Promiskuitet

Seksualna revolucija ezdesetih omoguila nam je slobodu seksualnog istraivanja i mogunost javne rasprave o tome. Moda je bolje rei vratila, jer se odnos oveka prema seksualnosti menja od jedne vremenske epohe do druge kao i od jedne do druge kulture. Kroz vekove seks je posmatran kao zabranjeno voe ili ak prestup vredan osude, tabu tema ili samo jo jedna od fiziolokih potreba oveka. Danas to zasigurno nije tabu. ovek je osloboen svih barijera koje bi mu oteavale samospoznaju i eksperimentisanje. Seks je deo svakodnevnice. Nezaobilazan je sadraj u medijima. Istraivanja pokazuju da se na televiziji spomije seks ili prikazuju oblici seksualnog ponaanja na svakih etiri minuta. Neki istraivai ak navode da je ovek dananjice toliko pretrpan seksualnim sadrajima i porukama da je za isti izgubio interesovanje. Stalno korienje seksualnih motiva u marketinke svrhe kao i uestali pozivi na seksualno osloboenje doveli su do kontraefekta i seks je postao nezanimljiv. Postoje istraivanja koja ukazuju na smanjenu seksualnu aktivnost kod mladih. ak 40% mladih nije imalo ili je imalo samo par seksualnih odnosa u proteklih godinu dana. Ipak, postoji i grupa onih koji su skloni uestalim promenama seksualnih partnera. Seksualni ivot svakog pojedinca danas je stvar njegovog izbora na koji ima puno pravo i uskoj je vezi sa njegovim sistemom vrednosti i izgraenim identitetom. Izbor naina upranjavanja seksualnih aktivnosti je sloboda koju mu niko ne moe uskratiti sve dok time ne ugroava druge. Ma koliko ovo podrazumevajue zvualo, dobro su poznati periodi u kojima su slobodne seksualne aktivnosti izmeu ljudi koji nisu u braku bile predmet osude od strane drutva. ak i danas se u nekim kulturama ne odobrava seks sa vie partnera u toku ivota, kao ni stupanje u seksualne odnose pre braka. Na promiskuitet se oduvek gledalo kao na opasnost po drutvo. Kulturne razlike ogledaju se pre svega u tome ta se smatra promiskuitetnim ponaanjem. Zapadno drutvo takoe i dalje postavlja granice kako bi se prirodno traganje za najboljim partnerom odvojilo od promiskuiteta. Ipak, u okviru nijedne kulture ne postoje jasna pravila po kojima bi se promiskuitet mogao tano odrediti. Upravo zbog toga je neophodno da ukoliko elimo da govorimo o pojavi promiskuiteta prethodno uskladimo razliite stavove o tome ta promiskuitet zapravo jeste O promiskuitetu esto ujemo da je jedan od onih oblika ponaanja koje svi umeju da prepoznaju ali retko ko ume da ga precizno definie ili objasni. U pokuaju da daju jedinstvenu definiciju promiskuiteta istraivai su u jednoj studiji (Surgeon General's Office) tragali za brojem partnera koji ima neko koga bismo nazvali promiskuitetnim. Doli su do broja od etiri partnera godinje. To bi znailo da je promiskuitetan svako ko menja partnere na manje od tri meseca. Ipak, iako magini broj etiri olakava objanjenje promiskuiteta i kategorizaciju promiskuitetnih, neophodno je uzeti u obzir i ostale faktore. Po studiji izvedenoj u Surgeon General's Office-u promiskuitetnim se mogu smatrati one osobe koje menjaju seksualne partnera na tri meseca ili ee. Pored broja seksualnih partnera moramo uzeti u obzir i motive ponaanja, prirodu te osobe kao i kulturni kontekst. Najtanije to moemo rei jeste da je

promiskuitet nasumino biranje seksualnih partnera i uestalo menjanje istih. Ovakvo odreenje promiskuiteta dozvoljava razliita dalja objanjenja. Razlika koju odmah na poetku moramo istai je ona izmeu promiskuiteta kod osoba koje nisu u stalnoj vezi i onih koje i pored braka i stalne veze ulaze u stalne periodine avanure sa drugim osobama. Promiskuitet koji ukljuuje neverstvo mora se posmatrati kao poseban oblik seksualnog ponaanja i zbog toga emo ih i ovde zasebno razmatrati. Seksualno neverstvo je jedna od velikih opsesija kod ljudi, ak moda odmah do nasilja. Veina ga prezire, ali isto tao i eli da zna sve o tome. Zahvaljujui ovim temema ivi mnogobrojna uta tampa ali isto tako i vekovna knjievnost. Bilo da su zamaljske ili mitske, te prie nas podseaju na psihike i socijalne posledice neverstva. Najvee