I MI IMAMO PRAVO DA ZNAMO !!!

U OVOJ BROURI ES PRONAI ODGOVOR NA BAR TRI STVARI KOJE TI DO

SADA NISU BILE BA NAJJASNIJE U VEZI HIV-A/SIDE, POLNIH BOLESTI,
NEELJENE TRUDNOE I STUPANJA U PRVI SEKSUALNI ODNOS,
ZLOUPOTREBE DROGA I PSIHIKOG ZDRAVLJA
TAMPANJE OVE BROURE JE PODRANO OD STRANE KANADSKE AGENCIJE ZA
INTERNACIONALNI RAZVOJ (CIDA) U OKVIRU PROGRAMA LOKALNIH INIJATIVA
SEKSUALNO I REPRODUKTIVNO ZDRAVLJE
Reproduktivno zdravlje podrazumeva normalni polni razvoj i sazrevanje, zadovoljavajui i
siguran seksualni ivot, razvoj zdravih, ravnopravnih i odgovornih odnosa, ostvarenje
reproduktivne funkcije na zdrav i eljen nain, kao i spreavanje oboljenja i povreda u vezi sa
seksualnou i reprodukcijom.
A jo jednostavnije to znai da:
kada se rodi ima:
Ako si deak:
Spoljanje muke polne organe:
-

glavi penisa

skrotum ili monice - kone nabore u kojima su smeteni testisi.

Unutranje muke polne organe:

-

testise - parni organi smeteni u monicama u kojima se stvaraju spermatozoidi

semevode - parni kanali koji povezuju testise i prostatu

prostatu - organ, lezda koja lui semenu tenost

mokranu cev - kanal koji vodi semenu tenost, spermatozoide i mokrau od

prostate i mokrane beike do vrha penisa

Ako si devojica:
Spoljanji enski polni organ koji se naziva stidnica i obuhvata:
-

velike i male polne usne koje predstavljaju dva kona nabora;

klitoris - izraslina veliine zrna graka koja sadri mreu nervnih zavretaka;

izlazni otvor morkane cevi;

himen - tanko kono tkivo koje se moe rastegnuti ili trajno nestati prilikom prvog
seksualnog odnosa.

Unutranje enske polne organe koje ine:

vagina - rastegljiva cev koja vodi od spoljanjeg dela tela do materice;

materica - organ krukastog oblika u koji se usauje oploena jajna elija i u

kojem se razvija plod; njen deo prema vagini naziva se grli materice;

jajovodi - parni kanali kroz koje putuju jajne elije od jajnika do materice;

jajnici - parni organi u kojima se nalaze jajne elije i u kojima se stvaraju enski
hormoni.

Kada napuni 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14 godina deava ti se polno sazrevanje pubertet, odnosno razvoj polnih lezda - jajnika kod devojica i testisa kod deaka - koji
zapoinju da lue polne hormone. Pod uticajem polnih hormona dolazi do razvoja i sazrevanja
unutranjih i spoljanjih polnih organa, kao i do pojave sekundarnih polnih odlika, odnosno
porasta dojki, uveanja testisa i penisa, i pojave polne kosmatosti. Zbog pojaane aktivnosti
lojnih lezda koe, esto nastaju akne. Prvo materino krvavljenje, kod devojica, a kod
deaka prvo izbacivanje semene tenosti iz penisa, su najznaajniji dogaaji u pubertetu i
znak su da se pubertetski razvoj i polno sazrevanje normalno odvijaju.

Da ti reproduktivni sistem normalno funkcionie.

ensko dete se raa sa gotovim kompletom jajnih elija smetenih u dva jajnika. ene su od
prve menstruacije (menarhe) do prestanka menstrualnog krvavljenja (menopauze), plodne
tokom nekoliko dana sredinom menstruacionog ciklusa. Tada se deava oslobaanje jajne
elije iz jajnika koje se naziva ovulacija. Menstruacioni ciklus je period od poetka jedne do
poetka sledee menstruacije. Ciklus poinje prvim danom menstruacionog krvavljenja. Moe
da traje od 21 do 35 dana. Kod mnogih ena oslobaanje jajne elije iz jajnika - nastaje 14.
dana pre poetka sledeeg ciklusa. To znai da se kod ena kod kojih menstruacioni ciklus
iznosi 28 dana ovulacija deava oko 14. dana menstruacionog ciklusa. Mnoge devojke ne
dobijaju menstruaciju na 28 dana. U tom sluaju gotovo je nemogue tano odrediti dan kada
se deava ovulacija. Od menopauze, ena vie ne moe da zane, niti da rodi dete.
Spermatozoidi su muke polne elije koje poinju da se stvaraju u testisima deaka od
trenutka kada on ue u pubertet. Od tada, pa skoro do kraja ivota, mukarac je sposoban da
izvri oplodnju. Nakon ejakulacije, spermatozoidi mogu da preive 2 do 5 dana u telu ene.
Pre ejakulacije, penis isputa tenost koja spermatozoidima olakava put do jajne elije. U toj
tenosti se nalaze hiljade spermatozoida!

Da moe da donese odgovornu odluku kada e i koliko da ima dece.

Oploenje je spajanje jajne elije i spermatozoida. Deava se u jajovodu. Ako se polni odnos
dogodio onda kada se u menstruacionom ciklusu ene, pod uticajem hormona, dogaa
ovulacija moe da doe do zaea. Tada se jajna elija oslobaa iz jajnika i spremna je da se
na svom putu do materice sjedini sa spermatozoidom koji e iz vagine proi kroz matericu i
dospeti do jajovoda. Dovoljan je samo jedan spermatozoid da oplodi jajnu eliju. Oploena
jajna elija putuje ka materici gde se zametak budue bebe usauje u njen zid. Ovaj proces
traje pet do sedam dana od oplodnje. Tada kaemo da je nastala trudnoa. Ovulacija se obino
deava jednom meseno. Jajna elija je posle ovulacije jo 24 sata sposobna za oplodnju. To
su tzv. plodni dani. Ako se u periodu ovulacije ne dogodi oplodnja, treba da proe mesec dana
da bi nova jajna elija bila spremna za oplodnju.
Trudnoa moe da nastane ako devojka i mladi imaju seksualni odnos a ne koriste
kontracepciju. Jedan od prvih znakova koji moe da ukae na trudnou je izostanak
menstruacije. Trudnoa koja je neplanirano nastala moe da se nastavi i zavri raanjem.

