„Марксисти воле да говоре о прогресу.

Прогрес је очигледан у науци и техници,

али суштина историје није тај прогрес, него управо супротно – континуитет: оно
што, упркос прогресу, остаје у човеку стално. То што остаје у човеку стално, то
је оно чиме је он независан од тога прогреса, чиме је он изнад прогреса. То значи
да је човек слободан у својим поступцима, није условљен оним што околности
диктирају. Човек није детерминисан друштвом, него је слободно биће, које може
да се постави и према томе прогресу негативно, ако тако хоће, па и да одбије да
га следи.“

– проф. др Жарко Видовић