svetske religije takoe ukazuju na neverstvo kao greh, ali ipak i pored svega ostati veran mnogima teko polazi za rukom. Moda ljudima monogamija nije prirodno uroena i bioloke predispozicije nas nagone da traimo brojne partnere. ak i ako je ovo ispravna pretpostavka, ne treba se shvatiti da je vernost nemogua, ve samo da zahteva ulaganje izvesnog truda. Kako je jedan od istraivaa koji se bave ovim problemom rekao: Ljudi provode veliki deo ivota uei se neprirodnim stvarima kao to su sviranje violine ili kucanje na tasturi. Isti sluaj moe biti i sa monogamijom. Ukoliko monogamiju posmatramo kao vetinu dolazimo do pitanja zato su neki ipak talentovaniji za njeno usavravanje. Ono to osobu esto nagoni na promiskuitet jesu problemi u vezi. Nedovoljna analiza i spremnost za suoavanje sa problemima koji se u vezi javljaju moe izazvati oseaj frustriranosti koga se osoba oslobaa beei u sporedne afere. esto se nezadovoljstvo vezom pripisuje partneru i afera postaje jedan od naina za osvetu. Najee u ovim sluajevima osoba nema jasnu sliku onoga to joj u vezi nedostaje, mada to ne mora biti sluaj. Postoje i takvi odnosi u kojima je jedan od partnera potpuno svestan onoga to mu u vezi nedostaje i to namerno trai u povremenim aferama. Jo jedan od estih razloga za prevaru jeste i kriza srednjih godina. U tim godinama odreujemo gde smo i kako do sada stigli i koja su nam dalja oekivanja od ivota. Ovakvo preispitivanje neretko u ljudima oivljava davno zaboravljene i potisnute elje kojih jo uvek nisu spremni da se odreknu. Strahovi u mladosti ili prerano vezivanje esto su razlog sputavanja mladalakih elja koje se u srednjem dobu mogu probuditi. Problemi u vezi kao i kriza srednjih godina su problemi sa kojima s suoava veina ljudi i oni mogu ali ne moraju daovesti do prevare. Jedan drugi uzrok prevare jeste struktura same linosti osobe koja vara. To nije faza ve stvarni problem koji osobi ne dozvoljava da se posveti samo jednom partneru. U ovom sluaju govorimo o takozvanim sakupljima poena. Kod njih kvalitet veze u kojoj su, kao ni ostvarenost u sopstvenom ivotu ne igraju kljunu ulogu. Ono to ih privlai u samoj prevari jeste pronalaenje to veeg broja ljudi od kojih e dobiti priznanje ili naklonost koje oni sami inae nisu u stanju da prue. Posmatrano sa klinikog stanovita ovo su osobe sa narcistikim poremeajem linosti. Na neverstvo gledaju kao na hobi i retko zaista uivaju u seksualnim odnosima. Ono to trae od suprotnog pola je divljenje i oboavanje. Rade na usavravanju svojih vetina zavoenja i neretko su veoma armantni i teko im je odoleti. Ipak, bilo ko ko se upusti u vezu sa njima teko da e uspeti da ostvari ravnopravan odnos i stabilnu intimnu vezu.

Ukoliko osobe koje su sklone prevari upitate za razloge njihovog ponaanja najei odgovor koji ete uti jeste da je to normalno i da to svi rade. Da li je to zaista tano? Statistiku potvruje pretpostavku da su prevare zaista este. Istriivaki centar u ikagu objavio je rezultate istraivanja po kojima je 15 % ena i 22% mukaraca izvrilo prevaru. Samo u godini u kojoj je istraivanje izvreno (2002.) 2% ena i 4% mukaraca prevarilo je svog stalnog partnera. Ova istraivanja u obzir su uzimala samo stupanje u seksualne odnose sa drugim ljudima. Ne znamo kakve bi brojke bile kada bi se u obzir uzeo i poljubac sa nekim ili flert preko interneta. Jo jedan problem u ovakvim istraivanjima jeste i pitaje iskrenosti. Potencijalna neiskrenost ispitanika mora se uzeti u obzir prilikom istraivanja svih oblika socijalno neprihvatljivog ponaanja. Pri tom, ukoliko su spremni da lau svog partnera, zato oekivati da e biti iskreni sa ispitivaem? Istriivaki centar u ikagu objavio je rezultate istraivanja po kojima je 15 % ena i 22% mukaraca izvrilo prevaru. Samo u godini u kojoj je istraivanje izvreno (2002.) 2% ena i 4% mukaraca Jo jedan od problema sa rezultatima ovakvih istraivanja jeste i nain na koji emo ih tumaiti. Hoemo li rei da je aa 22% prazna ili da je 78% puna? injenice kau da je prevara izmeu suprunika esta pojava , ali isto tako i da je vei broj onih koji ostaju verni.

