nositi p~ele

kuda ko ho}e moè. Samo vra~awa, ili bezvred-
nih primedbi u kupovawu, ili prodavawu da
ne ~ini, vidi §. 51. neka kupuje i prodaje za
ìto ili nov~i}e, za sitno bra{no ili za
forinte, to je sve jedno, samo da pazi u D.I. Gl.
XIII. govoreno.
2/. Ako {to kucne u ko{nicu od glasa p~ela
poznati mo`, u kakvoj su situaciji p~ele wegove,
koje odmah ne bruje, wih nek otvori i vidi {ta im
nedostaje, gladne nek nahrani, a slabe od zime
brani.
3/. Kada
433
434
3/. Kada p~elar u prole}e iznese p~ele, neka
ih o~isti, jer kroz ~i{}ewe ovo od velikog
starawa osloba|a ih.
4/. Paziti treba da kroz lo{e vreme p~ele ne
bi gladovale, ina~e }e leglo izbaciti i nanovo
kasno le}i se, zato ih na lo{em vremenu ako je
potrebno prihrawivati vaqa.
5/. Gde je eho i odbijawe vetrova p~ele ne
postavqati.
6/. Bri`qivo motriti, imaju li sve p~ele
maticu, a to poznati mogu}e, ako p~ele dimom
okadiv{i, u sredwem sa}u novo leglo p~ela
primetimo.
7/. Bezmati~nu ko{nicu omati~iti mogu}e,
ako iz ko{nice, u kojoj legla ima, komad sa}a s
leglom ise~emo. - Jo{ boqe ako mati~wak imala
bude - tako|e i od bezmati~ne toliki komad sa}a
izvadimo, a mesto wega ise~eni s leglom p~ela
komad sa}a tankim pruti}em prebodemo, od ovoga
}e posle same sebi bezmati~ne p~ele maticu izle}i.
8/. Ako ovoga meseca trutovsko leglo u
ko{nici primetimo, znak je, da matice nema.
9/. Ako li bezmati~nu ko{nicu s rojem
omati~iti ho}emo, ~uvati je treba, dokle roj na
wu ne stresemo, da tu|ice ne bi navalile.
10/. Leto ko{nice vi{e ne otvarati, osim
kako jedna p~ela izlaziti moè, da tu|ice ne
navale. Ja~ih i p~ela punih ko{nica leto mogu}e
malo vi{e otvoriti.
April-
435
436
Aprila
1/. Od tu|ica ko{nice ~uvati.

2/. Gladne p~ele prihrawivati; od vetrova,
zime i vlage p~ele braniti.
3/. Ne samo ovoga meseca, no i preko cele
godine svaki deseti dan ispod ko{nica dasku
~istiti, da ne bi pauci i crvi zakotili se.
4/. Na kraju aprila koliko mati~nih }elija
u sa}u bude, toliko }e biti rojeva, ako }elije
p~elar ne ise~e, zato toliko samo mati~nih
}elija nek ostavi, koliko rojeva imati èli.
5/. Na zoqe bri`qivo motriti i gnezda
wihova vrelom vodom politi, ili slatku vodu,
ili meso kakvo u lonac staviti, poklopiv{i har-
tijom zatvoriti ga i svezati, na sredini me|utim
rupicu na~initi, u}i}e zoqe a ne iza}i, no
podaviti se.
6/. Mi{eva i pacova gnezda izbacivati,
mraviwake vrelom vodom iskoreniti.
Maja
1/. U po~etku od tu|ica p~ele ~uvati treba.

2/. Promatrati, jesu li sve ko{nice mati-
com snabdevene.
3/. U kavez~i}ima nekoliko matica za
budu}e slu~ajeve i potrebe sa~uvati.
4/. Imati pa`wu na ko{nice, koje su se ve}
za rojidbu pripremile.
5/. Is
437
438
5/. Ispred ko{nica travu a ispod ko{nica
dasku ~esto ~istiti.
6/. Ako uhva}en roj iz ko{nice pobegne, i
opet ga uhvatimo, posuti ga vaqa hladnom vodom,
ne}e vi{e iza}i, jer hladne vode boji se. Ako li i
drugi put uhva}en beì, u onu ko{nicu vi{e ga ne
stresaj, jer ne}e ostati, mora u woj neprijatan
kakav smrad ili od ma~ke ili od mi{a biti, zato
u drugu ga ko{nicu stresti, a onu, u kojoj ostati
nije hteo, na slamnoj vatri dva tri puta izgori i
opali, dobra }e biti posle za hvatawe drugoga
roja.
7/. Rojeve uhva}ene blizu ko{nica iz kojih
su iza{li, ne name{taj, jer ~esto kradom p~ele u
takve vratiti se uobi~avaju.
8/. Da bi suvi{nog roja s ko{nicom, iz
koje je iza{ao, bez muke spojiti mogli, uhvatiti
treba roj uop{te u praznicu, i potom ga odmah
pred staru, to jest, iz koje je iza{ao, ko{nicu
{to bliè leto k letu prisloniv{i namestiti,
~esto jo{ do ve~era k materi vrati}e se. Ako li
se ne vrati uve~e toga nepotrebnog i suvi{nog
roja na ~etvorougaonu na taj kraj pripremqenu
dasku pred letom materwe ko{nice stresti
vaqa, za 5 minuta u staru vrati}e se. U vra}awu
ovom budu}i da matice pred o~ima imamo,
sve pohvatati treba, niti im dopustiti k
materi vratiti se, no ili ih pobiti, ili za
jesewu,
439
440
jesewu, gore propisanu potrebu ostaviti, jer
dokle matice ne pobijemo, ne}e se primiriti,
li{avaju}i se matice roj begati ne moè.
Juna
1/. Na rijeve paziti. Punim ko{nicama

