Upravljanje

232. Smisao upravljanja

Sve to je organizovano, to je ivo, mora da poseduje neki nivo organizovanosti reda. Svaki
organizovan sistem trpi delovanje entropije, opte tendencije ka dezorganizaciji. Svetom uglavnom
dominira nered, haos. Najvei deo svoga ivota svaki ovek i socijetalne zajednice provode u
nastojanju da uspostave u postojeem haosu red i organizaciju. Razvoj civilizacije se ogleda kroz
uspone i padove uspostavljene organizovanosti, institucija i reda.

Da bi se red to due odrao uprkos delovanju entropije sistem mora da koristi negentropiju,
tendenciju koja ima za cilj da uspori ili umanji delovanje entropije. Nastojanje da se sistem odupre
raspadanju, dezorganizaciji i entropiji predstavlja rad.

Koncept negativne povratne sprege kao upravljakog mehanizma zamenio je princip pozitivne
povratne sprege, tj. umesto odranja stabilnosti cilj postaju promene u socijetetu. Vrednosni aspekti
nekog sistema su zamenjni sa efikasnou i rezultatima funkcionisanja sistema. Odustaje se od teorije
konstantnog evolutivnog napretka, a pod uticajem postmoderne, sve manje su vane velike prie, a
sve bitnije male.

212. Rad i opstanak sistema

Sve to je organizovano, to je ivo, mora da poseduje neki nivo organizovanosti reda. Red je
neophodan da bi mogao da se obavi neki rad. Meutim, svaki organizovan sistem trpi delovanje
entropije, opte tendencije ka dezorganizaciji.
Da bi sistemi opstali, a to ukljuuje ljude i njihova drutva, mora da postoje organizacije, sistemi
sposobni da obavljaju neki rad. Rad je svaka aktivnost koja omoguava da sistem opsaje, da egzistira u
vremenu i prostoru.

Ljudski rad se ispoljava u nastojanju da se stvori organizacija, da se u prirodi prepoznaju delovi
struktura koje mogu biti upotrebljene kao izvori negentropije, da se pronae ili stvori organizacija koja
e moi da realizuje odreen proces, da se zadovolje odreene ljudske potrebe, da se obavi neki dati
rad.

Za rad je neophodno troenje energije. Troenje energije doprinosi ouvanju sistema ali sa druge
strane omoguava realizaciju entropije. Cela dinamika egzistencije se realizuje u stalnom nastojanju
entropije da povea nered, a koncenrisane energije, materije i informacija da taj nered suzbije ili bar
umanji brzinu njegovog irenja.

Smatra se da se entropija moe savladati ukoliko ovek uspe da ovlada svim potrebnim aspektima
znanja. Haos je posledica nedovoljno savladanog znanja o prirodi stvari.

55. Haos i red

Nastojanja da se iznadju naini da se postignu unapred odredjeni ciljevi, da se smisao ivota i rada
odredi kao nastojanje da se realizuju neki unapred zamiljeni, poeljni dogadjaji, karakteristika je
ljudskih i naunih napora do samog kraja prethodnog milenijuma. Celina smisla ovekovog ivota jeste
postizanje i realizacija u realnom vremenu i prostoru (u sadanjosti) postavljenih ciljeva.

Haos, nered, dezorganizacija je u osnovi svakog reda. Samo iz haosa moe da nastane red. Haos, kao
uslov iz koga nastaje red se ne ukida potpuno i nepovratno uspostavljanjem reda, ve je to privremeno
stanje. Uspostavljeni red, pre svega zbog delovanja entropije, kad tad se pretvara u nered.

Red i haos su uzajamno vezani, medjutim ta veza nije stalna. Kao to je red izvor nekog haosa, tako
je i haos izvor nekog reda. Upravljanje je stoga korienje haosa da se uspostavi red, a ne ponitavanje
tog haosa.

46. Entropija i negentropija

Svaki sistem koji je organizovan trpi delovanje entropije, opte tendencije ka dezorganizaciji.
Dezorganizacija neumitno dovodi do raspadanja i smrti sistema. Zbog entropije nijedan sistem nije
vean, ve stalno tei haosu.

Da bi se red to due odrao uprkos delovanju entropije sistem mora da koristi negentropiju,
odnosno negativnu entropiju. Negentropija je tendencija koja treba da uspori ili umanji delovanje
entropije. Delovanje entropije i negentropije su uslov za funkcionisanje sistema.

45. Entropija i ljudski rad

Dinamika ljudske egzistencije se ogleda u stalnom nastojanju entropije da povea nered, a
koncentrisane energije, materije i informacija da taj nered suzbije ili barem smanji brzinu njegovog
irenja.


Ljudska delatnost, ljudski rad, ljudsko stvaralatvo se ispoljava u nastojanju:

1. da se u prirodi prepoznaju delovi struktura koje mogu biti upotrebljene kao izvori negentropije

2. da se pronadje ili stvori organizacija koja e omoguiti da se ostvaruje, realizuje odredjen proces,
da se zadovolje odredjene ljudske potrebe, da se obavi neki rad.

ovek doprinosi stvaranju reda, ali i nereda. Moe li se nadvladati tendencija ka razgraivanju
ukoliko ovek bude uspeo da ovlada svim aspektima potrebnog znanja? Da li se iz haosa stvara red? Da li
su stvoreni red i organizacija veni? Harmonija i ravnotea.

220. Red kao poeljna stvarnost

Grei se kada se pod upravljanjem podrazumeva proces koji je izmeu sadanjeg i budueg. Pri
uspostavljanju tog odnosa, zaboravlja se da je budue samo pretpostavka koja se konstruie i
realizuje u sadanjosti. Takoe, ne smemo zaboraviti ni prolo jer je sadanje zapravo prolo i
budue emanirano u sadanjem momentu u kome se stvari deavaju.

U prolosti stvari su se desile danas moemo samo da nagadjamo na osnovu onoga to nam je
ostalo iz prolosti kako je to bilo. U budunosti stvari e se tek desiti oni koji upravljaju mogu imati
elje i pretpostavke o buduem ali se budunost ne moe odrediti.

Upravljanje nije uspostavljanje odnosa izmedju sadanjeg i nekog budueg , ve je postavljanje
medjusobnog odnosa pojava u sadanjosti. Upravljanje nije i nita drugo do uporeivanja u sadanjosti
dva sloja realnosti.

Budunost samo predstavlja neki daleki horizont kome teimo a do kojeg nikad ne stiemo. Vizija
budunosti nam slui kao mera stvari, kao orijentir, kao elja koja se iskljuivo realizuje u sadanjosti.

112. Kopernikanski obrt u shvatanju upravljanja

Tokom razvoja oveanstva dominirala su dva paradigmatska pristupa razvoju socijeteta vezana za
smisao i svrhu ivota i za upravljanje drutvom. Ovi razliiti pristupi ogledali su se i kroz koncepciju
vremena, tj. kroz razliite ciljeve upravljanja socijetetom a to su harmonizacija i ravnotea:

1. Ciklini pristup - ciklino shvatanje razvoja. On postulira da se sve drutvene pojave ciklino kreu
pratei u stvari sliku koju daje priroda promenom svojih godinjih doba. Ciklino kretanje se
povezivalo sa roenjem, rastom i smru svakog oveka. Sve ono to su ljudi videli ih je vezivalo za
ciklino kretanje.

2. Evolutivni pristup - shvatanje da je razvoj ljudskog socijeteta istina postepen ali stalan i da je
uvek usmeren ka napretku, vioj fazi razvoja. Ovaj pristup ima osnove u vizijama oveka o svom
napretku i u ideji da se nije ivelo uzalud.

3. Pristup haosa i reda - poetkom novog milenijuma nastaje trea paradigma koja se odnosi na
shvatanje da odnosi haosa i reda lee u osnovu socijetalnog stanja, to znai da se stanje haosa ne
pojavljuje samo kao nepoeljna tendencija ve da je i ono deo nastajanja reda.


57. Harmonija u socijetetu

Najuspenija i najdugotrajnija drutva u istoriji oveanstva su matricu socijetalne reprodukcije
zasnivale na konceptu harmonije. Harmonija poiva na organskoj matrici socijetalne reprodukcije. Ona
polazi od toga da su ciljevi drutva mir, ravnopravnost, spori rast, a sve se to iskazuje kroz harmonine
drutvene odnose meu ljudima, socijalnim grupama i institucijama drutva.

Cilj upravljanja je odravanje postojeeg stanja i njegovo sporo menjanje i prilagoavanje
eventualnim novonastalim potrebama.

Odnos prema nauci ovakvo drutvo ne negira nauna saznanja i tehnoloke inovacije, ali se njima
odnosi sa stanovita koliko doprinose stabilnosti drutva i njegovom miru, a ne sa stanovita promena
koje mogu da izazovu. Nauka se koristi za jaanje elemenata matrice socijetalne reprodukcije.

Harmonija - ne favorizuju se individualizam, konkurencija i sukobi ni na makro ni na mikro nivou.
Pristojnost, blagost i potovanje zasnovano na tradiciji se favorizuje.

Borba protiv dezorganizacije je briga celine drutva, smatra se da je ona posledica ljudskog nemara i
neetikog delanja. Harmonija je rezultat kolektivnog ina svih lanova drutva, svakog u svom domenu
ivota i rada. Ne upravlja se na osnovu unapred odreenih ciljeva, niti na osnovu delatnosti pojedinih
ljudi ili grupa ljudi. Entropija ne postoji ni kao koncept.

Ovakav model organizovanja je bio poznat u velikim civilizacijama u Staroj Grkoj, Kini i Indiji.
Danas je to ideal privatnog i porodinog ivota.
34. Dinamika ravnotea

Ravnotea je dinamika pojava koja podrazumeva da delovanje razliitih sila medjusobnim dejstvom
i uravnoteenjem dovode do privremene ravnotee.

Kretanje, promene, dinaminost odnosa, nepredvidivost su osnova ovog pristupa. Svaki socijetet je
nestabilan i podloan entropiji. Organizovanost koja se uvek iskazuje kroz dinamika stanja moe da
opstaje samo ukoliko dolazi do stalnog uravnoteavanja svih sila koje deluju, kako onih koje ojaavaju
organizovanost tako i onih koje je slabe.

70. Inicijalni uslovi

Opte je mesto da se budunost odreuje prolou, da onaj koji zna prolost moe da odredi kakva
e biti budunost. To je netano jer ne postoji mogunost odreivanja inicijalnih uslova. Teorije
upravljanja su dugo poivale na istraivanju prolosti, to je poduprto stavom enciklopedista da na
jednom mestu treba okupiti svo znanje jer e se tako moi predviati budunost.

Budunost ne moe da se projektuje na osnovu prolosti jer se prolost ne moe opisati na dovoljno
precizan nain. Da bi se budunost mogla odrediti sa dovoljno velikom verovatnoom realizacije,
neophodno je odrediti na taan, precizan i potpun nain inicijalne uslove od kojih se polazi.

Inicijalni uslovi se odredjuju kao potpun i sveobuhvatan opis svih dogadjaja, elemenata i procesa
koji su se odvijali u nekom odredjenom momentu u prolosti. Oni su toliko brojni da ih je nemogue
nabrojiti.
Inicijalni uslovi zavise od sauvanih izvora koji, sa jedne strane, nisu potpuno pristupani, a sa
druge, oni se moraju posmatrati u okviru vrednosnog sistema vremena u kome su nastali, to je
nemogue jer ih mi samo moemo videti naoarima sadanjosti.

144. Neizvesnost

Svakim danom postaje sve jasnije da slika stabilnog i harmoninog sveta ne postoji, i sve vie se
veruje stavu da je svet mesto neizvesnosti. Centralno pitanje prestaje da bude kako obezbediti da
sistemi i organizacije postignu trajnu i nepromenljivu stabilnost.

Cilj upravljanja je danas kako u velikom broju medjusobnih komunikacija i veza koje postoje medju
elementima, ljudima, sistemima i organizacijama obezbediti onu vrstu dinamike ravnotee koja e
obezbedjivati najbolju moguu funkcionalnost datog sistema u nekom vremenu.

Svet je mesto neizvesnosti. Funkcionalnost je privremena. Upravlja se u uslovima nestabilnosti,
neizvesnosti, stalnih promena, stalnim nastojanjima da se obezbedi dinamika stabilnost. Upravljanje
danas postaje nastojanje da se upravlja neizvesnou, pre svega haosom iskazanim u lokalnim
okvirima.

275. Zato i kako?
Nagli prodor istraivanja procesa upravljanja u dvadesetom veku vezan je za (1) ekspanziju novih
znanja pre svega u prirodnim naukama i (2) rast broja i sloenosti drutvenih veza i odnosa. Poto su
na ta pitanja davani veoma razliiti odgovori, koji nikada nisu bili konani, ili zadovoljavali socijalne
uslove, veina tih pitanja je i dan danas ostala.

Do kraja 19. veka, ljudi su se bavili metafizikim, zato pitanjima. Od kraja 19. veka nauka se sve
vie interesovala za kako nego zato tj. za ovekovu egzistenciju. Time se nisu zaboravila
metafizika pitanja, ve se panja i energija usmerila pre svega na funkcionalnost i efikasnost.

Tek kada se veliki deo ljudske znatielje ali i racionalnih aktivnosti od metafizikih nastojanja
okrenuo ka nastojanjima da se promeni postojee, upravljanje kao aktivnost i nauna disciplina je
postalo mogue.

Sutina druvenih nauka je vezana za razumevanje drutvenih pojava i nastojanje da se to
razumevanje iskoristi za racionalnu socijetalnu svrhu. Saznanja i iskustva iz prolosti mogu da nam
pomognu, ali nisu svemogua. Teimo iznalaenju novih autentinih reenja primenljivih u naoj
sadanjosti.

258. Upravljanje pogled u budunost

Nastankom novih IT stvaraju se uslovi da se red i poredak pa samim time i haos doive i emaniraju na
nov nain. Upravljanje od nastojanja da se postigne to bolja i stabilnija organizacija polako biva
zamenjeno stavom da je upravljanje pre svega nain nalaenja i korienja informacija kojima e se
omoguiti stabilan i organizovan ivot sistema i institucija, to podrazumeva stalnu dinamiku, stalno
prilagodjavanje, stalno ispravljanje i doterivanje delovanja sistema kojim se upravlja.


