MEDIJSKA ETIKA: DEO KOJI FALI U SKRIPTI

Etika u medijima Luis Alvin Dej

Poglavlje 6 Poverljivost i javni interes

1.Princip proverljivosti

Princip poverljivosti namee obavezu uvanja imena izvora od treih strana pod odreenim
okolnostima iako nije uvek obaveza.
Pojam poverljivosti ide dalje od zatite izvora. Ponekad novinske organizacije moraju da odlue
da li e objaviti tajne ili poverljive informacije dobijene od izvora. Dva osnovna primera su
poverljiva dravna dokumenta i istrage velike porote. U takvim okolnostima nije re samo o
pitanju izvora, ve da li bi mediji trebalo da objave informacije na koje nemaju prava.
Poto se medijski radnici bave informacijama, oni esto imaju potrebu da otkrivaju a ne da
skrivaju. Otkrivanje i otvorenost uvek su u interesu javnosti ali ne mogu uvek sve informacije da
budu otkrivene.
Uloga poverljivosti se ui jo od detinjstva. Roditelji nam usauju vrednost uvanja tajni i ue
nas da ne krimo obeanja. To je deo procesa socijalizacije kojim razvijamo lojalnost prema
grupama kojima pripadamo. Tajne nam daju oseaj moi, zato to su nama poznate stvari koje
drugi ne znaju.
Poverljivi odnosi mogu se formulisati iz oseanja lojalnosti. U takvim sluajevima moda ne
postoji eksplicitno obeanje tajnosti u svakoj situaciji, ali oseaj lojalnosti usmerava u tom
pravcu.
Etiki kodeks PRSA zahteva od lanova da postupaju u najboljem interesu klijenta ili
poslodavaca, ak i da tome podrede svoje line interese. Lojalnost na tritu ne zasniva se uvek
na iskrenoj privrenosti, ve na oseaju dunosti. Zato je takva lojalnost prolazne prirode i moe
izgubiti svoju moralnu snagu kada se promene okolnosti pod kojima je formirana.
Takoe vaan princip poverljivih odnosa su oni koje priznaje zakon. Drutvo je odredilo da su
neki odnosi toliko vani da zasluuju zakonsku zatitu. Neki od primera su zatita koja se daje
poverljivim komunikacijama lekara i pacijenata, advokata i klijenata, svetenika i ispovednika.
Neophodno je da advokat eksplicitno obea poverljivost i taj odnos je automatski zakonom
zatien.
U poverljivim odnosima koje priznaje zakon, novinari dele moralne obaveze sline onima
nametnutim drutvu koje slue.
PRIMER: Novinar iz SAD-a, Floride, potovao je tu obavezu. On je svedoio pred velikom portom
i hteo je da kasnije objavi reportau ili ak i knjigu o radu velike porte i stvarima o kojima je
svedoio. On je pred sudom odluio da se zakon Floride proglasi neustavnim, jer ograniava
pravo na slobodu koja je garantovana Ustavom. Vrhovni sud SAD-a ga je podrao.
2.Opravdanost poverljivosti

Princip poverljivosti je poslednjih godina pretrpeo dosta udaraca. U naem drutvu gladnom
informacija potreba javnosti da zna sve je neutoljiva. Postoji zabrinutost u pogledu autonomije
ljudi da sauvaju line informacije i znanje. Sposobnost uvanja tajne i selektivnog davanja
informacija drugima daje oseaj moi.
Ta mo je posebno znaajna novinarima, koji vie cene otvorenost od tajanstvenosti. tampa
ima najvaniju ulogu u tome.
Novinski izvori koriste svoj oseaj autonomije (moi) kada poverljive informacije prosleuju
novinarima. Takoe opravdanje za poverljivost jeste da ona uspostavlja oseaj poverenja meu
pojedincima u drutvu. Potovanje tajni drugih je kljuno za ouvanje odnosa. Zato su dranje
obeanja i lojalnost temelji poverljivosti.
Poverljivost je nekad potrebna da bi se spreila teta drugima. Zato su odluke nekih vanih
institucija nedostupne za tampu i iru javnost.
Novinari tvrde da su poverljivi izvori esto kljuni za reenje nekog zloina i skretanje panje
javnosti na taj zloin. Zato novinaru tajnovitost moe postati orue kojim se postie da javnost
ima pristup svakodnevnim informacijama.