obodove podmetati treba.
2/. Ako su p~ele u poslu veoma bri`qive, da
ne zaborave rojiti se, tre}i, ili ~etvrti dan
vaqa ih zatvoriti, da ne izlaze i rojit }e se.
3/. Praznice, u kojima nameravamo ~uvati
rojeve, slamom opaqene, i melissom protrqane da
budu.
4/. Ako ujutru ili uve~e pred letom ko{nice
straù ~uvaju p~ele, znak je budu}eg roja, tako|e
ako na ko{nici kao grozd vise. A na protiv ako
iznutra na straì stoje, rojiti se ne}e.
5/. Da ne bi ve} stresen roj, na mesto gde se
najpre uhvatio bio, vratio se, ili pelena onde
staviti, ili mesto okaditi moèmo.
6/. Ako ko{nica rojiti se ne}e, uzeti treba
pelena, rosopasa i plod jovina drveta, ovim
namazati dasku pod ko{nicom i leto unaokolo,
pa }e se rojiti.
7/. Drugi roj posle prvoga u op{te 9-ti dan
izlazi, a ponekad i ranije. Posle pevawa ili uze-
tog opro{taja tre}i dan. Za 14 dana roj se pripre-
mi i iza|e.
8/. Tri
441
442
8/. Tri ili ~etiri malena roja spojena bar
jednog dobrog sa~iwavaju, i to je boqe. Spajawe
me|utim ovo uve~e raditi neophodno.
9/. Obezmati~enom roju novu maticu dati
vaqa.
10/. Koji ho}e da mu se ne roje p~ele, nek
ise~e dva ili tri sata s medom iz ko{nice, one
godine rojiti se ne}e.
11/. Koji melissom namaè ruke, ne}e ga lako
ujesti p~ela, ako li ga i ujede kamforskom raki-
jom ruku nek namaè.
12/. U roju, gde su p~ele u gomilu sakupqene,
onde je matica.
13/. Ako p~ele dangube, iz razloga {to matice
nemaju, stresti vaqa na wih roja, nova }e matica
oboje zajedno spojene p~ele upravqati.
14/. Ako roj u letewu izgubi maticu, k
materi }e se vratiti, takvog }e posle druga mlada
matica ponovo izvesti.
15/. Ako je roj izgubio maticu, traìti je
treba kuda je leteo, ~esto je na}i mogu}e malom
gomilicom p~ela kao slavnom nekom straòm
okruènu.
Jula
1/. Ovoga meseca seje se heqda za jesewu

p~elama na{im pa{u. Kada heqda cvetati po~ne,
ako je od p~eliwaka daleko, no}u p~ele tamo
preneti mogu}e.
2/. P~e-
443
444
196.
2/. P~ele kada heqdu pasu osobito vode

potraùju.
3/. Ovoga meseca rojeve ne ostavqati, no
maticu uhvatiti, a roja ili k materi vratiti ili
s drugom ko{nicom spojiti.
4/. Ko{nicu, koja je zakasnila rojiti se, ako
okadimo, dva ili tri komada sa}a iz we ise~emo,
prestat }e rojiti se.
5/. [to vi{e rojeva pri kraju leta uhvatili
budemo, to }emo mawe ko{nica dogodine - ako ih
ne spojimo - u p~eliwaku brojati.
6/. Na kraju ovoga meseca ko{nice pregle-
dati treba, i ako su neke u radu i p~elama slabe,
koje izimovati ne mogu, takve slede}im na~inom
pomo}i mogu}e: Slabe ko{nice na lepom i tihom
danu oko podne s jakim promenuti, osobito s
takvima, koje ove godine rojile se nisu, a u
nedostatku takvih s kakvima bilo samo jakima, za
8 dana mnogo }e uspeti, ako li posle u~iwenog
promewivawa za 8 dana ne poboq{aju se, no isto
slabe ostanu, takve budu}i da je ve} kasno, vi{e
ne promewivati, no s drugom spojiti vaqa.
Ko{nice, koje promewujemo zbog letewa p~ela,
treba da budu veli~inom jednake i sebi sli~ne.
Avgusta
1/. Leto u ko{nica umawiti tako da jedna

samo p~ela u}i i iza}i moè, ina~e tu|ice i zoqe
lako {tetu ~initi mogu.
2/. Sta-
445
446
2/. Stare ko{nice i rojeve, o kojima je
sumwa, da }e izimovati mo}i, u po~etku ovog,
ili pri kraju jula s drugima spojiti, ali prethod-
no obadve da bi istog mirisa bile, dobro okadi-
ti i onamo, gde je vi{e meda, preterati ih treba.
Septembra
1/. Pri kraju heqdine pa{e paziti na

tu|ice.
2/. Iz heqdine pa{e p~ele vratiti.
3/. Ko{nicu, koja sa}a povela nije, ne ubi-
jati, niti za zapata ostavqati, no u drugu dobru
lupawem preterati. 10 merica meda p~elama za
prezimqavawe je dosta.
4/. Ko{nici, koja mnogo meda, a malo p~ela
ima, dodati mogu}e dva ili tri nejaka roja, i
prethodno, da bi se sloìle, dobro ih okaditi. S
malo p~ela ko{nicu za zimu ne ostavqati.
Oktobra
Ovoga meseca p~ele svukuda premestiti

mogu}e, i danom, ako je prohladno vreme.
Novembra
Vreme }e p~elara nau~iti, {ta s p~elama

raditi mu treba. Pre nego {to sneg padne i zima
nastane, ko{nice na mirno, spokojno, mra~-
no
447
448
no, i suvo mesto na zimovawe - ako u p~eliwaku,
gde su letovale, ostaviti ih ne}e - neka prenese,
da vi{e spavaju, nego jedu. I tako }e slede}eg
prole}a èqeno ugledati.
K R A J
449
450
G. G. PRETPLATNICI
Sve{tena lica
Wegova preuzvi{enost visokopreosve}eni

i visokodostojni gospodin Stefan plemeniti od
Stratimirovi}a, gospodin kulpinski, arhi-
episkop karlova~ki, svog u C. K. dràvama
nalaze}eg sloveno-srpskog i valahijskog naroda
mitropolit, prelepog austrijskog Leopold orde-
na Velikog krsta nosilac, imperatorskog ve-
li~anstva aktivni tajni carstva savetnik .......20
Wegova preuzvi{enost visokopreosve}eni i

visokodostojni G. Petar plemeniti od Vidaka,
prav. episkop vr{a~ki .......................................10
Visokopreosve}eni i visokodostojni gos-

podin Gedeon Petrovi}, pravoslavni episkop
ba~ki i ostalo ........................................................10
Arhiepiskopat Karlova~ki
Pre~asni G. Prokopije Boli}, arhimandrit

rakova~ki
- - Gavrilo Stefanovi}, arhimandrit
{i{atova~ki
- - Pavle Haì}, arhimandrit grgete{ki
451
452
Pre~asni G. Lukijan Mu{icki A. E. M.
protosin|el.
- - Visoki plemi} G. Grof Avram od
Brankovi} A. E. M. proto|akon
O. M. Kru{edol
Prepodobni G. Dimitrije Kresti}, iguman i

~ast: Konzistorije predsednik
O. M. Be{enovo
Prepodobni G. Nestor Jovanovi}, iguman

- - Makarije Prodanovi}, jeromonah
{i{atova~ki
Protoprezviterat Karlova~ki
Pre~asni G. Emanuil Milutinovi},

protoprezviter
âsni G. Jovan Simeunovi}, paroh karlova~ki
- - Jevtimije Stoi}evi}, paroh karlova~ki
- - Jakov Popovi}, paroh karlova~ki
- - Jovan Maksimovi}, paroh karlova~ki
- - Jevtimije Ivanovi}, paroh karlova~ki
- - Maksim Maksimovi}, paroh karlova~ki
- - Jovan Blagojevi}, paroh maradi~ki
- - Andrej Markovi}, paroh iri{ki
- - Adam Mirkovi}, |akon iri{ki
Prot:
453
454
Prot Mitrova~ki
Pre~asni G. Gavrilo Plemenit od Isakovi}a,

protoprezviter, A. E. M. apelatorije, kao i
Slav: Sremskoga komiteta tabuli sudskih predse-
davaju}i
âsni G. Teodor Ziki}, paroh martina~ki i A.

