Зоран Ђуровић: Митрополит Николај на Теорију

еволуције
Митрополит Месогејски и Лавротикијски Николај је један од ретких на светском нивоу истакнутих научника који
је у мантији.

Пре него што се посветио Богу владика је био научни консултант при Националној ваздухопловној и свемирској администрацији САД (NASA) и био је познат по
својим иновационим истраживањима у области астрофизике, механике, медицине и биоинжењерије. На челу је првог Центра за биотику и деонтологију у
Грчкој и председник је Синодалног комитета за биоетику Јеладске Цркве. На Харварду је магистрирао астрофизику и докторирао медицинску технологију, у
Солуну докторирао теологију. Као хирург је смислио помоћни метод при операцији срца. Оставивши НAСА-у и велики академски успон отишао је на Свету
Гору да се замонаши. Након извесног времена изабран је за епископа и данас је митрополит Месогеје и Лавротике, наставио је да се бави научним радом. У
једном интервјуу одговара на Теорију еволуције. Одломак се налази у књизи Αν υπάρχει ζωή, θέλω να ζήσω (If Life Exists, I Want To Live), translated by John
Sanidopoulos.

Питање: Као особа која верује у Бога, какав је ваш поглед на некога ко жели да се бави савременим
истраживањима, посебно онима која ипак на крају изазивају Бога, као што је генетски инжењеринг,
космологија или неурологија?

Одговор: Истраживање које се спроводи да би оспорило Бога, болује од предрасуде. Истраживање се

врши да би се открила научна истину. Какав би био проблем са неким ко желе да прошире хоризонте
својих мисли и знања? Богу се на тај начин боље прилази. Бог није идеологија коју би требало да свим
средствима бранимо, него ми верујемо у Њега, јер је Он Истина. У том смислу, чак и научна истина открива
га. Ако је Он још увек за дискусију, време је да сазнамо више о њему. Верник који се боји научног
истраживање, боји се истине. Можда је он верник који не верују.

 Питање: Шта бисте рекли о теорији еволуције? Зар она није у супротности са учењем Цркве?

Одговор: У вези са овом темом, учење Цркве се заснива на инспирисаној књизи Постања. Она није књига о
физици или биологији. Важна ствар о којој се говори није да ли је Бог обликовао човека од земље и где ју је
нашао, него да је човек направљен «по слици Божијој и налику». Све остало спада у детаље. Како наука
може да поткопа ово? Осим тога, ако наука побољшава наше разумевање овог света и нашу слику о Њему,
зашто би то било изазивање Бога? Највише што можемо рећи је да боље разумемо неке ствари. Човеково
наликовање на Бога, а то је да смо начињени са божанским животом и угравирани са циљем да наликујемо
божанству, то наука не може да промени. Иако неки научници то могу са арогантношћу да покушавају да
провоцирају.

 Питање: Дакле, није битно да ли човек потиче од животиња?

Одговор: Оно што је битно је божанско порекло човека и његов однос са Богом, наиме да нас је Бог
створио, а не како нас је створио. Такође, није опасност да човек потиче од животиња, већ могућност да
ћемо завршити као они: «Људи, упркос њиховој части, не претрајавају, они су као звери које нестају»
(Псалам 49:12). И док је наш циљ да будемо као Бог, зашто покушавамо да докажемо да смо животиње?
Проблем, дакле, није научна потврда еволуције, него залагање за болесног тумачење исте. Ово последње
не доказује непостојање Бога, него потврђује острашћену кратковидост човека. Заменити божанску сврху
са једном несмотреном дегенерацијом на животињу! Чак се ни животињама то не би допало.

 Питање: Али имамо битних сличности са животињама и треба да се одгонетне њихова важност.

Одговор: Интересовање за нашу сличност са животињама изненађује ме. Када би било сличног
интересовања за наш афинитет са Богом, колико би била другачија ствар! Ваљало би да откријемо значење
овог афинитета. Што се тиче животиња, сигурно има сличности. Наше тело на овај или онај начин, подсећа
на тела виших примата. Ми се чак можемо учити на основу инстинктивних врлина животиња. Имамо много
примера који се налазе у Светом Писму. Христос каже у Беседи на гори да «гледамо на птице небеске» и на
који начин можемо да их имитирамо. Али, шта је битно у нашем разликовању у односу на животиње?
Човек је психосоматско биће. Ово је извор његове вредности. Време је да окренемо пажњу са наше
сличности са животињама ка могућности наше сличности са Богом.