2. i 3. strana
Druga grupa promiskuitetnih osoba su one koje nemaju stalnu vezu i sklone su estom menjanju partnera ili odravanju veeg broja veza paralelno. Meutim, ljude sa ovakim ponaanjem ne treba poistovetiti sa onima koji se tome povremeno predaju. Veina odraslih osoba u svom iskustvu ima periode istraivanja i eksperimentisanja sa razliitim partnerima. To moe biti razumljiva reakcija na razliite ivotne okolnosti koje zadese osobu i zbog toga im ne treba automatski dodeliti etiketu promiskuitetne osobe. Analiza koja sledi odnosi se na osobe kod kojih je ovaj oblik ponaanja zadran na dui vremenski period i predstavlja ustaljan stil ivota. Razlozi uestale promene seksualnog partnera mogu biti razliiti. Uglavnom je to traganje za adekvatnom osobom, odnosno to je naei odgovor koji ove osobe daju. Ali zato je nekima toliko teko da pronau pravu osobu i pored dugog i aktivnog traganja? Ostati kraj jednog partnera je odluka koja se donosi kao i svaka druga, preispitivanjem razliitih opcija biramo trenutno najpovoljniju. Najei razlozi oteanog odluivanja su konflikt dvostrukog odbijanja i konflikt dvostrukog privlaenja. U prvom sluaju osoba ne donosi odluku jer ni jedna od opcija nije dovoljno privlana. To je upravo sluaj koji smo gore naveli kao najei. Osoba stalno menja partnere jer nikako ne nailazi na nekoga kraj koga bi vredelo ostati.

Nerealna oekivanja od partnera i previsoki standardi ine nemoguim svaki pokuaj da se stvori stabilna veza. Ukoliko osoba nije spremna da radi na problemima koji su neminovni u svakom odnosu, malo je verovatno da e bilo koji od odnosa trajati due od par meseci. Moda osoba zaista nema sree, ali ipak je verovatnije i mnogo ee da je problem u njoj samoj, pre svega njenim zahtevima i oekivanjima. Prelazak u sledeu vezu im se javi i najmanji problem je tipino ponaanje ovih osoba. Ukoliko osoba nije spremna da radi na problemima koji su neminovni u svakom odnosu, malo je verovatno da e bilo koji od odnosa trajati due od par meseci Drugi sluaj konflikta koji smo naveli odnosi se na osobe kojima je vie opcija, odnosno osoba, istovremeno privlano ili bar postoji uverenje da e se takve osobe i dalje u budunosti sretati. Ostati u vezi sa jednom osobom znai odrei se svih ostalih. Obustaviti dalju potragu i zadovoljiti se onim to je trenutno dato. Nekima ovo prestavlja preveliku rtvu i sputavanje daljeg razvoja. Radoznalost i elja za istraivanjem kod njih su jai od potrebe za sigurnou. Ovo je est sluaj kod osoba koje imaju taj dar da u veini pojava otkriju lepu stranu. Njima je jasno zato su u vezi sa nekim, ali im je isto tako neprihvatljivo odbijanje svih ostalih sa koima mogu imati neka pozitivna iskustva. U razgovoru sa ovakvim osobama, neretko se moete nai u dilemi da li je promiskuitet po pravilu prepreka ka srei. Naime, mnoge od ovih osoba tvrde da je promiskiuitet posledica njihove svesne odluke i da poboljava kvalitet njihovog ivota. Postoje ak i istraivanja koja potvruju ovu tezu o promiskuitetnim osobama kao esto veoma pozitivnim. Patrick i Charlotte Markey sa Univerziteta Villanova anketirali su 210 odraslih, i pokazalo se da je meu promiskuitetnima veliki broj onih koji su ekstremno "dobri" u odnosu sa okolinom. Prijateljska osoba grli mnogo osoba, ljubi mnogo osoba pa e i na taj nain hteti podeliti i uspostaviti bliskost. Ljudi koji su umereni u kontaktu sa drugima imaju najmanje ansi za promiskuitet. Patrick i Charlotte Markey sa Univerziteta Villanova anketirali su 210 odraslih, i