АНТИБИРПКРАТСКА РЕВПЛУЦИЈА ТРЕЋЕ ППГЛАВЉЕ

Небпјща Владисављевић
СУПРОТСТАВЉАЊА СРБА И АЛБАНАЦА*

У већем делу свпје мпдерне истприје, Кпспвп је билп дубпкп ппдељенп друщтвп,
ппларизпванп сукпбима Албанаца и Срба, две највеће пд вище група векпвима присутних
на пвпм прпстпру. На лпкалнпм нивпу Албанци и Срби углавнпм су живели пдвпјеним
живптима, у насељима у кпјима је једна или друга група увеликп препвлађивала. У неким
раздпбљима, ппларизација се претварала у птвпрене сукпбе и насиље, щтп је даље
ппјашавалп супрптстављаоа наципналних група. Ипак, сукпби су се углавнпм смеоивали, и
уппреднп пдвијали, с раздпбљима узајамне тплеранције и екпнпмских, културних и других
пблика кпнтакта између пвих група. Ппред пве кљушне ппделе, у ппшетку заснпване на
језишким, верским и етнишким лпјалнпстима, а касније на наципналнпм идентитету, друге
линије ппдела у станпвнищтву пве пбласти такпђе су имале велики знашај, кап щтп су пне
између урбанпг и сепскпг станпвнищтва, између разних кланпва и племена, између
верских група (нарпшитп међу Албанцима), кап и између разних пплитишких и идеплпщких
група или фракција.1 Несумоивп, пве ппделе су знашајнп услпжиле пплитишки живпт на
Кпспву. Ипак, првенственп су прпдубиле унутращое ппделе у албанскпј и српскпј
заједници, а нису ппслужиле кап пснпва за развијаое стабилних веза кпје би пресецале
главну линију ппделе, па затп и нису битнп ублажиле албанскп-српска супрптстављаоа.
Пва супрптстављаоа извирала су из Средоег века, када су се Слпвени населили на
Балкану пстављајући раније станпвнике неасимилпване у маое приступашним делпвима
мпдерне Албаније. Кпспвп је укљушенп у средоевекпвнп српскп друщтвп у дванаестпм
веку и, ппщтп је ппсталп релативнп прпсперитетна и густп насељена пбласт, ппсталп
оегпвп административнп и културнп средищте. Маришка и Кпспвска битка (1371. и 1389)
нагпвестиле су сумрак српске пплитишке заједнице и приближаваое Птпманске владавине.
Мада је Птпманскп псвајаое у петнаестпм веку прпизвелп ппкрете станпвнищтва, велика
већина станпвнищтва јпщ увек су били Слпвени (углавнпм Срби). У седамнаестпм и
псамнаестпм веку, већи делпви српскпг станпвнищтва кренули су према северу, плащећи
се псвете Птпманских власти накпн приклаоаоа Хабзбурзима. Албанци, кпји су се
спущтали из пренасељених ппдрушја северне Албаније, ппстепенп су пппуоавали празан
прпстпр и пвај тренд се убрзавап оихпвим прихватаоем Ислама и стицаоем привилегија у
пднпсу на српску правпславну заједницу.
У другпј пплпвини деветнаестпг века сукпбиле су се српске и албанске наципналне
аспирације. Птпманскп царствп пплакп је губилп примат на Балкану насупрпт
нпвппрпглащеним независним државама, укљушујући Србију, кпје су се усредсредиле на
уједиоеое припадника свпјих етнишких заједница унутар свпјих све щирих граница.
Албанци су уппредп реагпвали на пве иредентистишке планпве и на ппкущаје
централизације пд стране Птпманских званишника путем ппвремених буна и ппщтим
безвлащћем. Оихпве впђе ппкущавале су да псујете планпве нпвих балканских држава да
се прпщире на рашун теритприја насељених Албанцима и захтевале административну и
културну аутпнпмију пд Птпманских власти. У ппследопј деценији Птпманске владавине на
Кпспву је владалп безвлащће. Ппдстакнути све већпм верскпм нетплеранцијпм Птпманских

*
Превпд дела ппглавља “The Grass Roots Protest of Kosovo Serbs” из Nebojša Vladisavljevid (2008)
Serbia’s Antibureaucratic Revolution: Miloševid, the Fall of Communism and Nationalist Mobilization (Basingstoke and
New York: Palgrave Macmillan).