3.Moralna pozicija onoga ko trai otkrivanje informacija

Moralna pozicija strane koja trai otkrivanje i one koja se poziva na poverljivost mora se
odmeriti kada se odluuje kome pridati vei znaaj. Motivacija je koristan faktor u procenjivanju
da li postoje jaki razlozi za otkrivanje informacija (Zato ba neko eli odreene podatke i
informacije o nekome da prikupi ili Zato novinaru trebaju fotokopije bankovnih rauna neke
osobe?).
Javni interes je najuverljivije opravdanje za objavljivanje informacija. Informacije su neto na
emu se zasniva nae moderno drutvo i kljune su za postojanje slobodnog demokratskog
drutva to znai da mora postojati slobodan, otvoren protok informacija.
Moralna pozicija masovnih medija je pitanje koje se esto postavlja kada se trai objavljivanje
poverljivih informacija. Sa stanovnitva motivacije, mediji su na zavidnom moralnom nivou kada
objavljuju osetljive informacije zato to veruju da te informacije imaju informativnu vrednost.

4.Poverljivost u novinarstvu: posebni faktori

Pitanje poverljivosti je neto s ime se suoavaju svi medijski radnici. Kada zahtevaju
otvorenost, novinari moraju biti svesni moralne dvolinosti. Novinari imaju funkciju vladinih
nadzornika i u toj f-ji oni ispravno vide tajnovitost kao neto neetiko za demokratski proces. Ali
iz etike perspektive ispravnost njihovog zahteva za otvorenou donekle se umnjuje
upotrebom tajnih operacija, tajnog praenja i oslanjanja na poverljive izvore ija se iskrenost ne
moe izloiti sudu javnosti. Ta praksa moe dovesti do problema kredibiliteta medija.

5.Argumenti za i protiv poverljivosti

Vrhovni sud SAD-a je 1972.godine uskratio ustavnu zatitu onosu novinar-izvor. Kada zakon
funkcionie u korist novinara, etike dileme u vezi sa zatitom izvora ostaju. Osnovno pitanje je
da li uopte ovbeavati anonimnost. To je kljuna odluka, zbog toga to pokree potencijalni
sukob s drugim suprostavljenim interesima, posebno kada se informacije dobijene od izvora
odnose na krivine ili graanske istrage ili prnice. Zato obeanje poverljivosti treb koristiti
izuzetno oprezno u procesu prikupljanja informacija.
Novinski izvori su temelj dobrog istraivakog novinarstva. Novinari se nekad oseaju dunim da
obeaju poverljivost kako bi izvukli iskreno svedoenje od onih koji su svedoci spornog
ponaanja drugih. Novinari ukazuju da bi bez tkvih uveravanja njihovi izvori presuili. Publika bi
tada ostal bez dragocenih informacija o pitanjima od javnog interesa.
Poverljivost odnosa novinar-izvor ipak slui valjanom drutvenom cilju i obeanje dato izvoru
treblo bi kriti samo kada postoje jai razlozi. Postoje i odreene rezerve oko upotrebe
poverljivih izvora. Poverljivost uskrauje publici priliku da sama odlui u kojoj meri da veruje
iznetim informacijama. Osim toga, novinski izvori postupaju sa razliitim motivima od kojih neki
nisu asni. Neki ele da utiu na javno mnjenje tako to e novinarima dostaviti informacije u
zamenu za obeanje o poverljivosti. Takvi izvori se opisuju kao autoritativni , visoko
pozicionirani , nesporni.
Veina novinskih organizacija sada zahteva od novinara da urednicima otkriju identitet svojih
izvora, to je praksa kojoj su nekada protivili i urednici i nezavisno orijentisani novinari. Pojedine
novinske organizacije imaju precizne pravilnike u kojima se kae da obeavanje poverljivosti
moe potei samo od institucije, nikako od pojedinanih novinara. Mnoge novinske organizacije
ne ohrabruju upotrebu poverljivih izvora. Prema njihovim pravilnicima, upotrebu ovakvih izvora
treba razmotriti samo nakon to propadnu svi zvanini pravci istrage. Ako se pria zasniva <na
poverljivom izvoru, razlog za anionimnost tog izvora treba objasniti publici.