Mogue je da se trudnoa i namerno prekine. Jedno je jasno trudnoa nee sama iseznuti.
Zato se mladi par kome se ovo dogodilo nalazi pred vanom odlukom. Ovako teak problem
do tada nisu imali. Kao da su odjednom postali odrasli ljudi. Kako e reagovati njihovi
roditelji, kola, okolina, drugovi? Ako odlue da bebu zadre, ko e im pomoi da zasnuju
novu porodicu? A ako odlue da prekinu trudnou kako e to uticati na zdravlje devojke? Da
li e kasnije, kada bude elela da ima dete moi ponovo da ostane u drugom stanju? Od
neobine vanosti je da, im posumnja da je trudna, devojka potrai savet i pomo, roditelja i
zdravstvenih radnika i obavi ozbiljan razgovor sa partnerom, da preispitaju svoje odnose i
budunost veze.
Ako se trudnoa nastavi i doe do poroaja ugroeni su zdravlje majke i deteta. Usled
nedovoljne razvijenosti reproduktivnih organa i zrelosti devojke ee su komplikacije tokom
trudnoe i poroaja, a bebe jako mladih majki su obino male i nedovoljno zrele. Rizici za
zdravlje bebe postoje i kasnije jer mlade majke obino nisu iskusne i spremne za ovu novu
ulogu u ivotu. Ako se donese odluka da se trudnoa prekine, onda to treba uraditi u ranom
stadijumu trudnoe. to pre to bolje. To e smanjiti verovatnou da doe do trajnih
poremeaja reproduktivnog zdravlja, a jedna od najozbiljnijih posledica je ugroavanje
plodnosti i mogunosti realizovanja materinstva u budunosti. Trudnoa moe namerno da se
prekine u prvih 2,5 meseci (10 nedelja) na zahtev devojke ako ona ima 16 i vie godina, a uz
saglasnost roditelja ili staratelja ako je devojka mlaa.
Izbor u ovakvim situacijama je stvarno teak i ne moemo da kaemo da je bilo koja od
moguih odluka prava, i da ne nosi neki rizik. Najvanije je shvatiti da do ovakve situacije ni
ne mora da doe, tj. da se ona moe spreiti zrelim i odgovornim polnim ponaanjem. To
znai odlaganje seksualnih odnosa do onog perioda u ivotu kada je mlad ovek sasvim
siguran da ima odgovore na gore postavljena pitanja, a za one koji jesu seksualno aktivni da
upranjavaju bezbedniji seksualni odnos, tj. da pri svakom seksualnom odnosu koriste zatitu.
Mladima se preporuuje upotreba kondoma jer titi i od polnih bolesti i od neeljene trudnoe.

Da ume da odbije neeljeni seksualni odnos, da odloi, ako nisi spreman ili da
uvek koristi zatitu ako si seksualno aktivan.
Mladi ljudi se ponekad nalaze u situacijama u kojima mogu da budu izloeni pritisku da sa
nekim stupe u polni odnos. Iako ne ele, deava se da to ipak urade, i to samo zato to nisu
umeli ili nisu smeli da kau "ne". Postoji mnogo naina da odbije neeljeni ili rizian polni
odnos, a najbolji je onaj koji tebi najvie odgovara i koji te nee uvesti u jo vee rizike.
Moe da:
o bude direktan, jasan i vrst, bez objanjenja i pravdanja (Ne, kad kaem ne to zaista
znai ne.)
o da napusti situaciju
o prekine razgovor duhovitim komentarom
o da neki drugi predlog ("Zato ne bismo bili prijatelji")
Ako eli - da zadri vezu, ali da odloi seksualne odnose najvaniji je direktni, iskreni
razgovor sa partnerom. Nije jednostavno razgovarati o seksu ako partner/ka eli seksualne
odnose, a ti ne eli. Oboje imate pravo na razliite stavove. To ne znai da ne voli
partnera/ku i da ne osea seksualnu privlanost prema njemu/njoj. Ti se samo ne osea
spremnim/om za seks. Vano je da paljivo saslua svog partnera/ku i da razume
njegova/njena oseanja i onda moe da oekuje da i on/ona tebe saslua i da potuje tvoju
odluku. Zajedno ete lake nai nain da budete bliski i bez seksa.

Ako si zapoeo/la sa seksualnim odnosima postoje bezbedni naini da se sprei neeljena

trudnoa. Mladima se preporuuje redovna primena kondoma i to svaki put kada imaju polni
odnos. Kondom efikasno titi od trudnoe, ali i od infekcija koje se prenose polnim putem.
Kondom je napravljen od lateksa i obino je prekriven slojem lubrikansa koji smanjuje trenje
tokom polnog odnosa i mogunost njegovog mehanikog oteenja. A ako kondom tokom
polnog odnosa ipak pukne mladi par moe da u roku od 72 sata primeni pilulu "jutro posle".
Ove pilule se dobijaju od lekara.
HIV/AIDS I POLNE BOLESTI
ta je AIDS (sida)?
Sida - Sindrom steene imunodeficijencije ili AIDS (isto to samo na engleskom) je teko
stanje koje se razvija kao posledica ozbilnog slabljenja imunog sistema do tolike mere da on
vie ne moe da odbrani telo od infekcija. Kako bolest (sida) napreduje telo biva preplavljeno
bolestima i stanjima koja su opasna po ivot.
ta je HIV ?
HIV je virus koji prouzrokuje sidu. Njegovo ime znai virus humane imunodeficijencije a
najee se o njemu govori kao o virusu side.
Da li postoji razlika izmeu termina HIV pozitivna osoba i osoba obolela od side?
Da, postoji. HIV pozitivna osoba je osoba koja je zaraena HIV-om, ali jo nema izraene
klinike manifestacije bolesti (jo nije obolela), a osoba obolela od side je osoba koja je
zaraena HIV-om i ima izraene klinike manifestacije bolesti.
Svako ko je inficiran HIV-om razvie sidu, a svako moe biti inficiran HIV-om.
HIV ne prepoznaje rasne razlike meu ljudima, kao ni razlike u boji koe, religiji ili
seksualnoj orijentaciji. HIV prepoznaje samo mogunosti da inficira telo putem krvi , semene
tenosti ili vaginalnog sekreta.
Leenje side
Za sada je sida neizleiva bolest. Rano otkrivanje HIV-a i leenje infekcije kao
i leenje side moe produiti ivot pacijentu. Lekovi usporavaju razvoj side .
Vakcina ne postoji
Kako se HIV prenosi ?
HIV se nalazi u krvi, ukljuujui i menstrualnu krv, spermi, vaginalnom sekretu i majinom
mleku. HIV se prenosi kada se ostvari kontakt sa ovim inficiranim tenostima.
Najei naini na koji se ljudi inficiraju su seksualna aktivnost , deljenje
( zajedniko korienje ) zaraenih igala i prenoenjem sa majke na plod tokom trudnoe,
poroaja ili dojenja.
Seksualna aktivnost
Seksualna aktivnost je najei nain na koji se HIV moe preneti ako se ne
koristi kondom. Kontakt sa inficiranom krvlju, spermom ili vaginalnim
sekretom dovodi do prenoenje HIV virusa. HIV se moe preneti i oralnim
seksualnim kontaktom.
Drogiranje na iglu
Ubrizgavanje droge u telo iglom direktno unosi HIV u ogranizam.
Do infekcije dolazi kada se koristi ( deli ) inficiran pric i igla da bi se njime
unela droga , kao to su razni steroidi , heroin i kokain.
Trudnoa