1
АНТИБИРПКРАТСКА РЕВПЛУЦИЈА ТРЕЋЕ ППГЛАВЉЕ

власти а кпристећи оихпву слабу административну кпнтрплу, Албанске лпкалне впђе

непрестанп су терприсале хрищћанску маоину, нарпшитп правпславне Србе, убрзавајући
оихпвп исељаваое. Ппсле ппбеде балканских држава над Птпманским царствпм у Првпм
балканскпм рату 1912, Кпспвп ппстаје деп мпдерне српске државе. Важан узрпк
супрптстављаоа Срба и Албанаца је шиоеница да је Кпспвп и дп данас задржалп
средищое местп у оихпвим наципналним идеплпгијама; прва је заснпвана на кпспвскпм
миту а друга извире из шиоенице да је албански наципнални ппкрет, Призренска лига из
1878, настап на Кпспву.

Пплитика неједнакпсти
Власти Србије, касније и Југпславије, супшене с птвпреним супрптстављаоем
Албанаца, препкренуле су смер неједнакпсти. Оихпва пбразпвна пплитика није
ппгпдпвала Албанцима, а припадницима пве наципналне групе птежан је и приступ
ппслпвима у државнпј управи. Наципнализација и земљищна рефпрма, усмерене на
искпреоиваое наслеђенпг феудалнпг и племенскпг друщтвенпг ппретка, ппгађале су
Албанце. Власти су ппкренуле кплпнизацију пве слабп насељене пбласти, а српски
кплпнисти су ппнекад стицали земљу и на рашун Албанаца, нарпшитп у другпм таласу
кплпнизације тридесетих гпдина 20. века. Такпђе, власти су ппвременп пхрабривале
емиграцију Албанаца и других муслимана у Турску и Албанију. Ппшеткпм Другпг светскпг
рата на пвим прпстприма, Албанија, и сама ппд кпнтрплпм Италије, пкупирала је велики
деп Кпспва. Тпкпм рата хиљаде Срба су убијени а десетине хиљада прптерани, а ппкущаји
птппра – пре свега кпмуниста – немашким и талијанским псвајашима супшавају се с
непријатељствпм кпспвских Албанаца. Партизанске снаге, на шелу с кпмунистима, враћају
кпнтрплу над Кпспвпм 1944, и затим гуще устанак Албанаца прптив нпвпг југпслпвенскпг
режима.
Пплитика КПЈ према Кпспву, деп оенпг щирег приступа наципналнпм питаоу,
ппкущала је углавнпм без успеха да спреши наставак раније пплитике пплитишке
неједнакпсти и дискриминације усмерене прптив Албанаца или Срба. Пре рата, партија се
пщтрп супрптстављала званишнпј пплитици централизације и пспправаоа маоинских
права, и ппвременп, ппд утицајем Кпминтерне, ппдржавала правп на сампппредељеое дп
птцепљеоа југпслпвенских наципналних и етнишких група.2 Имајући у виду птвпренп
непријатељствп кпспвских Албанаца према нпвпј власти, рукпвпдствп КПЈ се трудилп да
сарађује са оима и да их ушини лпјалним грађанима. Нпве власти дале су Кпспву статус
аутпнпмне пбласти унутар Србије, ппд именпм Кпспвп и Метпхија, птвприле щкпле на
албанскпм језику, пхрабривале наципналну еманципацију Албанаца, финансирале
мпдернизацију пве сирпмащне пбласти и забраниле ппвратак предратних српских
кплпниста на Кпспвп ппсле оихпвпг прптериваоа тпкпм рата. Дпбре намере рукпвпдства
према Албанцима виде се из шиоенице да су у истпм раздпбљу нпве власти бруталнп и
систематски прптерале из земље већину припадника других маоина шији су припадници у
већем брпју сарађивали с пкупаципним снагама тпкпм рата, на пример припаднике
немашке маоине, дп тада највеће маоинске групе у Југпславији, кап и припаднике
талијанске маоине.3
Нека административна пгранишеоа права Албанаца с Кпспва пстала су на снази из
безбеднпсних разлпга, нарпшитп услед велике ппдрщке Албаније у време и накпн
спвјетскп-југпслпвенскпг расцепа 1948. гпдине другпј страни. Албанци су пстали

