SADRAJ:

TRUDNOA
Upala jajnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4

POROAJ
Mentalno-higijenski pristup trudnoi i roditeljstvu . 6
Oi su ogledalo gena predaka. . . . . . . . . . . . . . . . 8
Vebe za ruke i gornji deo lea . . . . . . . . . . . . . . 10

SAVET PEDIJATRA
Anemija uzrokovana nedostatkom
gvoa kod dece . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12
Celijana bolest . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14
IZLOG . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18

PITANJA I ODGOVORI
Kako da pomognete detetu
da spava dovoljno . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20

ISHRANA
Med je sladak, med je zdrav . . . . . . . . . . . . . . . . 22

BEBAC.COM
Kako da odgajam blizance? . . . . . . . . . . . . . . . . 24

HALOBEBA
Razvijanje samopotovanja
kod deteta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26
KNJIGE ZA DECU

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28

FILMOVI ZA DECU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
MINI FACEBOOK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32

Godinja pretplata na asopis Bebin izbor:

Pretplata se odnosi samo na trokove potarine jer je asopis besplatan,
a iznos je 210 dinara za svih 6 brojeva u 2011. godini.
Popunite optu uplatnicu na sledei nain:
Uplatilac: Ime, prezime i adresa
Svrha uplate: ptt trokovi
Primalac: Milorada Jovanovia 5, Beograd
Iznos: 210,00
Raun primaoca: 265 0000000 641 514-42
Kopiju uplatnice poaljite na nau adresu:
Emisar d.o.o. Milorada Jovanovia br. 5, 11147 Beograd,
faks: 011/35 35 349 ili e-mail: office@bebinizbor.com

Osniva i izdava: Emisar d.o.o.

Milorada Jovanovia 5, 11147 Beograd
tel: 011/35 35 331
fax: 011/35 35 349
www.bebinizbor.com
oce@bebinizbor.com
Direktor: Rade Stojkovi
Urednitvo:
Rade Stojkovi, Danka Trifunovi
Redakcija:
Danka Trifunovi, Ana Kosti, Irena Spasovi
Lektor-korektor: Danka Trifunovi
Struni saradnici: dr Ljiljana Koljaja
-specijalista pedijatrije, dr Dejan Bokovi,
spec. dr Vesna Vukovi-deiji psihijatar,
Ranko Vukovi-dipl.def. -logoped, ivka
Vlajkovi-nutricionista, mr ph spec Danijela
Pecarski-mr farmacije, dr sc Jasmina
Vuksanovi-logoped, dr Jelena Raki
Milanovi, mr sc med-zijatar, Dragana
Kolakovi-vii zioterapeut i tnes instruktor,
Nada Lazi-dipl. def. i via med. sestra,
doc dr sc med Nevenka Raketi-naelnik
pedijatrije, dr Danijela Todorovi- pedijatar,
dr Miroslava arac-spec. pedijatrije,
dr Ljubica Presetnik-specijalista ginekologije
i akuerstva, dr Sandra Radovi-ginekolog,
Milanka etina-dipl. mol. biolog i ziolog,
M.Sc primenjene genetike
Saradnici i prijatelji: Halobeba, Bebac.com,
Zdravstvena ustanova Pharmacity,
Masel group d.o.o.
Kratke izreke preuzete iz knjiga
Velika oekivanja - Tom Berns,
Prijateljstvo i Hvala ti mama - En Dods
Graki dizajn:
CORETEC, Ana Kosti i Danka Trifunovi
tampa: Rotograka, Subotica
Distribucija: Emisar d.o.o.
Marketing: 011/ 35 35 341
oce@bebinizbor.com
Oglaavajui se u Bebinom izboru imate
priliku da se obratite irokom krugu
potencijalnih klijenata.
CIP-Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
613/614
ISSN 1820-7170 - Bebin izbor
COBISS.SR-ID 146773772
Oktobar 2011
Redakcija ne odgovara za sadraj i istinitost objavljenih
reklamnih poruka, sponzorskih strana i marketinkih
nastupa naih klijenata. Za sluajne i nenamerne greke
u toku tampe redakcija ne snosi odgovornost.
Sve dobijene fotograje se ne vraaju i mogu se bez
nadoknade koristiti u svrhu ilustracije asopisa, a po
slobodnoj proceni redakcije da se objavljuju u odreenim
rubrikama. Po dobijanju fotograja smatraemo da ste
dali saglasnost za njihovu objavu.
Molimo roditelje da se pre slanja fotograja upoznaju
sa Zakonom o javnom informisanju.
www.parlament.gov.rs

Trudnoca

Dr Sandra Radovi
specijalista ginekologije i akuerstva
DZ Jedro, Jurija Gagarina 14,
Novi Beograd, 011/ 715 0715

UPALA JAJNIKA
Upala jajnika je esta pojava kod ena i to najee u starosnoj dobi od 24. 40.
godine. Nastaje kao posledica infekcije, a tome esto potpomau i drugi faktori,
kao to je dugotrajno sedenje na hladnoj podlozi, boravljenje u hladnoj prostoriji,
noenje mokre odee (obino kupai kostim) i slino.
Uzronici upale
Najei uzronici infekcija su bakterije (stalokoke, streptokoke, eerihija koli...) ali i seksualno prenosivi mikroorganizmi (ureaplazma,
mikoplazma, hlamidija, gonokok), gljivice (iz roda
candide najee), paraziti (trihomonas vaginalnis...), virusi (npr. citomegalovirus). Put prenoenja uzronika je obino ascendentni (iz
mokranih kanala, debelog creva, sa koe, prilikom seksualnih odnosa preko vagine, grlia i tela
materice, do jajovoda i jajnika). Ali, moe biti i
tzv. Per continuitatem (od okolnih tkiva i organa,
direktno do jajovoda i jajnika). Upravo zbog toga,
najei faktori rizika su, sem neadekvatne line
higijene, jo i: esto menjanje seksualnih partnera, odnosi bez zatite (ovo posebno vai za seksualno prenosive bolesti), imunosupresija (uroena ili steena), ginekoloke intervencije (biopsije, prekidi trudnoe), poroaji, korienje vaginalnih kontraceptivnih sredstava, korienje vaginalnih tampona tokom menstrualnog krvarenja.
Primeeno je da su ee upale tokom menstruacije, jer je menstrualna krv dobar medijum za
razmnoavanje mikroorganizama.

Upala jajnika moe biti akutna i hronina.

Najei simptomi akutne upale su: jaki bolovi
u donjem delu trbuha i maloj karlici, napetost u
donjem delu trbuha, pojaana vaginalna sekrecija izmenjene boje i mirisa, bolni odnosi (dispareunija), esto poremeaj opteg stanja (poviena
telesna temperatura, slabost, malaksalost, gubitak apetita, munina, gaenje, povraanje). Najei simptomi hronine upale jajnika su: povremeni ili stalni tupi, titei bolovi u maloj karlici
koji se esto propagiraju ka krstima, pojaana
vaginalna sekrecija, bolni odnosi. S obzirom da
hronina upala jajnika nastaje usled neleenih ili
neadekvatno leenih akutnih upala, esto je
komplikacija hronine upale pojava priraslica u
predelu jajnika i jajovoda, te zaepljenost jajovoda i sterilitet. Posebno treba izdvojiti upale
jajnika koje prolaze asimptomatski ili sa vrlo slabim simptomima (povremeni, neodreeni bolovi
u donjem delu trbuha i krstima, povremena pojava pojaanog vaginalnog sekreta...) a najei
uzronici su seksualno prenosivi mikroorganizmi.
Naime, u 50 % sluajeva upale izazvane ovim
uzronicima ne daju kliniki jasnu sliku. To ote-

Trudnoca
Leenje
Leenje upale jajnika se sastoji u mirovanju,
primeni antibiotske i analgetike terapije, a u sluajevima komplikacija i hirurkim metodama.

Prevencija

ava dijagnostikovanje i odlae adekvatno leenje, to esto ima za posledicu pojavu komplikacija, obino sterilitet.

Dijagnostikovanje
Dijagnostikovanje upale jajnika postie se na
osnovu anamneze, klinike slike, ginekolokog
pregleda (palpatorni i ultrazvuni pregled), laboratorijskih pretraga (krvna slika, parametri zapaljenja, mikrobioloka ispitivanja), a u krajnjem
sluaju laparoskopski.

Prevencija se sastoji u sprovoenju intimne higijene, izbegavanju rizinih seksualnih

kontakata, redovnim ginekolokim pregledima,
ime se poveava uestalost ranijeg dijagnostikovanja i blagovremenog leenja upalnog
procesa.

Poroaj

Nada Lazi
dipl. defektolog i via medicinska sestra,
autorka prirunika za trudnice
- Od zdravih roditelja
do zdravog potomstva

Mentalno-higijenski

pristup trudnoci
i roditeljstvu
Mit o materinskom instinktu
Protiv postojanja materinskog instinkta govore: antropoloke studije i istraivanja, istraivanja i eksperimenti sa
ivotinjama, fenomen zlostavljanja dece i edomorstva...
Doivljaj nekih ena neposredno pred poroaj ili odmah posle njega o tome da ne oseaju nikakvu ljubav
prema detetu koje oekuju ili su upravo dobile, kod
njih produkuje krivicu i doivljaj sebe kao loih majki,
remetei normalan tok stvari i postepeno afektivno vezivanje koje bi inae, s vremenom, nastupilo izmeu njih
i beba.
ta kau etolozi: dilema materinski
instinkt, materinsko ponaanje
Bebasti izgled mladuneta (malene zike mere,
srazmerno vea glava, krai udovi, na glavi istureno elo, razmaknute oi, isturene i zaobljene jagodice, nespretnost mladuneta u pokretima i kretanju, deiji pla)
sve to izaziva tipini afektivni i bihejvioralni sklop
reakcija, elju za bliskim zikim kontaktom, noenjem,
ljuljanjem, maenjem, zatitom...Bebasti izgled slui
kao pokreta, okida materinskog ponaanja.
Materinska osetljivost
To je pojaana svesnost o postojanju deteta,
spremnost da se odmah reaguje na detetove signale i
visoka prijemivost za signale koji dolaze od deteta.
Osetljiva mati je spremna da primi bebine signale,
da ih pravilno interpretira i reaguje na njih, bez veih
odlaganja
Neosteljiva mati, za razliku od osetljive, skoro uvek
sama zapoinje interakciju sa detetom, ili intervenie prema svojim eljama, raspoloenjima, ne obazirui se na
detetovo traenje
Posledice materinske (ne)osetljivosti
Deca osetljivih majki su sigurnija, u stanju su da
istrauju nepoznata mesta koristei pritom majku kao
izvor sigurnosti, prihvataju kratkotrajna odvajanja od
majki.
Negativne posledice neosetljivosti kod deteta
se stvaraju: oseanje nesigurnosti, straha, oseanja
ugroenosti, psihozioloke smetnje.
Razlozi smanjene materinske osetljivosti: umor
majke, depresivna raspoloenja, zaokupljenost drugim
aktivnostima, pogreno tumaenje detetovih signala usled svojih psiholokih potreba i odbrana, odbijanje da

se prilagodi detetovom ritmu, potreba nekih majki za

konstantnom kontrolom svojih beba...