6.Delikatan balans: poverljivost i suprostavljeni interesi

Etike dimenzije odnosa novinar-izvor poivaju na 2 vana principa:

1)Moralna obaveza potovanja obeanja datog izvoru nastaje iz optih obaveza koje vae za
svakog lana drutva. uvanje obeanja smatra se za vrednost koju vredi tititi. Krenje tajnosti
treba da bude izuzetak a ne pravilo.
2)Poverljivost odnosa novinar-izvor zasniva se na konkretnim obavezama novinara prema polju
novinarstva. Te obaveze su iznete u kodeksima profesije.
Imajui u vidu impresivnu moralnu podrku, oigledno je da su neki novinari zakljuili da je
njihova dunost da tite svoje izvore vanija od svih drugih dunosti. Odnos novinar-izvor ima
vanu drutvenu f-ju, to ne vai za mnoge graane u smislu poverljivih odnosa.
Etika briga u vezi s odnosom novinar-izvor javlja se u 3 take:
1)kada novinar odluuje da li uredniku ili drugom nadreenom da otkrije identitet izvora
2)kada novinar odluuje da li izvoru da obea anonimnost
3)kada novinar razmilja da prekri obeanje o poverljivosti zbog nekog suprostavljenog
moralnog principa ili moda pod pretnjom zakonske kazne.

7.Promene u odnosu novinar-izvor

Novinari se oigledno susreu sa vie pritisaka nego ikada ranije da otkriju izvore svojih
informacija. U prolosti su neki novinari radije ili u zatvor nego otkrivali svoje poverljive izvore,
ali u meuvremenu shvatanje odnosa novinar-izvor drastino se promenio.
Najvei izvor pritisaka dolazi od advokata u vidu sudskih tubi. U takvim sluajevima, novinari i
njihovi poslodavci suoavaju se smogunou ogromnih odtetnih zahteva, posebno kada
podnosilac tube tvrdi da se istinitost nekog navoda moe utvrditi samo ako se otkrije identitet
izvora. Ako novinari odbiju da potuju odluku suda da otkriju ime izvora, sudija moe doneti
automatsku presudu u korist podnosioca tube, to novinsku organizaciju moe kotati milione
dolara.
Iako poverljivi izvori verovatno i dalje zauzimaju vaan segment istraivakog novinarstva, javlja
se trend udaljavanja od tradicionalnog gledita da je odnos novinar-izvor svetinja. Novinske
organizacije su pootrile svoje pravilnike i ograniile novinare koji, u elji da dou do
ekskluzivne prie, nepotrebno svoji izvorima obeavaju poverljivost. Ipak, u onim sluajevima
kada su obeanja ve data, opravdano ili ne, novinari od kojih se trai da prekre to obeanje
moraju da se pozabave moralnom dilemom da li to uraditi.
Poglavlje 7 Sukob interesa

1.Sukobi interesa: stvarni i imaginarni

Jedan od najproblematinijih etikih aspekata za medijske radnike je sukob interesa. Sukob

interesa je sukob kizmeu lojalnosti profesiji i spoljinih interesa. Sukobi interesa nastaju iz uloga
koje imamo u drutvu i iz tog razloga podrazumevaju konkretne a ne opte drutvene obaveze.
Ne postoji sveobuhvatno pravilo koje od nae savesti trai da odbaci sve sukobe interesa.
Novinar, na primer, treba da izbegava pruanje podrke politikim strujama, to za nas ostale ne
vai.
Mnoge novinske organizacije imaju posebne pravilnike u vezi sa sukobom interesa, kao to je
zabrana primanja usluga i poklona od izvora ili uee u politikim organizacijama. Profesionalni
kodeksi takoe zahtevaju od medijskih radnika da izbegavaju sukobe interesa. Kodeks kae i da
novinari treba da izbegavaju rad na dva radna mesta, politiki angaman, javne funkcije i slubu
u drutvenim organizacijama.
Problem s etikim ponaanjem pojedinanih medijskih radnika jeste taj to potencijalni sukob
interesa poinje na vrhu. Masovni mediji su veliki biznis i zavise od oglaivaa. Mnogi oglaivai,
posebno velike korporacije, mogli bi jednog dana da postati predmet vesti. Neke novinske
organizacije su u vlasnitvu kompanija za koje postoje vanije stvari od novinarske nezavisnosti.
ABC je na primer u vlasnitvu Walt Disney. U svetu poslovnih konglomerata mogunosti za
sukob interesa su beskonane i menaderi u medijima moraju sve vie da vode rauna o etikim
dilemama koje takvi sukobi postavljaju.