2
АНТИБИРПКРАТСКА РЕВПЛУЦИЈА ТРЕЋЕ ППГЛАВЉЕ

недпвпљнп заступљени у партијским и државним прганима Кпспва, делпм и затп щтп је

пплитика партије била да свпје дугпгпдищое лпјалне шланпве убацује у партијски и
државни апарат, а кпји су тада на Кпспву већинпм били Срби. Самп 8 пдстп партијскпг
шланства на Кпспву 1941. били су Албанци, а оихпв удеп је дпстигап пкп 30 пдстп 1945.
Решит пример неједнакпг представљаоа је удеп Албанаца у пплицијским и безбеднпсним
снагама пд самп 31,3 и 13,3 пдстп 1966, мада су припадници пве групе тада шинили вище
пд две трећине станпвнищтва ппкрајине.4
Ппсле смене Александра Ранкпвића, пптпредседника Југпславије кпји је у дужем
раздпбљу кпнтрплисап безбеднпсни апарат земље, 1966. гпдине дпщлп је дп великих
прпмена у пплитици према Кпспву. Ппщтп се знатан деп прекпрашеоа пвлащћеоа у
делпваоу службе безбеднпсти дпгпдип на Кпспву, щтп је бар делимишнп ималп везе с
натпрпппрципналнпм заступљенпщћу Срба у пвим прганима у ппкрајини, СКЈ сада снажнп
ппдстише ппвећаое брпја Албанаца у партијским и државним прганима и јавнпм сектпру.
Истпвременп, власти птварају низ албанских културних и пбразпвних устанпва и снажнп
ппдржавају прпмпцију албанскпг наципналнпг идентитета у ппкрајини. У нпвембру 1968.
прптести Албанаца с захтевпм за ствараое републике Кпспвп, шак и уједиоеое с
Албанијпм, избијају у ппкрајини и западнпј Македпнији. Статус републике бип је вепма
битан у спцијалистишкпј Југпславији. Републике су биле пзнашене кап птачбине
кпнститутивних нарпда а савезни устав је давап правп на сампппредељеое самп пвим
нарпдима, иакп је оихпва сецесија била неппјмљива. Пдгпвпр рукпвпдства на прптесте
Албанаца бип је двпструк: првп, пдбацују се захтеви и усппставља ред и мир; другп, дпнпси
се низ мера да задпвпљи растуће захтеве Албанаца. Између 1967. и 1974. гпдине, Кпспвп и
Впјвпдина – раније свега нещтп вище пд административних пбласти Србије – стишу статус
слишан статусу република, а Србија ефективнп губи кпнтрплу над пвим делпвима свпје
теритприје. Такпђе, назив Метпхија, деп српскпг правпславнпг наслеђа, уклпоен је из
званишнпг назива ппкрајине.
Пплитика албанизације, прпмпвисана пд стране сада дпминантнп албанскпг
пплитишкпг рукпвпдства и пдпбрена пд стране СКЈ, ппстепенп засеоује друге пбласти
пплитике партије у ппкрајини. Нпвпствпрени Универзитет у Прищтини углавнпм се
специјализује за албанске студије и друщтвене науке, а студенти се не пхрабрују за
щкплпваое у пбластима неппхпдним за екпнпмску мпдернизацију пвпг неразвијенпг
ппдрушја.5 Највећи деп ппкрајинскпг бучета и улагаоа и даље је стиже из савезних извпра.
Мада има пдређенпг напретка у екпнпмскпм развпју, стппа раста пстаје исппд
југпслпвенскпг прпсека и јаз између Кпспва и других делпва земље се непрестанп щири.
Кпспвп пстаје далекп најнеразвијеније ппдрушје, с највищпм стпппм незаппсленпсти, пре
свега збпг непдгпварајуће инвестиципне пплитике, велике злпупптребе финансијске
ппмпћи и пгрпмне стппе прирпднпг приращтаја међу Албанцима.
Истпвремене прпмене у вище знашајних пбласти, кап щтп су прпщиреое
аутпнпмије Кпспва, прпмена етнишкпг састава партијских и државних пргана и јавнпг
сектпра и пмекщаваое раније пплитике сузбијаоа пплитизације етнишких пднпса, битнп су
прпменили пплитишки миље у ппкрајини. Временпм се пплитика ппдстицаоа
заступљенпсти Албанаца у јавнпм сектпру развила у пплитику дпминације већинске над
маоинским наципналним групама. Ппследице пвих прпмена биле су знашајне јер су
друщтвена предузећа шинила пгрпман деп екпнпмије, псим у ппљппривреди, кап и затп
щтп су власти на Кпспву имале знатнп већу кпнтрплу над јавним и приватним живптпм

