4.

čas vežbi

IZBORNI SISTEMI (JOVANOVIĆ)

VEĆINSKI IZBORNI SISTEMI

*začeci većinskog izbornog sistema nalaze se u radu crkvenih sabora početkom srednjeg veka
*najrasprostranjeniji izb.sistem – praktikuje se u čak 83 države
*po većin.izb.sistemu predstavnički mandat pripada onome ko osvoji apsolutnu ili
relativnu većinu glasova birača u izbornoj jedinici

VRSTE VEĆINSKIH IZBORNIH SISTEMA

*2 varijante :

a)prosta većina
-pobednik u izborima je kandidat koji osvoji najviše glasova makar i samo jedan više u odnosu
na protivkandidatei njemu pripada poslanički mandat
-efekat ove varijante (first – past – the post) je u tome što iza izabranog najčešće stoji manjina
birača
-ova tehnika se danas primenjuje u 43 zemlje kao najrasprostranjenija formula za dodeljivanje
mandata ne samo u većinskom nego i u proporcionalnom izb. sistemu.
-2 veka se ovo koristi u UK, i koristi se za izbor predstvnika centzralnih tela u : SAD,
Kanadi,Bangladešu, Indiji, Letoniji, Ugandi, Tanzaniji, Zambiji.....

b)apsolutna većina
-mandat se dodeljuje kandidatu koji dobije najviše glasova, ali uz uslov da to bude bar jedan
glas više od polovine birača koji su izašli da glasaju
-problem je što niko od kandidata ne ispuni traženi uslov (to se događa što je veći broj kandidata
u izbornoj jedinici i ako su oni približno iste snage)
-ako se to dogodi organizuje se II krug u kome je pobednik onaj kandidat koji dobije najviše
glasova (za osvjanje mandata u drugom krugu potrebna je relativna a ne apsolutna većina)
PREDNOSTI VEĆINSKOG IZBORNOG SISTEMA

1.tehnička i politička jednostavnost

-birač tačno zna za koga glasa i kakve će reperkusije njegov izbor imati u parlamentu i vladi

2.izborni sistemi su personalizovani

-birač se ne opredeljuje samo za stranku i njen program i lidera već za određenog kandidata koji
to personifikuje

3.birači kroz većinski izborni sistem direktno biraju parlament i vladu

-birači svojim glasom odlučuju o sastavu parlamenta i vlade

4.u većinskom izbornom sistemu kandidati se moraju lično angažovati i založiti svoj autoritet
radi pridobijanja glasača
-partije moraju istaći ugledne i jake kandidate u svim izbornim jedinicima
-kandidat mora više da vodi računa o biračima a manje o partijskim kanonima

5.većinski sistem podstiče i pretpostavlja veći stepen demokratije u partijama i angažovanije

delovanje članstva i kandidata
-on sprečava i sužava delovanje birokratske i oligarhijske tendencije u partijama

6.da bi kandidat bio izabran to podstiče partije na umerenost tj da gledaju na ciljeve koji su realni
i ostvarivi
-partije treba da prezentuju što širi spektar interesa

7.već.izb.sist. doprinosi fleksibilnosti i većem uvažavanju i poštovanju demokratskih odnosa i

takodje i stabilnijem partijskom sistemu

8.već.izb.sist. vodi ka stabilnom dvopartijskom sistemu (po Diveržeu standardni već.sist.podstiče

formiranje dvopartijskog sistema)

9.formiranje jake i stabilne parlamentarne većine

10.obezbeđujući jaku i stabilnu parlamentarnu većinu, već.izb.sist. doprinosi direktno

konstituisanju vlade

11.stabilnost parlamentarnih institucija jača kredibilitet države i kod građana i u okruženju

KRITIKA VEĆINSKOG IZBORNOG SISTEMA

1.kritika je započela kritikom relativne većine kao dovoljne za sticanje mandata

-iza izabranog poslanika ne stoji većina nego uvek NEZNATNA manjina
-da bi se to ispravilo onda je potrebna apsolutna većina i onda imamo dvokružno glasanje,
ponovno angažovanje birača
-to sve osporavaa tezu da je jednostavno i efikasno

2.proporcionalisti kažu da personalizovanost, mala izborna jedinica, češća komunikacija sa

biračima može izazvati negativne efekte
-poslanik često biva rastrzan zahtevima i potrebama i očekivanjima svojih birača ; ne može sve
da postigneeeee

3.dvokružni sistem ima ozbiljnije posledice od komplikovane procedure

-postizanje većine diktitira koalicije u drugom krugu glasanja
-u tom procesu da bi se postigla pobeda ne biraju se sredstva

4.Demokratija uspostavljena na većinskom izbornom sistemu nije često u stanju da dosegne svoj
osnovni cilj-da vlast preda većini, nego često vlast pripada kako kaže Džon S. Mil „većini
većine, koja može da bude, i često jeste, samo manjina celine“

5.većinski izborni sistem otežava, sprečava ili deformiše predstavljanje manjina

6.većinski izborni sistem preko izborne jedinice može defavorizovati pojedine kategorije birača

7.već.izb.sist. sužava legitimacijsku osnovu izabranih organa

-Kako? (insistiranjem na većini i glasanjem ZA i PROTIV)
PROPORCIONALNI IZBORNI SISTEM

*koncipiran na kritici slabosti većinskog izbornog sistema

*zahteva veće izborne jedinice, više poslanika, birači se opredeljuju za pertijske liste a ne
kandidate
*na dva elemnta jača i razvija se proporcionalni izborni sistem-to su:
a)izborne jedinice
b)partijske liste

PREDNOSTI PROPORCIONALNOG IZBORNOG SISTEMA

1.proporcionalni izborni sistemi ne stavljaju birača u poziciju da glasa iskjljučivo za „ili ili“ , „za
i protiv“ kao u većinskim izborima
-omogućuju biračima istovremeno glasanje za kandidate i liste
-birač može glasati za više kandidata za koje smatra da će individualno i kao ekipa najbolje
reprezentovati njihova opredeljenja

2.kandidati imaju povoljniji pol. ambijent za predstavljanje

3.proporcionalni sistemi raspodele mandata pretpostavljaju šire izborne jedinice i ublažavaju

prenaglašen uticaj lokalnog u delovanju poslanika

4.sve stranke imaju podjednake šanse da imaju poslanike u parlamentu

5.postepenost u promenama

6.ovi sistemu su verni principima jednakosti i pravde kao temeljnim odrednicima demokratije

7.jača se stabilnost pol. sistema

8.nema stvaranja nestabilne vlade sa kratkim mandatima

9.raspodela mandata prigušuje monopolske i birokratske tendencije u partijama

KRITIKA PROPORCIONALNOG IZBORNOG SISTEMA

1.depersonalizovanost
-glasa se za sve sa liste koji su partijskom mašinerijom i voljom stranačke elite dospeli na listu

2.kandidati su obavezni da veću brigu posvete poziciji na listi nego pridobijanju kandidata

3.favorizovanje višepartijskog sistema

4.može doći do favorizovanja malih ekstremnih partija

5.prenaglašava se utivaj patuljastih parlamentarnih partija