E. M. apelatorije ~lan
- - Aksentije Milovi}, paroh plati~evski
- - Gavrilo Teodorovi}, paroh mitrova~ki
- - Andrej Radovanovi}, paroh mitrova~ki
- - Mihailo Crnogorac, paroh klena~ki
- - Jovan Tomi}, paroh jara~ki
- - Teodor Stojni}, paroh jara~ki
- - Mihailo Teodorovi}, paroh {a{ina~ki
- - Petar Ne{kovi}, paroh prhova~ki
- - Mihailo Cikuti}, paroh veliko-radi-
na~ki
- - Maksim Atanackovi}, paroh vogawski
- - Vasilije Markovi}, paroh grgureva~ki
- - Filip Obradovi}, paroh grgureva~ki
- - Teodor Milutinovi}, paroh
stejanova~ki
455
456
âsni G. Jovan Sre}kovi}, paroh bresta~ki
- - Arsenije Popovi}, paroh suboti~ki
- - Gavrilo Jankovi}, paroh putina~ki
- - Arsenije Peri}, paroh be{enova~ki
- - Vasilije Jelisi}, paroh bu|anova~ki
- - Marko Mijatovi}, paroh dobrina~ki
Prot Vukovarski
Pre~asni G. Teodor Jenderi}, paroh

vinkova~ki i protoprezviter
âsni G. Stefan Vukajlovi}, paroh

vukovarski
- - Vasilije Jovanovi}, paroh sotinski
- - Stefan Popovi}, paroh ostrovski
- - Jovan Georgijevi}, paroh tovarni~ki
- - Georgije Ili}, paroh {arengradski
Prot Daqski
Pre~asni G. Vasilije Jovanovi},

protoprezviter
âsni G. Timotej Dimitrijevi}, paroh Bela
Brda
- - Stefan Raji}, paroh ose~ki
- - Aksentije Popovi}, paroh daqski
- - Dimitrije Popovi}, paroh daqski
- - Grigorije Gr~i}, |akon i u~iteq
âs
457
458
âsni G. Jevtimije [arki}, paroh borovski
- - Georgije Popovi}, paroh borovski
- - Jelisej Popovi}, paroh tewski
- - Petar Damjanovi}, paroh dobsinski
- - Andrej Mikovi}, paroh dobotski
Episkopija Ba~ka
Prepodobni G. Porfirije Petrovi}, iguman

O.M. Koviqa i âst. konzistorije,
predsednik.
Prepodobni G. Aron Georgijevi}, iguman
O.M. Bo|ani
- - Leontije Petrovi}, namesnik
- - Kiprijan Petrovi}, jeromonah
Protoprezviterat Novosadski
Pre~asni G. Jovan Popovi}, protoprezviter i

âst. konzistor. predsednik
âsni G. Danilo Petrovi}, paroh novosadski
i âst. konzistorije ~lan
- - Grigorije od Radi{i}, paroh
novosadski
- - Jovan Ili}, paroh novosadski
- - Konstantin Marinkovi}, paroh
novosadski
- - Teodor Jovanovi}, paroh novosadski
- - Matej Bojac, paroh novosadski
âs-
459
460
âsni G. Dimitrije Stefanovi}, |akon
- - Teodor Georgijevi}, paroh sentoma{ki
- - Dimitrije Deve~erski, paroh
sentoma{ki
- - Andrej Prorokovi}, administrator
parohije
- - Vasilije Deve~erski, |akon
- - Simeon Koji}, paroh vrba{ki
- - Petar Stefanovi}, paroh futo{ki
- - Jovan Feren~evi}, paroh kerski
- - Arsenije Polzovi}, |akon
- - Mojsej Savi}, paroh palana~ki
- - Lazar Aba~i}, paroh palana~ki
- - Nikolaj Peri{i}, paroh silba{ki
- - Manuil Vidakovi}, paroh tovari{ki
- - Vasilije Piqa, paroh obrova~ki
Prot Segedinski
Pre~asni G. Nikolaj Popovi},

protoprezviter
i A.E.M. Apelatorije ~lan
âsni G. Stefan Bara~ija, paroh moholski
- - Simeon Beri}, paroh moholski
- - Kosma Kqaji}, paroh be~ejski
- - Nikifor N, - paroh be~ejski
- - Josif Popovi}, paroh be~ejski
âs-
461
462
âsni Atanasije Vlahovi}, |akon i u~iteq
- - Grigorije Popovi}, paroh Marija
Tereziopoqski
- - Simeon Stanimirovi}, paroh Marija
Tereziopoqski
- - Jovan Vuji}, paroh Marija Tereziopoqski
- - Simeon Popovi}, paroh staro - kawi{ki
- - Grigorije Moi}, paroh staro - kawi{ki
- - Georgije Popovi}, paroh sentjanski
- - Vasilije Doki}, paroh feldvarski
- - Arkadije Mihailovi}, paroh feldvarski
- - Dimitrije Tendi}, paroh turinski
- - Mihail ôli}, paroh turinski
- - Sava Kresti}, paroh petrovoselski
- - Marko Vukosavqevi}, paroh petrovosel-
ski
- - Jevtimije Jojki}, paroh martono{ki
- - Marko Vlahovi}, paroh martono{ki
- - Isidor Debeqa~ki, paroh ostrovski
- - Vasilije Popovi}, paroh ostrovski
Prot Somborski
Pre~asni G. Jefrem Grui}, protoprezviter i