3
АНТИБИРПКРАТСКА РЕВПЛУЦИЈА ТРЕЋЕ ППГЛАВЉЕ

грађана негп пне у другим делпвима Југпславије. Расле су неједнакпсти у упптреби језика,
заппщљаваоу у пгрпмнпм друщтвенпм сектпру, расппдели станпва и, щтп је најважније,
непдгпварајућпј защтити права и импвине неалбанаца, нарпшитп Срба, пд стране пргана
безбеднпсти и судпва.
Судски сппрпви ппвпдпм тврдои Срба да су мете насиља на наципналнпј пснпви,
или да је оихпва импвина пщтећена, пбишнп су занемаривани на разлишите нашине.
Пргани безбеднпсти шестп нису ппдизали тужбе прптив Албанаца, нарпшитп у пбластима
Кпспва у кпјима су Срби шинили мали деп станпвнищтва, или су се сппрпви гпдинама вукли
пп судпвима. Ппнекад су пргани безбеднпсти и управе избегавали да изврщавају судске
пдлуке. Лпкалне власти су шестп пдбијале захтеве Срба за издаваое разних дпзвпла. Тещкп
је устанпвити нивп неједнакпсти између 1966. и 1981, јер нема дпвпљнп ппдатака услед
званишне пплитике сузбијаоа пплитизације етнишких пднпса. Ппсле 1981. ппјавила су се
уверљива сведпшеоа у званишним извещтајима кпји су пружили увид у пблике и
ращиренпст неједнакпсти.6 Пва сведпшеоа не треба мещати с Милпщевићевпм
прппагандпм ппсле 1988. гпдине, п кпјпј је ппщирнп писанп.7
Украткп, српскп-албанска супрптстављаоа нису настала услед „древне етнишке
мржое“. Главни извпр антагпнизама биле су верске разлике, у миљеу пплитике
дискриминације прптив хрищћанскпг станпвнищтва кпју су Птпманске власти све вище
наглащавале на стратещки важним западним пбпдима Царства, и узајамнп искљушиви
наципнални циљеви тпкпм друге пплпвине 19. века. Пва супрптстављаоа ппјашана су у
међуратнпј Југпславији, где су Албанци били дискриминисани, и тпкпм Другпг светскпг
рата, када су Срби трпели притиске албанских милитантних група, ппдржаних пд стране
талијанских и немашких псвајаша. Мада је партија ппкущала да ублажи и истисне
супрптстављаоа путем щиреоа маоинских права, пплитике еманципације и щиреоа
заступљенпсти Албанаца у друщтвенпм и пплитишкпм живпту и теритпријалне аутпнпмије,
прпмене у пднпсима мпћи у партијскпј држави впдиле су и прпменама у дпминацији једне
групе над другпм, щтп је шестa ппследица једнппартијскпг система у дубпкп ппдељеним
друщтвима.8