2.Prepoznavanje sukoba kao najproblematiniji aspekt

Da bismo izbegli sukobe interesa moramo znati da ih prepoznamo. Iako se sukobi interesa
mogu javiti u mnogim situacijama, oni s kojima se suoavaju medijski radnici mogu se svrstati u
3 ire oblasti:
1)suprostavljeni odnosi 2)suprostavljen javni angaman 3)nasleeni i skriveni interesi

SUPROSTAVLJENI ODNOSI

Slede neki primeri najtipinijih sukoba interesa s kojima se suoavaju novinari:

Pokloni i usluge. Novinari imaju primarnu odgovornost prema svojim itaocima, sluaocima i
gledaocima i ako od svojih izvora dobijaju poklone ili usluge, to onda otvara ozbiljna pitanja
objektivnosti. Samo prihvatanje vrednih stvari otvara pitanje kredibiliteta i nezavisnog budueg
delovanja. Nekada su slabo plaeni novinari primali poklone od izvora informacija. Dananji
novinari se ponaaju etiki i ne prihvataju neke poklone. Mnoge novinske organizacije
zabranjuju primanje poklona ili nekih drugih vrednosti. (rukovi, veere, razni pokloni).
Putovanja (junkets) su jedan od problematinijih poklona. Ta putovanja plaaju izvori sa
odreenim interesima. Filmska industrija i TV mree esto to koriste kako bi promovisali nove
filmove i emisije.
Novinari koji putuju s onima o kojima piu postaju podloni sukobu interesa. Sportski novinari,
na primer, nekad putuju s timovima o kojima izvetavaju, i na tu praksu se gleda sa sve vie
skeptinosti.
U jednom trenutku politiki novinari su oduevljeno poeli da koriste besplatna putovanja sa
kandidatima o kojima piu, ali je ta praksa danas gotovo nestala. Primanje takvih poklona od
kadidata ili neke dravne agencije predstavlja jedan od najflagrantnijih primera sukoba interesa.
Pod takvim okolnostima objektivnost novinara odmah postaje sumnjiva.
Kao i druge profesije, tako i novinarstvo ima svoje pogodnosti. Neke zainteresovane strane
pokuavaju da izvuku usluge od novinara tako to im nude popuste, lanstva i slino. Meutim,
novinari kao javni zvaninici, ne bi trebalo da koriste svoj poloaj za linu korist.

Novinarstvo ekovne knjiice. Plaanje sagovornika i izvora moe ukaljati kvalitet informacije
ukljuivanjem ekonomskih motiva u jednainu. Novinarstvo ekovne knjiice postavlja i pitanja
novinarske nezavisnosti, poto plaanje moe uzdii informacije na neopravdano visoko mesto
u odnosu na one dobijene od drugih izvora. Plaanje informacija nije sasvim tabu tema.
Na primer: New York Times je platio 1912.god hiljadu dolara za eksluzivni intervju sa
telegrafistom potonulog Titanika.
Plaanje intervjua poznatim linostima privlai veliku panju i oekivanja kritike. Iako je plaanje
intervjua uobiajeno u drugim delovima sveta, prema tome u tradicionalnim amerikim
medijima izraava se prezir. To je svakako prisutno i dosta korieno u talk show programima i u
tabloidima.
Bez obzira na konkretan oblik novinarstva ekovne knjiice, ta praksa svakako otvara pitanja u
vezi sa vrednou dobijene informacije. Plaeni sagovornici imaju oseaj da treba da prue
novinaru neto zanimljivo i interesantno pa esto iskrivljiju i preuveliavaju.

Lini odnosi. Novinari su ljudi i ponekad razvijaju blie odnose s izvorima ili su u srodstvu.
Novinari moraju biti posebno oprezni ako su u romantinoj vezi ili braku s potencijalnim
izvorom informacija. Zapoljavanje vie lanova porodice u istoj novinskoj organizaciji,
posebno u istom odeljenju, moe se smatrati etikim poblemom. Zbog toga neke institucije
imaju pravilnike koji zabranjuju ili ograniavaju takvu praksu.
Novinar kao graanin. Novinari su takoe graani. Oni ne mogu u potpunosti da e iskljue iz
kulture koja ih je odgajila. Problem je to ne postoji jasna linija izmeu graanskih i
profesionalnih obaveza. U takvim okolnostima novinari moraju da se oslanjaju na moralno
preispitivanje i zdrav razum. Sukob izmeu graanskih i novinarskih obaveza esto nastaje u
uslovima krize koji ne dozvoljavaju detaljno etiko preispitivanje.
SUPROSTAVLJENI JAVNI ANGAMANI