âst. konzistorijuma predsedavaju}i
âsni G. Vasilije Kova~i}, paroh somborski
- - G. Atanasije Zahari}, paroh somborski
i katiheta
463
464
âsni G. Vasilije Milovanovi}, paroh
somborski.
- - Konstantin Stoi~i}, paroh somborski
- - Aleksije Angeli}, administrator
parohije
- - Pavle Kowovi}, kapelan
protoprezviter
- - Avram Petrovi}, \akon.
- - Marko Vra~evi}, paroh stani{i}ki
- - Aron Bordo{ki, paroh stani{i}ki
- - Jeremija Vuka{inovi}, paroh bajski
- - Isidor Brankovi}, paroh bajski
- - Mihail Popovi}, paroh staparski
- - Georgije Popovi}, paroh staparski
- - Antonije Stoi{i}, paroh staparski
- - Mojsej Veselinovi}, paroh brestova~ki
- - Aron Beri}, paroh brestova~ki
- - Mihail Simeonovi}, paroh derowski
- - David Mi{kovi}, paroh derowski
- - Aksentije Gruji}, paroh parabutski
- - Prokopije Preradovi}, paroh para`ski
- - Vasilije Luki}, paroh lali}ski
- - Kosma Popovi}, paroh kulski i
namesnik
- - Jovan Isakovi}, paroh kulski
- - Mihail Jankovi}, paroh kulski
âs-
465
466
âsni G. Stefan Ackovi}, |akon i u~iteq
- - Gavrilo Kosti}, paroh siva~ki
- - Teodor Jovanovi}, paroh siva~ki
- - Sava Berki}, paroh siva~ki
- - Nikolaj [uti}, paroh pa~irski
- - Pantelejmon ûpi}, paroh baj{anski
Episkopija Budimska
Prepodobni G. Danilo ûpi}, namesnik O.M.

Grabovca
- - Nikifor Georgijevi}, jeromonah
Prot Muha~kopoqski
Pre~asni G. Dava Kosti}, protoprezviter i

êst. lonzistorijuma eparhije budimske predse-
davaju}i
âsni G. Teodor Popovi}, paroh se~ujski
- - Jovan @ivkovi}, paroh muha~ki
- - Stefan Ba~vanin, paroh tardanski
- - Jakov Popovi}, paroh ka~valski
- - Jevtimije Ratkovi}, paroh ma|arsko-
bajski
- - David Popovi}, paroh borjatski
- - David Marjanovi}, paroh mai{ki
- - Vasilije Radovanovi}, paroh tito{ki
- - Prokopije Gruji}, paroh lipovski
- - Grigorije Tosi}, paroh banski
âs-
467
468
âsni G. Pavle Zavi{i}, paroh batose~ki
- - Roman Komadinovi}, paroh {umbera~ki
- - Milo{ Komadinovi}, paroh
{umbera~ki.
- - Nikolaj Kosmanovi}, paroh
mono{torski
- - Matej Paraban, paroh ivanski
- - Aleksije Aleksi}, paroh Srp-Me~ke
- - Petar Obradovi}, paroh gar~inski
- - Cvetko Popovi}, paroh bolmanski
- - Jovan Komadinovi}, paroh lan~u{ki
- - Vasilije Adamovi}, paroh {ikleu{ki
- - Grigorije Markovi}, paroh kozarski
- - Pavle Komadinovi}, paroh budmirski
- - Jovan Popovi}, paroh litobski
- - Mihail Goi}, paroh ido{ki
Gra|anska lica
Apatin
G. Teodor Atanackovi}, trgovac
- Jovan Lalo{, trgovac
Baj{a
Visokoplemeniti G. Dimitrije Zako od Baj{e,

sela Baj{e posednik i Slav. zakonito-sas-
tavqenih komiteta Ba~ i Bodrog Sudijske sto-
lice predsedavaju}i
Vi-
469
470
Visokoplemeniti G. Georgije Zako od Baj{e,
koji je zavr{io nauke
G. Arsenije Aradski I{pan
- Dimitrije Kova~i}, trgovac
Batosjek
G. Mihailo Maàrevi}
Baja
Visokou~eni G. Joakim Vuji} pri Visokoslavnoj

kraqevskoj ma|arskoj tabuli sudskoj zakleti
pisar, francuskog i italijanskog jezika u~iteq
Plemeniti G. Georgije Gurkovi} vel: birov
- - Arkadije Gro~anski Senator i omladine

mesni nadzornik
- - Petar Jovanovi}, senator i trgovac
ìtarski
- - Porfirije Tokajli}, senator i
postmajstor bajmo~ki
- - Josif Haì}, senator
- - Georgije od Preradojevi}, trgovac
- - Dimitrije Haì}, trgovac
- - Antonije Jovanovi}, trgovac i epitrop
- - Grigorije Gurkovi}, trgovac
O G.
471
472
G. Konstantin Teodorovi}, trgovac
- Uril Zlatinkovi}, trgovac
- Mihailo Savi}, trgovac
- Georgije [imi}, trgovac
- Stefan ôkor, trgovac
- Petar Mraovi}, trgovac
- Nikolaj Mikli}, trgovac
- Prodan Prodanovi}, ~lan komuniteta
- Georgije Leti}, sapunxija
- Lazar Kr{~anin, opan~ar
Bereg
Visokou~eni Gospodin Georgije, {abi{avski

posednik Berega i Arhidiecese Kolosenze dosta
zasluàn
Be~ej
G. Jovan Markovi}, javni bele`nik

- Prokopije Gainovi}, trgovac
- Teodor Draì}, trgovac
- Petar Bo{kovi}, trgovac
- Antonije Galeti}, trgovac
- Stefan Maksim~ev, sabov
Bre-
473
474
Brestovac
G. Vasilije Radi{i}, u~iteq

- Jovan Lazarevi}, trgovac i epitrop
- Isak Popovi}, trgovac
Budim
Visokou~eni i Plemeniti G. Georgije

Petrovi} obaju prava advokat, pri slavnog
Univerziteta ma|arskog {tampariji, kwiga
slaveno-srpskih, gr~kih, i valahijskih revizor
Gospo|a Ekatarina supruga toga gospodina