Inficirane telesne tenosti od majke mogu se preneti na njeno dete tokom

trudnoe , poroaja i dojenja. Bebe roene od inficirane majke imaju 15 25 %
anse da i same budu inficirane.
Kako se HIV ne prenosi?
Mada je HIV naen u pljuvaki i suzama verovatnoa takvog prenosa praktino ne postoji,
zbog izuzetno male koncentracije virusa u tim tenostima. HIV se, takoe ne
prenosi kaljanjem, kijanjem, znojem. Ne moe se inficirati HIV-om korienjem toaleta,
tueva, pekira, telefona, boravkom na javnim mestima, pijenjem iz iste ae, noenjem tue
odee, pokrivanjem tuim ebetom, ljubljenjem, grljenjem dodirivanjem ili bilo kojim drugim
socijalnim kontaktom.
O krvi i krvnim produktima
U inficiranoj krvi naena je visoka koncentracija HIV virusa.
Ali kako se od 1985. godine krv svih davalaca testira na HIV antitela, danas je
izuzetno retko da se neko inficira primanjem krvi.
Davanje krvi je potpuno bez rizika.
Kako se utvruje HIV infekcija?
Testiranje na HIV antitela identifikuje se HIV virus tako to se otkrivaju antitela na HIV u
krvi. To su produkti odgovora na prisustvo virusa i najee se mogu otkriti u krvi 6-8 nedelja
posle infekcije. HIV negativan rezultat znai da antitela nisu naena.
ta znai biti HIV pozitivan?
Pozitivan HIV test znai da je osoba inficirana HIV virusom (naena antitela), da e ostati
inficirana itavog ivota i da moze da inficira druge .
Kako se prevenira HIV infekcija?
Korienje kondoma je pouzdan nain da se izbegne HIV infekcija.
Polno prenosive infekcije
Seks bez kondoma rizik je i za druge polno prenosive infekcije. Polno prenosive infekcije
oteuju kou i sluzokou u oblasti polnih organa i tako otvaraju direktan put za ulazak HIV
virusa.
Polno prenosive infekcije (PPI) se dele na one izazvane bakterijama, virusima, gljivicama,
parazitima i protozoama. Najee virusne PPI su genitalni herpes, kondilomi, hepatitis B i C,
HIV. Najee bakterijske PPI su hlamidija, gonoreja i sifilis. Najznaajnije parazitarne PPI su
trihomonijaza i infekcija stidnim vaima. A putem krvi se mogu preneti i HIV, hepatitisi B i C.
Kada govorimo o osnovnim simptomima polno prenosivih infekcija, ukoliko su jasno
ispoljeni, najee se navode sledee tegobe: sekret ili iscedak iz penisa, vagine ili anusa;
peckanje, arenje i bolovi u toku mokrenja ili nakon mokrenja; beliaste naslage, bradavice ili
ranice na penisu, vagini, anusu ili ustima; krvarenje u toku ili nakon seksualnog odnosa;
poveane limfne lezde u preponskom predelu; bolovi u testisima i bolovi u trbuhu, posebno u
donjem delu trbuha. Meutim, tegobe i simptomi ne moraju uvek biti prisutni. Nekada mogu
proi nedelje, meseci ili godine (naroito kod HIV infekcije) do pojave znakova bolesti.
Droga, alkohol i HIV
Korienje droge ili alkohola uzrokuje totalnu nekritinost osobe koja je konzumira i rizik da
se dobije HIV infekcija je u tim situacijama vrlo veliki.

Osobe koje su eksperimentisale sa drogom ( probale, uzele nekoliko puta ) treba sa tim
odmah da prekinu, ako ne mogu same, onda da potrae pomo strunjaka. Sa drogom na
iglu nema nikakvog eksperimentisanja. Rizik je preveliki.
Vie puta do sada smo pomenuli kondom
Dakle,
Svi smo uli za KONDOM!
Ali, znamo li dovoljno o njemu i da li umemo pravilno da ga koristimo?

KADA
ga koristiti?
UVEK! Pri svakom seksualnom odnosu!
ZATO
ga koristiti?
Zato to je jedino sredstvo zatite od dve vane stvari istovremeno: titi i od trudnoe i od svih
polno prenosivih infekcija (ukljuujui i HIV infekciju)
KAKOooooooo
PRVO KAKO
bez nelagodnosti kupiti kondom?
to ee priaj o kondomu sa svojim prijateljima. U apoteci, na trafici, u prodavnici pitaj
koliko kota kondom (i kad ti treba i kad ti ne treba), kupi ga kao to kupuje keks, okoladu,
papirna maramice ili pastu za zube.
Shvati i usvoji da je in koristiti kondom!
Proveri da li je u roku trajanja i nemoj ga drati blizu bilo kog izvora toplote!
DRUGO KAKO
ga koristiti?
Vebaj (moe i na banani, krastavcu, dezodoransu.....) dok dovoljno ne uveba.
Kesicu sa kondomom uhvatiti prstima obe ruke i u jedan kraj blago potisnuti kondom, a
kesicu otvoriti na suprotnom kraju i paljivo ga istisnuti. Uhvatiti ga za ispupenje na vrhu
(rezervoar) i istisnuti vazduh iz njega. Ovo je veoma vano jer je najei uzrok pucanja
kondoma, na kraju ili u toku samog odnosa, neistisnut vazduh u rezervoaru.
Kondom se stavlja od samog poetka seksualnog odnosa na penis (muki polni organ) koji je
u erekciji (kada je ukruen) i razmotava se do korena.
Kada se seksualni odnos zavri, nakon ejakulacije (izbacivanja sperme, koja ostaje u
rezervoaru), penis se uz pridravanje kondoma pri korenu odmah izvadi, malo se saeka da se
penis smanji i opusti, a zatim se kondom paljivo skine, vee u vor, umota u papir ili kesicu i
baci u katnu za smee.
TREE KAKO
koristiti podmazivae (ovlaivae ili lubrikante)?