Hranjenje i frustracije pri hranjenju

Rigidnost u sprovoenju pravila ishrane izaziva detetovu zioloku nelagodnost, napetost, est i produen
pla, psihosomatske varijacije telesne teine i poremeaje
ishrane. Prerano odbijanje od dojki, majino nestrpljenje
pri dojenju, nedovoljna osetljivost na detetove poruke
da je gladno, netolerantnost za detetove manipulacije
sa bradavicama, mogu da uslove pojavu anoreksije kod
odojeta, kao i u kasnijim fazama detetovog razvoja.
Faze razvoja ranog emocionalnog odnosa
dete-roditelj
Od roenja do 2. meseca: deca socijalno reaguju
skoro prema svakoj osobi od 2. do 7. meseca: deca
direktno socijalno reaguju uglavnom na lanove porodice
Od 6. do 8. meseca dete je razvilo ve jasnu
privrenost prema majci, boji se nepoznatih osoba (strah
8. meseca, ili anaklitiki strah) i buni se zbog odvajanja
od majke
Posle 8. meseca, detetu simbiotski odnos sa majkom postaje sve manje potreban. Ono se polako odvaja
i individualizuje, kako u odnosu sa majkom, tako i
u odnosu na druge znaajne osobe, to predstavlja
proces separacije i individualizacije. U tom procesu
upoznavanja okoline, ono je stalno suoeno sa pretnjom
gubitka objekta, odnosno majke, a reakcija deteta na
ovaj pretpostavljeni gubitak je separacioni strah. Za
lake prevazilaenje separacionih strahova mnoga deca
koriste prelazne objekte (lutku, plianog mecu ili neku
drugu mekanu igraku).

Roditelj i dete: jednosmerni ili dvosmerni

uticaji? Ko tu koga vaspitava?
Dva naina uticaja deteta na roditelje:
Karakteristikama svog razvoja i promenama koje vremenom nastupaju i koje su zajednike za svu
decu (u poetku kod deteta preovladava aktivnost i
redukcija stimulacije, a kasnije reaktivnost i traenje
stimulacije iz okoline. Dete informie svoje roditelje o
svojim mogunostima, eljama i ogranienjima, karakteristinim za dati uzrast).
Jedinstvenim sklopom odlika koje su tipine samo
za to dete (utvrene su uroene razlike u uestalosti
i duini plaa, sklonosti ka problemima uspavljivanja
i spavanja, duini vremena koje dete provede u snu
i uestalosti osmehivanja. Pol deteta takoe izaziva
razliite reakcije majke svoje devojice vie gledaju,
smee im se, vokaliziraju, dok deake vie dodiruju i
dre u naruju.
Roditelj i dete: jednosmerni ili dvosmerni
uticaji? Ko tu koga vaspitava?
Tomas i es su 1977. longitudinalnom, dvadesetogodinjom studijom ispitivali temperament kod dece: lako, teko, zatvoreno dete. Lako dete je prijatno, odgaja se bez problema, dobro adaptirano na
nove situacije, novu hranu, nove ljude, veselo, ima redovan ritam hranjenja, spavanja, uiva da ui nove
igre, da uzima uee u novim akcijama. U ovoj grupi se najree pojavljuju razvojni poremeaji. Teko
i zatvoreno dete, uprkos ogromnim koliinama strpljenja i emocionalne stabilnosti roditelja, reaguje povlaenjem, otrim protestom kada se nae u novim
situacijama, bilo u odnosu na hranu, na oblaenje,
nove ljude ili mesta. Tomas i esova tvrde da se ove
razlike u temperamentu formiraju u uzrastu od 2. do
3. meseca i od tada su due vreme stabilne. Oni tvrde
da su mogunosti uticanja na detetov razvoj mnogo
manje nego to to roditelji misle.
Roditelj i dete: jednosmerni ili
dvosmerni uticaji? Ko tu koga vaspitava?
Zadatak roditelja je da prepozna individualne
karakteristike deteta i da, shodno tome, prilagodi
svoje ponaanje. Pored pozitivnih emocija koje izaziva
roditeljstvo, injenica je da je roditelj ponekad, vie
ili manje, ambivalentan prema detetu. Psiholoko
optereenje koje dete predstavlja za svakog roditelja
razlikuje se od roditelja do roditelja. Isto dete predstavlja
razliito optereenje za razliite lanove porodice, pa
ak i za istog lana u razliitim vremenskim periodima.
Mentalno zdravlje i planiranje porodice?
Planiranje porodice podrazumeva ne samo limitiranje broja, ve i ostvarivanje optimalnih vremenskih
razmaka meu raanjima i oznaava oiglednu meru
line i socijalne kompetencije.
Svetska federacija za mentalno zdravlje stalno upozorava na povezanost planiranja porodice i mentalnog
zdravlja ljudi.

Poroaj

kola odrava predavanja u Deijem kulturnom centru Majdan, Kozjaka 3-5,

Beograd. Svakog prvog ponedeljka u mesecu poinje nova grupa. kola je BESPLATNA za sve polaznike.
Moete nas kontaktirati na telefone: 064/
168 27 77 i 064/267
2238, putem sajta:www.skolaroditeljstva.com, ili
na Facebook stranici kola roditeljstva Nada Lazi
(gde se oglaavaju svi susreti i teme).
Program centra:
1. Fiziologija trudnoe kroz trimestre,
poroaj i primena epidurala u akuerstvu
- predava: dr sc med V. ivani
2. Pravilna ishrana u trudnoi, tetnost nikotina,
alkohola i kofeina - predava: prim dr P. Borovi
3. Nega koe u trudnoi - predava:
prof. dr S. Marinkovi iler
4. Savremena stomatologija i roditeljstvo
- predava: dr N. Jakovljevic
5. Mentalno higijenski pristup trudnoi i
roditeljstvu - predava: psiholog S. orevi
6. Psihomotorni razvoj deteta intrauterino i
do 3. godine - predava: psiholog S. orevi
7. Komunikacija i nain stimulacije razvijanja
govora - predava: logoped K. Bojovi
8. Karakteristike motornog razvoja deteta od
roenja do navrene 3. godine - predava:
vis. struk. terapeut S. Milanovi
9. Superirornost majinog mleka (iskljuivo
dojenje do 6. mes.) - predava: prim. dr sc med
pedijatar/neonatolog V. Marinkovi
10. Matine elije i njihova primena u
savremenoj medicini - predava: N. Lazi,
dipl defektolog i VMS
11. Znaaj psihozike pripreme trudnica
za poroaj - predava: vis. struni terapeut
S. Milanovi
12. Babinje - 40 dana nakon poroaja
- predava: N.Lazi, dipl.def. i VMS
13. Praktini as: kupanje, obrada pupanog
patrljka, kako oblaiti novoroene, ta je neophodno za dolazak bebe kui, oprema prostora
14. Dodela diploma i knjige Od zdravih roditelja
do zdravog potomstva polaznicima kole
- koordinator Nada Lazi, dipl. Def. I VMS

Poroaj

Milanka etina
dipl. molekularni
biolog i ziolog
M.Sc primenjene genetike

Upoznaj samoga sebe

Sokrat

OI SU OGLEDALO
GENA PREDAKA

Svet zasja bezbrojnim

mogunostima svaki put
kada se beba rodi.

Boja oiju i nain na koji se ona nasleuje je tema koja nas fascinira.
Uprkos nastojanju da saznamo sve o predestiniranosti boje oiju, za sada je
jedno sigurno: sva novoroenad imaju nepigmetirane plave oi.
Razlog za to lei u injenici da je genima koji kontroliu
koliinu melanina, pigmenta koji daje obojenost duici oka,
nakon roenja potrebno vreme za aktivaciju. Teorija kae
da je neophodan period do tri godine za gensku aktivaciju,
a praksa pokazuje da 6 meseci nakon roenja boja bebinih
oiju poinje da se menja i dobija permanentnu boju, koja
e ga karakterisati i kao adulta. Boja oiju je deo biolokog
naslea i odreena je genetskim zapisom, nastalim pri samom zaeu.

Kako se nasleuje boja oiju

Iako danas postoji debata da li se boja oiju nalazi pod

kontrolom jednog ili veeg broja gena, sve je vie navoda i
dokaza da je u pitanju poligeno nasleivanje.
U prethodnim brojevima smo rekli da su genski aleli
razliiti oblici istog gena. Razlike izmeu alela mogu biti u
jednom ili nekoliko nukleotida.
Gen za boju oiju, gen za krvne grupe i gen za hemoglobin su polimorfni, to znai da imaju vie alela. Aleli
mogu biti dominantni - najjai, tj. dovoljna je jedna kopija
gena za ispoljavanje tim genom kodirane osobine ili recesivni koji je utian samo kad je u kombinaciji sa dominantnim, dok kombinacija oba recesivna alela dovodi do
ispoljavanja osobine.

Veina ljudi o nasleivanju boje oiju zna da braon boja

dolazi od dominantnog, a svetla, plava od recesivnog alela.
Naunici su otkrili da vie gena odreuju boju oiju, ali da
jedan znatno vie doprinosi od drugih. To je gen koji kontrolie koliinu produkovanog pigmenta melanina, koji daje
obojenost oku.
Vi verovatno znate da su smee oi najee zastupljene meu ljudima irom sveta, a da li znate da su zelene najree prisutne?! Manje od 2% globalne populacije poseduje
zelene oi. U tom smislu pripadam privilegovanoj kategoriji
koja ima pogled boje smaragda. Razlog ovakve statistike je
injenica da je alel za smee oi dominantan nad svim ostalim alelima, dakle, nad alelima za plave i zelene oi.

Jajna elija arena gena

Prilikom oploenja, hromozomi poreklom od roditelja,

od oca i od majke se spajaju, a njihovi geni interreaguju
odmeravaju snage.
Slikovito objanjenje interakcije izmeu gena koji kodiraju boju oiju bilo bi nalik na veliku borbu za svoje naslednike dominantnih alela za tamne, dominantnih alela za
zelene oi i recesivnih alela za plave oi. U toj gladijatorskoj borbi za ivot gena, jo uvek nismo u mogunosti da
vidimo koji geni su u koaliciji a koji u opoziciji. Rezultati
mogueg potomstva prilikom ukrtanja roditelja odreene
boje oiju su ematski predstavljeni u tabeli.
Ukrtanjem roditelja sa braon oima moemo u najveem procentu oekivati potomstvo sa braon oima, ali se
ne iskljuuje i mogunost naslednika sa plavim i zelenim
oima. To nam takoe pokazuje da osobe sa braon oima
ne moemo a priori proglasiti kao dominantne homozigote.
Ima i takvih sluajeva. Ali, oni mogu biti i dominantni heterozigoti koji u sebi nose alele za plave i zelene oi.
Nasleivanje plave boje oiju je pod kontrolom recesivnih alela i ispoljie se samo kada nema dominantnih alela u genotipu. To znai da ako beba nasledi
gen za plave oi od oba roditelja, bie plavooka. Dva
plavooka roditelja u 99% sluajeva ostavljaju plavookog
naslednika.

Poroaj

Boja bebinih oiju

je determinisana
genima nasleenim
od roditelja

Gen za zelene oi je takoe dominantan u odnosu na

gen za plave oi, ali je lociran na drugom hromozomu u
odnosu na dominantni gen za tamne oi. Ukrtanjem
roditelja sa zelenim oima, najmanja je ansa da potomstvo bude smeooko, a najvea za zelenooko, uz mogunost i naslednika sa oima boje mora.
Komplikovanije genetske kombinacije su one u kojima
se ukrtaju roditelji zelenih i braon oiju, zbog tenje oba
dominantna alela za vlau. Kao rezultat ovih genetskih
kombinacija potomstvo moe imati oi razliitih nijansi zelene, sive, tamne do ak crne boje. Takoe, naslednici
ovakvih roditelja mogu imati i oi boje sara ukoliko se dogode kombinacije njihovih recesivnih alela za plave oi.
Boja oiju je odreena koliinom pigmenta melanina
koji se nalazi u duici oka. Ukoliko je koncentracija melanina vea, oi e izgledati smee ili ak crno, a ako je
melanina manje, oi e biti plave. Srednje koliine me-

lanina dae sive i zelene oi. Melanin ima zatitnu ulogu titi od UV zraenja.
Jedna zanimljivost za kraj: ne tako esta ali veoma
primetna je pojava nazvana heterohromia, koja rezultira u
pojavi oiju razliitih boja kod jedne osobe. Primer glumice
iz Veselih 70 ih, Mile Kunis, koja ima jedno plavo i jedno
zeleno oko.
Moj stav kao genetiara je da je od boje mnogo bitniji
izraz oiju koje su u metazikom smislu ogledalo due.