Демпграфски пад Срба и исељаваое с Кпспва

Пд щездесетих гпдина 20. века ппшиое убрзани демпграфски пад Срба на Кпспву,
делпм и услед оихпвпг исељаваоа из ппкрајине. Мада је пднпс Албанаца и Срба у
станпвнищтву Кпспва пстап углавнпм стабилан између 1948. и 1961. гпдине (68,7-67,1
према 27,5 пдстп), удеп Албанаца се тпкпм наредне две деценије ппвећап пд 67,1 на 77,4
пдстп а Срба смаоип са 27,5 на 14,9 пдстп,9 и наставип да се смаоује тпкпм псамдесетих.
Кљушни шинилац демпграфскпг пада бип је знатнп вищи прирпдни приращтај Албанаца
негп пнпг кпд Срба. Пвп је ппет ппследица вепма виспке стппе наталитета Албанаца,
далекп највище у Еврппи, и сталнп ппадајуће стппе смртнпсти услед ппбпљщаоа
здравствене защтите и растућег удела младих међу припадницима пвпг нарпда. Заузврат,
главни узрпци виспке стппе наталитета били су неразвијенпст и традиципналне пспбине
пве заједнице, нарпшитп ппдређен пплпжај жене.10 Ппстпјанп исељаваое Срба из
ппкрајине такпђе је дппринелп оихпвпм демпграфскпм паду, пре свега у виду смаоеоа
апсплутнпг брпја припадника пве групе и сужаваоа оихпве теритпријалне
распрпстраоенпсти у ппкрајини.11 Пппис станпвнищтва из 1981. ппмиое пкп 110 000 Срба с
Кпспва кпји су живели у другим делпвима Југпславије, пд кпјих је 85 000 напустилп

4
АНТИБИРПКРАТСКА РЕВПЛУЦИЈА ТРЕЋЕ ППГЛАВЉЕ

ппкрајину између 1961. и 1981.12 Псамдесетих гпдина исељаваое се наставилп. Другим

решима, гптпвп трећина Срба с Кпспва је напустила ппкрајину ппсле 1961. гпдине.
Питаое утицаја демпграфских прпмена на наципналне сукпбе Срба и Албанаца
унутар и ппвпдпм Кпспва већ дугп изазива академске и друге сппрпве. Једна страна пвпг
прпблема је ппвезанпст демпграфских прпмена, без пбзира на оихпве узрпке, и српскп-
албанских пднпса. Академски писци кпји се баве Југпславијпм углавнпм запбилазе
разматраое утицаја пве стране демпграфских прпмена на развпј сукпба. Ппстпји вище
слишних примера у другим светским регипнима да нарущаваое демпграфске равнптеже
између ппјединих група снажнп пбликује наципналне и друге, слишне врсте сукпба. У
Севернпј Ирскпј, вищи наталитет у катплишкпј, углавнпм прпирскпј, заједници је временпм
ппдрип прптестантску, углавнпм прпбританску, већину, щтп је затим пјашалп сампппуздаое
првих и несигурнпст других у сукпбима накпн щездесетих гпдина 20. века.13 У Палестини,
щиреое кплпнизације Јевреја између два светска рата ппкренулп је сукпбе с лпкалним
арапским станпвнищтвпм, щтп је касније впдилп и присилнпм исељаваоу великпг брпја
Арапа, ратпвима између Израела и оегпвих арапских суседа и сукпбу унутар и ппвпдпм
Западне Пбале и Газе. Ппследоих гпдина, знатнп вищи наталитет Палестинаца негп
Израелаца, нарпшитп на пкупираним теритпријама, снажнп је утицап на впђе и
станпвнищтвп Израела да ппстепенп пдустану пд стратегије кплпнизације пкупираних
теритприја и да птппшну изградоу безбеднпснпг зида између Израела и Западне Пбале и
Газе.14 Имајући у виду пвп уппреднп искуствп није непбишнп да је главни узрпк изразитпг
псећаја несигурнпсти међу Србима с Кпспва оихпв демпграфски пад, а не манипулација
елита.
Друга страна утицаја демпграфских прпмена на сукпбе Срба и Албанаца тише се
узрпка исељаваоа Срба. Једнп пбјащоеое исељаваоа је да је Кпспвп типишнп
емиграципнп ппдрушје, пренасељенп и неразвијенп, с препвлађујућпм ппљппривреднпм
прпизвпдопм и виспкпм стпппм незаппсленпсти. Истпвременп, главни тренд у Југпславији
између 1971. и 1981. бип је миграција из етнишки мещпвитих средина ка теритпријалним
средищтима југпслпвенских нација, такп да су се Хрвати из Бпсне селили у Хрватску, Срби
из Бпсне, Хрватске и с Кпспва у централну Србију и Албанци из Црне Гпре и Македпније на
Кпспвп. Дпк су Срби напущтали Кпспвп и пдлазили у централну Србију збпг екпнпмских и
културних разлпга, Албанци су пстајали у ппкрајини јер су традиципнални и културни
шинипци надјашали екпнпмске мптиве за напущтаое ппкрајине. Дакле, незадпвпљствп
Срба с Кпспва битнп су преувелишали пплитишки предузетници – квареое српскп-
албанских пднпса и мпбилизација Срба из ппкрајине пре свега су ппследица манипулације
елита.15
Ипак, налази истраживаоа спрпведенпг 1985-86. међу Србима кпји су раније
напустили Кпспвп кажу да вище се пд три-шетвртине пвпг исељаваоа мпже пбјаснити
неекпнпмским шинипцима. Напущтали су какп урбане пбласти с виспким прихпдима и
заппсленпщћу, такп и пне са супрптним пспбинама. Мада је самп мали деп радип у
ппљппривреди, били су везани за земљу, уживали преднпсти мещпвите екпнпмије и
оихпв ппщти екпнпмски пплпжај није бип лпщ. Велика већина исељених била је дубпкп
везана за Кпспвп и виднп интегрисана у вищенаципнални миље ппкрајине: вище пд 40
пдстп пдраслих гпвприли су или разумели албански језик. Незаппсленпст је била један пд
важних шинилаца, али да је тп бип једини шинилац исељаваоа, самп би млађи шланпви
дпмаћинстава пдлазили, а не целе ппрпдице, щтп је углавнпм бип слушај.16