Ponekad je potrebno koristiti dodatni podmaziva ili ovlaiva, jer kondom nije dovoljno
lubriciran (podmazan). U te svrhe se koriste lubrikanti na vodenoj bazi npr. vazelinski (ne
koristiti ulja, masti ili kreme).
GDE
kupiti kondom?
Najbolje u apoteci, ali moe svuda gde se prodaje a nije bio izloen nekom izvoru toplote.
DROGE
OVDE

E PRONAI OPISE DELOVANJA NAJRAIRENIJIH VRSTA DROGA U NAEM

DRUTVU,KAO I SAVETE KAKO DA UMANJI RIZIK NJIHOVOG KORIENJA.NAA
PREPORUKA JE DA SE SVAKAKO ZABAVLJA BEZ DROGA.

NIKOTIN
ta je to ?
Nikotin je aktivna supstanca duvana. Nalazi se cigaretama, cigarama duvanu za
vakanje.Biljku duvana iz June Amerike u Evropu doneo je Kristifor Kolumbo.
Kako deluje ?
Nikotin u mozgu poveava oslobaanje nekih supstanci koji utiu na oseanje zadovoljstva.
to je vie te supstance (dopamina) u mozgu, mi smo sreniji. Nakon 7 sekundi od udisanja
dima cigarete nikotin stie do mozga i odrava viu koncentraciju dopamina (zbog toga
prouzrokuje jaku psihiku i fiziku zavisnost).
Nikotin pojaava budnost, a deluje takoe stimulativno i smirujue. Ujutru deluje
stimulativno zbog apstinencije tokom sna, potom telo stie toleranciju i nikotin deluje sve vie
smirujue pri kraju dana.
Dugorone posledice
Cigareta sadri preko 4000 otrovnih supstanci koje mogu izazvati rak plua, grla,beike,
bubrega, prostate, pa i materice. Dim cigarete povezan je s bolestima srca, modanim
udarom, irevima i hroninim bronhitisom.
.
ALHOHOL
Alkoholna pia moemo podeliti na tri vrste prema sadraju etil alkohola u njima
-piva (4-7% alhohola)
-vina (10-14% alhohola)
-estoka pia (40-50% alhohola)
Koncentracija alhohola u krvi moe ii do 5% (vie od toga izaziva gubitak svesti,komu i
smrt). Koncentracija alhohola u neijem organizmu zavisi od koliine pia, teine osobe,pola
(ene su osetljivije),grae tela, metabolizma,koliine hrane u eludcu. Organizam odrasle
osobe razgradi 8,5g alhohola za sat vremena.
Dugorone posledice
Uzet u veim koliinama kroz dui vremenski period dovodi do oteenja jetre,mozga i srca,
gubitka apetita, nedostatka vitamina, impotencije, neredovnog ciklusa kod ena.

U stanjima tekog pijanstva, nakon trenjenja moe se javiti alkoholna amnezija (rupe u
pamenju).
Smanji rizik, ne koristi alkohol za reavanje problema ili za stvaranje zadovoljstva.
Alkohol e ispariti, ali problemi ostaju, a posle alkohola ih moe biti i tamo gde ih do tada
nije bilo !!!
ISPARIVAI
Isparivai su supstance ije pare kod udisanja menjaju opaanje. Mnogi proizvodu koji se
koriste u domainstvu sadre isparivae,a tu se ubrajaju lepkovi, benzin, plin.
Kako deluju?
Delovanje isparivaa je jako i moe se osetiti trenutno. Zavisno od vrste isparivaa i koliine,
javlja se euforija, napadi smeha i halucinacije. Propratne pojave su vrtoglavica, pospanost,
povraanje, bol u grudima, krvarenje iz nosa, glavobolja, potekoe s disanjem, agresivno ili
opasno ponaanje.
Dugotrajne posledice
Uestala upotreba moe dovesti do anemije, gubitka na teini, problema sa pamenjem
promene raspoloenja, depresije, problema sa jetrom i bubrezima. Smrt pri upotrebi
isparivaa moe nastupiti zbog smanjenja kiseonika u mozgu, prestanka disanja, prestanka
rada srca ili aritmije (preskakanja) srca.

LEKOVI NA RECEPT
Ako se lek koristi neodgovorno moe biti opasan po zdravlje. Najee se zloupotrebljavaju
lekovi za smirenje- benzodijazepini.
Kako deluje?
Benzodijazepini (Bensedin, Bromayepam, Xanex) se prepisuju za smirenje i spavanje i deluju
tako to usporavaju rad centralnog nervnog sistema i srca. Prepisani od lekara, uzimaju se u
pravilnim razmacima i pravilnim dozama. Ne treba ih uzimati bez lekarskog nadzora i
mogue su loe reakcije prilikom meanja sa drugim lekovima, alkoholom ili drogama.
Dugorone posledice
Benzodijazepini uzeti bez lekarskog nadzora, svakodnevno,u duem vremenskom perjodu
dovode do zavisnosti. Zavisnost se manifestuje salabom koncentracijom, usporenim radom
srca, gubitakom pamenja, pospanou i fizikom zavisnou (zbog toga se nepreporuuje
nagli prekid uzimanja, nego postepeno smanjenje doze a, zatim prekid).
Smanji rizik
Ako uzima povremeno lekove za smirenje, uzimaj ih iskljuivo ako ti je lekar to
prepisao i nikako ih ne meaj sa:
-alkoholom - ve u malim dozama moe izazvati pospanost, muku, povraanje, gubitak
pamenja