Cilj upravljanja je sve vie iznalaenje stalnih faktora (informacija) koji e omoguavati u
nezamislivoj dinamici, uzronosti i sloenosti socijetalnilh elemenata, stalno dograivanje, ispravljanje
i preciziranje kretanja sistema u prostoru stanja. Haos se vie ne posmata kao negativna sila ve se sa
haosom rauna kao sa neumitnim faktorom procesa upravljanja.

122. Matrica razvoja

Svaka matrica razvoja ili matica socijalne reprodukcije je sastavljena od:

(1) strukture matrice
(2) dinamike interakcije elemenata strukture
(3) dinamike matice u vremenu koju karakterie ireverzibilnost matrice drutvene reprodukcije

Matrica drutvene reprodukcije se menja, razvija i prilagoava promenama u drutvu, promenama
ciljeva, ali i spoznajama prirode i drutva. Samim tim, ona je proizvod ljudske delatnosti kojom ovek
omeuje sopstvene mogunosti delovanja i time uvodi relativno ogranien broj elemenata pomou
kojih objanjava, razume, vrednosno opisuje, ureuje i upravlja sopstvenim drutvom.

168. Organiski i mehaniki tip organizacije
169. Organski tip organizacije
125. Mehaniki tip organizacije

definicija organizacije pod organizacijom se podrazumeva nekakvo ustrojstvo koje omoguava
kretanje i dinamiku drutva u prostoru stanja.


Organizacija oznaava sistem koji je izvan ravnotenog stanja (ravnomerne raspodele energije aka
smrti sistema) samo takav sistem ima mogunost troenja energije, a samim tim i kretanja i
ostvarivanja promena. ovek, a samim tim i drutvene tvorevine, ne mogu da opstanu u stanju
mirovanja. Samo dinamika i kretanje, koji su rezultat opstajanja, karakteriu oveka i njegovo drutvo.

U osnovi svih matica drutvene reprodukcije ljudskih drutava se nalaze dva bazina obrasca
organizacije. Prvi je organski, a drugi je mehaniki.

Organski tip organizacije

Organski tip organizacije je obiajan, najrasprostranjeniji i moe se rei najprirodniji tip organizacije.
U osnovi, on predstavlja socijetalnu kopiju prirode. Kao to u prirodi postoji povezanost i
meuzavisnost, tako i organski tip drutvene organizacije karakterie opta povezanost i uzajamnost
drutvenih stuktura i elemenata.

Organski tip organizacije je prevashodno okrenut odranju i funkcionisanju postojee matrice
socijetalne reprodukcije datog drutva. Kada i doe do promena, one su relativno spore i koriste
mehanizam povratne sprege organski tip organizacije se bazira na homeostazi kao osnovnom
mehanizmu regulacije. Optost i usmerenost na sadanjost i prolost su osnovni kriterijumi
vrednovanja.

U savremenom sistemu se sve vie pojavljuju elementi organske organizacije. To je pre svega posledica
sve vee meusobne povezanosti na globalnom nivou, usloavanja meusobne povezanosti elementa
socijeteta, poveanja broja stanovnika, usloavanja drutvenih i komunikacionih veza, koliina
informacija.
Mehaniki tip organizacije

Mehaniki tip organizacije je dijametralno suprotan organskom tipu organizacije i on pre svega poiva
na virtualnosti. Virtualno oznaava ono to postoji u umu, to je proizvod imaginacije. Virtualnost je
posledica sposobnosti da izmilja i kreira reenja do kojih nije doao preslikavanjem prirode. Najbolji
primer za to je mitologija Atina, boginja mudroti i sumraka je nastala tako to je iskoila iz glave
Zevsa ona nije nastala organskom aktivnou raanjem, ve mehanikim reenjem kao rezultat
misaone aktivnosti Zevsa.

Mehaniki tip organizacije je relativno autonoman. On je nastajao i razvijao se na osnovu inovacije, na
osnovu sposobnosti ljudi da iznau reenje koja nisu analogna prirodi. Ljudi su uvek, bez obzira na tip
organizacije, svoje prisustvo iskazivali u inovacijama. U organskom tipu organizacije radi se o
inovacijama koje imaju za cilj odravnja socijeteta u postojeem stanju organska matrica koristi
negativnu povratnu spregu. U mehanikom tipu organizacije inovacije su usmerene ka permanentnim
promenama uz prisustvo mehanizama odravanja u granicama koje su nune da se drutvo ne bi raspalo
ova matrica poiva na pozitivnoj povratnoj sprezi.

ovek je u mehanikom tipu organizacije svestan da svojim umeem i kreativnm delatnou moe da
stvara nove uslove svoga ivljenja. On se ne plai novih reenja, ili bar ne spreava njihovo nastajanje.
Stoga se, u upravljanju promenama, ne okree iskljuivo iskustvima iz prolosti. U ovaj tip drutva
spada veina novekovnih evropskih drutva od 17. veka, kada je dolo do naglog tehnolokog razvoja,
pa sve do danas.

171. Osnovne karakteristike dva tipa socijeteta

Organska i mehanika matrica socijetalna reprodukcije se razlikuju po prostoru gde su nastale.

Mediteranska matrica socijetalne reprodukcije postojbina organske matrice socijetalne
reprodukcije
Atlantska matrica socijalne reprodukcije postojbina mehanike matrice socijalne reprodukcije

123. Matrice socijalne reprodukcije
42. Elementi za razlikovanje organske i mehanike matrice

Razlike izmeu organske i mehanike matrice socijetalnog razvoja se mogu posmatrati kao razlike kada
se radi o odnosu prema:

(1) drugim ljudima
(2) prostoru
(3) vremenu
(4) kritici
(5) svrsi ivota
(6) pokretakim silama u drutvu
(7) politikom ivotu
(8) ekonomskim procesima
(9) demokratiji
(10) jedinstvu i podeli vlasti

96. Karakteristike organske matrice socijetalne reprodukcije
- odnos prema drugim ljudima pojedinac nije dominantan element drutva. Dominantnu ulogu imaju
drutvene grupe

odnos prema prostoru shvatanje prostora je pre jednodimenzionalno nego viedimenzionalno.
Ljudi tee da ostanu u svom poznatom prostoru i nisu skloni menjanju mesta boravka
shvatanje vremena jednodimenzionalno shvatanje vremena dogaaji, po svom odvijanju se pre
svega ciklini, sve se stalno vrti u krug, ne postoji neka posebna potreba da se deavanja stavljaju u
vremenski sled ili meusoban odnos. Odnos prema vremenu je nemaran.

odnos prema kritici kritika, kao osnova za promenu dela drutvene strukture postaje prihvatljiva
tek kad je podri neki kolektivitet. Tei se odravanju postojeeg sistema, na svaku promenu se gleda
sa velikom skepsom

svrha ivota svrha ivota je pre svega duhovne prirode ostvarivanje visokog moralnog,
drutvenog ili kolektivnog ideala je razlog postojanja pojedinca. Pojedinac se ne iskazuje kao
individua, cilj je kolektivitet

pokretake sile kolektivistikog su karaktera, pokrivaju celinu sistema pleme, pripadnici
feudalca, drave ili nacije, velike socijalne drupe kao to su klase i narodi, velike institucija kao
demokratija.

politika posmatra se kao zla kob poto individualizma, ona se skazuje kroz sukob velikih
drutvenih grupa, pa samim tima ima velike psledice za onu grupu koja je izgubila. Sabornost je
dominantni oblik politikog organizovanja neto kao harizmatska vlast kod Vebera

ekonomski procesi rad i proizvodnja nisu posebne vrline, tretiraju se kao neto to obezbeuje
sredstva za funkcionisanje drutva

demokratija demokratija se posmatra kao vladavina naroda. Smatra se da je osnova svakog
drutva narod kao skup graana koji ive u istoj dravi, govore istim jezikom, imaju zajedniku istoriju
i kulturu.

124. Mehanika matrica socijetalnog razvoja
96. Karakteristike mehanike matrice socijetalne reprodukcije

odnos prema drugim ljudima individualizam je osnovno vaee opredeljenje. Razlike u pojedinim
drutima postoje, ali je individua, kako u politici, tako i u kulturi, ekonomiji i verovanjima izvor
drutvenog razvoja

poimanje prostora viedimenzionalno. Postoji prostorna perspektiva kako u svakodnevici, tako i u
naunim i umetnikim pretpostavkama. Postoji sagledavanje i lokalnog i globalnog

poimanje vremena viedimenzionalno. Pojedinac ima veliki broj drutvenih uloga i svaka od tih
uloga se realizuje u posebnom vremenu i prostoru. Poto neke od tih uloga nisu meusobno povezane,
niti koherentne, onda se ispoljavaju kao multivarijantnost vremena i prostora.

odnos prema kritici kritika je postupak za otkrivanje i zamenu nefunkcionalnih, neproduktivnih i
neprihvatljivih delova sistema. Pozitivna povratna sprega.

svrha ivota obezbeivanje promena. Sve je okrenuto ka budunosti, koja se ne shvata kao daleki
ciljevi, ve kao ono to se moe uraditi u jednoj generaciji.

politika nema visoko mesto. Shvata se kao vrsta delatnosti.

demokratija predstavnika demokratija, shvata se kao prihvatanje unapred utvrenih propisa i
procedura koje su obavezujue za sve.

33. Dimenzije matrica socijetalne reprodukcije

U svakom drutvu deluje specifina matrica drutvene reprodukcije koja je u svojoj osnovi bazirana na
jednom od dva osnovna tipa organskoj ili mehanikoj matrici drutvene reprodukcije.

Kretanje i dogaanja u svakom drutvu ponaosob naunici mogu pratiti samo ako drutvo uspeju da
postave kao nekakav sistem zbog toga, sabijanje znanja, krakteristika u odreenu dimenziju matrice
socijetalne reprodukcije predstavlja logian i efikasan put razumevanja i upravljanja drutvenim
karakteristikama i procesima. Te dimenzije su:

(1) filozofska
(2) religijska
(3) objektivna
(4) sistemska
(5) ciljna
(6) dimenzija haosa

Da bi dobijene informacije koje se emituju na osnovu ovih dimenzija bile jasnije, mogu se napraviti
razliiti klasteri tj. skupine organizovanih informacija. To su:

(a) naini shvatanja drutva
(b) odnos prema oveku
(c) koriene naune metode
(d) metode upravljanja


222. Religijska dimenzija matrice socijetalnog razvoja

nain shvatanja drutva religijsko poimanje sveta se pogleda u traenju sila van oveka, drutva i
prirode stvaraoca. Razumevanje drutva se iskazuje u pokuaju da se razume boansko. ovek moe
samo da se prilagodi tim unapred datim pravilima. Mera prilagoenosti jer mera uspenosti ili neuspeha
ostavarenja pojedinca i drutva

odnos prema oveku ovek odreuje svoju sudbinu prihvatanjem i primenom religijskih normi. On
se na taj nain povinuje boanskim silama koje imaju iri uvid u celinu drutva i ljudskih potreba

nauni metod naunost poiva na itanju, razumevanju i primeni svetih tekstova. Sva dejstva
moraju biti u skladu sa religijskim postavkama.

metode upravljanja upravljaki ciljevi se ogledaju u nastojanju da se odrede ciljevi koji e biti
bogougodni. Potovanje crkve i njenih predstavnika, podreivanje crkvenim zahtevima i kanonima.
Celinu svoje linosti ovek usmerava na sopstveno ostvarenje kao religijske linosti.

49. Filozofska dimenzija matrice socijetalnog razvoja

nain shvatanja drutva centralna tema je ovek i njegovo mesto u drutvu

nain shvatanja oveka - antropomorfizam je kljuna karakteristika uvek postoji nastojanje da se
spozna razlog i svrhaa postojanja oveka, njegov nastanak, vrednosti koje ga pokreu, odnos prema
drugim ljudima, kao i prema prirodi.

nauni metod - stvaraju se sistemi znanja zasnovani na loginosti i unutranjoj konzistentnosti, koji
su i paradigmatski. Cilj stvorenih paradigmi nije samo spoznaja ve i nastojanje da se pobolja
individualni i drutveni ivot.

metode upravljanja cilj upravljanja je da se izbegne haos, da se uredi svet, da se uvede odreeni
poredak, postigne ravnotea i na taj nain stvori mogunost upravljanja. Upravljanje, postizanje
ciljeva, se odreuje kao racionalna delatnost kojoj prethodi racionalno odreenje ciljeva u skladu sa
vrednosnim sistemom i filozofskim pretpostavkama. U sluaju kada vie nije mogue koristiti odreenu
filozofsku paradigmu, jer ona vie nije delotvorna, stvara se nova.

147. Objektivna dimenzija matrice socijetalnog razvoja

nain shvatanja drutva polazi od stava da je drutvo deo prirode, da je njome omeen i
odreen.

odnos prema oveku priroda je determinisana sopsvenim zakonima na koje ne deluje ljudska volja,
a oveku kao delu prirode preostaje sa spozna zakone prirode i da se, poznavajui ih, koristi njima u
sopstvene svrhe. Te svrhe, meutim, ne mogu izai izvan onoga to priroda odreuje.

nauni metod - u prirodi deluju deterministike relacije a nauka ih prouava i formulie zakone. Ti
zakoni nisu podloni promeni na osnovu ljudske volje ili ovekovih vrednosti. Priroda je savrena i
objektivna a socijetet je nesavren i njega ne reguliu deterministiki zakoni. Ciljevi saznanja se
definiu kao nastojanje otkrivanja empirijskog, objektivnog potrvivanja zakona koji ostaju nezavisno
od vremena, mesta i oveka.

ciljevi upravljanja - ciljevi upravljanja se odredjuju prema onim zakonomernostima koje se
otkrivaju u prirodi. Prirodni zakoni su najvii stadijum znanja i prvenstveni cilj nauke je da ih to vie
otkrije. Tako utvreni zakoni se primenjuju u korist oveka i drutva, ali bez mogunosti da se
modifikuju i prilagode drutvenim ili ljudskim ciljevima.

230. Sistemska dimenzija matrice socijetalnog razvoja

nain shvatanja drutva - sistemski pristup je pokuaj integracije ljudskog subjektiviteta i
objektivnosti prirode.

nain shvatanja oveka - On pokuava da oveka i prirodu stavi u poloaj partnera. ovek nije
iznad prirode, niti je njoj podreen.

nauni metod - cilj nauke je stvaranje znanja radi upravljanja procesima i njihovom usmeravanju ka
eljenim ili unapred datim ciljevima.

ciljevi upravljanja sistematski pristup polazi od toga da je oveku svojstveno da upravlja, da
usmerava svoju delatnost ka eljenim ciljevima. Ti ciljevi moraju da se uklapaju u okvire koje nameu
priroda i drutvo. Sve je u stalnom kretanju, svi elementi svakog sistema deluju jedni na drugi, a u isto
vreme i okruenje deluje na sistem. Ta stalna komunikacija uslovljava stalne promene, zbog kojih
ovek mora stalno da upravlja procesima i sistemima.