pokazalo se kako najmanje partenera imaju osobe koje su umerene u odnosu s okolinom, a najpromiskuitetniji su ekstremo "dobri" ili "loi". Ipak, uzroci promiskuiteta kod ove dve grupe osoba su potpuno drugaije prirode. Druga grupa promiskuitetnih koja se u ovom istraivanju istakla po brojnosti je upravo ona druga krajnost-preterano hladni. Uzroci promiskuiteta kod njih su potpuno drugaije prirode. Ono to njima ne dozvoljava da ostanu kraj jednog partnera jeste strah. Distanca koju odravaju u kontaktu sa ljudima omoguava im da izbegnu monogamnu vezu u kojoj bi ih partner mogao povrediti. Uspena veza zahteva toplinu i empatiju koje dolaze iz srca, ali kako su ove osobe tu izgradile zatitni blok, njihova empatinost je intelektualizovana i dolazi iz glave. Ovo je upravo najbolji nain za prepoznavanje ovog problema. Ove osobe su prepoznatljive po svojim specifinim intelektualizovanim analizama problema bez ikakvog uplitanja emocija u objanjenje iako se radi o emotivnom ivotu. Oseanja kod ovih osoba su ili odglumljena ili veoma kratotrajna, a seksualni ivot sve vie poinje da lii na rekreaciju ili takmiarski sport. Strah od intime moe biti posledica prethodnih bolinih iskustava zbog kojih se osoba

ograuje. Osoba nije sposobna za nova iskustva , ali to ipak ne znai da stagnira u mestu. Njeno stanje se progresivno pogorava. Svaka nova veza koja je zavrena u trenutku kada se javila opasnost od intimnog zbliavanja predstavlja novi izvor nezadovoljstva koje se neprestano nagomilava u osobi. Jo jedan od estih uzroka promiskuiteta jesu i seksualne disfunkcije. Osoba sa seksualnim problemom, na primer anorgazmijom, moe uporno menjati partnere u nadi da e naii na onog pored koga e problem nestati.. Neadekvatnost ovakvog pristupa problemu je vie nego oigledna. U nemogunosti da se suoe sa injenicom da je problem zapravo u njima, osobe sa seksualnim disfunkcijama ih pripisuju svojim partnerima. Uglavnom su uzroci seksualnih problema psihike prirode. To mogu biti nerazreeni unutranji konflikti ili strahovi kod osobe koji se po pravilu ne osveuju u potpunosti i zbog toga isplovljavaju u vidu somatske reakcije. Specifinost ovog problema jeste u tome da seksualne disfunkcije kod ljudi esto prouzrokuju oseanje stida to dovodi do upornog prikrivanja problema. Upravo ovo uvanje problema u tajnosti onemoguava njegovo razreavanje i vremenom osoba za ustaljeni obrazac ponaanja prihvata promiskuitet. Seksualni ivot, navike i sklonosti zavise pre svega od osobe i uvek su posledica njenih potreba uverenja i stavova. Ukoliko se vratimo na prvi od uzroka promiskuiteta koji smo naveli tj. ono to ove osobe navode kao najei razlog, neuspeh u pronalaenju prave osobe, moramo se zapitati koji su razlozi tog neuspeha. Neuspeh u potrazi za neim moe biti posledica realne retkosti onoga za ime se traga ali i nejasne slike o tome ta zaista elimo. Ukoliko ne znamo ta traimo male su anse da emo to ikada nai. Upravo ovo je jedan od najeih uzroka promiskuiteta-nejasni kriterijumi za izbor partnera. Njih odreujemo na osnovu prethodnih iskustava, poznavanja onoga to nam prija kao i onoga to nas odbija i naravno pre svega poznavanja sebe. Promiskuitet se moe posmatrati kao posledica problema identiteta. Upravo je nedovoljno razvijena slika sopstvenog identiteta uzrok nejasnih kriterijuma za izbor partnera i stalnog menjanja onoga za ime tragamo. Slika o sebi stvara se itavog ivota poevi od ranog detinjstva. Razvoj identiteta Psihoanalitiar Lacan opisuje prvi ovekov