-spidom , kokainom ili nekom slinom stimulativnom drogom, jer moe dovesti do
predoziranja jednog ili drugog jer meusobno maskiraju delovanje
-sa metadonom i heroinom jer uzeti zajedno meusobno pojaavaju delovanje i deluju
sinergistiki
Kanabis marihuana, trava
ta je?
Kanabis se dobija iz biljke konoplje i to iz njenog lista i vrhova enske biljke. Moe se nai
kao smea smesa zvana hai ili lepljive crna tenost(haiovo ulje).Kanabis se moe puiti ili
oralno uzimati(jela i pia napravljena od kanabisa).
Kako deluje?
Kod puenja kanabisa dejstvo poinje odmah, a kad se pojede treba ekati 1 do 2 sata, zavisno
od hrane u elucu. Delovanje popuenog kanabisa dostie vrhunac za 20 minuta i traje 2 sata.
Pri manjim dozama dovodi do oputenosti, razgovorljivosti, smejanja, pojaava ula sluha,
ukusa, mirisa i poveanog apetita .
Kod veih doza mogue su halucinacije i paranoja, koncentracija i pamenje su smanjeni,
razmiljanja su promenjena kao i pojam o vremenu. Kanabis izaziva crvenilo oiju, suvou
usta i ubrzan rad srca.
Posledice
o Najea posledica puenja kanabisa su problemi sa pluima,kao i mogui rak plua
(kao kod duvana)
o Redovna upotreba kanabisa moe dovesti do psihike zavisnosti i potrebom za sve
veom koliinom droge da bi se postigao isti efekat.
o Poveava rizik od kancerogenih oboljenja.
o Smanjenje poroizvodnje sperme i potekoe u dobijanju potomstva kod
mukaraca,kao i poveanog rizika od steriliteta kod ena.
o Smanjenje ili gubitak seksualnog zadovoljstva.
Amfetamini
ta je?
Sintetika droga, ulinog naziva speed, u obloku beliastog praha ili kristalia.Osim
anfetamina i metamfetamina (ima ih od 6 do 10%) sastojci spida su eer, soda bikarbona,
deiji puder...Najee se mre ili guta.
Kako deluje?
Delovanje poinje kroz 15 do 30 minuta od uzimanja i traje 4 do 6 sati (nekad i 24 sata).
Speed poveava krvni pritisak, ubrzava puls i disanje, izaziva oseaj napetosti i uzbuenja,
poveanje psihike i fizike snage i samopouzdanja,ponekad i agresivnosti.
Vee doze uzrokuju nepravilan rad srca, gubljenje tenosti iz organizma, grenje, gubitak
koordinacije, nekontrolisane pokrete i kolaps.
Dugorone posledice
Produena upotreba speeda izaziva probleme sa ishranom i telesnom teinom, hroninu
nesanicu, ospu i visok krvni pritisak. U teim sluajevima mogue su psihoze, paranoje i
emotivni problemi.

EKSTAZI
ta je ?
To je sintetiki spoj, derivat amfetamina koji je najee u obliku kapsula ili tableta koja
obino sadri 60 do 120 mg supstance
Kako deluje?
Uzrokuje poveano izluivanje jedne supstance (serotoninina) u mozgu to dovodi do
pozitivnih promene raspoloenja, poveane elje za komunikacijom i dodirom, eljom za
igrom i pokretom.
Delovanje poinje nakon 20 do 90 min. nakon uzimanja, traje 2 do 3 sata i zavrava se nakon
4 do 6 sati nakon uzimanja sputanjem. Nakon sputanja efekti se oseaju jo 24 sata i vrlo su
razliiti od depresije do dobrog raspoloenja.Fiziki efekti su gubitak apetita, poveani puls i
krvni pritisak, uznemirenost,nervoza,drhtanje , promena u telesnoj temperaturi. Neki od
negativnih efekata su muka, gr vilice, krgutanje zubima i depresija nekoliko dana od
uzimanja.
Dugorone posledice
estom i poveanom upotrebom nestaju prijatni efekti ekstazi postaje iskljuivo
stimulans(kao speed), a poveavaju se negativni efekti. U ekstremnim sluajevima mogue je
teka psihika kriza sa psihotinim i paninim napadima. Tada prestanak uzimanja izaziva
iscrpljenost, depresiju, nesanicu i uznemirenost.
HALUCINOGENI
ta je?
LSDje sintetika halucinogena droga. Najee se nalazi na papiriima, ree u kristalnom ili
tenom obliku.
Kako deluje?
Delovanje LSD-a poinje pola sata do sat nakon uzimanja.Efekti i trajanje zavise od uzete
koliine-od 4 do 12 sati posle ega je mogua nesanica i promene u opaanju.
Efekti LSD-a se razlikuju od osobe do osobe, od tripa do tripa. LSD menja opaanje sveta
boje postaju intezivnije, oblici se menjaju, stvari su na dodir drugaije, esti su napadi smeha i
halucinacije-ponekad prijatne a, ponekad ne.
Po prestanku delovanja mogui su flashbackovi-snani i kratkotrajni oseaji ponovljenog
preivljavanja tripa, koji se mogu javljati i mesecima kasnije.
Posledice
Kratkotrajni efekti uzimanja halucinogena su:
uznemirenost, napetost vilice, munina, povraanje, zbunjenost, preosetljivost na
muziku,buku, umove,strah i panika.
Halucinogeni mogu i pri jednoj dozi dovesti do promene percepcije ivota i stvarnosti i
dejstvo zavisi od kompletnog stanja korisnikove svesti pre uzimanja droge, kao i okruenja
(okolina,okolnosti i ljudi kojima je korisnik okruen). Loa iskustava mogu izazvati trajne
posledice i oteenja nervnog sistema.