9. Ciljna dimenzija matrice socijetalnog razvoja

nain shvatanja drutva ciljni pristup polazi od toga da postoje haotini uslovi koji su nastali u
drutvu usled velikog porasta broja elemenata, veza, informacija i odnosa. Ureenost drutva se moe
postii, pre svega, odreivanjem ciljeva sistema i njihovom tenjom da se ti ciljevi postignu. U meri u
kojoj su ti ciljevi odreeni i u kojoj se nastoji da se oni postignu, u toj meri postoji organizovanost
drutva.

nain shvatanja oveka ovek je taj koji je u okviru sistema stvorio i odredio ciljeve. On je taj
koji svojom delatnou pokuava da te ciljeve i postigne. Stohastinost drutva mu to i omoguava.

nauni metod - ovek u svom delovanju treba da smanji neizvesnost i poremeaje koji se javljaju u
sistemu i okruenju, kao i entropiju.

ciljevi upravljanja - cilj i svrha upravljanja je da se umanje delovanja poremeajnih dejstava sa
kojima je ovek suoen u haotinom svetu. Ciljni pristup polazi od stava da je svet sastavljen od
procesa koji se samo privremeno mogu urediti, ali da je njihovo prirodno stanje neureenost. Smatra
da se da je kosmos pre bio ureeniji nego danas. To znai da su svi napori koji se rade na stvaranju
reda ili odravanju organizacije lokalnog karaktera. Posledice poveanja ureenosti u jednom delu
imaju uvek za posledicu poveanja nesreenosti u drugim delovima kosmosa, sistema ili okruenja.

32. Dimenzija haosa matrica socijetalne reprodukcije

nain shvatanja drutva inovativnost koju donosi ovaj pristup jeste da poveanje ili odravanje
organizovanosti u jednom delu drutva uvek ima za posledicu poveanje neorganizovanosti i nereda u
drugim delovima sistema ili u okruenju. To znai da, kao ni u kosmosu, ni u drutvu ne moe da se
postigne nivo maksimalne organizovanosti, stanje u kome bi organizacija bila jednaka 1.

nain shvatanja oveka drutvo i priroda su u haotinom stanju, a ovek mora da spozna take
udnih atraktora koje e pomoi da se privrmeno uredi onaj deo kosmosa za koji je zainteresovan.
nauni metod ovek bira ciljeve i shodno njima ureuje haotino stanje koje ga okruuje.
Neuredjenost u kosmosu moe lokalno da se narui u korist organizovanosti.

ciljevi upravljanja upravljanje se svodi na upravljanje haosom. Taj proces se nikada ne zavrava,
ni pojedinano, ni lokalno, niti globalno.













Informatika

68. Informatiko drutvo
115. Kraj industrijske ere i nastanak pojma informatiko drutvo

Sedamdesetih godina dolazi do brojnih promena, koje e uticati na promenu karaktera drutva.

Promene u oblasti svojine od privatne svojine se sve vie, sredinom 20. veka pojavljuje korporativna
svojina zasnovana na velikom broju vlasnika akcija jednog preduzea, do ega je dolo jer se videlo da
savremena tehlonogija nosi i sve sloenije procese upravljanja. Za stvaranje profita je postalo
neophodno i da upravljaka struktura bude struna. Tako dolazi i do razdvajanja vlasnike od
upravljake funkcije i nastanka tehnostrukture (Galbrajt).

Paralelno sa tim, dolazi do razvoja informacionih tehnologija (IT), uslonjavanja socijetalnih veza i
institucija, a osnova opstanka i razvoja socijeteta postaje proizvodnja informacija. To je oznailo kraj
industrijske ere i industrijskog drutva i nastanak informatikog drutva. Ono to odreuje informatiko
drutvo je mesto koje informatika tehnologija zauzima u proizvodnji i ekonomiji. Koncept
informatikog drutva je prvi upotrebio Fric Makhlup.

Ovakvo drutvo poiva na sve veoj proizvodnji i diseminaciji informacija. Najbolji nan kontrolisanja
protoka, proizvodnje i diseminacije informacije je tehnologija za formiranje komunikacionih mrea.
Zato se i vodi rat oko razvoja i vlasnitva nad tehnologijama jer su one te koji su potrebne da bi se
informacijama pristupilo.

Sutinski paradoks i problem razvoja savremenog drutva je to da su informacije, koje su postale
javna svojina s obzirom da su lako dostupne, u isto vreme i ograniene i to od strane privatnih
subjekata. Na taj nain se stvara mogunost da informacija od javne pree u prometnu vrednost.

94. Karakteristike industrijskog drutva

rad sa mainama
korienje fizike radne snage (plavi okovratnici)
masovna proizvodnja fizikih dobara
ekstenzivna materijalna proizvodnja

hijerarhija u odnosima (i u proizvodnji i u drutvu)
precizna i rigidna socijalna struktura drutva
jasni i relativno kruti sistemi vrednosti
stroga organizacija rada (dominacija belih okovratnika)
centralistiki sistemi odluivanja i informisanja

93. Karakteristike postindustrijskog drutva
4. Belovo odreenje informatikog drutva

Sociolog Daniel Bell (1974) je skovao termin postindustrijsko drutvo. Postindustrijsko drutvo je
drutvo koje poiva na znanju i korienju informacija. Ono se koristi radi drutvene kontrole, da bi se
usmeravale inovacija i promene. On je uoio sledee karakteristike postindustrijskog drutva:

razvoj poiva na proizvodnji informacija
u proizvodnji dominira kreativno-inovativni rad
serijska, ali i pojedinana proizvodnja dobara
inovativnost
pretvaranje hijerarhijske u horizontalnu strukturu, (i u proizvodnji i u drutvu)
gube se jasne i precizne razlike u socijalnoj strukturi
fleksibilnost u sistemima vrednosti
fleksibilnost i pokretljivost u organizaciji (traftasti okovratnici)
stvaranje mrenih IS i fleksibilnih autonomnih oblika odluivanja

252. Transproduktivno drutvo

Osim pojma postindustrijsko, korieni su i termini elektronsko i informatiko drutvo. Koncept
transproduktivnog drutva najbolje odgovara karakteristikama promena ovog novog drutva. Osobine
ovakvog drutva su:

sistemi kulturnih i civilizacijskih vrednosti su opte vaei, a nivo integracije i povezanosti drutava je
najvei u istoriji
sistem ciljeva drutvenog razvoja je skoro identian u svim drutvima
razvojni, inovativni procesi i napori individualnih drutava su identini univerzalnim naporima
inovacije i proizvodnja se realizuju na globalnom nivou sa sve manjim specifinim karakteristikama
pojedinih drutava

informacije i znanje su osnova svih drutvenih procesa
protok informacija i znanja je univerzalan i slobodniji od protoka kapitala
nacionalni dohodak najvie zavisi od proizvodnje informacija.
51. Francusko ameriki osnovni dokument
69. Informatiko drutvo svetski izazov
189. Poloaj graanina u informatikom dobu
29. Digitalna ekonomija

Ovo je ugovor sklopljen izmeu francuske i amerike vlade u cilju ojaanja razvoja u domenu
informatikog drutva i digitalne ekonomije.

Informatiko drutvo svetski izazov: nove IT menjaju naine ne koje radimo, uimo u komuniciramo
meu sobom. IT postaje osnovni pokreta ekonomskog rasta, globalizacije i stvaranja visoko tehnikih i
visoko plaenjih zaposlenja. Od drutva koje je bilo radno intenzivno, stvara se drutvo koje je
znanjem intenzivno. IT utiu na poloaj graanina, kulturu, drutvene zajednica i trgovinu. One su
mono orue za realizaciju razliitih ciljeva. Opasnosti koje IT nose (1) privatnost (2) digitalna
podeljenost (3) kiber zloini.

Informatiko drutvo je koncipirano na nain da se u njemu ui tokom celog ivota, omoguavajui ali i
zahtevajui od svih da konstantno usvajaju nova znanja.

Poloaj graanina: IT poseduje potencijal za jaanje civilnog drutva, graani koriste Internet da bi
komunicirali sa svojim predstavnicima, reavali probleme, da iskazuju svoja miljenja i razmenjuju
ideje. Sa druge strane, IT omoguavaju vladama transparentno, jednostavno i efikasno delovanje.

Loa strana je to dolazi do drutvenih i regionalnih podeljenosti po principu digitalne nejednakosti, tj.
razdvajanja onih koji imaju, od onih koji nemaju IT tehnologije.
Uloga drave je da svima omogui ovaj pristup, podstie konkurenciju u cilju niih cena i veeg izbora,
ali i da povea vladanje tehnikim znanjima.

IT e doprineti integraciji zemalja u razvoju u informatiko drutvo, olakae irenje znanja i
ekonomija, a tako i podsticati kulturnu raznolikost.

Digitalna ekonomija: s obzirom na ekspanziju elektronske trgovine, potrebno je bilo urediti pravni
okvir, koji e potpomoi konkurentsku sredinu u kome e ona razvijati, ali i obezbediti zatitu javnih
interesa. Treba ukloniti diskriminatorne poreze, ali i omoguiti bezbednost transakcija i plaanja i
suzbijanje kiber kritimaliteta i osiguranje zatite intelektualne svojine.

235. Socijetalna sutina informatikog drutva

Industrijsko drutvo se bitno razlikovalo od poljoprivrednog, od socijalne strukture do naina
proizvodnje (objasniti). Isto tako i informatiko drutvo razlikuje od industrijskog.

Argument pokretljivosti - u informatikom drutvu proizvodnja informacija moe se realizovati na
veoma razliitim takama socijalne reprodukcije. Samim tim, organizaciono i tehniki je potpuno
drugaije odreena od proizvodnje dobara u industrijskom drutvu. Informacije se mogu proizvoditi bilo
gde, nezavisno od socijalnih, kulturnih ili prostornih uslova. Za proizvodnju informacije potrebno je
sredstvo (mozak), memorija (ljudska ili raunarska) i namera ili potreba. Uporediti sa poljoprivrednim i
industrijskim drutvom.


Argument socijalne stratifikacije - nema jasne fizionomije socijalne stratifikacije koja bi poivala
na hijerarhiji ili posebnom sistemu vrednosti, a postojee socijalne grupe i slojevi su razmrvljeni i u
stalnom su procesu formiranja i rasformiranja. Socijalna pokretljivost nije prevashodno vertikalna, ve
je najee horizontalna. Dinamika, promene i stalna rekonstrukcija socijalne strukture, koja je veoma
fleksibilna i promenljiva, su osnovne karakteristike matrice socijalne reprodukcije informatikog
drutva.

Argument ribarske mree - mrea koja predstavlja osnovicu socijetalnog grupisanja ne slii strukturi
paukove mree ve pre podsea na ribarsku mreu u kojoj nema ni poetka ni kraja a ponajmanje
postoje centri od kojih se granaju informacije i mo. Mreno struktuiranje podrazumeva ribarsku, a ne
paukovu mreu. Takva mrea se sastoji od nodova i habova. Habovi su nodovi koji ee i vie
komuniciraju sa drugim nodovima, koji su nadmoni. Meutim, ta nadmonost nije trajna. Jednom
steen status haba nije vean, oni nastaju i nestaju, svaki nob je potencijalni hab.

Argument monopola - sutinski paradoks i problem razvoja savremenog drutva je to da su
informacije, koje su postale javna svojina s obzirom da su lako dostupne, u isto vreme i ograniene i to
od strane privatnih subjekata. Na taj nain se stvara mogunost da informacija od javne pree u
prometnu vrednost.

Slinost koncentracije moi - neke socijetalne karakteristike industrijskog drutva, kao to su
tendencija koncentracije moi i kapitala, odnose se i na informatiko drutvo u nastajanju.

254. Tri sutinska svojstva informatikog drutva

Tri sutinske promene, svojstva, do kojih dolazi razvojem informatikog drutva se iskazuju kroz:
mreno strukturiranje
demokpoziciju
razvoj postmodene

133. Mreno struktuiranje

Do sredine prolog veka sva drutva kroz istoriju su bila hijerarhijski organizovana, to se nije
iskazivalo samo po socijalnom poloaju pojedinaca i socijalnih grupa, ve i po njihovoj ekonomskoj,
kulturnoj, obrazovanoj i jezikoj poziciji. Informacije i znanje, kao osnova informatikog drutva, su
odredjene javnim prostorom koji je mreno organizovan. Hijerarhijski odnosi se sve vie zamenjuju
fleksibilnim strukturama ljudskih i drutvenih odnosa. Objasniti ribarsku mreu.

Mreno organizovanje drutva je sve vie povezano sa komunikacionim mreama za prenos podataka.
Broj podataka koje moemo nai na KUMu (Kontinentalnoj direktnoj mrei) se svakog dana sve vie
poveava.

S obzirom na znaaj informacija i znanja u informatikom drutvu i rast KUMa, kroz koju se te
informacije i znanja distribuiraju, sve vei broj broj institucija, odnosa i procesa struktuira se na
osnovu mrene strukture.

Tendencija mrenog strukturiranja nee neposredno i odmah ukinuti hijerarhijske sisteme
strukturiranja pojedinih institucija i delova svetskog socijeteta ali e dugorono dovesti do promene
odnosa dominantnih hijerarhijskih struktura.
23. Dekompozicija

Vertikalno organizovani socijeteti uvek tee ka centralizaciji i integraciji koja podredjuje sve delove
drutva jednom dominantnom principu. Ovakvom vrstom organizacije je umanjivan haos, poveana
mo upravljanja, usmeravanja i funkcionisanja drutva. Ovaka vrsta organizacija je mogua i dobra u
predindustrijskim drutvima, gde informacija i znanje nisu osnovni predmet proizvodnje.

U socijetalnoj matrici reprodukcije informatikog drutva, koja se pre svega bavi intelektualnom
proizvodnjom, okrupnjavanje, uslonjavanje, integracija i ogranienje nisu prihvatljivi, ve postaju
kontraproduktivni. Iz tog razloga, dekompozicija postaje sve ei nain struktuiranja savremenog,
informatikog drutva.