susret sa samim sobom kroz stadijum ogledala. To je period u kome dete po prvi put vidi sebe u ogledalu i ve tad ini fundamentalnu greku mislei da je ta slika na neki nain superiorna i elei da postane ta idealizovana osoba. To je trenutak prvog konflikta identiteta. Nakon ove poetne traume sledi niz dogaaja u ivotu koji pomau ili odmau formiranje sopstvenog identiteta. Potraga za identitetom zapravo je pokuaj da se izdvoje sve one jedinstvene karakteristike koje nas ine onim to jesmo. Ovaj proces ukljuuje stvaranje brojnih izbora i prihvatanje obaveza kao i razvoj stavova i uverenja koji e osobu odreivati, ali

joj i pomoi da na najbolji mogui nain razume sebe. Upravo je razumevanje sebe i okruenja u kome se osoba nalazi je jedan od glavnih preduslova za formiranje stabilnog intimnog odnosa sa drugima. Jo jedan psihoanalitiar koji se takoe bavio problemom identiteta jeste Erikson. Po njemu, kljuni period za razvoj identiteta jeste doba mladosti, na prelazu iz detenjstva u odraslo doba. To je period u kome se osoba otkriva sredinu i zahteve koje ona namee ali i svoje potrebe i stremljenja. Nakon toga pokuava da uskladi sva ta nova saznanja i bira drutvenu ulogu u koju se uklapa. Meutim, ovo nikako nije lak zadatak, pogotovo u vreme otkrivanja svojih elja i sposobnosti. U stalnom preispitivanju sebe i sveta koji je okruuje, pod pritiskom okoline da izabere svoju ulogu, osoba moe okolinu doiveti kao preteu i povui se u sebe. Oseanje nespremnosti za sledei razvojni korak, tj. za odreivanje sopstvenog identiteta, mladu osobu moe dovesti do krize. Ona se tada osea izgubljeno u mnotvu uloga ne prepoznajui nijednu od njih kao sutinski svoju. U periodu kada se razvija identitet razvija se i vrlina vernosti. Erikson je definie kao sposobnost da se odri slobodno obeana lojalnost uprkos neizbenim protivrenostima vrednosnih sistema Ukoliko se osoba u ovom periodu oseti nespremnom za izbor odreene uloge moe ui u krizu identiteta ije su krajnje posledice nedostatak vernosti i lojalnosti. Znaaj ovog perioda za dalji razvoj pojedinca Erikson naglaava i injenicom da se upravo u ovom periodu razvija vrlina vernosti. On vernost objanjava kao sposobnost da se odri slobodno obeana lojalnost uprkos neizbenim protivrenostima vrednosnih sistema Ukoliko se ne prevazie kriza identiteta osoba nee savladati ni sutinu vernosti.Oseaj sopstvenog identiteta je upravo ono to nam bez obzira na okolnosti omoguava samodoslednost i lojalnost kako prema sebi tako i prema drugima. Promiskuitetno ponaanje moe biti posledica nedovoljno jasne slike o sebi, ali isto tako i jasne ali neadekvatne samoprocene. Razvoj identiteta moe biti poremeen krizama u detinjstvu ili prihvatanjem nerealnih uverenja o sebi. Jedan od tako nastalih problema identiteta jeste nisko samopotovanje. esto se javlja kod osoba kojima su roditelji boli preterano kritini, rigidni ili perfekcionisti. Kod njih je izraena tendencija da grubo osuuju sebe i ne priznaju znaaj sopstvenih postignua ak i kada su ona oigledna. U vezi im esto nije jasno ta partner vidi u njima i ubeeni su da e biti ostavljeni im partner uvidi njihove nedostatke. Kako je u njihovim oima veza osuena na propast oni izlaze iz nje i trae novog partnera sa kojim se scenario ponavlja. Nisko samopotovanje esto je praeno oseanjem bespomonosti koje osobu nagoni da traga za osloncem. Potreba za partnerom i uverenje da e biti ostavljena zbog svojih mana osobu kao dve suprotne sile dre u zaaranom krugu stalnog menjanja partnera.