Poroaj

10

VEBANJE POSLE POROAJA

Dragana Kolakovi
vii zioterapeut
i tnes instruktor
LIFE CENTAR ZIRA,
Ruzveltova 35
Mob: 063/ 44 84 57

Vebe za ruke
i gornji deo lea
ene obino misle da kada se porode i oslobode tereta
stomaka da su muke zavrene, a onda tek poinju prave obaveze.
ena nakon poroaja ubrzo postaje vrlo aktivna oko bebe, (noenja, uspavljivanja, previjanja, kupanja, dojenja) to joj namee jedan prinudni nagnuti poloaj i stalnu aktivnost prednjeg
dela ruku. Nakon izvesnog vremena, pored upale miia kroz koju
prolazi, poinje da osea bolove i u drugim segmentima - ramenima i u gornjem delu lea. Kad uzmemo u obzir jo i to da
prolazi kroz period sa malo sati spavanja, a da ne govorimo o
majkama koje imaju jo jedno ili dvoje male dece koja takoe
trae odreenu obavezu (noenje, presvlaenje, hranjenje), napor postaje jo vei, tako da ponekad osea bolove izmeu lopatica (obino jedna strana vie boli), pa ak moe osetiti da joj
ponestaje dah i da ne moe da se potpuno uspravi. Bolovi
stvaraju nervozu, to izaziva veu napetost i tako polako ulazi u
zaarani krug, te poinje da osea potrebu da hitno mora nesto
preduzeti. Najee je to masaa, koja je, naravno, ekasna, ali
ona ipak samo trenutno olakava.
Da bi se ovi simptomi ublaili, potrebno je relaksirati miie
koji su stalno angaovani, istegnuti one koji su skraeni i ojaati
sve miie koji trpe teret u svom prinudnom poloaju.
Vebe se mogu sprovoditi kod kue, ali ukoliko se ena odlui
da veba u grupi, moe poeti sa programom pilatesa, joge ili
moe da veba individualno sa trenerom koji pravi program vebi
prema njenim funkcionalnim sposobnostima.
Princip vebanja kod kue:
Vebe zapoeti laganim zagrevanjem 5 - 10 minuta, a posebno obratiti panju na gornji deo tela kako bi se miii pripremili za
vebanje. Tu su ukljueni svi pokreti
ruku i gornjeg dela tela.
Vebe snage se mogu izvoditi
sa i bez dodatnog optereenja, u
dve do tri serije. Svaka veba ima
svoj broj ponavljanja od 8 - 12. Ukoliko s vremenom vebe postanu
prelake, poveavati broj
ponavljanja ili
spoljno
optereenje (teg
od 0,5 - 2 kg). Pauza izmeu vebi
u seriji je 15 - 30 sekundi, a izmeu
serija 30 - 60 sekundi. Na kraju vebanja obavezno istegnuti i opustiti miie.

Vebe za zadnju stranu ruku i gornji deo lea

Veba 1

Zauzeti raskorani stojei stav (stopala u irini kukova), ispravljenih lea nagnuti se napred, a kolena blago
saviti, ruke pustiti ispred tela, pogled je usmeren ka podu.
odizati obe ruke sa strane,tako da se lopatice spajaju izdah, vratiti u poetni poloaj - udah
ponoviti 10 - 12 puta puta

Veba 2

Ispravljenih lea nagnuti se malo napred savijajui se u kolenima. Ruke staviti u poloaj paralelan sa telom, privui ih uz
sebe i saviti u laktovima tako da ake budu u visini kukova. Iz tog

poloaja, uz izdah, opruati ruke u laktovima i jako zatezati tricepse, a zatim uz udah savijati ruke u poetni poloaj. Vebu uraditi 10 puta, opruajui i savijajui ruke u laktovima. Obratiti
panju na ramena - treba da budu udaljena od uiju.

Veba 3

Zauzeti sedei poloaj, oslonac na stopala i ruke, dlanovi usmereni prema telu, laktovi lagano savijeni. Uz izdah odii zadnjicu
od poda i ispruiti ruke, uz udah vratiti se na pod. Vebu uraditi
10 puta.

Veba 4

Zauzeti sedei poloaj na stolici, ruke postaviti pored tela

obuhvatajui stolicu. Uz izdah lagano se odizati sa stolice i vraati
u sedeci poloaj. Vebu ponoviti 10 puta.

Vebe za prednji deo ruku i ramena

Veba 1

Zauzeti blagi raskorani stav (stopala u irini kukova), trbuni

miii zategnuti, ruke uz telo sa tegovima od 1 kg i dlanovima
okrenutim prema napred. Podizati ruke prema napred do visine
ramena, u tom poloaju saviti ih u laktovima (ake prema ramenima), opruiti i spustiti pored tela. Vebu ponoviti 10 puta.

Veba 2

Zauzeti stojei stav, ruke staviti uz telo i potpuno ih saviti u

laktovima. Iz tog poloaja, uz udah, istovremeno jednu ruku podizati i ispravljati iznad glave, a suprotnu sputati; uz izdah
vraati ruke u poetni poloaj. Vebu raditi naizmenino rukama
(po 6 puta svaka ruka gore). Veba se moe izvoditi i sa tegovima
od 1 kg.

Veba 3

Zauzeti isti stav kao u prethodnoj

vebi. Uz izdah istovremeno podizati
obe ruke u odruenje dok laktovi ne budu u istoj
visini sa ramenima i vratiti u poetni poloaj udah.
Vebu ponoviti 10 puta.
Veba 4
Oslonac na kolenima i iroko postavljene ruke, dlanovi usmereni prema napred, karlica lagano podvuena, trbuni miii zategnuti, pogled usmeren ka podu. Uz izdah sputati se prema
podu savijajui ruke u laktovima; snanim potiskom vratiti se u
poetni poloaj udah.

Istezanje

Zadnja strana ruku: podignuti jednu ruku u stranu i savijajui

je u laktu dohvatiti akom deo lea odmah ispod potiljka.
Drugom rukom uhvatiti lakat savijene ruke i povui lagano
ruku ka dole. Zatim istu ruku ispruiti ispred sebe, a suprotnom uhvatiti za lakat i privui polako telu to vie. Sve
ovo ponoviti i sa drugom rukom.
Prednja strana ruku: spustiti ruke pored tela i opruene
povui unazad, spojiti ake na leima (prsti prepleteni),
zatim okrenuti ake nagore i povui ruke jo unazad i
nagore. Iz ovog poloaja moe se napraviti i pretklon
napred, a zatim se opustiti i pustiti da ruke padnu pored
tela.
Istezanje grudnih miia: odruiti jednom rukom u
visini ramena i postaviti aku na zid. Ne pomerajui ruku, okrenuti telo u suprotnu stranu i
zadrati poloaj. Isto ponoviti drugom rukom.

Savet pedijatra

12

Anemija

uzrokovana
nedostatkom gvoa
kod dece

Anemija - malokrvnost je stanje u kome

je zbog smanjene koncentracije hemoglobina
smanjena sposobnost krvi da prenosi kiseonik

Dr Miroslava arac
spec. pedijatrije
DZ Jedro, Jurija Gagarina 14
tel: 011/715 -0715

U naoj populaciji je to esta bolest. Prema ispitivanju koje je sproveo UNICEF 2000-te godine u naoj
zemlji, oko 30% dece uzrasta od 6 meseci do 5 godina
je bilo anemino. Najvea zastupljenost anemije je u
uzrastu od 6 - 11meseci. Najee se moe spreiti, a
leenje je lako i jednostavno.

Osnovni uzroci anemije

Uzroci tako estog obolevanja pre svega lee u

loim prehrambenim navikama, zatim u nedovoljnoj
prosveenosti vezanoj za ishranu odojadi. Od velikoj
je uticaja i nesprovoenje preventivne terapije kod rizinih grupa odojadi.
Od decitarnih anemija najea, samim tim i
najvanija, jeste anemija nastala usled nedostatka
gvoa. Anemija usled nedostatka folne kiseline se
javlja retko, a vezana je uglavnom uz ishranu iskljuivo
kozjim mlekom, koje je siromano folnom kiselinom.
Pored toga, decitne su jo i anemije usled nedostatka
vitamina B12.

Gvoe

Gvoe se u organizmu nalazi u vie oblika, ali

najvei procenat (oko 65%) se nalazi u hemoglobinu, i
njegova najvanija uloga jeste u prenosu kiseonika.
Potrebe za gvoem su razliite i zavise od uzrasta deteta, brzine rasta, kao i od postojanja posebnih stanja.

Najvee su potrebe u odojeta i u pubertetu,a poveane

su potrebe i kod ena u generativnom periodu, trudnoi
i tokom dojenja. Deaci nakon zavretka rasta, ukoliko
su zdravi i imaju uravnoteenu ishranu, nemaju
poveane potrebe za gvoem, jer je i gubitak gvoa
iz organizma zanemarljiv.
Novoroene se raa sa izvesnom zalihom gvoa
koju je dobilo od majke, naroito u poslednja tri meseca
trudnoe. Ukoliko je majka u trudnoi imala znaajan
decit gvoa, ili se radi o prevremeno roenom detetu, kao i kod poveanog gubitka krvi tokom poroaja,
samim tim e i zalihe gvoa kod novoroeneta biti
manje. Zdravo novoroene staro dva meseca najee
ima tzv. zioloku anemiju, koja je posledica nedovoljne eritropoeze odojeta, odnosno nedovoljnog stvaranja eritrocita i pojaane razgradnje fetalnih eritrocita.
Ovu anemiju ne treba leiti. U treem mesecu dolazi do
ubrzanog rasta odojeta, depoi gvoa se prazne, tako
da se izmeu 4-og i 6-og meseca ukazuje potreba za
dodatnim unoenjem gvoa. Pritom, treba imati u
vidu da ga i u majinom i u kravljem mleku ima malo,
ali da je apsorpcija iz majinog mleka izvanredna, a iz
kravljeg veoma loa. Ovo bi trebalo da bude dodatni
podstrek za insistiranje na prirodnoj ishrani, ili ukoliko
to nije mogue, dati adaptiranu formulu obogaenu
gvoem. Odojetu nakon 6-og meseca u ishranu treba
uvesti namirnice bogate gvoem, pri emu takoe
treba voditi rauna o iskoristivosti gvoa iz istih.
Gvoa ima dovoljno u svim vrstama mesa, razlike u
koliini nisu znaajne, tako da insistiranje na korienju
odreenih vrsta mesa nema znaaja. Da li e dete uneti
belo, crveno meso, ribu ili iznutrice, zavisi pre svega od

13

Savet pedijatra
nim, a neuroloki razvoj je usporen. Postoje poremeaji
ponaanja, pogotovo decit panje. Koecijent inteligencije je snien, a samim tim deca postiu loiji uspeh
u koli.

Laboratorijska dijagnostika anemije

kupovnih mogunosti porodice. U povru takoe ima

dosta gvoa, ali je njegova iskoristivost mala, jer njegovu apsorpciju ometaju oksalati i fosfati. Gvoe iz
jaja ima dobru iskoristivost. Postojei namirnice koje
ometaju apsorpciju gvoa - mleko, aj, itarice, dok
vitamin C pomae reapsorpciju.
Postavlja se pitanje - kako dete koje jede sve,
roeno je u terminu, bilo je na prirodnoj ishrani, moe
biti malokrvno, odnosno imati anemiju usled nedostatka
gvoa? Svi odgovori su dati u prethodnom tekstu.
Moda je majka na kraju trudnoe bila malokrvna, to
je dovelo do toga da se dete rodi sa manjim zalihama
gvoa. Uvoenjem meovite ishrane nije se vodilo
rauna o izboru namirnica i njihovoj kombinaciji - prednost treba dati ishrani bogatoj mesom, izbegavati kombinacije mesa i povra sa itaricama ili mlekom,
ograniiti unos mleka - deca starija od est meseci ne
bi trebalo da unose vie od 1l, a stariji od godinu dana
vie od pola litra mleka.