Dekompozicija ne oznaava samo tendenciju razbijanja centralizovanih i hijerarhizovanih
dosadanjih struktura savremenog drutva ve se znaajnije odnosi na procese rekomponovanja na
horizontalnoj osi socijeteta postojee socijalne strukture. Ona se ogleda u horizontalnom kretanju
pojedinih institucija, delova uravnjene socijalne strukture u centre ili periferiju u datom momentu
informatike vanosti. Ne postoje dominantni drutveni principi, niti potreba da se svi elementi drutva
uguraju unutar tog vladajueg principa. To se ogleda kroz stalno restruktuiranja oblika povezivanja,
kao kod nodova i habova

Tendencija rekonstrukcije lokalnih zajednica, razvoj e-demokratije, nastanak virtuelnih zajednica su
samo neki pokazatelji trendencije koja e dovesti do nastanka transteritorijalnih zajednica, kao i
zajednica koje integriu najrazliitije drutvene strukture.
190. Postmoderna

Postmoderna se odnosi na nastanak sistema vrednosti, stavova i pristupa koji su nastali posle
moderne koja se vezuje za industrijsko drutvo, tj. za kraj osamnaestog veka.

Modernost je teila redu, velikim naracijama, idejama, socijalno strukturiranim socijetetima, striktno
utvrenim sistemima vrednosti.

Postmoderna nije zainteresovana da stvara velike naracije, da objanjava i opravdava, da uvodi u red
celinu socijeteta ili neke njene delove. Proizvodnjom, prenosom, uvanjem, preradom i diseminacijom
informacija mogu da se bave svi koji su za to sposobni, tj. svi koji imaju znanje.

Postmoderna ima poseban uticaj na fleksibilnost, nestabilnost i promenljivost vrednosnih
karakteristika koje se, pre svega, koncentriu oko pojedinanog uesnika. Stabilnost i organizacija se
baziraju na stalnoj fluktuaciji haosa i reda, njihovog paralelnog postajanja ono to je red za jednoga,
moe da bude haos za drugoga, ili obrnuto.

138. Nastanak i odreenje informatike
140. Nastanak informatike

Filip Drajfus (1962) je od rei information i automatique stvorio pojam informatika. Ova nauka je
nastala iz potrebe ovladavanja novim znanjima, tehnikama i tehnologijama u cilju razreavanja
nastalih drutvenih problema i protivrenosti. Kibernetika je postavila teorijski okvir, a informatika e
stvoriti proces proizvodnje i upotrebe informacija koji funkcionie u praksi.

Pronalaskom i stvaranjem informacionih sistema, proizvodnja, uvanje i upotreba informacija je
postala centralna aktivnost i osnovni proizvod ljudskog rada. Iz takve situacije nastala je i potreba da
se oformi posebna disciplina informatika nauka koja se bavi proizvodnjom, preradom, uvanjem i
diseminacijom informacija.

Paralelno sa nastankom informatike dolazi i do nastanka informatikog drutva drutva u kome je
proizvodnja informacija kljuna privredna i drutvena aktivnost. Samim tim, i industrijski oblik
proizvodnje zamenjen je transproduktivnim oblikom proizvodnje gde je glavni predmet rada
informacija. Takoe, zamenjena je i kruta podela na bele i plave okovratnike traftastim
proizvoaa koji u svom radu koriste informacione sisteme.

159. Odreenje informatike

Razliiti autori su shvatali informatiku na dva naina:

kao nauku o raunarima to je definie kao tehniku disciplinu (anglosaksonsko poimanje).
kao nauku o informacionim sistemima, odnosno, kao disciplinu iz domena drutvenih nauka.

Odredjenje informatike kao naune discipline mora da sadri bar tri elementa:

I - proizvodnju informacija - treba definisati informaciju kao osnovnu ideju informatike. Ona je
svrsishodno organizovan skup podataka, koji postaju celina i nose neko znaenje. Razlika predmeta i
informacija: (1) predmeti se habaju, informacija ne (2) predmeti se mogu upotrebljavati od strane
samo jednog korisnika (3) predmet se opredmeuje u materiji, a informacija u energiji (4) informacije
nisu vrednosno neutralne kategorije one su odreene okruenjem i nainom proizvodnje. Pre,
proizvodnja informacija je bila usputni, nenamerni proizvod samog materijalnog predmeta, a
informacije nisu uzimane kao bitne. Razvojem novih tehnologija i sve veim prisustvom znanja kao
kljunog faktora proizvodnje, dolo je do odvajanja proizvodnje informacija od proizvodnje stvari.

II - konstruisanje i funkcionisanje IS informacioni sistemi imaju ulogu da prikupljaju, obrauju,
uvaju i vre diseminaciju informacija

III - konkretnu primenu informatike odreuju konstruciju i funkcionisanje IS, kao i njihove
meusobne odnose i odnose sa drutvenim okruenjem.

18. Definicija informatike

Informatika je disciplina koja ima za predmet proizvodnju, uvanje, diseminaciju informacija,
konstrukciju i funkcionisanje informacionih sistema kao i njihovu konkretnu primenu u realnosti, u
okviru unapred datih i odredjenih ciljeva.

203. Proizvodnja informacija

Informacija je svrsishodno organizovan skup podataka, koji postaju celina i nose neko znaenje.

Proizvodnja informacija podrazumeva odredjivanje poretka, svrsishodnosti podataka koji formiraju
datu informaciju. Odredjivanje poretka vri proizvodja same informacije u okviru nekog
komunikacionog sistema, ime obezbeuje da informacija bude prihvatljiva i razumljiva.

Proizvodnja informacija vri se ukranjem ve postojeih informacija i podataka i njihovim
prestruktuiranjem u novu informaciju. To restruktuiranje se obavlja kodiranjem, prekodiranjem i
dekodiranjem tj. preslikavanjem jednog skupa podataka u drugi skup na osnovu unapred odreenih
principa. Ti unapred odreeni principu su se nazivaju algoritmi. Na primer, matini broj je skup cifri
koje su preslikane po odreenom algoritmu.

Da bi u okvru IS mogao da proizvodi informacije, proizvodja informacije mora da ima na raspolaganju:

podatke nestrukturisani skup simbola koji se mogu nalaziti nesistematski prikupljeni na jednom
mestu ili se mogu nai sistematizovano locirani u raznim medijumima

raunar

odredjeni poredak (algoritam?) za svrsishodno struktuiranje podataka

153. Obrada i uvanje podataka
201. Proces obrade podataka
256. Uloga i znaaj dokumentacije
170. Osnove klasifikacija dokumentacije (+3)

Proces obrade podataka je slian procesu proizvodnje informacija. Obrada podataka se zasniva na
kodiranju, prekodiranju i dekodiranju podataka i vri se u okviru odredjenog procesa, institucije,
ustanove koja ima za zadatak da vri obradu informacija. Obrada informacija je vie
institucionalizovana nego to je sama proizvodnja informacija.

Informatika se bavi onim sistemima prikupljanja i uvanja podataka koji obezbeuju efikasan i brz
pristup podacima. Dokumentacija je proces prikupljanja odredjene vrste podataka, po odredjenom
unapred datom sistemu pravila. iroka definicija dokumentacije govori o tome da svako prikupljanje
podataka, pod uslovom da se vri po nekom pravilu (algoritmu), predstavlja proces stvaranja
dokumentacije. Ovako prikupljeni podaci se mogu razvrstavati po (1) nainu nastanka (2) izvorima (3)
oblicima.

Prikupljeni podaci se mogu uvati u datotekama i bazama podataka. Datoteke sa sastoje od veeg
broja podataka iste vrste i linearno su organizovane (npr. datoteka biblioteke fakulteta). Baze
podataka je sloen sistem prikupljanja podataka u kojima se podaci razvrstavaju hijerarhijski i
mreno. U okviru nje se prikupljaju svi oni podaci koji se odnose na vie pojava i oni se tako
razvrstavaju da se podjednako moe doi do podataka o jednoj pojavi, ali i do podataka koji su u
korelaciji sa tom pojavom ali ne spadaju direktno pod nju. One su mreno organizovane, to
omoguava veliku interakciju razliitih sklopova podataka i to tako da se meusobno mogu vezivati i
oni podaci koji u prvom trenutku nisu bili u meusobnoj vezi.

Tendencija u savremenom svetu je da se prave banke podataka institucije koje na osnovu mrenog
sistema uvaju ogromne baze podataka i za novanu nadoknadu brzo i efikasno snabdevaju kupce
informacijama koje su im potrebne.


35. Diseminacija informacija

Diseminacija oznaava pristupanost svih informacija svima. Proizvodja informacije ne proizvodi
informaciju za jednog korisnika ve za optu upotrebu.

Informacija ima takve karakteristike da je moe koristiti vie korisnika istovremeno. Poto neposredni
korisnik informacije ne moe biti unapred utvrdjen onda se informacija iri (razbacuje kao seme pri
sejanju vri se diseminacija) i tako se stvaraju uslovi da informaciju koristi onaj (ili oni) kome je ona
potrebna. Diseminacija informacija nema direktne veze sa injenicom da se veina informacija koristi
kao roba to to se pristup informacijama ograniava njihovom kupovinom nije osobina informacionog
sistema, ve drutva.

119. Maine za obradu podataka
120. Maine za obradu podataka i razlozi za nastanak raunara

Maine za obradu podataka nastale su sredinom prolog veka. Pre toga, obrada podataka i stvaranje
informacija bila je iskljuivo posao samog oveka. Razlozi koji se navode za nastanak raunara, nain
nastanka i nain funkcionisanja raunara oslikavaju tehnoloki i drutveni razvoj savremenog
socijeteta. U prvo vreme, raunari su bili maine za obradu podataka, da bi kasnije postali maine za
obradu informacija, i onda maine za reavanje problema.

Ono to se danas naziva raunarom nije nastalo ni kao deo drutvenih potreba, niti kao posledica
odgovarajueg nivoa razvoja tehnologija, niti kao ostvarenje unapred postavljenog cilja, ve iz stalne
ovekove potrebe da stvori pomona sredstva za obradu i pamenje podataka.

kao posledica drutvenih potreba drutvom ne upravljaju deterministiki principi i evolucionizam
ovo je verovanje koje tvrdi da se razvoj svakog drutva sastoji u stalnom, sporom i neumitnom
razvoju. Savremena saznanja pokazuju da su kljune tehnoloke inovacije listom posledica sluajnih
dogaanja, kao poslednica pokuaja da se ree neki drutveni, nauni ili estetski problemi koje
istraivai ispred sebe postavlju.

kao posledica odgovarajueg nivoa razvoja tehnologija savremeno drutvo svoj razvoj i naine
locira u okviru razvoja tehnologija, ali one nisu uslov za nastanak raunara, ve je promena drutva
posledica odgovarajueg razvoja tehnologija. Takoe, personalni raunari nisu nastali kao logika
posledica razvoja mejnfrejmova, oni su se razvijali, i dalje se razvijaju nezavisno od PC-a, mada se
moe rei da je proces miniturizacije mejnfrejmova (u cilju njihove vee operativnosti) uticao na ideju
u PC, i to na tri naina: (1) nastankom Fon Nojmanove arhitekture (2) kopiranjem procesa
minijaturizacije (3) nastanak radnih stanica u okviru mejnfrejmova koje se omoguavale da jedan
korisnik koristi kapacitet mejnfrejm raunara. Glavna razlika je u nameni raunara mejnfrajmovi se
koriste za obradu podataka, a PC da bi ih pojedinac koristio shodno svojim potrebama.
kao ostvarenje unapred postavljenog cilja cilj je bio napraviti mainu koja e pomoi u radu
oveka, a ne da se konstruie raunar.

253. Tri lika raunara

Pojam raunara nije nastao sa nastankom maina za obradu podataka. Kompjuteri su u svojoj prvoj
emanaciji zamiljeni kad maine za obradu cifara, tek u drugoj kao maine za obradu podataka, a u
treoj, koja je tek zapoela, kao maine za donoenje odluka.

Prva emanacija maine za obradu cifara. Potreba obrade cifara pomou maina proizala je iz dve
ovekove potrebe: (1) sve brojnije aritmetike radnje koje je trebalo reiti (2) tanost i brzina kojem
sa kojima je te radnje trebalo izvriti. Maine za obradu podataka su: abakus, paskalina, univerzalna
kalkulatorska maina tj. analitika maina, posle neuspeha diferencijalne maine (Babid imala je
ulazno izlaznu jedinicu, kontrolnu jedinicu, memoriju, aritmetiku jedinicu i ureaj za tampanje)

Lady Ada Lovelace prvi programer u istoriji oveanstva shvatila da analitika maina
Babida nikada ne moe da proradi jer ne moe da radi samo po sebi tj. nema softver analitika
maina moe da izvri analizu ali ne moe da uspostavi analitike relacije.

Druga emanacija maina za obradu podataka - raunar doto je do razvoja dva naina reavanja
problema kako napraviti univerzalnu mainu za obradu podataka: analogno i digitalno. Analogne maine
su sastavljenje od fizikih delova koji moraju da se kreu da bi se obavile odreene radnje, u poetku
su bile pouzdanije, ali i sporije. Digitalne maine rade pomou prenosa podataka korienjem kretanja
pre svega elektrona u poetku razvoja su bile veoma neprecizne i kvarile su se.

Prvi komercijalni raunar nastao je 1953. godine a raunari su se razvijali u dva pravca:
mejnfrejmovi, i personalni raunari. Mejfrejmovi se jo uvek koriste za izuavanje komplikovanih
informacija u vojskama, elektrodistribucijama, eleznikim sistemima, itd. PC su napravljeni za
individualnu upotrebu i razvijaju se u tom pravcu.

Srce raunara ine ipovi namenski ili univerzalni. Vienamenski ipovi su oni koji se nalaze u
raunarima to omoguava da se maina osposobi za razliite funkcije. Pored njih postoje je i
namenski ipovi koji slue samo za jednu funkciju, a koriste se ponekad u raunarima, ali prevashodno
u drugim aparatima, npr. fotoaparatima.

208. Raunar, ta je to?

Raunari su specifine maine koje slue za obradu ili procesiranje podataka. Glavna razlika izmeu
raunara pre i danas je to dananji poseduju memoriju tj. sposobni su da upamte rezultate
prethodnih radnji i da ih ponovo kasnije upotrebe. Savremeni raunari prema tome ne daju samo
numerike rezultate ve i nove informacije.