KOKAIN
ta je?
Kokain je derivat junoamerike biljke koka,a na ulici se pojavljuje kao beli prah gorkog
ukusa i anestetikog delovanja pomean sa skrobom, puderom, eerom, amfetaminima...
Obino se uzima mrkanjem,ali se moe nai i u obliku kristala slobodne baze (kreka) koji se
pui.
Kako deluje?
Kokain je najjai prirodni stimulans koji pojaava budnost i koncentraciju, raspoloenje,
samopouzdanje i seksualnu elju.
Delovanje poinje vrlo brzo, traje relativno kratko(20-40 minuta), a ukljuuje ubrzan rad srca
i disanje, povean krvni pritisak i telesnu temperaturu i proirene zenice. U veim koliinama
izaziva neuraunljivo ponaanje,strah,paranoju i agresivnost.
Posledice
Produeno mrkanje moe dovesti do hronine upale sluznice, oteenja nosne pregrade i
gubitka ula mirisa. Kokain vrlo brzo izaziva snanu psihiku zavisnost, a krek razvija i
elemente fizike zavisnosti. Simptomi odvikavanja ukljuuju jaku elju za drogom, apatiju,
depresiju, paranoju, nervozu, gubitak seksualne elje i nesanicu.
HEROIN
ta je ?
Opijum je sueni sok dobijen iz posebne vrste maka, a izmeu ostalog sadri opijate: morfin,
kodein i druge. Heroin je sintetiki derivat morfina, a u mozgu se pre vezivanja metabolizira
natrag u morfin. Deluje puno bre od morfina jer nije topljiv u mastima.
Potpuno isti heroin je bele boje i gorkog ukusa, topljiv u vodi. Ulini heroin (hors, uto) je
smekaste boje i sadri od 7 do 10% iste supstance, dok su ostatak druge materije: eer,
skrob,kakao, brano, bebi puder, ponekad i otrovi kinin i strihnin.Ovaj heroin nije topljiv u
vodi, pa se za otapanje koristi kiselina - obino limunska.istoa heroina jako varira, to je
esto uzrok smrti od predoziranja. Heroin se umrkava puenjem (zagrevanjem heroina na
staniolu i udisanjem njegovih para) ili ubrizgava injekcijama (intravenski ili potkono).
Puenjem heroin stie do mozga za 7 sekundi, najai efekat se oseti posle 10-ak minuta, dok
je kod intravenoznog uzimanja to 10 sekundi.
Kako deluje ?
Odmah nakon uzimanja nastaje euforian talas koga prate oseanja oputenosti i toplote,
sigurnosti, nestajanja bola, teskobe i napetosti. Ljutnja,frustracije i agresivnost nestaju, a
javlja se sigurnost i ljubav prema sebi.Ponekad, posebno kod prvih uzimanja mogua je muka
i povraanje.
Heroin je depresor centralnog nervnog sistema: usporava srce, disanje, smanjuje krvni
pritisak.Osim prevelike doze,veliki rizik kod uzimanja heroina posle alhohola ili tableta za
smirenje zbog usporavanja disanja moe dovesti do nesvestice i smrti.
Dugorone posledice
Heroin izaziva vrlo jaku fiziku i psihiku zavisnost!!!!

Simptomi apstinencijalne krize ukljuuju nemir, bolove u miiima i kostima, nesanicu,

proliv, znojenje, povraanje i traju 7 do 10 dana, ali ponekad i due.
Dugorona upotreba stvara toleranciju: potrebne su sve vee koliine za postizanje euforinog
efekta, koji posle izvesnog vremena potpuno nestaje pa se heroin uzima samo radi olakanja i
da bi se izbegli neprijatni psihiki i fiziki simptomi.
Korienje prljavih igli i ostalog pribora za ubrizgavanje i seksualni odnosi bez zatite dovode
do zaraznih bolesti: hepatitisa B i C, AIDS-a, tetanusa ...Umrkavanje oteuje sluznicu nosa.
Ostale fizike posledice su propadanje vena, oiljci, bakteriske infekcije krvotoka, irevi,
razliite upale plua i tuberkulozu.
METADON
Metadon (kod nas poznat pod komercijalnim nazivom Heptanon) je sintetiki opijat. Koristi
se za leenje heroinskih zavisnika,ali i sam izaziva jaku zavisnost. Za razliku od heroina
uzima se oralno, a delovanje mu je neto slabije ali dugotrajnije od heroina (24 do 72 sata)
zavisno od doze i tolerancije.
MENTALNO ZDRAVLJE
Mentalno zdravlje je nain na koji ljudi misle, oseaju i susreu se sa ivotnim
situacijama. Ono utie na nain kojim ljudi se suoavaju sa svakodnevnim stresom, kako se
odnose jedni prema drugima i kako donose odluke vane njima samima i onima koji ih
okruuju. Svi aspekti naih ivota su pod uticajem mentalnog zdravlja: mentalno zdravlje
utie na nain na koji osobe sagledavaju sebe, svoje ivote kao i druge i njihove ivotne
situacije; ono je vano u svakoj fazi tokom ivotnog ciklusa.
TA SU PROBLEMI MENTALNOG ZDRAVLJA?
Problemi mentalnog zdravlja su veoma esti. Smatra se da svaka etvrta osoba u svetu ima
neki problem mentalnog zdravlja; to su one osobe koje ne mogu da na zdrav nain misle, da
se oseaju ili ponaaju ime pre svega sebi stvaraju probleme u svakodnevnom ivotu, ali i
drugima oko sebe. Javljaju se problemi u odnosima sa ljudima, u koli, kvalitetu ivota.
Mnogi ljudi sa problemima mentalnog zdravlja su neshvaeni i izolovani, vrlo esto rtve
diskriminacije. Novine, televizija, radio, knjige pune su primera koji na alost kvare sliku o
ovim ljudima i vrlo esto doprinose da se oni jo manje shvate i prihvate.
Svrha ove broure je da ukae da mladih sa ovim problemima ima oko nas, da povremeno i
sami imamo ovakve probleme, a da postoje naini da se to prevazie i da ivot ponovo bude
onakav kakav sebi najvie elimo.
Vano je zapamtiti da mentalna bolest nije nastala niijom krivicom, nije znak slabosti i
nemoi i nije razlog stida. Sagledavanje neijeg problema i izvoenje olakog zakljuka da je
neko mentalni bolesnik ili udak je nepravedno i usko salgedavanje koje onemoguava
pruanje pomoi.

KAKO PREPOZNATI PROBLEM MENTALNOG ZDRAVLJA?