Koja su deca u riziku

da obole od anemije?

To su pre svega deca ije su majke u trudnoi bile

anemine, zatim blizanci, prevremeno roena deca,
kao i bolesna novoroenad i odojad. Upravo zbog
toga je neophodna prevencija u ovim rizinim grupama
- odnosno prevremeno roenoj deci i blizancima od
navrenog drugog meseca ivota treba davati gvoe
bez prethodne kontrole krvne slike. Analizu krvne slike
je potrebno uraditi u prvoj godini ivota svoj deci, najbolje neto pre osmog meseca, a kasnije jednom
godinje.

Klinika slika - simptomi anemije

Najee pominjan simptom jeste bledilo koe, pri

emu treba imati u vidu da je to moda normalan ten
deteta. Bebe mogu biti razdraljive, slabije unose obroke i manje su aktivne. Slabiji unos hrane dovodi do
smanjenog unosa gvoa i pogoranja anemije. Manja
deca nemaju promene u raspoloenju, ali se bre zamaraju, nekada tee diu pri naporu i vie se znoje. Vea
deca mogu da se ale i na vrtoglavicu, zujanje u uime
i lupanje srca, apatina su, slabije ue i teko se
koncentriu. Ovo su sve nespecini simptomi, koji
mogu da se jave kod mnogih oboljenja. Osim toga, ova
deca su podlonija infekcijama, pre svega respirator-

Na anemiju ukazuju odreeni parametri, pa je ukoliko sumnjamo da postoji anemija potrebno uraditi
sledee analize - odrediti vrednosti hemoglobina, hematokrita, volumena i koncentracije hemoglobina u eritrocitima (MCV, MCH, MCHC). Odreivanje ovih parametara, uz kliniki pregled i uzetu anamnezu o ishrani,
dovoljni su za dijagnostiko-terapijski tretman gvoem. Za detaljniju dijagnostiku neophodno je odrediti i
vrednosti feritina, transferina (TIBC, UIBC), kao i serumskog gvoa. Bitno je naglasiti da se ova ispitivanja
ne rade kada je dete bolesno, jer su neki parametri
podloni promenama u toku infekcije, dehidriranosti.

Leenje anemije

Kod deteta kod kojeg na osnovu nalaza i laboratorijskih analiza postavimo sumnju da se radi o anemiji uzrokovanoj nedostatkom gvoa, zapoinjemo terapiju
gvoem. Gvoe se daje pola sata pre obroka, sa
vodom ili vonim sokom, u dozi koju prepie pedijatar.
Ako se loe podnosi, moe se dati u toku obroka. Posle
mesec dana potrebno je uraditi kontrolnu krvnu sliku i
ukoliko je dolo do porasta vrednosti Hb i Hct, nastavlja
se terapija do izleenja. Veoma je vano naglasiti da se
gvoe daje jo dva meseca nakon izleenja da bi se
popunili depoi gvoa u organizmu. Pojava crne prebojenosti stolice je uobiajena pojava kod svih koji uzimaju preparate gvoa.
Takoe je neophodno dati i savet o pravilnoj ishrani
koji je u skladu sa uzrastom deteta, a sa ciljem da bi se
spreila ponovna pojava bolesti.
Leenje se prekida kada dete ima akutnu infekciju,
a po prestanku simptoma bolesti, nastavlja se davanje
preparata gvoa.
U leenju je veoma bitno obezbediti potpunu
saradnju roditelja, jer anemina deca su podlonija infekcijama, imaju smanjenu sposobnost pamenja i
uenja i poremeaje u ponaanju. Spreavanje i leenje anemije e svakako doprineti boljem zdravlju, boljoj
zikoj kondiciji, kao i postizanju boljeg uspehu u koli.

Savet pedijatra

14

Dr Ljiljana Koljaja
specijalista pedijatrije
ordinacija Deiji lekar
Dubrovaka 6, Zemun
063/844 1909
011/2191 287

Briga o sledeoj
generaciji dece
je privilegija.

CELIJANA BOLEST

(celijani spru, glutenska intolerancija, gluten senzitivna enteropatija,

netropski spru, endemski spru, glutenska enteropatija)

Ovo je autoimunska bolest koja se javlja kod genetski predisponiranih

osoba svih doba. Radi se o trajnoj nepodnoljivosti glutena
(peptida - belanevine iz itarica).
Gluten je belanevina prisutna u zrnu penice, jema,
rai. Osnovni pokreta imunobiolokih reakcija je glijadin
- proteinska podvrsta glutena. Postoje etiri vrste glijadina, a alfa glijadin ima najvei toksiki efekat. Osim ovih
podvrsta glijadina poznato je i nepovoljno delovanje drugih
peptida: rai (sekalin), jema (hordein), zobi (avenin).
Gluten je prisutan u gotovo svim industrijskim prehrambenim proizvodima, pa i tamo gde ga ne oekujemo
- u lekovima, kozmetikim proizvodima, pastama za zube,
zainima, piima, ka, okoladi, bombonama, vakama,
lepku na potanskim markicama, kovertama...
Imuni sistem genetski predisponiranih osoba prepoznaje gluten kao stranu supstancu i reaguje stvaranjem
antitela, to se ispoljava zapaljenskom reakcijom i promenama u strukturi zida tankog creva (dolazi do skraivanja resica, do atroje). Gubitkom resica znatno se
smanjuje povrina preko koje se apsorbuju hranljive
materije, minerali, vitamini, a time i iskoriavanje tih
materija iz hrane.
Kada se u ishranu uvedu proizvodi od peninog brana, kod genetski predodreene
dece e se nakon tri do est meseci razviti
znaci celijane bolesti. Najee se javljaju
izmeu devetog i dvanaestog meseca ivota.
U mlaem uzrastu bolest ima postepen
poetak, koji se odlikuje:
- obilnim, estim stolicama, sa
primesama nesvarene hrane, masti
- bolom u trbuhu
- nadutou trbuha
- ranicama na sluznici usne duplje
- gubitkom apetita; gubitkom
telesne mase
- zaostajanjem u rastu, malokrvnou,
razdraljivou
U kasnijem uzrastu poetak i tok bolesti je dosta nekarakteristian i esto neprimetan. Povremeno se sreu retke stolice ili zatvor, ee anemije, zastoj u
razvoju i promene u linosti.

Neka oboljenja kao to su juvenilni dijabetes, autoimuni

tireoiditis, perniciozna anemija, dermatitis herpetiformis,
uroeni nedostatak imunoglobulina A, nanosomia, javljaju se ponekad pridrueni sa celijakijom. Zakasneli pubertet, spontani pobaaji, neplodnost, gubitak kotane
(osreoporoza) i miine mase, limfom tankog creva mogu
pratiti celijanu bolest.
Ponekad se bolest moe ispoljiti vrlo dramatino slikom celijane krize- znacima oteenja funkcije vie
organa, ugroavajui ivot. Ovako ozbiljno stanje moe
biti i prvi znak bolesti.
Kada se zbog dugotrajnog proliva, bola u
trbuhu, malokrvnosti (koja se ne popravlja
uzimanjem preparata gvoa), gubitka
telesne teine, kod deteta koje je due
vreme razdraljivo, zaostaje u rastu ili
kada blizak srodnik ima celijanu bolest,
sprovodi se ispitivanje.
Nakon lekarskog pregleda, rade se analize
krvi (krvna slika, laboratorijsko ispitivanje
funkcije jetre, bubrega, drugih organa),
kao i seroloki testovi (odreivanje prisustva autoantitela imunoglobulina A i
imunoglobulina G klase, kao i autoantitela
protiv tkivne transglutaminaze), kao i odreivanje nivoa imunoglobulina A (jer
je kod osoba sa uroenim nedostatkom
IgA deset puta vei rizik od oboljevanja
od celijane bolesti). Seroloki testovi su
dostupni, visokospecini, osetljivi i jednostavni za izvoenje, pristupane cene. Korisni
su ne samo za postavljanje dijagnoze, ve
i za praenje toka bolesti i delovanje terapije
- dijete. Neophodno je da se svi testovi rade
pre zapoinjanja bezglutenske ishrane, to je
takoe vaan element za postavljanje dijagnoze.
Naime, kada nakon uvoenja ishrane bez glutena
doe do poboljanja zdravstvenog stanja, to je
jo jedna potvrda da postoji celijana bolest.
Zlatni standard za postavljanje dijagnoze je

Savet pedijatra
endoskopski pregled - pri emu se savitljivom cevi sa
optikim instrumentom (endoskopom) ulazi kroz usnu
duplju, jednjak i eludac i dolazi do tankog creva i uzima
uzorak sluzokoe (biopsija) radi mikroskopskog pregleda.
Poto se bolest javlja kod 5-10% srodnika prvog reda, radi
se i genetsko ispitivanje.
Osnovna strategija leenja zasnovana je na sprovoenju stroge, bezglutenske dijete. U osnovi ove dijete je
apsolutno iskljuenje peptida navedenih itarica (ishrana
po pravilu ne sme da sadri nijedan molekul glutena).
Osobama sa celijanom boleu se ne preporuuje bavljenje kuvarskim ili pekarskim zanimanjem, jer svaki
kontakt s glutenom odrava bolest. Ovakav pristup
leenju obezbeuje zdrav ivot i potpun oporavak za 95%
obolelih. Kod 5% obolelih postoji delimino poboljanje
(tvrdokorna celijakija). Ne preporuuju se delimine
dijete sa malim koliinama glutena (male koliine glutena
mogu da uzrokuju razvijanje drugih bolesti kao to su
anemija, osteoporoza, limfom). Glutenska enteropatija
ne prolazi u pubertetu (samo se tee vidi). Dijeta se
sprovodi doivotno. Ne postoje drugi odobreni, bezbedni
preparati kojima se moe leiti. Od lekara e oboleli dobiti
detaljno uputstvo, listu proizvoda koji se smeju koristiti.
Takoe se savetuje da se obrati panja na oznake na
gotovim proizvodima o prisustvu glutena kao to su:
strictly gluten free, gluten free, gluten restricted, gluten
containing. Od januara 2008. godine se bezglutensko
brano moe dobiti na recept Fonda za zdravstvo, u
koliini od 5kg meseno.
Postoji Udruenje Srbije za celijakiju koje pomae i
olakava ivot obolelima od celijakije (www.celijakija.org.
yu) gde se mogu dobiti struni saveti lekara, odgovori
na sve to obolele i lanove porodice interesuje, pa ak i
recepti za ukusne obroke (naravno, bez glutena).
Poto se gluten moe nai i u lekovima - sirupima, potrebno je misliti na to pre primene leka, i ako je potrebno,
primeniti ih u drugom obliku - epii, injekcije.

16

Ne postoje tani podaci o uestalosti obolelih ili o

uzrastu u kom se najee bolest javlja. Podaci kojima
se raspolae govore o jednom obolelom na 100-150
stanovnika Evrope, a pri tom se samo svaki osmi do deseti
dijagnostikuje, to treba prihvatiti kao podatak i za nau
zemlju.
Bolest se javlja u svakom ivotnom dobu, a najee u
uzrastu od 9 meseci ivota do 2 godine, odnosno tada se
najlake prepozna i najbre dijagnostikuje. Otuda izmena preporuke o uvoenju peninih proizvoda u ishranu
odojadi - preporuuje se uvoenje sa 6 meseci ivota.
Ako dete ima sklonost ka oboljevanju od celijane bolesti,
bolest e se razviti i u tom uzrastu lake prepoznati dijagnostikovati. Takoe, ne treba insistirati na kasnijem
uvoenju peninih proizvoda u ishranu dece u kojoj ima
celijakije (tek posle 12 meseci ivota) iz istih razloga. U
sluaju sumnje na postojanje glutenske enteropatije, najbolje je konsultovati gastroenterologa (npr. Gastroenteroloku slubu Instituta za zdravstvenu zatitu majke i deteta
u N. Beogradu, gde se brzo, potpuno i kvalitetno rade sva
neophodna ispitivanja, ime se brzo stie do dijagnoze).
Potrebna je stalna i esta edukacija pedijatara i lekara
drugih specijalnosti kako bi mislili na celijanu bolest i time
prepoznavali simptome, a samim tim i ranije dolazili do
dijagnoze.