Gen za promiskuitet
Uzroci promiskuiteta, kako smo ve naveli, su razliiti i brojni. Neko bira promiskitet ne bi li pobegao od vezivanja, neko usled nejasne slike o sebi, ali da li je mogue da neko bira promiskuitet zato to je jednostavno tako roen? Ovakvo objanjenje esto koriste promiskuitne osobe u opravdavanju sopstvenog ponaanja, ali sada se ono moe uti i od strunjaka. Praenje seksualnog ponaanja 1600 identinih i dvojajanih blizanaca pokazalo je da geni igraju znaajnu ulogu u seksualnom ivotu i navikama ljudi. Rezultati ukazuju na povezanost genetskih predispozicija sa sklonostima ka prevari kod ena. Istraivanje koje su sproveli strunjaci iz Londona pokazalo je da je mogunost javljanja prevare i uputanja u vei broj seksualnih veza ak 40 % odreena genetskim nasleem. Identini blizanci ija su braa i sestre promiskuitetni imali su dvostruko vee anse da i sami postanu promiskuitetni. injenica da identini blizanci ija su braa i sestre promiskuitetni imaju dvostruko vee anse da i sami postanu promiskuitetni nedvosmisleno govori u prilog tezi da je sklonost promiskuitetu delom odreena genetskim predispozicijama U normalnoj populaciji ena anse za neverstvo iznose 22%, mada ukoliko se radi o enama ija su braa i sestre blizanci neverni svom partneru, anse za neverstvo penju se na 44%. Zanimljiv je i nalaz da ene za neversto biraju mukarce vieg drutvenog statusa. Ovaj podatak prua i jedno od moguih objanjenja zato bi ene mogle imati genetsku predispoziciju za neverstvo. Ona moe biti posledica potrebe koja se kod ena ponavljala kroz evoluciju, a to je potreba da zasnuju porodicu sa mukarcem vieg statusa. Ukoliko su ensko neverstvo i broj seksualnih partnera pod uticajem gena kako ova studija pokazuje logian zakljuak bi bio da je ovaj oblik ponaanja kroz evoluciju enama bio od koristi pa je stoga i zadran u genima. Sa evolutivne take gledita bilo bi oekivano za ene da potajno, ili ak javno, tee ka uspostavljanju veze sa mukarcem koji nosi to bolju kombinaciju gena. Istraivai koji su sproveli ovo istraivanje tvrde da ene po pravilu tee stupanju u aferu sa mukarcima vieg statusa u odnosu na njihove mueve Ipak, sistem bi propao ukoliko bi svi bili skloni prevarama jer u tom sluaju ne bi bilo dovoljno vrstih veza meu parovima, tako da postoje i oni kod kojih je prevladala potreba za stabilnou. Tri hromozoma su identifikovana kao ona za koje se veruje da utiu na verovatou odstupanja od monogamije. Istraivaki tim iz Londona nije specifikovao ni jedan gen koji bi bio presudan za sklonost ka neverstvu i poveanom broju seksualnih partnera, ali su izvestili da postoji izmeu pedeset i sto gena koji doprinose verovatnoi javljanja ovakvog ponaanja

Dupli standardi za procenu promiskuiteta

Kada se raspravlja o problemu promiskuiteta vie nego kod veine drugih problema od znaaja je ko zapravo o problemu raspravlja. Stavovi i standardi za ocenu promiskuiteta ne razlikuju se samo od jedne do druge kulture ili od jedne do druge vremenske epohe, ve i danas, od jedne do druge osobe. ak se i kod jedne osobe mogu nai razliiti kriterijumi za odreenje promiskuiteta u zavisnosti od toga na koga se odnose. Osoba sa bogatim seksualnim iskustvom retko e imati iste stavove o o tome ta je prikladno seksualno ponaanje kao neko ko se suzdrava od seksa. Takoe nije sve jedno da li se govori o promiskuitetu nepoznate osobe ili nekoga do koga nam je stalo. Ipak, najupadljiviji dupli standrdi sreu se u raspravama o mukom i enskom promiskuitetu. Bez obzira da li se radi o mukarcu ili eni, oni e otrije osuditi enski promiskuitet. Istraivanje sprovedeno u New Orleansu potvrdilo je ovu tezu. Studija je pokazala vee prihvatanje mukog prmiskuiteta od strane kako ena tako i mukaraca. Zanimljiv nalaz ovog