Dva gledita u novinarstvu. Na jednom kraju su novinske organizacije koje podstiu lanstvo ili
angaovanje u nekim organizacijama. Na drugom kraju su oni koji podstiu graansko
angaovanje i istiu da novinari treba da budu u raznim organizacijama. Kada su novinari
ukljueni u razne organizacije, oni tada postaju deo sistema o kome izvetavaju pa tako lako
mogu da izgub objektivnost i nepristrasnost.Najbolji pristup u ovoj dilemi jeste upotreba pravila
zdravog razuma.
Nita ne izaziva veu zabrinutost urednika od novinara s politikim ambicijama. Tako je na
primer, NBC suspendovao novinara koji je razmiljao da se kandiduje za gradonaelnika. S
obzirom da je bio suoen izborom izmeu novinarstva i politike, odluio je da se povue iz
politike trke. Novinari bi trebalo da uva svoje direktne politike aktivnosti i razmiljanja o
istoj, jer e se na to gledati kao na pristrasnost (to i jeste).
Neki tvrde da lanstvo u politikim organizacijama nije neophodno i da e novinari sa jakim
politikim ubeenjem biti pristrasni i bez zvaninih veza sa nekom organizacijom.
Panju medijskih kritiara privlai takoe i samo pojavljivanje na politikim dogaajima,
posebno ako je re o poznatom novinaru. Poslednjih godina urednici su kritikovali novinare
zbog uestvovanja u javnim demonstracijama povodom kontroverznih pitanja, ak i u slobodno
vreme. Jedan od primera jeste novinarka koja uestvuje u demonstracijama za pravo na
abortus.

Uspon javnog novinarstva. Javno novinarstvo se bavi razvojem produktivnih odnosa sa

zajednicama kojima novinari slue. Novinari nisu samo posmatrai, ve uesnici u takvim
odnosima. Ovaj novi pokret udara u srce tradicionalnog shvatanja novinarstva koje naglaava
koncepte objektivnosti i potenja. Javno novinarstvo nudi drugaiju putanju ka reavanju
problema u zajednici. Javno novinarstvo je privuklo veliki broj pristalica. Iako pristalice j.n.
izgledaju graanski orjentisani, neki od njih osuuju distanciranje od vrednosti kao to su
objektivnost, nepristranost. Zbog toga mediji esto daju graanima ono to oni ele da znaju a
ne ono to treba da znaju.

NASLEENI I SKRIVENI INTERESI

Sukob izmeu profesionalnih obaveza medijskih radnika i njihovih linih interesa postavlja nek
zanimljiva pitanja. Finansijski novinar, na primer, svakako ne bi trebalo da trguju deonicama o
kojima piu.
Skriveni motivi i interesi nisu tako retki meu novinskim organizacijama i ponekad mogu da
pomute njihove urednike i etike odluke. Do sukoba interesa dolazi i kada moni mediji
pokuavaju da zatite svoje finansijske interese u drugim preduzeima. Sukob izmeu javne
odgovornosti medijske ku i njenog poslovnog linog interesa zabrinjavajui je zbog
rasprostranjenog uticaja medija u naem drutvu.
3.Pristupi sukobima interesa

Ne postoji jednostavno reenje za izbegavanje svakog sukoba interesa, ali u proces moralnog
rasuivanja treba uneti malo zdravog razuma. Kao prvo cilj treba da bude izbegavanje linih
sukoba koji mogu da narue profesionalne obaveze. Ako se sukob ne moe predvideti, treba
uloiti napore da se rei dilema. Ako se sukob interesa ne moe izbei, jvnost i klijenti treba da
znaju za njega.