BEBOLOG NA NOVOJ LOKACIJI

Od 01.10.2011. Bebolog Vas oekuje u novom, veem

prostoru, na samo 20m od Bul. Kralja Aleksandra u ulici
Golsvortijeva 38A. Posetite novu radnju, upoznajte nove
brendove, podelite Vaa iskustva sa Bebolog-om,
koji e se potruditi da izae u susret Vaim zahtevima i
predlozima u ostvarivanju jo bolje komunikacije.

igrake u ENCI MENCI radnjama

Otkrijte svet TOLO first frends igraaka!
Dobro doli u svet nagraenih igraaka, pobednikog
asortimana, visokog kvaliteta. Osnovna tenja TOLO
igraaka je da obezbedi da sve igrake stimuliu
i podstaknu razvoj najmlaih, kao i da ih zabave.
Na prvom mestu TOLO
first friends igrake su
dizajnirane da budu sigurne
i izdrljive. Pri proizvodnji se koriste
materijali najvieg kvaliteta,
a rigorozne test procedure,
garantuju da standard kvaliteta
ostane konstantno visok.
TOLO igrake nude raznovrstan
asortiman, koje pre svega nude odlian
kvalitet igre, zabavu i uzbuenje za
svako dete. Pronaite svoju omiljenu
igraku, slona, irafu, krokodila, kravicu,
ovicu, macu.

Napravite svoju kolekciju

TOLO first friends igraaka

Neke od mnogobrojnih nagrada

449

452
6.890

2.990

Tommee Tippee
portikla plastina
Chicco flaica plastina
150 ml silikonska cucla

Chicco ovlaiva
vazduha sa
hladnom parom

Chicco bubanj rock&roll

3.990

1.259

Chicco greja
za hranu i mleko

1.690
Chicco igraka
za kolica majmun

TOLO veseli ribolovac

5.383

Chicco izme
za sneg Wilson

381

10.990

Maclaren
fotelja za auto
od 0m+ Recaro

Tommee Tippee
kaika za hranjenje
4 komada

Chicco jastuk
antialergijski

22.990
2.590

1.885

Chicco trenerka
donji deo

903

Inglesina
kolica Zippy

Chicco
nehodajue cipelice
Chicco izmice
za kiu lav
1.967

TC Vidikovac, Kneza Vieslava 63, Beograd, 011/356 55 20;

Bul. Kralja Aleksandra 199b, Beograd, 011/241 38 89;
TC Ue, Bul. Mihajla Pupina 4, N. Beograd, 011/314 87 33;
Bul. Kralja Aleksandra 244a, Beograd, 011/242 31 21;
TC Kala, Ni, 018/257 915;
TC Roda, Grada sirena bb, Kragujevac, 034/364 836;
TC M-Rodi, Nikole Paia 2, I sprat, Poega, 031/715 414;
Laze Telekog 28, Novi Sad, 021/525 322;
Veselina Maslee 20, Baka Palanka, 021/751 987;
Korzo 7a, Subotica, 024/559 262.

uvek uz dete

Delta City, Jurija Gagarina 16, N. Beograd, 011/220 37 08, 011/220 37 09;
TC Merkator, Bul. Umetnosti 4, N. Beograd, 011/311 83 40;
Trg Nikole Paia 8, Beograd, 011/323 44 88;
TC Ue, Bul. Mihajla Pupina 4, Beograd, 011/314 87 33, 011/314 86 58;
TC Banjica, Paunova 24, Beograd, 011/367 15 21;
Korzo 7a, Subotica, 024/559 262;
Karaoreva 24, abac, 015/341 083;
Grada Sirena bb, Kragujevac, 034/364 835;
Gradsko etalite bb, aak, 032/341 349.

Wow igraka princeze i koija

Aksa prodavnice

2.249
2.393

Rastar RC automobil Pajero

Aksa prodavnice

1.990

Duplo Lion hranilica,

ima uloak za sedite
Letoshop

1.990
2.690

Patofne: udobne i
sigurne za prve korake.
Bebolog, Golsvortijeva 38a,
Tel. 011/344 6084

ebe Baby Boum u vie boja,

veliina 75/100 cm
Bebolog, Golsvortijeva 38a,
Tel. 011/344 6084

20.000

2.990

ebe Baby Boum veliko u vie boja,

veliina 100/150 cm
Bebolog, Golsvortijeva 38a,
Tel. 011/344 6084

Jumper Savana Azzurro

dubak, sa zvunim
efektima i stoperima
Letoshop
9.800
2.790

4.399

Minnie krevetac
Letoshop

WOUF igrake
Kipi
Letoshop

Deija robna kua Letoshop,

Auto put Beograd-Ni
Tel. 011/3478 021

68.970

Napomena: Sve cene su formirane u trenutku

pripreme asopisa i podlone su promenama.

WOUF igrake
Seawolf
Letoshop

Beograd:
Nikolaja Gogolja 17,
Banovo Brdo,
011/354 39 00, 354 39 02;
Nova Mokroluka 3, Vodovac,
Medakovi naselje, 011/347 13 18;
N. Beograd, Bul. Mihajla
Pupina 181, 011/319 64 04;
Novi Sad, Bul. Vojvode Stepe 74,
Novo naselje, 021/640 29 68;
Ni, Kralja Stefana
Prvovenanog 14, 018/206 520.

Pitanja i odgovori

20

Kako da pomognete
detetu da spava
dovoljno
Kada je

meseev zrak
dotakao oblak, nastao je
osmeh usnule bebe.

Stvaranje pravilnih navika u spavanju kod

beba i dece moe biti jedno od najteih
iskustava u roditeljstvu. Ne samo da su
nepravilne navike spavanja loe za celokupno
zdravlje vae bebe, ve nedostatak i
sopstvenog sna stvara neprestane frustracije
i iscrpljenost koje vremenom mogu da se
pogoraju i proire na sva polja vaeg
porodinog ivota.

Moja beba ima 3 nedelje i spava sve

vreme. Moram da je budim da bih je
nahranila. Da li je to noralno?

Apsolutno. Duina sna varira od deteta do deteta.

Neka novoroenad spavaju manje od 10 sati dnevno,
dok druga spavaju due od 18 sati. Budite vau bebu
za hranjenje na svaka dva do tri sata dnevno, i nee
proi mnogo vremena kada e biti due budna.

Moje jednogodinje dete je obino

spavalo do 8 ujutr, ali u poslednje vreme

se budi oko 6:30 i izgleda umoro.
Zato ne spava due?
To moe biti znak da se deava neki veliki korak,
neka promena u njegovom ivotu. Istraivanja su
pokazala da san moe da se poremeti kada deca
uu u period neke velike promene u razvoju, kao
to je prohodavanje. Ukoliko mislite da to moe biti
razlog, nemojte brinuti, stvar e se sama reiti.
Meutim, takoe treba da uzmete u obzir i da li jo
neto moda remeti njegov san. Na primer, moda
ga budi ujutru svetlost koja ulazi kroz prozor.
Zamraite sobu uvee. I buka moe da bude razlog
poremeenog sna.

Moja beba ima 20 nedelja i plai se svog

kreveca i poinje da vriti im krenemo
ka njemu. Na kraju je stavljam u svoj
krevet ak i kada spava preko dana.
Kako da je nateram da spava u krevecu?

Pomozite joj da smanji strah tako to ete se u

toku dana igrati u njenom krevecu. Ubacujte u njega
meke igrake kao da je ko. Zatim stavite bebu u

21

krevetac kako bi mogla da ih izbacuje napolje.

Sakrijte igraku u krevetac i zatim je zajedno
potraite. Za nedelju dana bi trebalo da gleda na
krevetac kao na prijatno mesto. Tada ponite da je
stavljate u krevetac u vreme kad treba da spava i to
dok je jo budna. U poetku ostajte uz nju sve dok
ne zaspi. Iskradite se iz sobe tako to ete postepeno sedeti sve dalje od nje.

Sat i po nakon to ode da spava, moj

sedmogodinji sin ustaje, odlazi u kupatilo

nekoliko puta, a zatim se vraa ponovo da
spava. Izgleda zbunjeno kada pokuamo
da priamo s njim. ta da radimo?
Mesearenje je uobiajeno kod dece i obino se pojavljuje sat, dva nakon to zaspu. Kada meseari, dete
obino izgleda zbunjeno i moda govori besmislene
reenice. Verovatno ih se ni ne sea sledeeg dana.
Najbolje je da ga samo neno povedete do kreveta.
Ukoliko se uzruja, samo stojte pored njega i posmatrajte ga kako se ne bi povredio. Deca obino meseare
kada su umorna, pa e moda pomoi da ga poaljete
ranije u krevet. Takoe, ako hre ili ima problema sa
disanjem dok spava, popriajte sa pedijatrom to moe

Pitanja i odgovori
da pokrene mesearenje. Na kraju, pobrinite se za detetovu bezbednost: zakljuajte vrata i obezbedite prozore. Ukoliko dete treba da prespava kod nekog, upozorite tu osobu da e va sin moda da meseari.

Rodila sam bebu i starije trogodinje

dete se stalno budi nou i eli da se igra.

esto je budno i po nekoliko sati pre nego
to ga uspavamo. ta da radimo?
Kao to moete i da pretpostavite, ivot vaeg
trogodinjeg deteta se mnogo promenio otkad je
stigla nova beba. Poto dobija manje nepodeljene
panje od vas, verovatno je trai usred noi. Pokuajte
svakodnevno da odvajate neko vreme samo za njega
i dopustite mu da pomae oko bebe da bi se osetilo
ukljuenim. Tokom noi inite kao i do sad, u isto
vreme ga stavljajte u krevetac, a to se odnosi i na sve
ostale obaveze i pravila. Kada ponovo ustane iz kreveta usred noi, podsetite ga da je i dalje no, vreme
za spavanje i proveravajte ga na svakih 10 do 15
minuta. Probudite ga u vreme kad obino ustaje
ujutru, umesto da ga pustite da spava to e ga naterati da spava u toku noi. Ukoliko budete uporni, dete
e se vratiti u normalu za nedelju ili dve.
Danka T.