G. Aleksandar Georgijev Petrovi}
- Marija Georgijeva Petrovi}
G. Milovan Vidakovi}, nauka qubiteq
- Simeon Popi}, u Prvoj gimnaziji
budimskoj retorike slu{alac
Grgurevci
G. Teodor Suboti}, trgovac
Derowe
G. Petar Boìn, trgovac
Do-
475
476
Doroslovo
G. Jakov Vla{kali}, trgovac
Karlovci
Visokou~eni Dositej Obradovi} 10.
Ki{faluba
Visokou~eni G. Avram Kosi}, pravnik
Kula
G. Jakov âki} trgovac.
- Aleksandar Kirilovi}, trgovac
Man|elos
G. Radovan Simi}, trgovac
Moha~
G. Jovan Dimitrijevi}, trgovac
- Jevtimije Dimitrijevi}, trgovac
Novi Sad
Plemeniti G. Lazar Jankovi}, eparhijske
konzistorije zakleti pisar
Visokou~eni G. Nestor Mandi}, medicine
doktor
G.
477
478
G. Jovan Vijatovi}, trgovac
Omorovica
G. Nikolaj Vla{kali}, trgovac
Palanka
Plemeniti G. Arkadije od Popovi}, slavnih

zakonito sastavqenih komiteta Ba~ i Bodrog
pravnik
Parabu}e
G. Grigorije Pavlovi}, u~iteq
Parage
G. Timotej Vasi}, knez
Pa~ir
G. Gavrilo Vla{kali}, u~iteq
- Grigorije Kolari}, trgovac
Pe~var
G. Arsenije Vuji}, ìvopisac
Pe{ta
479
480
Pe{ta
Pre~asni gospodin Ludvig Miterpaher od

Mitenburga, Arhimandrit Strigonenzis Abbas,
AA. LL. i filozofije doktor u oblasti slavnog
Nau~nog Univerziteta ma|arskog ekonomije,
istorije prirode i tehnologije profesor. Prvi u
redu zaslu`nih
Visokou~eni G. Sava Merkael SS. HH.

i filozofije doktor, geometrije
slu{alac
Visokou~eni G. Vasilije Buli} Novosa|anin
na Univerzitetu pe{tanskom medicine
tre}e godine slu{alac
G. Kosma Josi}, Sloveno-srpskih {kola
narodni u~iteq
Visokou~eni G. Luka Georgijevi},
Visokoslavne tabule kraqevske zakleti
pisar
- - Grigorije Savi}, na Univerzitetu
tamo{wem prava slu{alac
- - Dimitrije Fru{i}, medicine slu{alac
Srp - Mileti}
G. Prokopije Juki}, u~iteq

- Mihailo Mihailovi}, trgovac
Ri-
481
482
Ri|ica
G. Georgije Ivkovi}, u~iteq

- Jevtimije Maksimovi}, koàr
Senta
Visokou~eni G. Mihailo Stoki}, gr~kih
prava advokat.
G. Arsenije Bordo{ki, trgova~ki kalfa
- Maksim Brankova~ki, trgova~ki kalfa
Sent Tama{
Plemeniti G. Vasilije od Radi{i}, trgovac

G. Vasilije Brankovi}, ~lan dru{tva
Se~uj
G. Vasilije Nikoli}, trgovac

- Danilo Popovi}, qubiteq nauke
- Jeremija Dimi}, kabani~ar
Sivac
G. Kosma Stefanovi}, u~iteq

- David Radosavqevi}, trgovac
- Luka Kalenti}
- Draguil Jankovi}
- Manuil Petrovi}
G.
483
484
G. Jovan Teodorovi}, trgovac i epitrop
- Andrej Tomi}. G. Lazar Jankovi}
- Sofronije Jankovi}. G. Jovan Vertunski
- Jovan Jankovi}. G. Teodor Plav{i}
- Pavle Miri}
Sombor
Plemeniti i visokou~eni G. Avram od

Mrazovi} Gr~ko - neunitskog zakona kruga gr~kog
{kola upravnik, slavnog Komiteta ba~kog i
bodroskog ~lanom - spojenih, kao i Sremske tabule
sudijske predsedavaju}i, i slob: i kraqev: grada
Sombora senator
- - Konstantin Jankovi} Deda, slob: i