5
АНТИБИРПКРАТСКА РЕВПЛУЦИЈА ТРЕЋЕ ППГЛАВЉЕ

Према истраживаоу, већина миграната птищла је услед притисака на наципналнпј

пснпви, кап щтп су претое, импвинска щтета или птимаое принпса и земље, насиља
(напада, туша, каменпваоа, напада на децу и жене, пзбиљнпг ппвређиваоа, ппкущаја и
изврщеоа силпваоа), прпблема на ппслу и неједнакпсти у јавнпм сектпру. Истраживаое је
такпђе пткрилп јасан теритпријални пбразац исељаваоа щтп је ппследица јашине притиска
и пбима неједнакпсти. Пвај пбразац је бип у негативнпј кпрелацији с уделпм Срба у
станпвнищтву насеља, а критишна ташка за знашајнп ппвећаое притисака била је пад брпја
Срба у насељу исппд 20-30 пдстп. Пвај налаз пдгпвара ппказатељима из званишнпг ппписа
станпвнищтва према кпјима је ппстпјап снажан тренд према исељаваоу Срба из насеља у
кпјима су шинили маое пд 30 пдстп станпвнищтва.17 Дакле, мада Срби у ппјединим
делпвима Кпспва нису имали прпблема са свпјим кпмщијама Албанцима, смаоеое
оихпвпг удела у станпвнищтву насеља впдилп је тенденцији ппраста притисака и
неједнакпсти, кпји су затим впдили исељаваоу. Пвај налаз истраживаоа пдгпвара
ппдацима из извещтаја п притисцима нискпг интензитета на Србе кап маоинску групу у
неким делпвима Кпспва у ппслератнпм раздпбљу. Псим претои, ппвређиваоа и
импвинске щтете, билп је ппказатеља п скрнављеоу верских и културних сппменика, кап и
грпбпва.18
Неки аутпри су и даље скептишни када се ради п притисцима на Србе с Кпспва пд
стране неких припадника већинске групе. Усредсређују се на албанскп-српске пднпсе на
Кпспву тпкпм псамдесетих, пре свега услед недпвпљнп ппдатака п претхпднпм раздпбљу.
Примећују прпмену пплитике партије накпн гущеоа албанских демпнстрација 1981, нижу
стппу криминала пд пне у другим делпвима Југпславије и мали брпј убистава и силпваоа
на наципналнпј пснпви званишнп регистрпваних између 1981. и 1987. и закљушују да су
виспки функципнери, интелектуалци-дисиденти и щтампа преувелишали цеп слушај. Нема
сумое да је пбим притисака на Србе с Кпспва преувелишаван, нарпшитп у 1988-89. и
наредним гпдинама. Ипак, мали брпј убистава и силпваоа на наципналнпј пснпви дпгпдип
се у миљеу растућих албанскп-српских супрптстављаоа и нагпмиланпг незадпвпљства Срба
из ппкрајине из претхпднпг раздпбља. Станпвници Бепграда и Загреба су насилне
инциденте сматрали криминалпм, дпк су их на Кпспву видели пре свега крпз призму
етнишких супрптстављаоа. Такпще, дещавали су се и ппред брижљивих мера
предпстрпжнпсти Срба у ппјединим делпвима ппкрајине у ппкущају да их избегну. Српски
сељаци у неким делпвима Кпспва тврдили су да није безбеднп за жене и женску децу да
иду на ппсап или у щкплу без мущке пратое, шак и прекп дана.19 Када би се инциденти
десили у пваквпм пкружеоу, и у традиципналнпм друщтву, а уз непдгпварајућу улпгу
пргана безбеднпсти и судпва, снажна реакција станпвнищтва мпгла се пшекивати.
Пви налази указују на релативан знашај разлишитих узрпка исељаваоа. Притисци
нискпг интензитета на Србе кап маоинску групу у неким делпвима Кпспва ппстпјали су пд
краја рата. Велики раст брпја жалби накпн пплпвине щездесетих, уппредп са великим
пплитишким прпменама у ппкрајини, указује на ппсредну улпгу ппкрајинских и лпкалних
власти у пвим дпгађајима. Већина слушајева притисака и дискриминације дпгпдила се
услед недпстатка защтите Срба пд стране пргана безбеднпсти и судпва у неким делпвима
ппкрајине. Пвп је заузврат дпвелп дп ппвећаоа притисака на терену. Притисци су ппјашани,
не самп збпг шиоенице да Кпспвп ппстаје пренасељенп ппдрушје, већ и услед ппследица
делимишне мпдернизације албанске заједнице на Кпспву. Чврсте стеге традиципналних
мпралних правила пппустиле су ппд притискпм мпдернизације, дпк је ппраст наципналнпг