Ishrana

22

ivka Vlajkovi
diplomirani nutricionista
autorka knjige Bebi
kuvar DZ Zemun

Med je sladak,
med je zdrav
Meu darovima koje priroda nudi oveku, pelinjim proizvodima,
pre svega medu, odvajkada pripada poasno mesto.
Blagotvorno dejstvo meda na deiji organizam poznato je mnogima, ali praktinih saveta o pravilnoj upotrebi nikada nije dovoljno. Deca koja u hrani redovno
dobijaju med, znatno su otpornija na mnoge bolesti. To
je zato to je med iva hrana kao majino mleko.
Zajedno sa bioaktivnim materijama iz lekovitog bilja,
sveeg voa i povra, oligomineralnih voda i drugih prirodnih izvora, med predstavlja riznicu prolaktiko-lekovitih sastojaka koji se oveku nude kao nezamenljivi
darovi prirode i prijatelji, pre svih deijeg zdravlja.
Moglo bi se zato sa pravom rei
da medicinsko pelarstvo i
apipreventiva tek najavljuju svoje pravo doba.
O medu za decu
Med je prirodna, iva (funkcionalna) hrana, tj. sloen
prirodni proizvod, prijatnog mirisa i ukusa.
Sadri proste eere, vitamine, minerale, enzime i deluje pozitivno na
apetit i peristaltiku.
Deci treba davati med
umesto eera.
Zbog mogunosti pojave
alergije, istina retko, potrebna
je opreznost pri uvoenju u
jelovnik dece, posebno iz porodica sa alimentarnim alergijama. Zbog toga se med
daje odojetu tek posle
devetog meseca starosti,
kae zvanian stav jedne
grupe naunika. Ne daje se

u prvoj godini ivota, zvanian je

stav naunika kod nas.
A evo ta kau lekari irom
sveta, oni koji se bave pelinjim
proizvodima kao hranom i kao lekom.
Doktor Lutingen, pedijatar iz Njujorka, preporuuje
med za ishranu odojadi jer on ne izaziva acidozu, brzo
se resorbuje u tankom crevu i spreava alkoholnu fermentaciju, a njegove slobodne kiseline potpomau usisavanje masnoa.
Knot je utvrdio da med koji se dodaje deijoj hrani
pomae brzom iskoriavanju kalcijuma. Poznati pedijatar, dr Kobi, ugledni naunik iz Pariza, preporuuje da
se deci ne stavlja fabriki eer u mleko, ve iskljuivo
med. Dobro prokuvajte mleko, savetuje dr Kobi, i
kada se rashladi, ne suvie, tada ga zasladite medom.
Time dajete deijem organizmu ugljene hidrate, vitamine, mineralne materije i gvoe. Dr Kobijeva metoda
regeneracije mleka uspeno se primenjuje u sanatorijumu Amden u vajcarskoj.
Uopteno uzevi, med je za decu idalna slatka
hrana. S obzirom na to da je lako probavljiv i sladak,
malo je dece koja ga ne prihvataju.
Veliki znaaj meda za normalan razvoj deijeg organizma utvren je kako empirijskim, tako i naunoeksperimentalnim putem. Savremene hemijske i bioloke analize meda pokazuju da povoljna kombinacija
hranljivih materija u njemu ne optereuje i ne angauje
probavni sistem deijeg organizma dodatnom preradom. Za decu med predstavlja gotovu hranu koja se
100% iskoriava u organizmu i ukljuuje u njegove
ivotne funkcije.
Kada i kako uvesti
med u ishranu deteta
Na osnovu svog dugogodinjeg iskustva u ishrani
dece, o medu kao namirnici rekla bih sledee: posle
majinog mleka, koje je svakako najidealnija hrana za

23

Ishrana
5. Dnevna koliina meda je 1g/kg TM - podeljeno u
dva obroka.
6. Uvodi se u ishranu tako to se poinje sa 1/4
kaiice meda, uvek rastvorenog u tenosti (voda, aj,
sok, vona kaa...). Nakon prvog davanja saekati etiri
dana. Ukoliko nema znakova nepodnoljivosti (osip,
svrab, povraanje, proliv) nastaviti sa postepenim
poveanjem, tako da se tokom dve nedelje unese dozvoljena dnevna koliina. Tek nakon toga moe se davati
svakog dana.
Ukoliko se bilo kad pojave znaci nepodnoljivosti,
prekinuti uzimanje i javiti se pedijatru.

odoje, med je sigurno jedini prirodni zaslaiva, kako

za decu, tako i za odrasle. Potrebno je da postupamo
pravilno i strpljivo.
Da li bebe smeju da se slade medom?
Med je rizino dati odojetu pre 12 meseci starosti.
Ukoliko elite, treba ispuniti sledee uslove:
1. Odoje nema izraenu alergijsku manifestaciju
(ekcem - atopijski dermatit, alergiju na proteine kravljeg mleka, ili alergiju na neku drugu hranu).
2. Nema alergijskih reakcija na med, ili neku drugu
hranu u porodici.
3. Moe se uzeti iskljuivo prirodni (nektarski) med
bagremov.
4. Med mora biti zdravstveno bezbedan (proizvoa
poseduje potvrdu o zdravstvenoj ispravnosti meda
obavezna mikrobioloka analiza).

Recepti
KAA OD JABUKA I MEDA
Oistiti jednu krupnu jabuku, sitno naribati, dodati kaiicu meda i izmeati. Ovoj kai se moe
dodati 1-2 kaike kuvanih zobenih pahuljica.

Recepti su preuzeti
iz knjige BEBI KUVAR
nutricioniste ivke Vlajkovi.
Knjigu moete poruiti
na telefon: 064/178-2252.

Med u ishrani malog deteta

Ako vae dete ima vie od 12 meseci, tj. staro je
jednu ili dve godine a jo nije probalo med, ponudite ga
na isti nain kao to je savetovano za ishranu odojeta.
Naravno, starije dete je tee, pa e dnevna koliina
meda biti vea, shodno preporuci 1g/kg TM (do 2 kk
dnevno).
Ako je dete starije od dve godine, pri izboru vrste
meda ne morate se ograniiti samo na bagremov med,
iako ga deca najradije prihvataju. Detetu se moe ponuditi i livadski med.
Kulinarske vetine o upotrebi meda za stariju decu
svakako su mnogo matovitije i raznovrsnije. Setite se
samo medenih kolaa, kohova i drugih
zdravih poslastica sa medom koji uz
mleko, limunadu ili biljni aj, mogu biti
odlina uina za decu. Med je hrana i
lek samo ako se konzumira u prirodnom obliku, tj. ako nije termiki obraivan.
Potovani roditelji, dajte vaoj
deci med, pravilno i redovno. Sigurno e biti zdravija, veselija i
mirno e spavati.
KREM OD JABUKA,
SIRA I MEDA
200 g mekog kravljeg sira
2 kaiice meda
kisela jabuka, lag
Sir zgnjeiti viljukom, dodati med
i izmeati. Jabuku oljutiti, izrendati,
pa dodati siru i med. Sipati u ae,
po elji ukrasiti lagom i sluiti kao
zdravu i ukusnu poslasticu.

Jednostavno: Napravite limunadu sa

medom, peenu palainku premaite
bagremovim medom, mleko ili kakao
napitak zasladite medom...

24

bebac.com

www.bebac.com, info@bebac.com

Kako da odgajam
blizance?
Odmalena blizance treba
uiti da su zasebne linosti

Bebe su uvek slae

nego to ste zamiljali
da e biti.

Mogu li istovremeno da dojim blizance?

U poetku e vam biti lake ako budete dojili prvo

jednu, pa drugu bebu, posebno ako vam je ovo prva
trudnoa. Meutim, bie trenutaka kada e oboje
plakati jer e biti istovremeno gladni, pa neete znati
koga prvo da uzmete. Takve situacije e vas naterati
da se izvetite, pa ete nauiti da ih dojite istovremeno. Tu akrobaciju e vam olakati specijalan
jastuk za dojenje blizanaca, pa ga priutite na vreme.

Kako zajedno da ih uspavam?

Teko ete moi da izvedete da oboje dece drite

u naruju i ljuljate, posebno kada malo porastu. Zato
je najbolje da ih od poetka navikavate da se uspavljuju zajedno u krevecu. Blizanci su ionako, osim za
majku, vezani jedno za drugo, pa se nee oseati usamljeno. Ako imaju greve ili su iz nekog drugog razloga nervozni, pomo tate ili nekog drugog lana
porodice e vam biti neophodna.

Kada odrastu sami e poeleti

da se oblae razliito
Da li u moi da ih razlikujem?

Ako su bebe dvojajani blizanci, sa lakoom ete

moi da ih razlikujete. Meutim, ukoliko su jednojajani, najverovatnije e ih svi meati, pa ak i vi.
Ipak, jednojajane blizance je mogue razlikovati po
nekoj maloj razlici, kao to je, na primer, mlade ili
rupica na obrazu. Nekim roditeljima ak polazi za
rukom da po temperamentu razlikuju svoju decu, jer
koliko god su ziki isti, blizanci, kao i svi ostali, imaju
razliite karaktere. U poetku, dok su jo bebe, najbolje je da im na benkicama izvezete ime.

Da li da im oblaim istu garderobu?

Ako vam je slatko da vidite svoje bebe blizance u

istim tramplicama, nema razloga da ih ne oblaite
isto. Njima je dok su tako mali ionako svejedno.
Meutim, deji psiholozi smatraju da je bolje odmalena upuivati blizance na to da su oni dve zasebne
linosti. Da bi se blizanci pripremili bolje za samostalan ivot, roditeljima se preporuuje da naglaavaju njihove razlike, kako bi se svaki blizanac razvio
kao autentina linost. Kada malo odrastu i postanu

svesni sebe i svoje osobenosti, sami e poeleti da se

oblae razliito.

Nema potrebe da
kupujete dva kreveca
Da li su nam potrebna dva kreveca?

Nema potrebe da kupujete dva kreveca, jer obe

bebe mogu bez guranja da spavaju u jednom. Naravno, kako budu rasli i sami ete videti da li im je krevetac mali ili ne. Ako spavaju mirno, do godinu dana
e moi da dele krevetac, a i prijae im da su jedno
pored dugog. Ukoliko ih razdvojite, moe se desiti da
e negodovati, jer su navikli da je ono drugo uvek tu
pored. Kasnije bi trebalo da svako ima svoj krevet.

Da li da ih stimuliem da treba
ponekad da se razdvoje?

Po njima ete videti da li su i kada spremni da se

malo razdvoje. Neka to u poetku bude kratkotrajno.
Na primer, jedna beba ode sa mamom do prodavnice,
a druga ostane sa tatom kod kue. Ukoliko su razliitog pola, kako budu rasli, sami e se spontano
razdvajati sledei svoje elje. Devojica e se igrati
sa drugaricama i lutkama, a njen brat blizanac e
trati za loptom.
Takoe, spontano mogu da se razdvoje ako su
istog pola, ali dvojajani blizanci. Najvei problem je
sa jednojajanim blizancima koji su uvek istog pola.
Njih je dobro pomalo stimulisati na razdvajanje (nikako ne naglo i napadno), naroito ako primetite da
je jedno dete u senci drugog.

Da li da upiem blizance u razliite vrtie?

Ovo pitanje je esto predmet razmimoilaenja

miljenja raznih strunjaka. Jedni smatraju da blizanci treba rano da ponu da se osamostaljuju. Uz
to, razdvajanjem nemaju mogunost da se zatvore u
svoj krug i odvoje od grupe vrnjaka, to je obino
sluaj. Razdvojeni mogu da sklapaju zasebno nova
poznanstva i naue pravila ponaanja. Meutim, neki
blizanci su vrlo nesigurni kada su nerazdvojni, pa bi
to onda izazvalo kontraefekat. Treba sami da ustanovite ta je bolje za vae maliane, ali ako oni ne ele
da se razdvajaju, nemojte ih ni siliti na to.
Tekst je preuzet sa: www.bebac.com

Halobeba

26

Unapreivati mentalni
i drutveni razvoj deteta
zadovoljavanjem potrebe za
panjom, stimulisanjem
deteta govorom, igranjem
i drugim aktivnostima.