kraqev: grada Sombora senator
- - Jakov Lalo{evi}, senator i kapetan
- - Vasilije Atanackovi}, senator
- - Nikolaj [imi}, senator
- - Avram Proti}, veliki javni bele`nik
- - Jovan Lipaj, advokat i bar: advokat
- - Antonije î~ovac, tutor
G. Georgije plemeniti od Paphazija,
izabranog dru{tva ~lan.
G. Simeon Demetrovi}, varo{: komore
izabranog du{tva ~lan
- Jovan Kosti}, trgovac
G.
485
486
G. Petar Veselinovi}, trgovac
- Trifon Mihailovi}, trgovac
- Georgije Ma|ar - Jano{, trgovac
- Petar Raki}, varo{: kwigo~uvar izabranog
dru{tva ~lan
- Petar Aradski, geometar i izabranog
dru{tva ~lan
- Jovan Petrovi}, sirotiwske kase a|utant
i izabranog dru{tva ~lan
Visokou~eni G. Sevastijan Paphazi,
filozofije doktor i ma|arskih prava
advokat
- - Jovan Mihailovi}, advokat i gra|anske
kowice kapetan
- Nikolaj Zahari}, gra|anske vojske kapetan
izabranog dru{tva ~lan
- Aron Lipaj, advokat
- Jovan Demetrovi}, gra|anske vojske
kapetan
- Teodor Veselinovi}, gra|anske vojske
kapetan
- Nikolaj Grui}, kancelar
- David Kowovi}, kancelar
Visokou~eni G. Jovan Beri} SS. HH. i
filozofije doktor
Visokou~eni G. Filip Georgijevi}, geometar
- Luka Stoja~kovi}, advokat
G. Pavle Palana~ki, kancelar
- Nikolaj Brankovi}, kancelar
G.
487
488
G. Georgije Isakovi}, koji je zavr{io nauke
- Jovan Ambrozovi}, kancelar
- Petar Stoj{i}, kancelar
- Avram Obu{kovi}, poqski komesar
- Prokopije Isailovi} trgovac izabranog
dru{tva ~lan
- Anastasije Dimi}, trgovac izabranog
dru{tva ~lan
- Simeon Prokopovi}, trgovac izabranog
dru{tva ~lan
- Luka Birvalski, izabranog dru{tva ~lan
- Vasilije Bogdanovi} trgovac i epitrop
izabran. dru{tva ~lan
- Jovan Petrovi}, slob: i kraq: gradova
Sombora i Novog-Sada izabranog
dru{tva ~lan
- Sava Beqanski, izabranog dru{tva ~lan
- Petar Bikar, izabranog dru{tva ~lan
- Vasilije Bikar, C.K. privileg: solar
- Jovan Feren~evi}, licider i epitrop
izabranog dru{tva ~lan
- Arsenije Vuji} Janitor, i izabranog
dru{tva ~lan.
- Mojsije Gruji}, trgovac izabranog dru{tva
~lan.
- Jovan Regula{, izabranog dru{tva ~lan
- Stefan Petkovi}, u~iteq
- Antonije Petkovi}, u~iteq
- Pavle Atanackovi}, u~iteq
- Josif Josi}, u~iteq
- Stefan Savi}, peva~
- Avram i Lazar Atanackovi}, trgovci
- Atanasije Prokopovi}, trgovac
G.
489
490
G. Dimitrije Rigi~ki, trgovac
- Pavle Pavlovi}, trgovac
- Milutin Grui}, trgovac
- Dimitrije Tiri}, trgovac
- Danilo Raki}, trgovac
- Avram i Mihailo Ma{irevi},
kabani~ari
- Josif Radi{i}, kabani~ar i epitrop
- Nikolaj Stefanovi}, kroja~ i epitrop
- Teodor Kowovi}
- Avram i Atanasije Moi}, opan~ari
- Sava Leovi}, kroja~
- Danil Bikar, G. Simeon Sotinac
- Dimitrije Jankovi}, G. Danilo [ija~i}
- Jakov Te{i}, G. Ilia Betin
- Teodor î~ova~ki, G. Toma Kosti},
licider
- Petar Regula{, G. Georgije Jankovi}
- Petar Popari}, G. Mojsije Lazarevi}
- Mihailo Proti} moler, G. Vasilije
Popi}
Gospo|a Julijana supruga G. senatora
Jankovi}a
Gospo|ica Hristina Jankovi}
- Jelena Jankovi}
G. Jovan i Georgije Jankovi}
Gospo|a Jelena mati Avrama Maksimovi}a
paroha
G.
491
492
Gospo|a Sofija, supruga Avrama Maksimovi},
paroha
Judita Maksimovi}
Ana Maksimovi}
Gavrilo Maksimovi} deca wegova
Uro{ Maksimovi}
Justina Maksimovi}
G. Vasilije Stoja~kovi}, u~enik
Silba{
G. Luka Mirosavqevi}, u~iteq
Stani{i}
G. Kosma Iskri}, u~iteq
- Pavle êki}, knez
- Petar Bordo{ki, trgovac
Stapar
G. Petar Doi}, u~iteq
- Jevtimije Popovi}, epitrop
Tovari{evo
G. Stefan Arsenijevi}, u~iteq
[andor
G. Pavle Bati}, omladine u~iteq
Sva-
493
494
S vaki rodoqubivi Srbin s rado{}u i zah-
valnim ose}awem ~ita imena one Gospode,
koji su Istoriju G. Raji}a, Fiziku G.
Stojkovi}a, Plutarh G. Ivanovi}a,
Jestestvoslovije G. Vui}a, i mnoge svakome
korisne sada{wih pisaca kwiìce pomo}u
svojom na svet izdati èleli. Ovo su nepro-
cewive istine ka prosve}ewu Roda svoga
qubavi znaci, koji }e revnost wihovu i kas-
nijim potomcima Srpskim puno dokazivati.
Baziraju}i se i ja na srda~nom onih. Osoba
primeru, hvale}i neka Lica, kojih je qubav
i dobrota meni dobro poznata, premda oni,
nemaju}i moè biti poznato moje objavqi-
vawe, prethodno imena svoja meni poslali
nisu, u kwiìcu ovu staviti. Ja sebi
laskam, da }e svaki od pretplatnika ove
Gospode smelost moju izviwenu imati i
daqe u iskrenoj svojoj zadràti qubavi.
Kojih i u budu}e nazvati se èlim
moje Gospode Pretplatnika
Istinski po{tovalac
Avram Maksimovi}
495
496
“Novi p~elar” iz 1810. godine
PRENUMERANTI
(Pretplatnici 2010)
Datum Primerak
pretplate
1. \or|e Jawatovi}, 19.10.2009. 1
Kneza Milo{a 22, 25000 Sombor
(Prvi prenumerant je ~uveni somborski
p~elar \or|e Jawatovi} - îka \ura,
ro|en 15. jula 1914. godine).
2. Ana i Miodrag Stankovi}, 19.10.2009. 1
Jorgovanska 18, 25000 Sombor
3. Milovan Sandi}, 23.10.2009. 1
VI li~ke divizije 29, 25000 Sombor
4. Nada Plav{a, 23.10.2009. 1
Karlova~ki drum 7 c,
21131 Petrovaradin
5. Mario Ratan~i}, 26.10.2009. 1
Kudo{ka 4 a, 22400 Ruma
6. Milo{ Reqi}, 27.10.2009. 1
S. Mileti}a 34, 25000 Sombor
7. Milorad Nik~evi}, 28.10.2009. 1
Bukovac, 25000 Sombor
8. Mom~ilo Rakovi}, 28.10.2009. 1
Bukovac, 25000 Sombor
9. Stevan Marinov, 03.11.2009. 1
M. Proti}a 43/23, 25000 Sombor
10. Nedeqko Buva, 03.11.2009. 1
[i|ani 24, 25000 Sombor
11. Bo{ko Crnogorac, 03.11.2009. 1
A. [ar~evi}a 23, 25000 Sombor
12. Branislav Lazi}, 03.11.2009. 1
Ul. Zagorke Dragovi} 13,
14220 Lazarevac
13. Ilija Novkovi}, 05.11.2009. 1
J. Skerli}a 7, 25000 Sombor
14. Josif [olak, 05.11.2009. 1
M. Vasiqevi}a 10, 25000 Sombor
15. êda Martono{ki, 05.11.2009. 1
Dalmatinska 59, 25000 Sombor
497
16. Osnovna {kola «Laza Kosti}», 06.11.2009. 1
Kraqa Petra I 56, 25282 Gakovo
17. Du{anka Ogar, 06.11.2009. 1
A. [anti}a 18, 25284 Stani{i}
18. Srpska Pravoslavna 10.11.2009. 3
Crkvena Op{tina Sombor,
Veqka Petrovi}a 1, 25000 Sombor
19. Tode Mileti}, 10.11.2009. 1
Kraqa Petra I 50, 25282 Gakovo
20. Du{an Petrovi}, 11.11.2009. 1
Ul. B. Krsmanovi}a 12/2, 32250 Para}in
21. Ivan Evti}, 12.11.2009. 1
Sewak 26, 14000 Vaqevo
22. Milorad Evti}, 12.11.2009. 1
23. Udruèwe p~elara «Nukleus», 12.11.2009. 1
24. Radislav Baj~ev, 12.11.2009. 1
Lova~ka 1, 25000 Sombor
25. Dragoslav Dugali}, 13.11.2009. 1
Ul. Makedonska 19, 36000 Kraqevo
26. Radomir Du~i}, 16.11.2009. 1
Partizanska 68, 22400 Ruma
27. Petar Savi}, 17.11.2009. 1
Nikole Tesle 7, 25000 Sombor
28. Slobodan Lukovi}, 18.11.2009. 1
Ul. Venijamina Marinkovi}a br. 62
32250 Ivawica
29. Mile Basta 23.11.2009. 1
Lova~ka 9, 25260 Apatin
30. Jovan Vuleti}, 25.11.2009. 1
Augusta [enoe 6, 11000 Beograd
31. Milomir Jevti}, 26.11.2009. 1
Marenovo, 37357 Pade`
32. Tomislav Petrovi}, 27.11.2009. 1
Pan~i}eva 13, 14220 Lazarevac
33. Zoltan Terek, 01.12.2009. 1
Bolmanska 53, 24323 Feketi}
34. Milan Mijailovi}, 02.12.2009. 1
[aba~ka 57, 15232 Varna (kod [apca)
498
35. Tatjana Mrdak, 04.12.2009. 1
@. Zrewanina 113, 25223 Sivac
36. Stanko Golubovi}, 04.12.2009. 1
Tr{ova 76, 25223 Sivac
37. P~elarsko dru{tvo Sivac, 09.12.2009. 3
Omladinska 8, 25223 Sivac
38. Petar Terzi}, 09.12.2009. 1
S. Sremca 10/9,
24400 Senta
39. Savi} Aleksandar, 10.12.2009. 1
Potez Spomen park 78,
32000 â~ak
40. Miroslav Kobiqski, 10.12.2009. 1
Vaqevska 11, 25000 Sombor
41. Milan i Ana Bibi}, Zagreb, 11.12.2009. 1
(Sr|o Rai~, Igwata Jova 37,
11000 Beograd)
42. Spasoje Jovi}, 21.12.2009. 1
Miro~, 19220 Dowi Milanovac
43. @ivoslav Stojanovi}, 06.01.2010. 1
Evropska 4, 24413 Pali}
44. Bogomir Aleksi}, 11.01.2010. 1
Branka Krsmanovi}a 5,
37210 ]i}evac
45. Sindikat “Nezavisnost” 14.01.2010. 5
RJ PS Sombor,
Venac vojvode Stepe Stepanovi}a 32,
25000 Sombor
46. Sindikat PTT RJ PS Sombor, 19.01.2010. 5
Venac vojvode Stepe Stepanovi}a 32,
25000 Sombor
47. Dragan Stanti}, 19.01.2010. 1
Hrastova 42, 24000 Subotica
48. Dragoslav Bugarski, 22.01.2010. 1
Ulica Omladinska 35,
21226 Ba~ko Petrovo Selo
49. Milan Stepanovi}, 02.02.2010. 1
M. Proti}a 33, 25000 Sombor
50. Milo{ Milosavqevi}, 03.02. 2010. 1
Ul. Prvog maja 2/2,
36344 Baqevac na Ibru
499
51. Danica Markovi}, 03.02.2010. 1
Ul. Svetog Save 17, 25255 Karavukovo
52. Vladimir Todorovi}, 04.02.2010. 1
protojerej-stavrofor,
Varna bb, 15232 Varna (kod [apca)
53. Dragi{a Milovanovi}, 04.02.2010. 1
protojerej-stavrofor,
Kara|or|eva 1, 15358 Badovinci
54. Rajko ôli}, protojerej, 04.02.2010. 1
Svetog Save 41, 15225 Vladimirci
55. Sve{teni~ko-mona{ko 04.02.2010. 1
dru{tvo p~elara Eparhije {aba~ke,
15232 Varna (kod [apca)
56. Veroqub Umeqi}, 04.02.2010. 1
profesionalni p~elar,
êde Dulejanovi}a 33,
34000 Kragujevac (www.umeljic.com)
57. Udruèwe p~elara 04.02.2010. 1
op{tine Koceqeva, 15220 Koceqeva
58. Vesna Dini}, 04.02.2010. 1
S. Repince 90, 17510 Vladi~in Han
59. Strahiwa Lu~i}, 04.02.2010. 1
Dalmatinska 8, 25000 Sombor
60. @arko @ivanovi}, 05.02.2010. 5
(Muzej p~elarstva),
Mitropolita Stratimirovi}a 86,
21205 Sremski Karlovci
(Gospodin @arko @ivanovi} je unuk
znamenitog srpskog p~elara Jovana @ivanovi}a)
61. Republi~ki zavod zdravstvenog 05.02.2010. 2
osigurawa - Filijala za
Zapadno-ba~ki okrug, Venac vojvode
S. Stepanovi}a 18, 25000 Sombor
62. \or|e J. Jawatovi}, 08.02.2010. 1
Milana Simovi}a 2/15,
21000 Novi Sad
63. Dragan Dedi}, (SINUS), 08.02.2010. 1
Apatinski put 53, 25000 Sombor
64. Goran Zeli}, dipl. pravnik, 08.02.2010. 1
Ul. Ivana Par~eti}a br. 2,
25000 Sombor
500
65. Vjera Lu~i}, 08.02.2010. 1
I. Vu~eti}a 7, 21000 Novi Sad
66. Sindikat PTT Srbije, 08.02.2010. 5
Kosovska 47, 11000 BEOGRAD
67. Sveto Stevanovi}, 10.02.2010. 1
Ul. Dr V. Marinkovi}a 16A/4,
31000 Uìce
68. Mom~ilo Lazi}, 10.02.2010. 1
Jorgovanska 19, 25000 Sombor
69. Srpska ~itaonica 10.02.2010. 1
„Laza Kosti}“,
îtaoni~ka 1, 25000 Sombor
70. Qubomir Maksimovi}, 12.02.2010. 1
Kwaza Milo{a 67,
34300 Aran|elovac
71. Tihomir Milo{evi}, 12.02.2010. 1
Nikole Kopernika 45/13
18000 NI[
72. „ZLATNA PÊLA&RIOS”, 17.02.2010. 5
Kara|or|eva br. 2,
34210 Ra~a Kragujeva~ka
73. Goran Stanojevi}, 17.02.2010. 1
nastavnik prakti~ne nastave,
Kraqa Petra I br. 30,
11420 Smederevska Palanka
74. Ratko Jokovi}, 17.02.2010. 1
Nikole Tesle br. 8,
32240 Lu~ani
75. Damwan Da~o Dramli}, 17.02.2010. 1
Ul. 4. decembra br. 11,
32240 Lu~ani
76. Milica Mladenovi}, 17.02.2010. 1
Gostivarska br. 50,
11010 Beograd (Vo`dovac)
501
PS
Veoma smo zahvalni prenumerantima i pokroviteqima