(dodati deo o drugoj emanaciji raunara)

50. Fon Nojmanova arhitektura

Fon Nojmanova arhitektura je koncept kompjuterske naprave za uvanje podataka koja e biti
upotrebljena kako za uvanje instrukcija, tako i za pamenje podataka koji e se primenjivati.
Na osnovu toga je napravljena struktura raunara koja se sastojala od: (1) centralne kontrolne jedinice
(2) centralne aritmetike jedinice (3) ulazne jedinice (4) izlazne jedinice (5) memorije.

Danas, po Fon Nojmanovom modelu, hardver svakog raunara se sastoji od:

(1) centralne procesne jedinice CPU ili CPJ
(2) ulazno-izlazne jedinice BIOS
(3) memorije (RAM ili ROM)

271. Vrste memorija

Mesto za uvanje podataka, ili memorija, ima nekoliko osnovnih oblika u kojima se pojavljuje danas u
raunarima (RAM i ROM), ili kao priljuni deo:

(a) RAM ili Random Access Memory je memorija dostupna svakom korisniku i koju korisnik moe da
menja unoenjem podataka i aplikativnih programa. Ta memorija moe biti u vidu hard diska, disketa,
CD, fle memorije. Ti oblici uvanja imaju dve karakteristike (1) podaci sa diska ostaju upameni i
ako je iskljuena elektrina energija (2) preko postojeih podataka se mogu pisati i neki drugi podaci.
(b) ROM ili Read Only Memory je memorija koju korisnik moe samo da ita, ali ne moe da je
prerauje, dopunjuje ili menja. Veliina ROM memorije odreuje kapacitete raunara. U ROM memoriji
se procesuiraju oni podaci koje se neposredno koriste u radu raunara u nekom momentu.
(c) Razne kartice grafika, muzika, itd one su pod kontrolom CPJ i od njih zavise performanse
raunara.
(d) Spoljna memorija diskete, CD, fle memorija, spoljni hard diskovi.
56. Hardver i software
243. Struktura hardvera
174. Osnovni elementi raunara hardvera

Hardver predstavlja sistem fizikih elemenata i zajedno sa softverom, sistemom inteligibilnih
elemenata predstavlja mainu za obradu i procesiranje podataka tj. raunar. Hardver se, po ugledu na
Fon Nojmanovu arhitekturu, sastoji od tri elementa:

(1) ulazna jedinica sve fizike celine koje omoguavaju ubacivanje podataka i programa u raunar
u poetku to su bile buene trake, danas su to tastatura, mi, disk, disketa, CD, fle memorija. Svi
podaci koji se unose u raunar preko ulazne jedinice prevo dospevaju u memoriju, gde se zabelee i
uvaju.

(2) centralna procesna jedinica ona se sastoji iz tri dela: memorije, aritmetike i procesne jedinice
(razrada je u sledeem pitanju).

(3) izlazna jedinica ekran, tampa, modem, mrea ili opet nazad u budue izlazne jedinice disk,
disketu, CD ili fle memoriju.

14. CPJ/CPU centralna procesna jedinica

Centralna procesna jedinica se sastoji od:

(a) memorije - prima i uva podatke bez obzira dal se radi o podacima ili programima na osnovu kojih
treba da se na odreen nain izvri obrada podataka

(b) artimetike jedinice koja vri obradu podataka - numeriki podaci u binarnom kodu se podvrgavaju
artimetikim radnjama sabiranje, oduzimanje, delenje, mnoenje

(c) kontrolne jedinice kontrolie sve procese koji se deavaju u raunaru na osnovu posebne
komande alje dobijene podatke u izlaznu jedinicu.
211. Raunarski programi
164. Operativni sistem
2. Aplikativni programi

Softver predstavlja programsku podrku bez koje raunari ne mogu da rade. Softverska podrka se
odnosi na programe pomou kojih se vri obrada podataka s odredjenim ciljem i oni se dele na
operativne sisteme i aplikativne programe.

Operativni sistemi su programi koji se koriste za rad samih raunara (DOS, Windows). Svaki raunar
mora da poseduje operativni sistem. On (1) obavlja sve radnje koje su vezane za nain realizacije i
redosled nastupa pojedinanih programa i njihovih delova - kad ga ne bi bilo raunar bi svaki put morao
ponovo da kreira kako e ta da radi (2) upravljaki cenar koji stvara jedinstvenu platformu za sve
programe koje raunar koristi (3) saradnja sa BIOSom pria o drajverima i plug and play. Drajveri su
programi koji povezuju svaki posebni deo hardvera sa CPJ. Ceo posao se radi za vreme butovanja

Aplikativni programi slue za izvravanje odredjenih zadataka pisanje, crtanje, putanje muzike,
surfovanje po internetu, itd. Svi programi koji se ne koriste za dizanje raunara kao i oni koji se odnose
na koordiniranje pojedinih delova i programa raunaa su aplikativni programi. Postoju sve raznovrsniji.
Razvoj.

178. Pamenje podataka
209. Raunari pamenje i prerada podataka

Raunaljka je postala raunar onda kada su stvoreni uslovi da maina pamti podatke. Podaci se pamte u
memoriji CPJ i drugim vrstama memorije.
Podaci koji se pamte u memoriji CPJ su dvojaki: (1) ROM memorija se koristi da bi raunar mogao da
butira i uopte da radi ona je vezana za neizbrisive instrukcije koje se ne mogu niti ukloniti niti
dopunjavati u sklopu postojeih ipova (2) RAM memorija je deo CPU memorije koja se stalno koristi za
upisivanje podataka radi obrade, kao i dobijeni rezulteti koji CPJ upuuje na izlazne jedinice raunara.
Po zavretku obrade podaci se briu iz RAM memorije.

Vrste memorija

Obrada podataka se vri na taj nain da se nakon upisivanja odreenog programa u memoriju raunara
u raunar ubacuju odgovarajui podaci koji se opet lociraju u memoriji. Ukljuivanjem u rad programa,
podaci locirani u memoriji, po nalogu kontrolne jedinice prelaze u aritmetiku jedinicu, gde bivaju
obraeni shodno programskim zahtevima i pod kontrolom kontrolne jedinice se opet vraaju u
memoriju.

247. Tendencija ka minituarizaciji

Prvi veliki raunari main fraime-ovi su predstavljali grdosije koje su zauzimale po nekoliko stotina
m
2
. Od pojavljivanja prvog kompletnog personalnog raunara IBM 150 1981 postoji stalna tendencija
smanjivanja (minijaturizacije). Danas se proizvode kompletni raunari koji su manji od prosene
depne knjige. To omoguava injenica da je pre svaki deo raunara morao da ima svoj ip, a danas je
normalno da se funkcije celog raunara stave na jedan ip, to je omogueno stvaranjem univerzalnih
ipova.

Tendencija umanjivanja raunara e se nastaviti poto se raunari upotrebljavaju u sve veem broju
sluajeva, a manji i kompaktniji raunari su sigurnije i jeftinije maine za obradu podataka.

31. Digitalno sabiranje

Raunar je specifian po binarnom kodu ili binarnoj azbuci. To znai da raunar koristi sistem brojeva
koji je sastavljen od 0 i 1. S obzirom da postoje samo dva broja, postoje i samo dva stanja prvo stanje
je 0 (stanje u kome nema protoka elektrine energije), a drugo stanje ne 1 (u kome protie elektrina
energija).

Dekadni sistem brojva i bilo koje pismo (azbuka, abeceda) se lako mogu prekodirati u binarni sistem i
obrnuto,to stvara osnov komunikacije izmeu oveka i raunara.

Kod sabiranja u dekadnom sistemu brojeva, sabiranje i oduzimanje brojeva 0 i 1 se vri na uobiajen
nain.
Meutim, sabiranje binarnih brojeva se vri na drugaiji nain:



Nula i nula daju nula, jedan i nula jedan, a jedan i jedan nula, a stavlja se jedan ispred.


245. Svrsishodnost informacionog sistema
227. Sistem informisanja i informacioni sistem

Prilikom teorijskog uobliavanja i praktinog konstruisanja IS javljaju se problemi vezani za njihovo
koncipiranje i svrhu. Ti problemi su vezani sa nainom percipiranja informacije, koja se menjala od
posmatranja informacije kao sekundarne sirovine, do informacije kao nezavisnog nosioca vrednosti.
Problemi se mogu reavati unutar dva koncepta:

(1) informacioni sistemi (IS) bave se proizvodnjom, uvanjem, preradom i diseminacijom informaciija.
Oni se odnose na stvaranje infrastrukture informacija, a zavisni su od strukture, ciljeva i dinamike
drutva u kome se nalaze.

(2) sistemi informisanja (SI) - predstavljaju ka korisniku usmerene informacione sisteme. Pre svega su
komunikativne prirode, kroz njih se obezbeuje zajednitvo, razumljivost, delenje znaenja, sa samim
tim i prihvatljivost neke informacije. SI prihvataju samo one informacije koje su kompatibilne sa
vrednosnim aspektima sistema.

Informacioni sistem postoji oduvek, ali tek sa veom organizacijom drutva on sam postaje
organizovaniji, a sistemi informisanja poinju da se izdvajaju. Razvoj drutva je imao za uslov, ali i
posledicu, pretvaranje haotini tokova informacionih sistema u sve sloenij, obuhvatnije, struktuiranije
i dinaminije informacione sisteme sa sve naglaenijom podelom rada, to je omoguilo da svaki lan
drutva bude utopljen u IS. Kako je svaki lan drutva postao lan IS, nastala je potreba da se mnotvo
informacija struktuira po potrebama delova datog drutva, a samim tim i uslonjavanje SI.

116. Kriterijumi strukturisanja informacionog sistema

Osnovni oblici organizacije informacionih sistema su hijerarhijski i mreni. Informacioni sistemi u
razvijenim zemljama nastali su kao hijerarhijski ali se, vremenom, rekomponuju u mrene IS.

Hijerahijski organizovani IS podrazumevaju da na svakom nivou piramide postoji relativna
samostalnost u obradi, proizvodnji, uvanju i diseminaciji informacije. to smo blii vrhu, informacije
postaju optije i sveobuhvatnije. Ovakav sistem je odlian kada se pretpostavlja da organizatori rada
treba da imaju informacije i da upravljaju njima.

Mrena organizacija podrazumeva ravanje informacionog sistema na celinu prostora stanja sistema.
Ovakva organizacija pretpostavlja da su podsistemi informacionog sistema meusobno povezani na dva
naina: (1) svi zajedno, sa zajednikom ciljnom funkcijom (2) imaju svoje specifine funkcije koje
obavljaju samostalno. Ovako organizovani IS podrazumeva da su informacije dostupne svima onima
kojima su potrebne.

65. Informacija i preduzee

Uvodjenje NIT u drutvo dovelo je do znaajnih promena u funkcionisanju preduzea, ali i svih drugih
institucija savremenog drutvenog sistema i to na slian nain.

IT predstavljaju strateku pretpostavku za oblikovanje strategije preduzea i za realizaciju
organizacionih promena.

Primenom IT dolazi do poveanja sloenosti odnosa u preduzeima, a samim tim i potrebe da se ti
odnosi drugaije oblikuju, te dolazi do organizacionih promena

Sa porastom sloenosti organizacije preduzea raste kompleksnost i delotvornost IT.

Sa razvojem IT i kompleksnosti preduzea, raste potreba za obrazovanjem i za razvojem znanja o
upravljanju IT.





167. Organizacione promene u preduzeu
8. etiri faze primene raunara u preduzeu

Uvoenjem IT u preduzea dolazi do smanjenja cenralistikog i hijerarhijskog organizovanja i
informisanja u preduzeu koji je vladao do tada. Centralistiko organizovanje podrazumeva skupljanje
svih relevantnih informacija u vrhu, koje se, po naredbi centra, posle distribuiraju kao nareenja
niim. Hijerarhijska struktura se sastoji od niza piramidalnih struktura koje su postavljene jedne nad
drugima i u okviru kojih se vri odluivanje i informisanje. Danas je, pored hijerarhijskog
organizovanja, koje sve vie gubi na znaaju, na snazi mreno organizovanje preduzea.


Razlikujemo 4 faze razvoja upotrebe raunara u preduzeima:

(1) korienje pojedinanih raunara za pojedinane poslove
(2) sektorsko povezivanje raunara
(3) objedinjavanje celog preduzea kao jedinstvenog informacionog sistema
(4) povezivanje IS sa spoljnim IS drugih preduzea ili institucija sa kojima se automatizuje razmena
informacija

Korienje pojedinanih raunara za pojedinane poslove je karakteristino za prvu fazu upotreba
raunara u preduzeima. Uloga raunara je u obavljanju korespodencije i voenje raunovodstva. U
zavisnosti od ekonomske moi i obuenosti kadrova, ova faza moe biti dua i kraa. U ovoj fazi
trokovi nabavke i korienja raunara nisu isplativi, jer je ekonomska korist koja se ostvaruje manja
od plaanja visoko strunog lica za rad na raunaru i cene raunara. Prva faza je kombinacija ulaganja
u budunost i tenje ka prestiu.

224. Sektorsko povezivanje raunara

Lokalna mrea (LAN) je meusobno povezivanje dva ili vie raunara koji se nalaze na istom lokalitetu
ili su blizu jedni drugima i koji se koriste za uzajamno prenoenje fajlova ili zajedniko korienje
nekog sredstva kao to je npr. tampa. Takve lokalne mree rade pomou posebnih sistema kao to su
Ethernet, NetWare, Novell.

Poto raunovodstvo, interna raspodela pote, faktura, narudbenica i sl zahteva dobru organizaciju,
srednja i velika preduzea su prvo u tim domenima stvarale svoje interne IS.

U ovoj fazi se stvaraju posebna odeljenja strunjaka koja su zaduena za projektovanje, uvoenje i
praenja rada lokalne mree. LAN je koristan za pokrivanje potrebe manjih i srednjih preduzea, ali
povezani kompjuteri moraju da budu blizu ili da budu povezani dobrim i brzim telefonskim vezama.
Zbog toga se jo uvek ne stvaraju mree koje obuhvataju celinu preduzea, pogotovo velikih.

Uvoenje lokalnih mrea je bilo omogueno razvojem tehnologija, ali i smanjenjem trokova za
nabavku opreme i izdataka za finansiranje strunih kadrova. I ova faza esto nije preterano ekonomski
isplativa, ali znaajno doprinosi efikasnosti rada.