Poglavlje 8 Ekonomski pritisci i drutvena odgovornost naslovi koji fale u skripti za

ovo poglavlje

1.Uloga oglaavanja
Etiki izazovi oglaavanja kao izvora opstanka medija: Oglaavanje je opteprisutna pojava u
amerikom medijskom sistemu. Oglaavanje je ekonomska osnova institucija za masovnu
komunikaciju. Oglaavanje daje mediju nezavisnost od vlade i drugih politikih interesa, ali
stvara zavisnost od komercijalnog sektora. Ekonomski pritisci koje namee oglaavanje vidljivi
su kroz nekoliko oblasti.
1)Komercijalni materijal je taj koji odreuje koliko e mesta ostati za nereklamni sadraj-vesti i
zabavu. Urednici novina su duni da svoj sadraj organizuju u prostoru koji preostaje kada
reklamne agencije ubace svoje reklame i oglase.
2)Posredne posledice oseaju se kada oglaiva smanji svoje budete, kao to se to radi u
periodima ekonomske recesije. Drugim reima, kada reklamna industrija kalje, mediji dobijaju
prehladu. ak ni gigantske TV mree nisu bile imune na taj fenomen.
3)Jo jedan nain na koji komercijalni interesi mogu da utiu na nereklamni sadraj medija je
preko direktnog pritiska na medijske menadere. Oglaivae nervira kada se nau u
nepovoljnom kontekstu u vestima i obino reaguju povlaenjem svojih reklama sa neposlune
stranice, iz magazina ili mree.
Kada se reklame ubace u sadraj medija, etiari to smatraju da je prekoraena sveta linija.
Najbolji primer za to je talk show The View. U jednoj emisiji gledaoci su mogli da vide kako
voditelj jede Campbell supu a ostale kolege su se u toku emisije takmiili ko e skupiti vie
kesica supe.
Uticaj oglaivaa na medije je sve vei jer oni ele da imaju kontrolu nad medijima. Oni ne vide
nita loe u tome da nameu svoje reklame.
Etiari uvek tragaju za nekim kompromisom izmeu uloge reklamiranja i moralnog imprerativa
institucije. Oglaavanje je u simbiozi sa drugim funkcijama medija-informisanjem i zabavom.
Oglaivaima su potrebne velike medijske mree na kojima mogu da reklamiraju proizvode i
usluge. Oni ponekad mnogo nameu u reklamama te proizvode i usluge ali medijski menaderi
nisu u potpunosti bez razumevanja za takvo gledite. Prihod od tih reklama omoguava
njihovim informativnim i zabavnim redakcijama da preive.
2.Izazovi sajberspejsa

Sajberspejs je nova granica, neregulisani rudnik informacija. Reklame su postale uobiajene na

mnogim veb sajtovima i pretraivaima.
Internet je jo uvek relativno u razvoju ali prisutna je velika komercijalizacija veba.
Potroake grupe brine to i da e oglaivai lako moi da prevare tj. da iskoriste neiskusne
korisnike. Naravno, takvi prevaranti su ve godinama pretnja potroaima u malim oglasima i
direktnom marketingu.
Problem je moda tehnoloke prirode, ali reenje svakako nije. Svi plaeni rezultati
pretraivanja i drugi reklamni sadraji trebalo bi jasno da budu oznaeni kao plaen to
tradicionalni mediji rade ve godinama. Ovo je klasian primer starog vina u novoj boci.
Iako su etiki izazovi koje postavlja internet novi, vrednosti su stare: istina, iskrenost,
potovanje dostojanstva pojedinca i potenje.

3.Upotreba proizvoda u reklamne svrhe

Upotreba proizvoda u reklamne svrhe jeste poslovni aranman izmeu kompanije koja nudi
finansijsku podrku ili besplatne proizvode. To je oigledno u filmovima. Upotreba proizvoda u
reklamne svrhe, nije samo fenomen filma. Televizijski filmovi i programi se ve godinama
finansiraju na takav nain.
Televizijski i filmski producenti brane upotrebu proizvoda u reklamne svrhe kao preko potreban
izvor prihoda u industriji u kojoj trokovi vrtoglavo rastu. Etiari su zabrinuti zbog stalnog i sve
uestalijeg ubacivanja reklama jer se tako sve komercijalizuje. Jednostavno se brie crta izmeu
zabavnih i komercijalnih elemenata. Upravo ti proizvodi u filmovima mogu bar na kratko da
omete radnju filma tako to e skrenuti panju na proizvod.
Upotreba komercijalnih proizvoda u TV programima najverovatnije e postati jo vea,
zahvaljujui rasprostranjenoj tehnologiji TiVo, koja gledaocima omoguava da preskoe
reklame.