ove na{e najstarije p~elarske kwige, koji su doprineli wenom
ponovnom pojavqivawu nakon 200 godina - na slavenosrpskom
i srpskom jeziku. Da ne bi wih ne bismo stigli dovde. Veliko
delo somborskog prote i prosvetiteqa Avrama Maksimovi}a,
sa zna~ajnim prire|iva~kim poslom koceqeva~kog prote
Milo{a Antoni}a i sa blagoslovom Episkopa {aba~kog
Gospodina Lavrentija, iza{lo je na veliku godi{wicu u
specijalnom fototipskom izdawu na 500 strana i sa bibli
ografskim brojem od 101 primerka. Nema tu {ta mnogo da se
pri~a: I ovaj tira` je odraz sveukupnog odnosa prema kwizi.
Ali, svakako, ne kao utehu nego kao ~iwenicu kaèmo i
slede}e: Vlasnik svoga primerka ove vredne kwige ima}e
odli~nog savetnika za poslove oko vrednih p~ela i dragocenog
svedoka prohujalih vremena i obi~aja. (Velike probleme koje
smo imali da identifikujemo adrese prenumeranata date na
{turim i nepotpunim izvodima sa uplatnica boqe da ne
obrazlaèmo). U {irewu dobrih misli: Nadamo se da }ete
ovo zanimqivo delo rado ~itati i u rukama prevrtati.
Dajemo ga i u PDF-u na INTERNETU, da ga i tako, u skladu
sa savremenim dobom, ~itate (preko INTERNETA svi Srbi
sveta, i svi koji znaju srpski jezik) i da ga, ukoliko èlite,
besplatno od{tampate – za svoju biblioteku ili da ga pok
lonite dragom vam prijatequ.
Adresa je: www.pcelarm.com
S po{tovawem,
urednik Blagoje Svrkota
SADR@AJ
PREDGOVOR 5
Faksimili naslovnih strana
P~elara i Novog p~elara (1810) 13
Milo{ Antoni} 14
Avram Maksimovi} 15
PÊLAR 16
NOVI PÊLAR 28
Sadràj 40
Deo prvi 56
Deo drugi 208
GG PRENUMERANTI 450
PRENUMERANTI (pretplatnici 2010.) 497
503
Avram Maksimovi}
PÊLAR-NOVI PÊLAR
Priredio
Milo{ Antoni}
Glavni i odgovorni urednik