DEPRESIJA
Depresija je snieno ili loe raspoloenje i predstavlja stanje kada se mlada osoba osea
beznadeno, nemotivisano, bezvoljno, stalno iscrpljeno. Ona utie na san (ili previe
spavanja ili premalo spavanja), apetit (ili povien ili snien) i telesno zdravlje (bez snage,
stalno umorno). Mladi koji su skloni obolevanju od depresije ili ve imaju depresiju poseduju
negativno misle sopstvenom telu i linosti i imaju nisko samopotovanje. esto je naznaena
i anksioznost (napetost bez jasnog razloga). Oni obino tragaju za smislom ivota i imaju
ideju da je taj smisao privremeno izgubljen.
SAMOUBISTVO MLADIH
Nije neobino da su mladi preokupirani pitanjima smrti kao i razmiljanjima o tome kakav bi
efekat na njihovu sredinu izazvao njegova ili njena smrt. Na sreu, mladi ljudi ipak vie o
tome samo razmiljaju, a takvi pokuaji su uvek udrueni sa ozbiljnim problemima mentalnog
zdravlja i ukazuju na prisustvo poremeaja mentalnog zdravlja (obino depresije, ali i nekih
teih poremeaja).
Uzroci pokuaja samoubistva kod mladih ljudi su naalost esto nebitni i nedovoljno jaki
odraslima, a kda se se dese onda se svi zaude i uplae. Zato treba vrlo ozbiljno shvatiti
svaku pretnju mladog oveka kao i svaku njegovu crnu ideju ili slutnju. Raskid sa mladiem
ili devojkom, loa ocena u koli ili svae sa roditeljima mogu biti provocirajui faktor kod
onih mladih koji imaju probleme sa raspoloenjem, prihvatanjem sebe ili sopstvene situacije.
Ideje o samoubistvu kao i priprema za to su ea kod one dece i mladih koji su izloeni
svakodnevnom stresu ili su ve ranije imali sline pokuaje. Znaajne stresove i faktore rizika
ine razvod, porodina neslaganja, fizika ili seksualna zloupotreba kao i korienje droga i
alkohola. Pokuaj samoubistva druga ili lana porodice je takoe vrlo znaajan faktor. Na
sreu, veliki broj pokuaja suicida biva neuspean, ali svaki pokuaj je oajniki vapaj za
pomo.
Zato, kada vam se poali drug ili drugarica, roak ili bilo ko drugi da ima ovakve ideje
shvatite ga najozbiljnije i posavetujte ga da sam ili sa vama potrai pomo strunog
lica.
ANKSIOZNOST
Anksioznost znai stalnu i nerealnu zabrinutost za sve vidove svakodnevnog ivota. Osoba se
osea kao da mu je tesna sopstvena koa, ne dri ga mesto, smetaju mu mnoge stvari koje mu
do skoro nisu smetale, bezrazlono je zabrinut i za neke sasvim obine stvari. Vrlo esto ima
problema sa spavanjem ili ne moe da lako zaspi ili se rano budi, uvek umoran i nedovoljno
naspavan. esta je pojava i fizikih simptoma mladi sa anksioznou imaju oseaj da im
srce ubrzano kuca, da creva ubrzano rade, dlanovi su im esto mokri i oseaju trnjenje ili
marce u rukama i nogama. U miiima se osea tenzija, a nisu retki i podrhtavanja ruku ili
glasa.
Anksioznost ili bezrazlona napetost hrani samu sebe i ukoliko se ne reeva moe prerasti u
panine napade kada osoba gotovo gubi dah i ima doivljaj da e joj srce stati. Mogu se
razviti i fobija ili opsesivno-kompulzivni poremeaj.

PANINI NAPADI
Panini napadi su iznenadni i neoekivani ispadi intezivnog straha. Osobe mogu da se osete
kao da im nedostaje daha, da im srce udara jako u grudima. Vrlo esto se ovakva stanja mogu
povezati sa strahom od infarkta srca ili drugih tekim i smrtonosnih stanja. Kada se jednom
pojavi mladi kasnije stalno strepe i ive u strahu da e se takve epizode ponovo javiti i
problem postaje njihova svakodnevnica.
OBSESIVNO-KOMPULZIVNI POREMEAJ
Osoba sa ovim problemom osea da gubi kontrolu nad sopstvenim mislima koje su po
sadraju uznemiravajue i koje se zovu opsesije. Takve misli produkuju nepodnoljivu
anksioznost koja se jedino moe zaustaviti odreenim ritualima (nesvrsishodnim radnjama).
Tako mladi na primer moraju da provere stvari po sto puta, ili peru ruke posle svakog
korienja ili imaju neobuzdanu potrebu da broje sve to vide. Ovakvi rituali je
onesposobljuju da normalno ivi i ona postaje njihov rob jer ima stalnu potrebu da ih
ponavlja, a nije u stanju da im se odupre.
FOBIJE
Fobija je nerealan strah od odreenih situacija ili objekata. Mogu dovesti do ozbiljnih
problema u funkcionisanju. Poznata fobija je agorafobija ili strah da se izae na otvoren
prostor koji primorava osobu da stalno bude u kui. Druge fobije mogu biti od ivotnja,
visine, letenja i sl.
PROBLEMI PONAANJA
Probleme ponaanja odlikuje namerno ponaanje kojim se nanose povrede drugih osoba ili
njihove imovine. U takve oblike ponanja spadaju siledijstvo, namerno izazivanje tua,
iznuivanje ili nasilniki napadi, izraena neposlunost, grubost, nesaradnja i otpor prema
autoritetu, jaki napadi besa i nekontrolisanog gneva, unitavanje imovine, podmetanje poara
i surovost prema drugoj deci i ivotinjama. U odnosu na sredinu u kojoj se javljaju, kao i u
odnosu na vrstu ispoljenog ponaanja, poremeaji ponaanja se dele na one koji se javljaju
iskljuivo u porodinoj sredini, one koji se javljaju samo u grupi vrnjaka, one koje osoba
sama sprovodi bez saradnje drugih. U porodinoj sredini takva deca kradu iz kue (novac ili
predmeti), imaju destruktivno ponaanje prema pokustvu (lomljenje igraaka ili ukrasa,
cepanje odee, grebanje po nametaju ili unitavanje vrednih stvari), a nasilje moe biti
usmereno samo prema lanovima porodice (ali ne i drugima). Van porodice nasilja su
usmerena na druga lice, tuu imovinu, a takvi mladi ne oseaju saaljenje ili empatiju prema
patnji koju izazivaju ljudima iz okoline.
VRANJAKO NASILJE
Vrnjako nasilje (VN) podrazumeva fiziko, emocionalno i socijalno ponaanje koje je
namerno, kontroliue i sa ciljem povrede druga odnosno vrnjaka. Ovakav oblik ponaanja je
nauen, i moe se primetiti kod dece na najranijem uzrastu. Ovaj oblik nasilja moe biti
direktan i indirektan; direktno vrnjako nasilje je oigledno, posledice se uoavaju odmah i
ee je meu deacima; indirektno nasilje (izbegavanje, zadirkivanje i sl.) je mnogo tee
indetifikovati i ee je kod devojica. Vrnjako nasilje karakterie neravnotea izmeu rtve
i nasilnika. Taj nesklad proizilazi izmeu razlike u visini, snazi, verbalnim vetinama,
popularnosti ili polu. rtva nasilja se osea odbaenom, beznadenom i nesposobnom za
odbranu. Vrnjako nasilje podrazumeva i udaranje, prozivanje, zastraivanje, uznemiravanje,
utiranje,ogovaranje, zadirkivanje i dr.