istraivanja jeste i injenica da su ene vie od mukaraca osuivale promiskuitet kod drugih ena. Razliito prihvatanje enskog i mukog promiskuiteta je posledica vekovnog uenja o mukim i enskim ulogama, ali zanimljivo je da su upravo ene te koje najnegativnije ocenjuju enski promiskuitet. Jo jedna razlika u shvatanju mukog i enskog promiskuiteta otkrivena je u ovom istraivanju. Ispitivane su razlike u shvatanju promiskuiteta izmeu seksualno manje i vie aktivnih pojedinaca. Uopteno, blae stavove prema promiskuitetu imala je grupa onih koji su i sami bili promiskuitetniji. Ipak, kada se ispitivao odnos prema iskljuivo enskom promiskuitetu, razlika se izgubila. Bez obzira na svoje seksualno iskustvo svi ispatinici su podjednako osuivali promiskuitet kod ena, dok to nije bio sluaj sa mukim promiskuitetom. Ovi nalazi ukazuju na postojanje duplih standarda za ocenu prikladnosti seksualnog ponaanja kod ena i mukaraca. Meutim, dupli standardi koji se odnose na ene i mukarce nisu jedini. Na odnos prema promiskuitetu drugih ljudi ne utie samo njihov pol, ve i na odnos prema njima, stepen bliskosti odnosa koji sa njima imamo. U istraivanju je otkrivena jasna razlika izmeu stepena osude seksualnog promiskuiteta kada se govori o ljudima uopteno i kada se radi o prijateljima ispitanika. Iako je enski promiskuitet od veine bio izrazito negativno ocenjen, stav je bio ublaen ukoliko se radilo o promiskuitetu enskog prijatelja. Generalni stav o enskom promiskuitetu se menjao kada se odnosio na prijatelje. Izgleda da za prijatelje ipak pravila ne vae.

4.strana Promiskuitet kao oblik zavisnosti

Po nekim autorima promiskuitet bi trebalo razmatrati kao jednu od vrsta seksualne zavisnosti. Ona je vie od jake seksualne potrebe. Kod ovih osoba seks i misli o njemu tee da dominiraju ivotom osobe ometajui njenu sposobnost da se posveti radu ili formiranju zdravih intimnih odnosa. Ove osobe u emotivnom ivotu biraju jednu od dve krajnosti: ili se izoluju od svih bliskih veza stupajui iskljuivo u odnose u kojima ne postoji opasnost od emotivnog zbliavanja ili se vezuju za jednu osobu koju koriste kao paravan za svoj tajni ivot seksualnog zavisnika. Seksualna zavisnost poinje uglavnom tako to osoba gradi svoju strategiju suoavanja sa problemima i stresom zasnovanu na seksu. Umesto da bude izvor zadovoljstva sam po sebi, seks postaje utoite od ivota. Posle odreenog vremena, osoba vie ne stupa u seksualni odnos radi uitka u njemu samom, ve zbog zavisnosti od neurohemijskih promena koje se u organizmu deavaju u toku odnosa. Osobe kod kojih je dijagnostifikovan ovaj poremeaj u toku seksa doivljavaju euforiju koja se razlikuje od oseaja zadovljstva kod normalnoih osoba. Meutim, ovo je retko osveeno i zavisnici najee ne znaju ta je to to ih primorava da se iznova i sve ee vraaju odreenim seksualnim aktivnostima. Opsednutost i jaka potreba su uglavnom jedino ega su svesni. Mnogi autori navode da u javljanju ovakvog poremeaja znaajnu ulogu ima genetsko naslee. Meu obolelima postoji veliki broj onih koji u porodici imaju istoriju zavisnosti. Ipak, nemogue je odbaciti uticaj sredinskih faktora na javljanje ovog poremeaja. Analiza uslova u kojima su odrastali kasniji seksualni zavisnici dala je znaajne podatke o povezanosti zlostavljanja u detinjstvu i kasnijeg javljanja seksualne zavisnosti. ak 72% seksualnih zavisnika bilo je fiziki zlostavljano u detinjstvu, 81% je seksualno zlostavljano, a 97% je trpelo emotivno zlostavljanje. Sam nain zadovoljenja seksualne potrebe , pa ni broj seksualnih partnera nisu od presudnog znaaja za dijagnostifikovanje seksualne zavisnosti. I u normalnoj populaciji ima ljudi sa jaim seksualnim nagonom i estim mislima o seksu. Ono po emu se zavisnici od seksa izdvajaju jeste