Blagoje Svrkota
Kompjuterska obrada,
priprema i prelom
Mi{a Nemet
Lektor i korektor
Slobodanka Suvajxi}
Tehni~ki urednik
Stevan Gajzer
Tehni~ki sekretar
Slavica Bubalo
(025/ 772-506)
[tampa
„Birograf“ Apatin
La|arska 65
www.birograf.com
birograf@Eunet.rs
Tira`
101 primerak
Sombor-Apatin
2010.
504
CIP – Каталогизација у публикацији
Библиотека Матице српске, Нови Сад
638.1
МАКСИМОВИЋ, Аврам
Пчелар : Нови пчелар : 1810-2010 / Аврам Максимовић;
приредио Милош Антонић. - 1. изд. - Апатин : Бирограф,
2010 (Апатин : Бирограф). - 507 стр. : илустр. ; 21 cm
Тираж 101.
ISBN 978-86-85531-13-2
а) Пчеларство
COBISS.SR-ID
ISBN i CIP 249255687
505
506
507

Pcelar Novi Pcelar 1810 2010 PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Pcelar Novi Pcelar 1810 2010 PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

S blagoslovom

N a kwigu Avrama Maksimovi}a presudno je uticao

P rvi srpski p~elar – pisac, prosvetni radnik,

A vram Maksimovi} je znao i latinski, ruski,

M aksimovi} je bio me|u 72 inicijatora i osni-

P rire|iva~ ovog izdawa, protojerej u Koceqevi

Deo p~eliwaka sve{tenika i p~elara Milo{a

u prestola-kraqevskih naslednika dr`avama

prelepog Austrijsko-imperijalnog Leopold-

Svepokorni i najni`i sluga

Koliko je korisno ekonomima, za podi-

Ja, s moje strane, dovoqno uveren o koristi

Iz ovih dakle dela, s neophodnom pa`-

U Somboru 12. maja 1810.

na~in, kako p~ele dr`ati treba

svepokornim i najni`im slugom

T voja, blagonakloni ~itao~e, o delu mojem

D E O I Apstraktna razmi{qawa - Teoretska -

Glava I Op~elama u op{te

Glava II O poslovima p~ela

Glava III O vosku, sa}u i medu

Glava IV O koristi p~ela

Glava V O naslonu p~ela

Glava VI O stanovawu p~ela

Glava VII O poznavawu dobrih ko{nica

Glava VIII O nabavqawu p~ela

Glava IX O umno`avawu p~ela

Glava X O znacima rojewa

Glava XI O proizvodwi matice

Glava XII O bolestima p~ela

Glava XIII O neprijateqima p~ela

Glava XIV Jo{ neke ka apstraktnim razmi-

Glava XV Razgovor p~elara me|u sobom o

Glava I O izno{ewu p~ela u vreme prole}a

Glava II O pothrawivawu ili prihrawivawu

Glava III O {umskom p~eliwaku

Glava IV O poznavawu dobre radi p~ela godine

Glava V O seobi p~ela - preno{ewu ko{nica

Glava VI O le~ewu bolesti

Glava VII O pqa~kawu - grabe`u p~ela

Glava IX O stvarnom umno`avawu p~ela,

Glava X O sredstvima za stresawe rojeva

Glava XI O rastavqawu pome{anih rojeva

Glava XIII O starawima i poslovima jesewim

Glava XIV O zimovawu

S tvaralac stvorewa, koji je sve iz ni~ega

b). Pod vilicama imaju p~ele naustnik

g). Na kraju ova ista p~ela u vrhu trbuha

U svakoj ko{nici (koju Naj~asniji

Prvi rod p~ela. Radilice p~ele ili jednake

Radilice p~ele {to se veli~ine ti~e naj-

Drugi rod p~ela: trutovi

Trutovi su veli~inom za jednu tre}inu 1/3

Tre}i rod je matica. Glava, kao {to smo

Kad matica u ko{nici pogine svu

^esto u rojewu, ako je slaba matica pred

Matica se ne zadovoqava uvek jednim

1). Budu}i da se dru{tvo p~ela u ko{nici iz

Gospodin Pankl u Po`unu biv{i prirode i

N ema vrednijeg na svetu stvorewa od p~ela, one

Tek {to novi roj sposobnu sebi ko{nicu od

Divni su zaista postupci p~eliwi: brzina,

- Divna ~istota. P~ele ko{nicu tako