PROBLEMI ISHRANE
Prejedanje uzrokovano napetou, nepravilna ishrana i izbegavanje hrane u cilju dranja dijete
su esti problemi mladih. Anoreksija i bulimija se odlikuju preokupacijom hranom i
izmenjenim stavom o sopstvenom fizikom izgledom. Osoba sa anoreksijom je preokupirana
svojim fizikim igledom, za sebe misli da je debela i ako telo izgleda realno vrlo mravo.
Mlada osoba sa anoreksijom je obino perfekcionista i neko ko postie visok kolski uspeh.
Simptomi bulimije se razlikuju od simptoma anoreksije. Mladi prodrljivo uzimaju ogromne
koliine visoko kalorine hrane, a kasnije u cilju proiavanja tela od takve hrane izazivaju
namerno povraanje ili koriste lekove za izazivanje stolice. Ova prederavanja vrlo esto idu
udrueno sa ozbiljnim dijetama, pa se telo izlae opasnim variranjima u telesnoj teini.
UZROCI PROBLEMA MENTALNOG ZDRAVLJA
Brojni faktori dovode do problema mentalnog zdravlja. I vrlo retko se moe pronai
najodgovorniji ve je obino u pitanju kombinacija. Smatra se i da su neki ljudi skloniji od
drugih da razvijaju ovakve probleme, odnosno da je njihova otpornost na svakodnevne
stresore manja, odnosno imaju slabije razvijene vetine prevazilaenja probema
svakodnevnice.. Problemi u porodici, sklonost prikrivanja istinskih oseanja i vaspitavnje da
oseanja treba guiti i kriti, stresogeni dogaaji (velike druteven krize, ratovi i sl), bioloke
promene u mozgu, geni samo su neki od faktora.
KAKO SE MOE POMOI?
Pomo moe biti u vidu samopomoi, individualni rad sa strunjakom, grupni rad sa vie
mladih sa slinim tegoba, ili poseta strunjacima u okviru nekih institucija (npr. Savetovalita
za mlade pri Domu zdravlja, Dispanzeri za mentalno zdravlje ili psihijatrijske bolnice
dnevne ili stacionari). Pomo moe pruiti i lan strunog tima kole, internata ili doma u
kojem dete ivi (psiholog, pedaogog, vaspita, nastavnik i sl).
Savetovanje, psihoterapija, razgovor sa profesionalno obuenim strunjacima,
pshoterapeutima je najei oblik rada sa mladima sa problemima mentalnog zdravlja.
Psihoterapeuti su ljudi koji su obueni da naue mlade ljude da bolje razumeju i prihvate sebe.
Razgovori mogu da se obavljaju jednom ili vie puta tokom nedelje u zavisnosti od sloenosti
problema ili terapijske opredeljenosti terapeuta.
Bolniki tretman problema mentalnog zdravlja sprovodi se samo onda kada mlada osoba, a i
njena okolina nije u stanju da nosi breme problema i kada postoje opravdani razlozi za to
(bezbednost, teina problema, saradnja sa okolinom). Bolniki tretman je ogranienog
trajanja i uvek se sprovodi u dogovoru izmeu lekara, deteta i roditelja. Davanje lekova je
takoe poslednja linija odbrane od problema mentalnog zdravlja i sprovode ga iskljuivo
lekari. Uz redovnu i kontrolisanu primenu lekova izbegavaju se neeljeni efekti terapije i
mlada osoba je bezbedna.10
TA MOGU DA URADE PRIJATELJI ILI ROACI?
Ukoliko neko nama blizak ima probleme mentalnog zdravlja teko je posmatrati
njegove/njene probleme a ostati ravnoduan ili se praviti da iste ne primeujemo. I za nas
moe biti jako bolno kada posmatramo da neko u naoj blizini pati, ili se osea odnosno
ponaa udno. Pruiti pomo drugu, rei mu da se brinemo, ponuditi mu da porazgovarate u
poverenju su samo neke od stvari koje moete uraditi. Ukoliko vam prijatelj kae stvari koje
vas zabrinu (da planira da se povredi ili povredi nekog, da mu ivot nije vredan i vaan) bolje
je da to podelite sa nekom starijom i iskusnijom osobom od poverenja nego da uvate tajnu ili
drite u sebi.

NIKO NIJE UINIO VEU GREKU OD OSOBE KOJA NIJE PREDUZELA NITA
ZATO TO JE MOGLA DA UINI MALO Edmund Burke
KAKO DA POBOLJATE SVOJE MENTALNO ZDRAVLJE?
Fizika aktivnost
Fizika aktivnost pomae aktiviranju tela i postizanju boljeg zadovoljstva sopstvenim i
oseanjima i funkcionisanju. Svakodnevnim vebama ublaavate stres i proizvodite neke
materije koje vam pomau da se bolje oseate. Dovoljno je 30 minuta do 1 sat vebi koje e
vam pomoi da se bolje oseate.?
Tehnike asertivnosti
Ukoliko ste maltretirani od strane bilo koje osobe iz okoline najmanje to moete da uradite
za sebe jeste da se obratite osobi od poverenja i da tu muku podelite. Svako trepljenje
maltretiranja u sebi dovodi do stvaranja besa ili anksioznosti koje e samo ekati prigodnu
situaciju da se ispolji. Dugotrajno trajanje straha, tuge ili besa u vama spreava vas da
odravate dobru koncentraciju ili panju, da se veselite ivotu i da budete radostni.
Uspostavljanje ciljeva
Vano je da u svakom momentu znate ta su vam ciljevi i kratkroni i dugoroni i da se svaki
dan trudite da uradite neto lepo za sebe. Uinite dobro delo drugome, uradite neto lepo zbog
ega ete se kasnije oseati dobro su male stvari, a pomai vam da se oseate bolje.
Pokazivanje oseanja
Javno prikazivanje oseanja ljutnje, tuge ili besa vam pomae da prevaziete traumtska
situacije. Kada god se oseate tunim ili nesrenim bolje je isplakati se i to pred osobom od
poverenja nego uvati u sebi to kao tajnu. Kada ste besni, bolje je uraditi teke fizike vebe
(sklekove, unjeve, trbunjak)i ili porazgovarati sa nekim nego to drati u sebi ili povreivati
druge oko sebe. Suzbijanje oseanja tuge ili napetosti moe prouzrokovati stres koji vodi
tenziji i anksioznosti.
Suoavanje sa problemom
Kada stvari krenu loe, ignorisanje problema ili ekanje da se problem sam po sebi rei je lo
nain suoavanja sa istim. to pre krenemo da se suoavamo sa problemom pre e se on
razreiti.
NE OKLEVAJTE, UKOLIKO IMATE PROBLEM PORAZGOVARAJTE I PODELITE GA
SA NEKIM!
12