EMOTIVNI I DRUTVENI RAZVOJ DETETA

RAZVIJANJE
SAMOPOTOVANJA
KOD DETETA

Biti roditelj predstavlja jedno intenzivno i emotivno iskustvo. To donosi mnoga uzbuenja, ali
isto tako moe predstavljati veliki izazov i stres.
Sve roditelje brinu njihove sposobnosti i vetine
da odneguju i vaspitaju sretno i zdravo dete. Da bi
se deca pravilno razvila, potreban im je neko ko
e ih voleti. Neko ko e odvojiti vremena da ih shvati. Neko ko e pokuati da odgovori na potrebe
njihove jedinstvene linosti sa puno oseanja i
brige. Svakodnevni trenuci ispunjeni ljubavlju
meu roditeljima, drugim osobama koje se brinu
o deci i samom decom, predstavljaju osnovni elemenat za detetov drutveni, emotivni, kognitivni i
zdrav razvoj. Ne radi se samo o tome da se svet
menja zbog onoga to roditelji govore ili ine,
ve upravo kakve odnose roditelji imaju sa svojom
decom. Deca koja oseaju da su voljena, potovana i da se o njima neko brine, imaju najbolji
poetak.
Svaki odnos ili interakciju koju roditelji imaju sa
svojom decom, svaki put kada reaguju na njihov
signal, roditelji poduavaju decu o neem to je
vano - kako svet funkcionie i ta se moe
oekivati od ovih najvanijih odnosa. Svaki put
kada reagujete na njihov pla, deca ue da mogu
inicirati reakcije roditelja koristei svoj glas, ue
da su vana i da mogu verovati drugima. Sva ova
iskustva u najmlaem uzrastu pomau struk-

Deurni centar Halo za zdravu bebu,

je
ili krae Halobeba, za vae pozive
ecu
mes
otvoren 24 sata svakoga dana u
godini 011/3237 357 i 011/3237 358
turiranju vanih delova mozga deteta, koji e mu
omoguiti da razmilja, gaji oseanja, uiva u
pokretu, smeje se, igra i voli.
Sve to roditelji rade u svakodnevnim aktivnostima i odnosima sa svojim detetom predstavlja
vebe potrebne za pravilan rad i razvoj mozga deteta. Roditeljima mora da bude jasno da njihovo
ponaanje utie na dete. Kada se oni smeju i dete
se smeje. Kada hvale dete, dete se osea ponosnim. Kada se mrte i ljute zbog nedolinog ponaanja deteta, dete se rastui. Roditelji su centar
sveta svoga deteta.
Brojna istraivanja su pokazala da u toku prve
tri godine ivota deteta, mozak raste i razvija se
vie nego ikad u ivotu. Ovaj period je od presudnog znaaja. Uspostavlja se nain razmiljanja
i reagovanja. ta to znai za roditelje? To znai da
oni imaju posebnu ansu da pomognu detetu da
se razvije i da uspe drutveno, ziki i kongnitivno
u ivotu. Prve godine traju veno.
Iako je genetika znaajna u odreivanju vetina i sposobnosti deteta, nova istraivanja naglaavaju podjednaki znaaj koji ima okolina, a
naroito roditelji i njihov odnos prema detetu.
Naunici znaju da iskustva koja beba doivi u
prvim danima, mesecima i godinama ivota imaju
velik uticaj na razvoj mozga. Genetski potencijal i
vaspitanje rade zajedno.

27

Halobeba
Izbegavajte
iznenaenja
Pokuajte izbei velika
iznenaenja. Deca vole
rutinu. Ona im pomae da
oseaju da je svet siguran, predvidiv i da nije
preteak. Ali neke promene i iznenaenja su samo
deo ivota. Kada se dese,
pomozite bebi da se snae i smiri. Obraajte joj
se tihim i umirujuim glasom.

Roditelji i sredina koju uspostave e uticati na

to kako se beba nosi sa svojim emocijama, kako
razvija odnose sa drugim ljudima, kako razmilja,
raste i razvija se.
Roditelji mogu pomoi deci da razviju snaan,
pozitivan oseaj samosvesti, samouverenosti, samopotovanja. Ovo deci daje vane sposobnosti,
kao na primer, sposobnost da ree problem, shvate
oseanja i reakcije, razvijaju prijateljstvo time to
e se zauzimati za ono u ta veruju. Kada roditelji
ohrabruju decu, daju im hrabrost. To je divan dar.
RAZVIJANJE SAMOPOTOVANJA
VAE BEBE
Razvoj samopotovanja poinje od trenutka
roenja. Evo i nekoliko naina da se bebi prui
dobar poetak:

Ljubav i privrenost
Dajte bebi do znanja koliko je volite. Reagujte
na njen pla, drite je u naruju, gledajte je pravo
u oi, pevajte, priajte i smeite se. Kada ona
uradi neto dobro, pobrinite se da joj to i saoptite.
Smeak ili lepa re e joj pomoi da se osea
vanom.

Prihvatite oseanja
Kada je vae dete uplaeno, pokuajte saznati
zato. Neka ono zna da ga razumete. Moete rei
To je bila glasna buka. To plai.

Nauite ta vau bebu ini posebnom

Svako dete je posebno i razliito. Odvojite nekoliko minuta svaki dan da sednete i posmatrate
svoju bebu. Biete iznenaeni ta sve ona moe
uraditi. Nauite koliko god moete o razvoju deteta i temperamentu, kako biste znali ta moete
oekivati.

Usredsredite
se na svoju bebu

Pokuajte da
dodirnete zvezde i
vaa deca e uiniti
isto.

Dajte bebi koliko god moete panje. Vano je

da ona zna da ima svu vau panju. Ako vae dete
eli panju a vi je ne moete ukazati, budite iskreni. Ali, pobrinite se da sa svojim detetom svakodnevno provodite odreeno vreme, koje je
samo vae zajedniko vreme.

Prilagodite se potrebama deteta

Upamtite da deca nisu tu da zadovoljavaju
roditelje. Vano je ostati eksibilan i uskladiti sopstveni dnevni raspored sa potrebama bebe. Nije
mogue da se beba prilagodi vaem rasporedu.

Razumite ta vaa beba moe da uradi

Shvatite sposobnosti svoga deteta. Na primer,
ako ono moe da sarauje samo 10 minuta,
nemojte traiti da due radi zadatak nego to to
moe. Neka se ove vetine razviju postepeno. Pomozite mu da naui jednu po jednu stvar. Velike
izazove razdvojite u vie njih. Dete se dobro osea
svaki put kada uradi neto dobro.

Oekujte da se vae dete dobro ponaa

Nemojte oekivati da se ono ponaa loe. Kada
mislite da je vae dete dobro i pametno, ono e se
bolje ponaati. Primetite ta vae dete radi dobro i
priajte o tome. Sva deca gree. Da li priate sa
detetom samo kada grei? Pobrinite se da sagledate sve dobre strane vaeg deteta. Recite mu da
ste ponosni. Sjajno si to uradio.

Prilagoeno iz: The New in the Middle of

the Night Book, p. 116, Meld Publications,
MN: 1999
Tekst je preuzet sa: www.halobeba.rs

Knjige za decu

28

sredno pre nego to zavorimo okice i proapuemo: Laku no!

Edicija Pustolovine
RADOZNALO
VRAPE

(Namenjena je deci predkolskog i

mlaeg osnovnokolskog uzrasta.)
Napisao: Branislav Crnevi
Ilustrovao: Boris Kuzmanovi
Ova pesma za decu poznatog humoriste
Brane Crnevia nastala je prema seanjima autora dok je posmatrao vrapie
kroz prozor svog stana. Seanje na detinjstvo pretoio je u uzbudljivu poemu za
decu i u njoj se mladi italac upoznaje s
radoznalim vrapiem koji arko eli da
upozna svet, usled ega upada u opasnosti iz kojih ga spaavaju portvovani roditelji. Bogate ilustracije oivele su stihove,
dok ilustrovana objanjenja nepoznatih
pojmova pribliavaju pesmu itaocu.

MINUT ZA PRIU
Na dnu mora

Autor: Mat Volf

Tvrd povez, pli, irilica
Meu talasima mora
ivi mnogo simpatinih
drugara: rak Nardo, ajkula Strela, malena foka, sestre sardine, gospoa murina i mnogi drugi.
Ova knjiga sadri smene prie o njima,
prie koje se zaas proitaju, za samo jedan minut... onaj poseban minut, nepo-

BEBINA PRVA KNJIGA

(za decu od 0 do 3 god.)
Naslovi iz edicije:
Moje telo, Priroda,
Bebe ivotinja, Saobraaj
Tvrd povez, irilica
Predivna serija knjiica za
najmlae sa veselim ilustracijama osnovnih pojmova iz sveta s kojim tek
poinju da se upoznaju.

Alisa u zemlji uda knjiga

iskakalica za itanje i sluanje,
POP UP (3D) zvuna

Autor: Luis Kerol

i Riard Donson
Tvrd povez, latinica
Kreni za Belim Zecom
u Zemlju uda popij
aj s Ludim eirdijom,
oboji rue u crveno i suoi se s Kraljicom
Srce! Divne ilustracije Riarda Dordana,
arobne iskakalice, zvuci koji doaravaju
atmosferu i nain na koji je prepriana
Kerolova pria oivee Zemlju uda u
tvojim rukama.

TESTOVI ZA MALIANE
za uzrast 6+
Autor: grupa autora
Tvrd povez, irilica
Knjiga se sastoji od est delova: panja i
pamenje, miljenje, matematika, razvoj

govora, itanje i priprema

za pisanje. U svakom odeljku, kroz vebe i testove,
obrauje se nekoliko tema. U poglavlju Panja i
pamenje, uporedo sa testovima i zadacima, dato
je i vreme potrebno za njihovo reavanje.
Svaki uraen test ocenjuje se pomou zabavnih znakova i sistem ocenjivanja potreban je samo roditeljima, da bi odredili na
kojem je nivou detetova pripremljenost
za polazak u kolu. elimo vam uspeh!

BOOKS
SANJA MEU ZVEZDAMA
Autori: Ivana Lalovi,
Vera Batanovi Lalovi
Ilustrator: Danijel Savovi
Pun kolor, klamovan povez, irilica
Devojica Sanja i njen drug iz kompjuterske igrice Juru, uskau u njegov letei
tanjir i kreu u obilazak svemira. Upoznaju se sa nebeskim telima, Mlenim
putem, galaksijama i poseuju planete
Sunevog sistema. Kroz ovu knjigu deca
na zabavan nain
ue nove pojmove,
reavaju zadatke, izvode eksperimente
i tako proveravaju
novosteena znanja.
Uz knjigu se dobija i
poklon poster Sunevog sistema.
Pripremila: Irena Spasovi

29

Filmovi za decu

Neto za roditelje.....

CINEMANIA 2011,
REVIJA FILMOVA

VINKS: AROBNA AVANTURA

(WINX CLUB - MAGICAL
ADVENTURE)
Reija: Iginio Stra
Uloge (glasovi): Letizia Ciampa,
Perla Liberatori, Ilaria Latini,
Gemma Donati, Laura Lenghi,
Domitilla DAmico,...
anr: animirani
Studio: nezavisni
SINHRONIZOVANO i 3D!

Jedna od Vinksica, Blum, konano je

pronala roditelje i uiva u Dominu
kao princeza, a Skaj ju je zaprosio.
Meutim, nije zlato sve to sija, i tri
drevne vetice su se vratile da uznemiravaju Stelu, Lejlu, Tehnu, Muzu,
Floru i Blum i povrh toga, Erendor,
Skajev otac, zabranjuje mu da se oeni princezom Domina. Mrana tajna
visi iznad kraljevstva Eraklion i sad je
vreme da je Skaj otkrije. Uz pomo
Triksica, drevne vetice su uspele da
pronau Drvo ivota koje odrava
ravnoteu izmeu pozitivne i negativne magije i uspevaju da razbiju tu
ravnoteu monom vradbinom i da
isisaju dobru energiju iz Mediksa.
Sada bez moi, Blum i njene drugarice
morae jo jednom da se suoe s
veticama, simbolom zla. Da li e nae
heroine uspeti da vrate ravnoteu u
maginu dimenziju i koja je to tajna
koja spreava Skaja i Blum da budu
zajedno? Da li e njihova ljubav preiveti ovaj test?
U bioskopima je od 20. oktobra.