146. Objedinjavanje preduzea u jedinstveni IS

Ova faza je posledica daljeg razvoj informacionih tehnologija kako razvojem raunari postaju sve vie
user friendly, oni postaju dostupni svim korisnicima, a samim tim i povezivanje itavih preduzea u
jedinstveni informacioni sistem.

Za komuniciranje u MANovima (Metropolitan Area Network), postrebno je da sistem moe da obezbedi
upotrebu raunara u RealTime (koliina vremena koju raunar potroi za jednu operaciju kako radi
veoma brzo, raunar ima utisak da raunar radi samo za njega) i Online (podaci se nalaze u nekom
objektu kao to je terminar i neposredno su dostupni raunaru).

U ovoj fazi, ekonomski trokovi za uspostavljanje mree su postali jednaki ili manji od koristi koje su te
mree ostvarivale. Postoje tri razloga za to: (1) pojeftinjenje raunarske i telekomunikacione opreme
kao posledica tehnolokog razvoja (2) razvoj telekomunikacija, njene opreme, poveanje sigurnosti,
stvaranje WAN (World area network)
(3) drastino umanjivanje potrebnog znanja za rad na raunarima (4) raunarske mree su postale
primenljive za sve vei i raznovrsniji broj poslova i dolazi do stvaranja Intraneta Internet u
preduzeu. U ovoj fazi se strunjaci za upravljanje IS ukljuuju u upravljanje preduzeima, i imaju
sve veu ulogu u organizaciji.


192. Povezivanje IS preduzea sa drugim IS

Kada preduzea koja imaju sopstvene IS koji pokrivaju celinu preduzea, tj. Intranet, stvara se potreba
da ta preduzea svoje IS povezuju sa IS drugih preduzea i institucija. Svako umreavanje poiva na
premisi meusobnog poverenja, jer ima za cilj ravnomeran pristup informacijama.

Razvoj se prati od povezivanja sa bankama, preko nabavljaa i kupaca do umreavanja preduzea koja
vre transport i distribuciju i prodaju proizvoda. Rezulata je da se znatno umanjuju trokovi poslovanja
usled smanjivanja gubitaka koji nastaju zbog neaurnosti, praznog hoda, zakasnelih isporuka. U ovako
povezanom svetu, konkurencija gubi svoj znaaj, akcenat je na saradnji. Menjaju se osnovna pravila
trine ekonomije akcenat se stavlja na inovaciju i sposobnost korienja obilja informacija.

233. Snaga umreenog kompjutera

Inovacija, razvoj proizvodnje i poslovanja
Automatizacija poslovanja
Umanjivanje trokova poslovanja
Otvorenost preduzea
Saradnja umesto konkurencije

145. Nove informacione tehnologije
158. Odreenje informacionih tehnologija

Nove informacione tehnologije (NIT) inicijalno su se odnosile na raunare, sisteme za prenos podataka i
sisteme za distribuciju podataka. Danas one, osim raunara i Interneta, obuhvataju itav sistem
informacionih inovacija vezanih za:

multifunkcionalnost
multimedijalnost
multikomunikativnost
stvaranje baza podataka
maine za pretraivanje Interneta

Sa aspekta obrazovanja za upotrebu NIT, korisnike NIT moemo podeliti na one koji pasivno koriste NIT
tj. iskljuivo su osposobljeni zua korienje NIT i n one koji aktivno koriste NIT tj. sposobni su da
usavravaju postojee programe i naine njihovog korienja.


154. Obuka za korienje NIT
199. Priroda digitalne pismenosti

Sve manje se govori o obuci za korienje raunara, a sve vie o obuci za korienje NIT. Vie nije
dovoljno da korisnik poznaje samo odgovarajue programe na raunaru, ve on mora biti osposobljen
za korienje kapaciteta novih informacionih tehnologija multifunkcionalnosti, multimedijalnosti,
multikomunikativnosti, za upotrebu baze podataka, kao i za korienje maina za pretragu Interneta.

Permanentno obrazovanje je neophodno u domenu teorijskih znanja i praktine primene. Ne postoje
vie institucije, procesi i tehnike koje obezbedjuju konanu koliinu potrebnog znanja.
Trajno i neprestano obrazovanje postaje uslov ne samo za obavljanje radnih procesa, ve i sastavni deo
svakodnevnog ivota a to je glavna razlika izmedju industrijskog i informatikog drutva.

103. Ko je informatiki pismena osoba?

Informatiki opismenjena osoba je ona koja:

(1) prihvata potrebu da koristi informacije
(2) postavlja pitanja da bi dobila informacije
(3) ume da identifikuje izvore informacija
(4) koristi izvore informacija koji ukljuuju tehnologije zasnovane na raunarima
(5) razvija uspene strategije istraivanje
(6) vri procenu informacije
(7) organizuje informacije
(8) uvtava nove informacije u ve postojee celine znanja

(9) shvata znaaj tane u kompletne informacije za donoenje odluka
(10) koristi informacije u procesima kritikog razmiljanja i u reavanju problema

135. Multifunkcionalnost, multimedijalnost i mulitkomunikativnost
134. Multifunkiconalnost
136. Multimedijalnost
137. Multikomunikativnost

MULTIFUNKCIONALNOST oznaava procese paralelnog korienja raznorodnih raunarskih programa. Mora
se prei sa koncepta istorijskog razvoja i induktivnog uenja na deduktivno uenje, koje omoguava
transedukativnu aktivnost. Obrazovaniji korisnici Interneta su oni koji su sposobni da koriste raunare
iznad nivoa za koji su obueni. Kako se svaki kompjuter i pretraga, tj. korienje kompjutera moe
personalizovati, multifunkcionalnost ima ulogu da obezbedi psihiki i korisniki pristup koji e stvoriti
uslove da svaki zaposleni na mainu gleda sa stanovita maksimalne korisnosti i upotrebljivosti.

To znai da korisnik pored tekst procesora i programa za obradu podataka koristi i aplikativne
programe za grafiku prezentaciju, audio i video tehnologije, obezbeivanje zatite sopstvenih
raunara i mrea, ouvanje privatnosti, korienje DVD, MP3 tehnologije, animacije, Interneta, itd.

MULTIMEDIJALNOST se odnosi na prezentaciju nekog sadraja nije dovoljno napisati tekst ili obraditi
podatke, ve treba ukljuiti grafikone, slike, vizuelne i zvune efekte i dr. Izgled prodaje sve.
Multimedijalnost je potvrda o ovladavanju raznim aspektima NIT. Da bi korisnik mogao da se ponaa
multimedijalno, to, naravno, podrazumeva i da ume da koristi odreene multimedijalne aplikativne
programe.

MULTIKOMUNIKATIVNOST se odnosi na dvosmernu vezu izmedju korisnika i izvora informacija, ili vie njih.
Protok informacija je uvek dvosmeran. On omoguava da primalac u isto vreme bude i poiljalac
informacija i na taj nain reaguje komentarie, prihvata, dopunjuje ili odbacuje dobijene informacije.
Multikomunikativnost proiruje broj izvora informacija i skrauje vreme potrebno za pristup tim
izvorima.

Internet i masovni mediji se esto porede. Meutim, Internet i masovni mediji nikako nisu jedno te
isto, s obzirom na to da je Internet multikomunikativan fenomen, a masovni mediji to nisu. Sa jedne
strane, Internet omoguava pristup najrazliitijim informacijama kroz mnogoborojne maine za
pretraivanje, a sa druge strane, on omoguava kontakt i interakciju u virtuelnom prostoru, pristup
slikama, filovima i najrazliitijim medijima. Za razliku od masmedija, koji uvek pripadaju nekom
odreenom sisitemu vrednosti, na Internetu koegzistiraju razliiti vrednosni, kulturni, politiki sistemi.

Znaaj dvosmerne veze s obzirom na razvijene sisteme predvoenja, pouzdanost i korisnost
informacija vie nisu svedene na lokalnu zajednicu, ve je ceo svet, nezavino od jezika, prostora ili
vremena izvor potrebnih informacija.

3. Baze podataka
Baze podataka se formiraju prema potrebama njihovih organizatora a ne prema univerzalnim
kriterijumima. Na primer, u jednoj biblioteci, sortiranje knjiga prema temi zavisi od bibliotekara i
njihove procene koja knjiga gde spada.

S obzirom na konstantno rastui broj informacija kojima baze podataka raspolau, da bi informacije
bile dostupne, u najskorijoj budunosti e biti potrebno stvoriti univerzalne principe ili kriterijume za
njihovo formiranje. Bez formiranja univerzalnih principa veliko bogatstvo informacija nee biti
dostupno irem krugu korisnika.

121. Maine za pretraivanje

Maine za pretraivanje oznaavaju programe koji se koriste za pronalaenje traenih www stranica
kao u drugih servisa koji se mogu dobiti preko interneta. Adresa stranice ili njen URL (Uniforme
Resource Locator) je neophodan da bi se pronaao neki podatak ili informacija. Proces irenja
informacija je individualan i ne podlee nikakvoj kontroli. Problem se javlja u trenutku kada www
stranice treba da budu dostupne zainteresovanima. Maine za pretraivanje su besplatni softver, a
najkorisnije orue za rad na mrei, koje i nam u tome posluiti. One pretrauju samo one stranice
koje je pohranila u svojoj bazi podataka.

Niko ne zna koliki je Internet i koliko on adresa sadri. Koliki je Internet. Pria o KUM.

111. Kontinenti usmerene mree
59. IN i OUT kontinenti

Internet je horizontalno organizovana mrea, kroz nodove i habove. Niko ne zna koliki je Internet. Sve
mree koje postoje se nazivaju Kontinenti usmerenih mrea (KUM), bar ih Barbasi tako naziva. Ono to
odreuje kako roboti maina za pretraivanje mogu da uoe neku stranicu zavisi od naina
komuniciranja te stranice sa drugima, tj. na kom kontinentu se nalaze. Neke stranice robot ne moe da
uoi pa je neophodno da se one prijave da bi bile evidentirane i pristipane pomou maina za
pretraivanje.

KUM se sastoji od:

1. centralnog dela (Internet) Internet i sve mree koje izmeu sebe mogu nesmetano da
komuniciraju, sa jednog na drugi nod se skae neogranieno, ne postoji direkna veza izmeu vorita.
Izmeu nodova ne postoje nikakve prepreke jer su sva vorita ravnopravna i podjednako pristupana i
dostupna svim drugim voriima bez obzira kojim putem se ide. Primer telefonske veze (koja nije
oragnizovana kao KUM, jer se ide tano od odreene centrale do odreene centrale) i mobilne
telefonske veze (signal se prebacuje iz bazne stanice u baznu stanicu i na taj nain se omoguava
najbolja telefonska veza).

2. IN kontinenta nodovi su tako postavljeni da se sa stranice koja se nalazi u IN kontinentu lako
dolazi do Centralnog kontinenta, ali ne postoji mogunost povratka primer su razliite institucije koje
uvaju svoje podatke, koje sa svoje stranice lako mogu da dou do Centralnog kontitnenta, ali ne mogu
da se vrate. Ovaj kontinent obuhvata oko etvrtinu svih stranica u svim mreama.

3. OUT kontinenta iz centralnog kontinenta se lako ulazi do OUT kontinenta, ali kad se doe tamo
nema linkova za povratak u Centralni deo preduzea koji imaju svoj Intranet, ali sa Internetom ima
samo jedan ili nekoliko kanala komuniciranja veliki usluni servisi kao to je Elektrodistribucija.
Dobijanje date stranice ne omoguava da se sa nje trae nove stranice na Internetu.

4. Kontinenti ostrva ili prilepaka vezane za IN i OUT kontinente, i imaju iste karakteristike kao i
kontinenti kojima pripadaju

277. Zato su vane maine za pretraivanje?

Najvei broj veb stranica kojima je korisnik ikada pristupio potiu, u stvari, od maina za
pretraivanje. Kada neka stranica nije uvrtena u bazu podataka maine za pretraivanje, ona je
dostupna samo malom broju ljudi. To se odrava na mnogo aspekta naeg ivota. Na primer, maine za
pretraivanje su pre svega okrenute pretraivanju stranice najveih i najrazvijenijih drutava. Samim
tim, implicitno su zanemarene veb adrese pojedinih manje razvijenih zemalja koje moraju da
podstaknu razvoj svojih maina i mrea za pretraivanje, ne bi li one postale globalno dostupne.

Sve to moemo nai na netu moemo nai samo preko maina za pretraivanje. ta sve one nude,
kakve mogunosti. Problem privatnosti i reklama, cookies, praenje ta pretraujemo.


91. Kako se prave baze podataka?

KUM je mreno organizovan. Potpuna obrada nekog izvora znai da se celina dokumenta koji je uvrten
u bazu podataka neke maine za pretraivanje registruje. Svaki podatak nekog dokumenta mora biti
sauvan u arhivi maine za pretraivanje. Mali robot koji ide po Internetu i trai podatke i onda upisuje
svaku re, stranicu, link, i tako se jadan satire konstantno. Ogranienost zbog strukture KUM.

Dobre maine za pretraivanje karakterie:

(1) veliki broj uskladitenih web stranica kunst je nai odgovarajui algoritam koji e bre, bolje i
jednostavnije da uskladiti informacije, pa e one biti lake za pretraivanje

(2) sposobnost da se to bre i bolje pretrai sopstvena baza podataka kunst je nai algoritam koji e
brzo i efikasno pronai eljene stranice. Nain pretraivanja u Googlu, i ta maina radi kad joj damo
odreen zahtev.

Roboti pronalaze veb stranice na Internetu i ukljuuju ih u bazu podataka maine za pretraivanje.
Ukljuivanje u bazu podataka podrazumeva sledee korake:

Prvo se snimi adresa sajta i uini dostupnom preko maine za pretraivanje.

Svi podaci sa date stranice se uvrste u bazu podataka i to tako to se sa jedne strane poveu sa
imenom i prezimenom date stranice a sa druge se u bazu podataka uitaju svi pojmovi, slike i sve
ostalo sa date stranice.

Trei korak se sastoji u tome da se izvri ukrtanje svih pojmova, podataka, slika i svega ostalog to
se nalazi na toj stranici sa slinim postojeim podacima koji su ranije pohranjeni u bazi te maine za
pretraivanje.

etvrti korak je da maina za pretraivanje svakoj stranici dodeli broj poziva koje je ostvarila tako da
se prilikom sortiranja stranica po vanosti uvek nalazi na prvom mestu ona koja je najee pozivana.
Popularnost stranice i njena informativnost za pojedinanog korisnika.