6
АНТИБИРПКРАТСКА РЕВПЛУЦИЈА ТРЕЋЕ ППГЛАВЉЕ

рпмантизма у пвпм миљеу дпвеп дп све веће нетплеранције према маоинскпм

станпвнищтву.20 Миграције се пбишнп пбјащоавају мещавинпм шинилаца кпји „гурају“ или
„пдбијају“ мигранте из старпг ппдрушја и пних кпји их привлаше у пбласт исељеоа. У пвпм
слушају, изгледа да су шинипци „пдбијаоа“ били знатнп важнији пд привлашнпсти нпвпг
места станпваоа. Мещавина пплитике неједнакпсти, убрзанпг демпграфскпг пада Срба с
Кпспва и оихпвп кпнтинуиранп исељаваое из ппкрајине, ппдстицани истпријским
антагпнизмима, дпвели су дп ппраста незадпвпљства Срба с Кпспва тпкпм седамдесетих и
псамдесетих гпдина 20. века.

Наппмене

1
Види Ger Duijzings, Religion and the Politics of Identity in Kosovo (New York: Columbia University Press,
2000), стр. 12-13.
2
Види Алекса Ђилас, Оспправана земља: југпслпвенствп и ревплуција (Бепград: Коижевне нпвине,
1990).
3
Види Dušan Janjid, 'National Identity, Movement and Nationalism of Serbs and Albanians', у Dušan Janjid
and Shkelzen Maliqi (eds.), Conflict or Dialogue: Serbian-Albanian relations and integration of the Balkans (Subotica:
Open University and European Civic Centre for Conflict Resolution, 1994), стр. 134.
4
Види Lenard J. Cohen, Serpent in the Bosom: The Rise and Fall of Slobodan Miloševid (Boulder and London:
Westview Press, 2001), стр. 26 и Срђа Ппппвић и др., Кпспвски чвпр: дрешити или сећи? (Бепград: Хрпнпс, 1990),
стр. 18-19.
5
Види Denisa Kostovicova, Kosovo: The Politics of Identity and Space (London: Routledge, 2005), стр. 42-43.
6
Види, на пример, заједнишки извещтај Савезнпг изврщнпг већа и Републишкпг изврщнпг већа п
исељаваоу Срба с Кпспва пбјављен у Пплитици, 30. и 31. септембра и 1, 2, 3. и 4. пктпбра 1982. и извпде из
извещтаја радне групе Савезне скупщтине, припремљенпг ради прпвере жалби Срба с Кпспва изнетих на
састанку са рукпвпдипцима Србије и Југпславије у Бепграду 26. фебруара 1986, пбјављен у листу Интервју, 11.
април 1986, стр. 38-45 и оегпве закљушке пбјављене у НИН-у 13. априла 1986.
7
Види Александар Ненадпвић, '"Пплитика" у наципналистишкпј плуји', у Небпјща Ппппв (ур.), Српска
страна рата: траума и катарза у истпријскпм памћеоу (Бепград: Република, 1996) и Ппппвић и др.,
Кпспвски чвпр: дрешити или сећи?
8
Види Donald Horowitz, Ethnic Groups in Conflict (Berkeley: University of California Press, 1985), стр. 433-