opsednutost i nemogunost kontrole sopstvenog ponaanja, kao i korienje seksa za zadovoljenje nekih drugih, neseksualnih potreba. Seksualna zavisnost moe imati razliite oblike. Za razliku od potrebe za piem kod alkoholiara, seksualni zavisnik moe svoju potrebu za seksom zadovoljiti na vie naina pa je zbog toga i lista oblika seksualne zavisnosti dua. Kao najee izdvajaju se promiskuitet, zavisnost od masturbacije i zavisonst od pornografije. Sam nain zadovoljenja seksualne potrebe , pa ni broj seksualnih partnera nisu od presudnog znaaja za dijagnostifikovanje seksualne zavisnosti. I u normalnoj populaciji ima ljudi sa jaim seksualnim nagonom i estim mislima o seksu. Ono po emu se zavisnici od seksa izdvajaju jeste opsednutost i nemogunost kontrole sopstvenog ponaanja, kao i korienje seksa za zadovoljenje nekih drugih, neseksualnih potreba. Jedan od novijih naina ispoljavanja seksualne zavisnosti jeste zadovoljvanje seksualne elje putem interneta. Zavisnici mogu svoju elju za seksom zadovoljiti i

vieasovnim pretraivanjem stranica po internetu i razmenjivanjem seksualnih poruka na interaktivnim sajtovima ili chatovima. Internet omoguava upravo ono to oni trae i to na jednom mestu : tajnost,fantaziju i instantu dosupnost. Zavisnici od seksa koji koriste internet u ove svrhe esto doive ubrzano pogoranje stanja. Oseaj slobode koji internet prua poveava spremnost na rizik usled ega se bre prelazi na ekstremnije oblike ponaanja. Meutim, ovo bi se moglo posmatrati i kao prednost interneta jer na ovaj nain oni postaju upadljiviji u realnom ivotu i problem se ranije otkriva. Bez obzira na oblik koji je zastupljen kod njih, za sve seksualne zavisnike karakteristino progresivno pogoranje stanja ukoliko se ne potrai struna pomo. Potrebu postaje sve tee zadovoljiti i vremenom seksualne aktivnosti kao i misli o seksu postaju sve ee i ekstremnije. Povremeno se javljaju faze kada seksualni nagon deluje kontrolisano i osoba vodi normalan ivot. Mogu trajati od nekoliko sati pa ak i nekoliko meseci, ali ukoliko za to vreme osoba ne potrai pomo, zavisnost se uvek vraa. Povratak starim navikama budi oseaj izdaje nad samim sobom, slabosti i griu savesti zbog neuspeha u suzdravanju od seksa. Kako nije nauila drugaije. osoba se ovih negativnih oseanja oslobaa pranjenjem u seksu i krug se nastavlja. Ovaj krug pretstavljan je u knjizi "Seksualna zavisnost" Patrika Karnsa kroz 4 etape 1. Preoukupacija - stanje u kome osoba neprestano misli na seksualni in o kom je zavisna 2. Rituali - osoba izvodi odreene rituale koji su postali uvod za seksualno ponaanje 3. Kompulzivno seksualno ponaanje - osoba nema kontrolu nad seksualnim ponaanjem koje se stalno ponavlja 4. Oaj - je ei oseaj od bilo ega drugog nakon zavretka seksualnog akta. Nakon ovoga vraa se krai ili dui period apstinencije. Ipak, i u tim periodima sve aktivnosti u ivotu osobe, osim onih koje su povezane sa seksom, su od sekundarnog znaaja. Tipino za sve oblike zavisnosti, tako i u ovom sluaju, produktivnost i kvalitet ivota trpe u najveoj meri. Ipak, najvei broj obolelih ne priznaje seksualnu zavisnost kao problem. To se uglavnom deava tek onda kada poremeaj prouzrokuje vee probleme u ivotu kao to su gubitak posla, razvod braka, hapenje ili zdravstveni problemi. Tada je mogue poeti sa tretmanom koji se po pravilu fokusira na kontrolisanje seksualnih aktivnosti i pomaganje osobi u razvoju zdrave seksualnosti. Tipino za sve oblike zavisnosti, tako i u ovom sluaju, produktivnost i kvalitet ivota trpe u najveoj meri. Ipak, najvei broj obolelih ne priznaje seksualnu zavisnost kao problem. To se uglavnom deava tek onda kada poremeaj prouzrokuje vee probleme u ivotu kao to su gubitak posla, razvod braka, hapenje ili zdravstveni problemi.