Nain pretraivanja: plus, minus, navodnici, priaj kako se pretrauje Internet.

36. Dodatne usluge maina za pretraivanje

Maine za pretraivanje se za prevlast na tritu bore, pre svega, pruanjem dodatnih besplatnih usluga
(Imejl, Homepage, pretraivanje raunara, ToolBars, Blog) a od toga koji pristup mainama za
pretraivanje bude pobedio zavisie i budunost razvoja digitalnih tehnologija za obradu podataka.

Email - MSN (Hotmail) i Yahoo su pruali e-mail servis uz mogunost korienja 2 i 6 MB prostora na
serveru. Google je 2004. godine najavio da e pruati 1000 MB prostora i da e omoguiti slanje
poruka do 100 MB a Yahoo je par meseci kasnije svojim korisnicima omoguio korienje 1 GB
prostora na serveru. To je i uvena prekretnica 2005. godine.

Homepage da bi se poelo surfovanje Internetom, potrebno je krenutni odnekle, i to je naa
poetna stranica. Da bi se izborile da njihova poetna stranica bude ona od koje e korisnici krenuti,
maine za pretraivanje stvaraju mogunost custom made stranice na kojima se svata moe nai, od
vremena do izvetaja sa berze. Meutim, korisnici imaju i drugi izbor, a to je da njihova poetna
stranica bude portal tj. stranica neke esto poseene stranice.

Pretraivanje raunara - dananji svet je prebogat informacijama a za njihovu upotrebu kljunu
ulogu imaju maine za pretraivanje Interneta, e-mail datoteka, raunara i dr. Problem privatnosti.

Blog bla bla bla. Vblog blog sa audio vizuelnim efektima

Na rezultat bitke za prevlast u domenu pretraivanja uticae:

1. sukob postojeih i buduih uesnika,
2. opredeljenost korisnika za ponudjena reenja,
3. promene u nainima dolaenja do eljenih podataka
4. promene u nainu korienja mrea.

179. Homepage

Dve opcije: (1) mogunost izrade svoje poetne stranice to omoguavaju razliite maine za
pretraivanje (2) portal stranica neke esto poseene stranice.










Kibernetika

142. Nastanak kibernetike

Viner (1948) je precizirao da se pojam kibernetika ne odnosi na proces upravljanja stvarima, ve,
pre svega, na ljudsku upotrebu ljudi tj. na proces upravljanja koji se obavlja od strane ljudi u
njihovim odnosima sa drugim ljudima.

Sto godina pre Vinera, Amper je isti pojam koristio da bi oznaio nauku koja se bavi prouavanjem
politikih procesa i upravljanjem drutvenim sistemima. Platon je od rei kibernetos (krmaro)
skovao pojam kibernetika i ukazao da su sloenost, dinaminost i nepredvidivost karakteristike
upravljanja.

Viner je definisao kibernetiku kao nauku koja govori o upravljanju u komunikaciji u biolokim i
tehnikim (i drutvenim) sistemima. On je stvorio naunu disciplinu iji je prvenstveni zadatak bio da
se bavi prouavanjem onoga to omoguava upravljanje sistemima.

Viner je dao odgovor na pitanja:

1. ime se upravlja sistemima.
2. Pomou ega se upravlja informacijama.
3. Kako se upravlja procesima, povratnom spregom.

11. ime se upravlja?
Za razliku od Platona i Ampera koji su kiberneiku doivljavali kao direktno upravljanje ljudima, Viner
je odredio da procesi upravljanja obuhvataju tri elementa: sistem, informacije i procese.

Viner je dao odgovor na pitanja:

1. ime se upravlja sistemima.
2. Pomou ega se upravlja informacijama.
3. Kako se upravlja procesima, povratnom spregom.

Sistemi su sastavljeni od ljudi, stvari i procesa i predstavljaju skup elemenata koji objedinjeni i
medjusobno povezani postaju realni predmet upravljanja. Takvi sloeni sistemi se nazivaju veliki
sistemi. Bitno svojstvo svakog sistema jeste njegov cilj, tj. razlog njegovog postojanja.

Informacije one predstavljaju instumente pomou kojih se upravlja. Informacijama se bavi Teorija
informisanja i Informatika

Povratna sprega - proces kojim se upravlja.

92. Kako se upravlja?
205. Prostor stanja sistema
207. Putanja sistema u prostoru stanja sistema
148. Oblast doputenih i moguih stanja sistema
149. Oblast doputenih stanja sistema
150. Oblast moguih stanja sistema

Kako se upravlja - Sistemima se upravlja tako to se pomou povratne sprege utie na njihovo
kretanje u prostoru stanja sistema. Primenom povratne sprege, pomou informacija, sistem se kree u
prostoru stanja.

Prostor stanja je prostor u kome se sistem kree. Svaki sistem ima specifian prostor u kome se
kree. Ribe u vodi, ljudi po zemlji. Meutim, postoje i specifiniji prostori stanja, tj. prostori u kojima
se kreu, nalaze i dejstvuju pojedini sistemi npr. ovek se kree po zemlji ali se ne kree po svakoj
taki, ve samo u jednom odreenom prostoru.

Reprezentativna taka - kretanje u prostoru stanja se prati pomou kretanja reprezentativne
take. Reprezentativna taka je presek konstantnih varijabli nekog sistema u datom vremenu.

Doputen prostor stanja sistema - primenom negativne i pozitivne povratne sprege, sistem se
kree i opstaje u prostoru stanja. Ima sluajeva i kada sistem tei da izae iz prostora stanja. Doputen
prostor stanja je onaj deo prostora stanja sistema u kome sistem optimalno funkcionie.

Mogu prostor stanja sistema je onaj deo prostora stanja sistema u kome sistem jo funkcionie ali
ne u optimalnim uslovima. U njemu se iskazuju negativne karakteristike u funkcionisanju sistema, i
onda treba primeniti negativni povratnu spregu, koja vraa sistem u prethodno stanje. Primer
temperature kod ljudi normalna i poviena.

193. Povratna sprega
102. Kibernetski zakon razvoja sistema znaaj pozitivne povratne sprege
126. Mehanizam homeostaze

Nijedan bioloki organizam ili dinamiki sisitem ne bi mogao opstati ukoliko ne bi bio u stanju da se
neprestalno prilagoava promenama koje se deavaju oko njega i u njemu. Sistem povratne sprege
omoguava da se prate reakcije i ponaanje sistema u njegovom okruenju, da se prate promene do
kojih dolazi uticajem okruenja ili usled poremeaja u samom sistemu.

Definicija povratne sprege - povratna sprega predstavlja sprezanje izlazne informacije sistema sa
ulaznom.

Negativna povratna sprega deluje tako da sistem svojim ponaanjem umanjuje ili neutralie uticaj
iz okruenja. Time se sistem vraa u prethodno stanje. Primer homeostata.

Pozitivna povratna sprega deluje tako da ponaanje sistema pojaava ulazna dejstva na sistem.
Takvo delovanje ima za rezultat rast i razvoj sistema. Primer svetlosnog snopa strujnih impulsa,
prekidanja istih i otvaranja vrata.

238. ta je to kibernetika razliite definicije
100. Kibernetika razliite definicije
213. Razliite definicije kibernetike
41. Elementi za definiciju kibernetike

Definicija kibernetike kibernetika se bavi upravljanjem sistemima.

Sve definicije kibernetike sadre bar tri elementa:
1. sistem kao predmet kojim se kibernetika bavi
2. procese upravljanja oni izdvajaju kibernetiku kao posebnu naunu disciplinu
3. informacije na osnovu kojih ili pomou kojih se upravlja

Sistemi kojima se upravlja se mogu:
1. pribliiti zadatom optimalnom stanju
2. odravati u stanju dinamike ravnotee
3. usmeravati ka eljenim ciljevima

Sistemi kojima se upravlja se mogu nalaziti u dva stanja: (1) u stabilnom stanju (2) u stanju dinamike
ravnotee.

Postoje brojne definicije kibernetike sve definicije kibernetike sadre osnovne elemente sistem,
procese upravljanja i informacije na osnovu kojih se upravlja. Meutim, u odnosu na naunu poziciju
onog koji kibernetiku definie, kao i na osnov njegovih vrednosnih opredeljenja, definicije kibernetike
znaajno variraju.

Zato se razliite definicije toliko razlikuju?

S obzirom na interdisciplinarnost kibernetike, naunicima razliitih profila i stremljenja se ini da
definicije njihovih kolega ne odgovaraju onoj svrsi i onim potrebama koje kibernetika izaziva u
njihovim domenima i delokrugu rada.

Kao teorija o upravljanju, kibernetika nosi vrednosne elemente, jer upravljanje podrazumeva
odreeno ciljno ponaanje. Mnogi pokuavaju da kroz definiciju kibernetike u nauku unesu i svoje
vrednosne sudove.

Da bi se kibernetika konstituisala, bilo je potrebno izgraditi (1) nov metodoloki pristup (2) niz novih
metoda (3) razviti odreene tehnoloke pretpostavke.

Od kibernetike se, u poetku, mnogo oekivalo pre svega, da e stvoriti uslove za efikasno
upravljanje drutvenim sistemima i procesima. Meutim, ona nije ispunila svoja ocekivanja. Kad bi
kibernetika reila pitanja upravljanja drutvenim procesima, time bi ona postala najznaajniji i jedini
oblik drutvenih dogaanja. To znai da ne bi postojao spoljni izvor dodavanja energije to je
nemogue po istom principu po kojem nije mogue postojanje perpertum mobilea.

Kibernetika je, prema Vinerovoj zamisli trebalo da bude neto to e uvesti stabilnost u procese
upravljanja savremenim drutvom, time to e se uspostaviti i podravati sve no to omoguava
stabilnost, to doprinosti ukidanju ekstrema, izvora sukoba i nestabilnosti kao nauna disciplina koja
e doneti harmoniju. Informatika kao disciplina koja se bavi protokom informacija je umnogome uspela
tamo gde kibernetika nije. Ona je napravila globalistiko shvatanje sveta koje se koncentrie na
informacije i uspela je da postavi opte pretpostavke za upravljanje tim informacijama kao
jedinstvenim pristupom primenljivim na veliki broj informacionih sistema.

109. Koncept stabilnog sistema
241. Stabilno stanje

Definicija - koncept stabilnog stanja sistema oznaava takav odnos izmedju elemenata sistema u
kojem dolazi do relativno malih modifikacija u funkcionisanju sistema.

Promene koje se deavaju u stabilnom sistemu ne naruavaju parametre samog sistema. Sistem koji je
u stabilnom stanju je veoma otporan na uticaje i promene. Takvi sistemi funkcioniu dok im unutranja
struktura omoguava da negiraju spoljne i unutranje poremeaje. Kada unutranja struktura to vie
nije u stanju, sistem se, po pravilu, raspada. Savren primer za to su centralizovani drutveni sistemi.

237. ta je to dinamika ravnotea?

Definicija - najbolji raspored i odnos elemenata sistema u odnosu na eljeno stanje. To je stanje
sistema u kome su elementi organizacije i dezorganizacije u stanju privremene ravnotee. S obzirom na
stalno delovanje entropije i prilagoavanja sila negentropije prema silama entropije, sistem koji se
nalazi u stanju dinamike ravnotee je sistem u kome se sile dezorganizacije ponitavaju silama
organizacije. To je stanje u kome je jedan sistem dovoljno stabilan da omoguava da sistem umanjuje
poremeaje, a da pritom moe da opstane, funkcionie i postie odreene ciljeve.
Promene dinamike ravnotee ne moraju, ali i mogu da menjaju parametre samog sistema. Meutim,
prihvata se stalna dinamika unutar sistema, kao i dinamika sistema u odnosu na okruenje.

279. Znaaj dinamike ravnotee

Dinamika ravnotea priznaje da u sistemu postoje sukobi ali i da sistem moe da za njih nadje
reenja.

Organizacija kao predmet prouavanja kibernetike - u realnosti kibernetika se bavi prouavajem
organizacije tj. osciliranja sistema oko njegove strukture. To znai da organizacija predstavlja one
dinamike reakcije na spoljna i unutranja dejstva, do kojih dolazi unutar jednog sisitema. Za razliku
od toga, struktura sistema predstavlja presek slike sistema u vremenu t
1
. Uporeujui strukture mi
merimo promene i tako dobijamo sliku o stanju sistema u celini.

Koncept dinamike ravnotee je konstrukcija. U brojnim sluajevima ona daje dobre rezultate.
Meutim, esto pretpostavke na kojima se ona bazira nisu dovoljno vrste da obezbede stvarni uvid u
procese unutar sistema. To je posledica injenice da se polazi od pretpostavke da poremeaji u
dinamikoj ravnotei stoje u uzrono posledinoj vezi sa promenama u elementima sistema. Meutim,
ovi odnosi nisu deterministiki, pa samim tim ni ova pretpostavka nije uvek validna.

26. Deterministiki odnosi
28. Deterministiki sistemi
27. Deterministiki odnosi i stohastinost
231. Sloeni sistem

Definicija - deterministiki odnosi oznaavaju da pojava A uvek izaziva pojavu B.

Deterministiki sistemi - deterministike odnose je teko otkriti u sloenim (velikim) sistemima
zbog velikog broja elemenata i medjusobnih sloenih odnosa. Deterministiki sistemi su stabilni sistemi
u kojima vladaju deterministiki odnosi.

Sloeni sistemi - sloeni sistem je sistem koji ima veliki broj elemenata i, unutar sebe, sloene
odnose. Promena jednog elemena u sloenom sistemu obino zavisi od deliminih promena veeg broja
drugih elemenata, kao i od uticaja elemenata van sistema. Veliki sistemi spadaju u podskup sloenih
sistema s tim to njih odreuje injenica da se kao elementi u velikom sistemu pojavljuju ljudi i
tehnologija.

Stohastinost stohatinost oznaava da promene u elementu B zavise, sa veom ili manjom
verovatnoom, od promena u elementu A, ali mogue i od elementa C, D, itd. Ovaj koncept mnogo vie
odgovara kibernetici nego deterministiki odnosi.

131. Model

Da bi smanjila broj elemenata kojima upravlja u sloenim sistemima, kibernetika koristi model. Model
predstavlja preslikavanje realnosti u neki manje sloeni virtuelni sistem. Preslikavanje elemenata
sistema u model moe biti izomorfno ili homomorfno.

Izomorfno preslikavanje je preslikavanje veeg broja elemenata iz realnosti u manji broj elemenata
u modelu.