437.
9
Израшунап сам удеп пве две групе у станпвнищтву Кпспва из ппдатака п ппслератним ппписима
станпвнищтва. Види Дущан Миљкпвић (ed.), Југпславија 1918-1988: статистички гпдишоак (Бепград:
Савезни завпд за статистику, 1989), стр. 48. Брпј Срба и Црнпгпраца наведен у пвпм извпру сабран је и укљушен
у заједнишку категприју Срба. Види пбјащоеое у првпј наппмени у пвпм ппглављу.
10
Види Srđan Bogosavljevid, 'A Statistical Picture of Serbian-Albanian Relations', у Janjid and Maliqi (eds.),
Conflict or Dialogue, стр. 20-22, Марина Благпјевић, 'Исељаваое са Кпспва', у Ппппв (ур.), Српска страна рата,
стр. 235-242, Hivzi Islami, 'Demographic Reality of Kosovo', у Janjid and Maliqi (eds.), Conflict or Dialogue, стр. 31-32
и Ппппвић и др., Кпспвски чвпр: дрешити или сећи? стр. 12-14.
11
Види Ruža Petrovid and Marina Blagojevid, The Migrations of Serbs and Montenegrins from Kosovo and
Metohija (Belgrade: SANU, 1992), стр. 82-85.
12
Види Bogosavljevid, 'A Statistical Picture of Serbian-Albanian Relations', стр. 23.
13
Види Brendan O'Leary and John McGarry, The Politics of Antagonism: Understanding Northern Ireland
(London: The Athlone Press, 1996), стр. 158.
14
Bernard Wasserstein, Israel and Palestine: Why They Fight and Can They Stop? (London: Profile Books,
2004), стр. 5-30.
15
Види Ппппвић и др., Кпспвски чвпр: дрешити или сећи?, стр. 6-7, 13-14.
16
Види Petrovid and Blagojevid, The Migrations of Serbs and Montenegrins from Kosovo and Metohija, стр.
48-53, 92-100.
17
Види Petrovid and Blagojevid, The Migrations of Serbs and Montenegrins from Kosovo and Metohija, стр.
85-92, 100-104, 111-173.

7
АНТИБИРПКРАТСКА РЕВПЛУЦИЈА ТРЕЋЕ ППГЛАВЉЕ

18
Види заједнишки извещтај п исељаваоу Срба с Кпспва Савезнпг изврщнпг већа и Републишкпг
изврщнпг већа у Пплитици, 30. и 31. септембра и 1, 2, 3. и 4. пктпбра 1982. и извпде из Архиве Светпг
архијерејскпг синпда Српске правпславне цркве у раздпбљу пд 1945. дп 1986. у Атанасије Јевтић (ур.),
Задужбине Кпспва: сппменици и знамеоа српскпг нарпда (Призрен и Бепград: Епархија Ращкп-Призренска,
Бпгпслпвски факултет, 1987), стр. 793-838.
19
Види Petrovid and Blagojevid, The Migrations of Serbs and Montenegrins from Kosovo and Metohija, стр.
113-120}.
20
Види Janjid, 'National Identity, Movement and Nationalism of Serbs and Albanians'.