Na ovogodinjoj Cinemaniji bie prikazano 16 lmova, a otvara je Spilbergov

lm Avanture Tintina: Tajna Jednoroga Sve je u Sava Centru, premijerni
termini su od 19 i 21:30 asova i reprizni od 14 i 16:30 asova.
Cinemanija kree 2. i traje
do 9. novembra.

Film Misija Spasiti Boi 3D nam

otkriva neverovatan, nikada ranije dobijen odgovor na pitanje svakog deteta: Kako Deda Mraz isporui sve
one poklone u samo jednoj noi?
Odgovor je: Deda Mraz ima teleporter
ultra visoke tehnologije, koji je sakriven ispod Severnog pola. U sutini,
ovo je jedna vesela pria o pomalo
udnoj porodici i jednom neobinom
heroju Arturu, sa zadatkom koji mora
hitno zavriti, pre nego to osvane
boino jutro.
Start: 17. novembar

7. KIDS FEST

MISIJA SPASITI BOI 3D

(ARTHUR CHRISTMAS 3D)

Deiji lmski festival KIDS FEST, sedmi

po redu, odran je u Beogradu, Podgorici i Banjaluci od 17. do 23. oktobra,
a u Novom Sadu od 3. do 9. oktobra.

Reija: Sarah Smith, Barry Cook

Scenario: Sarah Smith,
Peter Baynham
Glasovi: James McAvoy, Hugh Laurie,
Jim Broadbent, Bill Nighy,
Imelda Staunton, Ashley Jensen...
anr: animirani
Web: www.ArthurChristmas.com

Festival je otvorio 3D ostvarenje,

Vinks: arobna avantura a prikazano je 15 lmskih premijera iz raznih
zemalja, a neki od njih su Vuk, Legenda o kung-fu zeki, Okeani,
Brendan i knjiga tajni, Polje arolija, Zaljubljeni Tvigson.
Najvei broj ostvarenja bio je sinhronizovan na srpski jezik i tu su bile i mnogobrojne zabavne i edukativne radionice. Festival je bio kao i uvek najposeenija manifestacija za decu u zemlji.
Pripremila: Irena Spasovi

Potraite va primerak ``Bebinog izbora``

u apotekama Z.U. Pharmacity``
BEOGRAD
KOSOVSKA, Kosovska 4, 011/323-97-46
Radno vreme: 8.00-21.00, subotom 8.00-17.00
TAKOVSKA, Takovska 7, 011/322-27-83
Radno vreme: 8.00-20.30, subotom 8.00-15.00
SVETI MARKO, Resavska 2, 011/323-65-46
Radno vreme: 8.00-20.30, subotom 8.00-20.00
ARKOVO, Dom Zdravlja arkovo,
Spasovdanska 4a, 011/251-15-83
Radno vreme: 7.00-18.30, subotom 8.00-15.00
ZVEZDARA, Dimitrija Tucovia 154,
011/241-2072
Radno vreme: 8.00-20.30, subotom 8.00-15.00
KONJARNIK, Olge Alkalaj 2, 011/347-89-32
Radno vreme 8.00-21.00, subotom 8.00-15.00
NOVI BEOGRAD, Bul. umetnosti 3,
011/213-3368
Radno vreme 7.30-20.00, subotom 8.00-15.00
BANOVO BRDO, Blagoja Parovia 102g,
011/3540-733
Radno vreme 7.30-20.00, subotom 8.00-15.00

Pharmacity PIJACA, Somborski put 77,

024/562-528
Radno vreme 7.00-15.00, ponedeljak
8.00-13.00, subotom i nedeljom 8.00-15.00
BAJMOK, Pharmacity BAJMOK,
Put JNA, 024/762-028
Radno vreme 7.00-15.30, subotom od
8.00-13.00, nedeljom od 08.00-12.00
NOVI SAD
BAKA TOPOLA, Pharmacity BAKA TOPOLA,
STARI GRAD 1, Strailovska 19a, 021/520-240
Radno vreme 7.30-21.00, subotom 8.00-15.00 Glavna 21a, 024/711-166
Radno vreme 7.00-20.00, subotom 7.00-14.00
STARI GRAD 2, Hajduk Veljkova 8,
LAZAREVAC, Dimitrija Tucovia bb, 011/8111- 503
021/661-60-43
Radno vreme 7.00-20.00, subotom 8.00-15.00 Radno vreme 8.00-20.00, nedeljom 9.00-16.00
PANEVO, Miloa Obrenovia 12, 013/335-061 KRAGUJEVAC, Josifa nersona bb, 034/353-973
Radno vreme 8.00-20.00, nedeljom 9.00-16.00 Radno vreme 8.00-21.00, nedeljom 9.00-16.00
SREMSKA MITROVICA, TC TU,
JAGODINA,
Naselje Marko Percin, 022/641-636
TC TU, Radmila orevia 1, 035/250-969
Radno vreme 8.00-20.30, nedeljom 8.00-15.00 Radno vreme 8.00-20.30, nedeljom 8.00-15.00
SUBOTICA
DIS, Filipa Stankovica bb, 035/882-03-35
Pharmacity KORZO, Korzo br. 1, 024/524-439
Radno vreme 8.00-20.00, subotom 8.00-16.00
Radno vreme 8.00-20.00, subotom 8.00-15.00
POAREVAC, Boe Dimitrijevica 26, 012/531-961
Pharmacity CENTAR, Trg rtava faizma 5,
Radno vreme 7.30-20.30, subotom 8.00-15.00
024/539-134
Radno vreme 8.00-20.00, subotom 8.00-15.00 SMEDEREVO DIS, alnaki put bb, 026/618-807
Pharmacity RODI, Segedinski put bb, 024/645-672 Radno vreme 8.00-20.00, nedeljom 9.00-16.00
Radno vreme 8.00-21.00, nedeljom 9.00-16.00 KRUEVAC, Apoteka Kruevac DIS,
Pharmacity BOLNICA, Izvorska 1, 024/553-707 Kneza Miloa bb, 037/449-501
Radno vreme 7.00-20.00, subotom 8.00-15.00 Radno vreme 8.00-21.00, nedeljom 9.00-16.00
YUBC, Bulevar Mihajla Pupina 10b, 011/3131-816
Radno vreme 8.00-20.30, subotom 9.00-16.00
BLOK 62, TC TU, Nehruova 56b, 011/2282177
Radno vreme 7.30-21.00, nedeljom 8.00-15.00
BLOK 44, Nehruova 51, 011/318-59-44
Radno vreme 7.30-19.00, subotom
7.30-14.30, nedeljom 7.30-13.30

Mini Facebook 32

Admin: Danka T.

A evo i mene!

Aaaa!! Neu
ovaj outfit!

Ajmo iz poetka:
jedna irafa, dve irafe,
tri irafe...
Viktor Lav Popovi iz Valjeva,
roen 18.07.11.

Volim instrumente i
ivotinje iz doba Jure.
Jovana Zekovi iz Novog Sada,
roena 09.12.08.

Leon Andri iz Valjeva,

roen 24.05.11.

Glodalica zakon
drugarica!
Uro Vukasovi iz Poarevca,
roen 14.01.11.

Au... na kosicu
mi stavie kokicu!

Kada se nadahnem inspiracijom, zapisujem

haiku poeziju... po lutkinom licu, dodue.
Marko Zari iz Novog Sada,
roen 03.09.10.
Lepi mi je
levi profil...

Dunja Veselinovi iz Beograda,

roena 15.04.11.

Milica Nikoli iz uprije,

roena 16.09.09.
Mmm, ovaj
poklon se
jede... mljac!

Mia Veselinovi iz Beograda,

roena 11.08.08.

Slike vae dece moete poslati na CD-u na nau adresu: Emisar, ul. Milorada Jovanovia 5, 11147 Beograd,
ili na e-mail: office@bebinizbor.com. Minimalne dimenzije slika treba da budu 800x600 (150 dpi), u formatu JPEG.
Molimo vas da uz fotografiju naznaite ime, prezime, mesto i datum roenja deteta.

Bitka za bebe traje i ne prestaje

Nakon skoro osam nedelja uspenog vojevanja u Bici za
bebe, na licima humanitaraca iz Fonda B92 pojavljuju
se osmesi. Do sada su prikupljena sredstva za kupovinu
vie od 90 inkubatora za nae najugroenije maliane
a taj se broj uveava iz dana u dan. Jedan broj inkubatora je ve isporuen zdravstvenim ustanovama irom
Srbije, nove porudbine uskoro pristiu a broj graana
i kompanija heroja koji se na razne naine prikljuuju
akciji raste do visina o kojima niko od zaetnika akcije
nije ni sanjao. Od deijih vrtia do vrhunskih sportskih
klubova i pojedinaca, bez razlike, svako je na svoj nain
uzeo uee u animiranju ljudi da se prikljue ovoj akciji.
Ve danas je izvesno da e Bitka za bebe doneti i vie
od 100 novih kuica za maliane kojima e one biti prvi
dom nakon prevremenog naputanja majinog stomaka.
Na sajtu www.bitkazabebe.rs graani glasaju za kompanije za koje veruju da mogu spasiti ljudski ivot i na taj
nain ih pozivaju da se ukljue u ovu bitku.Takoe, na
sajtu su navedene i kompanije heroji ija je donacija ve
realizovana. U Bici za bebe se bore najmanji i najhrabriji
borci koje je svet ikada video. Mi smo tu da im tu herojsku
borbu uinimo lakom.

OBRADUJTE VAE DETE

IGRAKAMA
U ENCI MENCI radnjama moete
pronai VTECH igrake, kojima ete zasigurno obradovati vae maliane. To su igrake iz programa
V.SMILE POCKET learning sistem
koje su sada u ENCI MENCI radnjama
na promotivnom popustu od 30%.
Igrake su namenjene neto starijoj
deci, uzrasta od 5 - 9 godina. To su
video igrice dizajnirane za predkolski uzrast. Sjajan kvalitet, ekran visoke rezolucije za jo bolju igru. Tu su
Scooby Do i Pepeljuga igre za deake
i devojice. Jedinstveno napravljene
i za desnoruke i levoruke. Mogue ih
je spojiti sa televizorom, tako da se
mogu igrati i na veem ekranu.

Ova akcija
u ENCI MENCI
radnjama traje
do 31. 12. 2011. (dok traju zalihe)
www.encimenci.rs

Novi izlog proizvoda

u Letoshop-u
Igra je aktivnost koja promovie emotivni balans, oputa i
pomae deci da na pozitivan nain ispoljavaju i usmeravaju
svoja oseanja. Kroz igru ona otkrivaju nove koncepte oblik, veliinu,
koliinu, razdaljinu, vreme, zvuk, materijale...
U WOUF manufakturi igrake pravimo runo, iskljuivo od prirodnih
materijala. Koristimo puno i zdravo drvo najvieg kvaliteta. Ve pogaate koncipirali smo ih tako da ne sadre plastine ili metalne delove.
Ali otili smo i korak dalje: u elji da izbegnemo upotrebu bilo kakvih
vetakih supstanci, umesto bojom ili lakom, tretiramo ih iskljuivo sertikovanim biljnim uljem, neotrovnim i u potpunosti bezopasnim za
decu. Uzor nam je evropski standard EN-71 koji propisuje najvia pravila
bezbednosti i kvaliteta igraaka. Potvrda ovakvih opredeljenja je i evropski
CE sertikat koji nae igrake poseduju. Na rigoroznim testiranjima u SGS
laboratorijama u Francuskoj ocenjene su najviim ocenama.
Edukativne i zabavne, WOUF igrake razvijaju kombinatoriku i matu. Deca
vole oseaj topline prirodnog materijala i rado se igraju njima.
Sa WOUF
igrakama se
moete upoznati
u Beogradu u
Deijoj robnoj
kui Leto,
Auto put Bg-Ni
50m posle Plavog
mosta (Sinjska bb).
Moete nas posetiti
i na internet adresi
www.letoshop.rs