Homomorfno preslikavanje je preslikavanje elementa iz realnosti u manji broj elemenata modela.

Tekoe u stvaranju modela vezane su za:

(1) izbor elemenata sistema za preslikavanje veze izmeu elemenata sistema su stohastine, a
preslikavanje bi vie odgovaralo sistemima u kojima postoje deterministiki odnosi.

(2) objektivnost istraivaa model se pravi na osnovu teorijskih pretpostavki od kojih istraiva
polazi od realne povezanosti teorije i drutvenih protivrenosti koja ona pokuava da obajasni zavisi
vea ili manja validnost modela koji se koristi.

(3) postojanje apriornih opredeljenja onih koji upravljaju, jer apriorni modeli odreuju nain
preslikavanja sistema u model, kao i ciljeve upravljanja, instrumente i naine vrenja upravljakih
dejstava kao i vrednosni sistem.

89. Izvori krize kibernetike
191. Postojei teorijski okvir kibernetike kao ogranienje
215. Razlozi tekoe primene kibernetike
12. inioci opadanja uticaja kibernetike

Problem kaskanja za tehnolokih razvojem - u domenu teorije i metodologije kibernetika se
nije dovoljno brzo i adekvatno razvijala, tako da je brz tehnoloki razvoj doao u sukob sa njenim
mogunostima kibernetika je preslikavala drutvene sisteme u veoma jednostavne modele nove
tehnologije su omoguavale da se izvri dekompozicija drutva, ali kibernetika nije uspela da smisli
nain da manipulie dobijenim podacima. Tehnoloki razvoj je omoguio da se opiu realne drutvene
situacije, stvaranje teorija srednjeg obima, a kibernetika koja ne pripada tom vremenu, je izgubila
svoju svrhu.

Problem ogranienja primene - kibernetika nije uspela da daje konkretne odgovore na pitanja koja
su drutvo i situacija postavljali. Ona nije razvija svoje teroijske i metodoloke pretpostavke.

Problem vrednosne prirode - dolo je do pokuaja da se kibernetika idejno i vrednosno distancira od
svog teoretskog okvira funkcionalizma jer u njemu nije mogla vie da se razvija. Tako se raa ideja
da kibernetika, po ugledu na tehnike nauke, treba da bude neutralna, to je bilo nemogue, jer je za
odreivanje cilja potreban vrednosni sistem.

Problem bia kibernetike kibernetika je trebalo da omogui da se razviju takvi sistemi
samoregulacije koji bi obezbedili da se dinamiki sistemi stalno odravaju u najpovoljnijem stanju u da
na taj nain ostvaruju napredak. Meutim, zbog sloenosti drutva, to danas nije mogue.

Ipak, na pretpostavkama kibernetike su se razvile nove discipline koje su neophodne za funkcionisanje
sveta danas onako kako ga mi znamo.

130. Metodoloki doprinosi kibernetike

Kibernetika insistira na:

pojmu celine koja nije samo prosti zbir delova

na stohastikim, a ne deterministikim vezama

da se elementi mogu spoznati samo u kretanju i promenama koje im se u kretanju deavaju

na pristupu otvorenog sistema sistem koji pretpostavlja promene sistema u vremenu i prostoru

na simbiozi na povezanosti razliitosti, ne zanemarujui specifinosti

Sistemski pristup (alternativa je analitiki pristup), koji kibernetika upranjava, insistira na:

(1) Stohastinosti stohatinost oznaava da promene u elementu B zavise, sa veom ili manjom
verovatnoom, od promena u elementu A, ali mogue i od elementa C, D, itd. Ovaj koncept mnogo vie
odgovara kibernetici nego deterministiki odnosi.

(2) Otvorenom sistemu koji razmenjuje informacije, energiju i materiju sa svojim okruenjem.

(3) Interdisciplinarnosti - dolo je do stvaranja velikog broja specijalista za mali broj pitanja i
problema, cilj interdisciplinarnosti je da ponovo zblii te discipline.

(4) Sintezi pretpostavlja se da iz prostog zbira pojedinanih elemenata mogu izvui zakljuci koji
vae ne samo za te elemente pojedinano, nego vae i za te elemente kada predstavljaju celinu.

(5) Ekvifinalitetu - pojava da dva razliita sistema koji polaze iz iste take razliitim putevima mogu
postoi iste ciljeve. Klasina teorija insistira na tome da drutvene pojave i drutveni razvoj imaju
jedan, najbolji put, uvek isti za sve sline sisteme, koji polazi od odreenih osnova i tei ka cilju na isti
nain.

200. Problemi teoretskog okvira kibernetike
52. Funkcionalizam
229. Sistemska analiza kao teorijski okvir kibernetike
166. Opta teorija sistema kao teorijski okvir

Mogui teoretski okviri kibernetike su: funkcionalizam, sistemska analiza i opta teorija sistema.

Funkcionalizam, kao opti teorijski okvir kibernetike ne odgovara jer:

insistira na elementima stabilnosti drutva ne doputa promenu koja je u kibernetici neminovna;
u funkcionalizmu, ona dovodi do nestabilnosti sistema

ne uzima u obzir mogunost disfunkcionalnih ponaanja

ne prihvata dinamizam i evolucionizam koji su jedne od sutinskih osobina kibernetike

ne moe u sebi da inkorporira novu tehnologiju i drutvene odnose

funkcionalizam je teorija elita koji nastoje da zadre stanje postojeih stvari
Sistemska analiza daje mnogo bolji teorijski okvir kibernetici od funkcionalizma jer:

ima dinamian pristup - stalno trai nova reenja koja e poboljati funkcionisanje sistema

prihvata evolucionizam na drutvo gleda kao na procese kretanja

prihvata promene i na njih se oslanja

uvodi tehnostrukturu kao bitan sloj drutva, a samim tim se oslanja i na novu tehnologiju

Ovaj pristup je sve prihvatljivi za transproduktivno drutvo - drutvo visokih tehnologija i
postdemokratskih tendencija. Ovi slojevi su ti koji insistiraju na dinamizmu evolucionizmu, inovaciji
promeni kao osobinama savremenog drutva. Na tome insistiraju iz dva razloga: (1) zato to to najbolje
odgovara postojeim proizvodnim snagama (2) to daje teoretski okvir pomou kojeg se najlake mogu
nai objanjenja za drutvenu ulogu koju novi upravljaki slojevi igraju u postindustrijskom drutvu.

Opta teorija sistema se razlikuje od sistemske analize u tome to pokuava da pokae da se
upravljanje drutvenim i prirodnim pojavama vri na isti nain. Razlike izmeu strukturalizma i opte
teorije sistema:

teorija sistema vie insistira na strukturi jer se time ukidaju specifinosti prirodnih nauka, tj.
iskljuuje metodoloku preciznost prirodnih nauka time to probleme i drutvenih i prirodnih nauka
svodi na strukturu.

ima vee pretenzije sa stanovita kosmolokog objanjavanja nastanka i razvoja sveta. Ovaj
pristup vie pokuava da da jedan sintetian odgovor koji bi se primenjivao u razmatranju i kosmolokih
i drutvenih problema.
glavna vrednosna opredeljenja ove teorije su usmerena na znanje, a ne na primenu kao u sluaju
strukturalizma. Razlog za to je to je ovaj pristup razraen meu univerzitetskim radnicima, a ne meu
tehnostukturom

Ni sistemska analiza ni opta teorija sistema ne daju odgovore na pitanje: ta je izvor promena, kako te
promene nastaju? Nijedan teoretski okvir ne reava jedan od fundamentalnih problema savremenog
drutva problem naglih, skokovitih, sutinskih promena. To se pre svega odnosi na problem
tehnonokih revolucija, koje evolutizam ne moe da objasni. Takoe, ne karakterie ih ni globalni
pristup.

117. Kritika opte teorije sistema

(1) Ne daje odgovor na pitanje: ta je izvor promena, kako te promene nastaju? Promene za ovu teoriju
predstavljaju postulat, a ne osnovnu karakteristiku sistema, to one jesu.

(2) Ne reava jedan od fundamentalnih problema savremenog drutva problem naglih, skokovitih,
sutinskih promena.

(3) Ne karakterie ga globalni pristup.








129. Metodoloke nekonzistentnosti kibernetike
172. Osnovne metodoloke nekonzistentnosti kibernetike
108. Koncept sluajnosti i njegova primena
88. Izvesnost i neizvesnost u naunom pogledu na svet

U ovim pitanjima se govori o nekonzistentnosti kibernetike kao metodolokog pristupa formalizaciji (u
verovatnoi, teoriji igara i sistemskoj analizi).

Formalizacija oznaava kvantifikovano (numeriko) opisivanje pojave koja se istrauje. Kibernetika je
dala veliki nauni doprinos time to je omoguila ukrtanje formalizacije i sluajnog ponaanja.
Kibernetika daje tri mogua naina za ukljuivanje sluajnog ponaanja u neki oblik formalizovanog
ponaanja, a samim tim i u samu kibernetiku: verovatnoa, teorija igara (formalizovani konflikt) i
sistemska analiza.

Verovatnoa ideja je da se na osnovu statistikih nizova predvia verovatnost deavanja neega.
Meutim, da bismo mogli da primenjujemo koncept verovatnoe, bilo bi potrebno da imamo duge
statistike nizove informacija. U drutvenim naukama, za razliku od prirodnih nauka, to ne moe da
postoji, a i ponaanje ljudi je toliko raznoliko da moemo prouavati samo neka prosena ponaanja a
ona ne daju potpunu sliku pojave.

Teorija igara pokuava da formalizuje konflikte da se nepredvidiva ponaanja koji subjekti pokazuju
prilikom postizanja odreenog cilja svedu na nekoliko osnovnih tipova: optimistiko (maksimalna
dobit), pesimistiko (pokuavanje smanjenja gubitka na minimum) i proseno ponaanje. Problem sa
ovim je to ne moe da se primeni ni na ta sem na konfliktne situacije.

Sistemska analiza njen osnovni metodoloki doprinos svodi se na to da iznae pravo ponaanje tj. ima
zadatak da iznae one alternative koje najvie odgovaraju pri reavanju problema ili donoenju odluke.
Ona uzima razliite alternative u obzir, pa ak i one malo verovatne sa ciljem da ih uvede kao
predvidljiv formalizovani element.

Dok teorije verovatnoe polazi od nekog stepena ponovljenog ponaanja, teorija igara od konfliktne
situacije, sistemska analiza polazi od toga da pronae mogua sluajna ponaanja i da ih odredi i
inkorporira u formalizovane predvidljive elemente sistemske analize.

19. Definicija kibernetike

definicija: Kibernetika se bavi teorijom i praksom upravljanja sistemima pomou informacija,
razvijajui pri tome veoma razliite metode i naine upravljanja.

Kibernetika nastoji da utvrdi principe, kriterijume i naine upravljanja sloenim sistemima.

Kibernetika iznalazi sloene kodove upravljanja koji mogu samostalno, u repetitivnom
kontinuitetu da ostvare upravljaka dejstva usmerena ka poeljnim ciljevima.

Sastavni delovi kibernetike, koji odgovaraju podruju kojima se kibernetika bavi su: (1) opta
teorija sistema (2) teorija informacija i (3) teorija upravljanja.



165. Opta teorija sistema
54. Glavni elementi opte teorije sistema
20. Definicija opte teorije sistema
99. Kibernetika drutvena ili prirodna nauka

Da bismo mogli da govorimo o optoj teoriji sistema, na samom poetku treba odrediti ta je sistem.
Postoje razliite definicije sistema, ali sve sadre nekoliko osnovnih postavki:

1. sistem je sastavljen od elemenata
2. izmeu tih elemenata postoje veze
3. elementi i odnosi meu elementima tvore skup koji se razlikuje od drugih skupova
U periodu oko Drugog svetskog rata, u nauci se javlja novi pristup svetu. Rat i ratni napori su pokazali
da se nauke ne mogu deliti na prirodne i drutvene nauke, jer niz tehnikih i tehnolokih dostignua
nije funkcionisao ukoliko se u obzir ne bi uzimao ljudski faktor. Samiim tim, stvara se potreba da se
ukine podela izmeu prirodnih i drutvenih nauka. U oblasti metodologije javlja se novi pristup u
prouavanju prirodnih i drutvenih fenomena i javlja se opta teorija sistema. Fon Bertalanfi
formulisao elemente opte teorije sistema:

(1) problem dinamike interakcije - razliiti elementi moderne nauke su tesno povezani slinim
idejama. Svi problemi saznanja su, u stvari, dinamika interakcija delova sistema koje prouavamo.

(2) koncept heuristinosti koncept koji govori o tome da su sloeni sistemi dinamiki (a izmeu
elemenata sistema ne postoje krute i deterministike veze), te prilikom njihovog istraivanja moramo
stalno paziti i po potrebi menjati pravac kretanja istraivanja i ciljeve istraivanja. Svako neslaganje
dobijenih rezultata sa polaznom istaivakom pretpostavkom ne oznaava negaciju metodologije i
ciljeva, ve se samo ukazuje na potrebu da se greka i odstupanje objasne pre svega tako to se trae
neki novi ciljevi i primenjuju novi setovi injenica.

(3) razlikovanje otvorenih i zatvorenih sistema

177. Otvoreni, zatvoreni, relativno otvoreni sistemi

Sistemi se razlikuju u svom odnosu prema okruenju. Fon Bartalanfi je u kibernetiku uveo razlikovanje
otvorenih, zatvorenih i relativno otvorenih sistema.

176. Otvoreni sistemi

Otvoreni sistemi su sistemi koji sa okruenjem razmenjuju informacije, materiju i energiju. S obzirom
da otvoreni sistemi komuniciraju sa okruenjem, mogue je upoznati njihovu strukturu i dinamiku.
Okruenje deluje na sisteme tako to unosi dezorganizaciju, ali u isto vreme omoguava sistemima da,
koristei energiju, materiju u informacije koje dobijaju iz okruenje stabilizuju svoje dinamiko
stanje.

Otvoreni sistemi su jedini sistemi za koje znamo da postoje poto jedini oni komuniciraju sa
okuenjem. Bioloki i drutveni sistemi su uvek otvoreni sistemi, jer oni mogu da opstanu samo uz
veoma visok stepen interakcije sa okruenjem.

278. Zatvoreni sistemi
47. Entropija u zatvorenom sistemu

Zatvoreni sistemi su oni koji sa okruenjem ne razmenjuju informacije, materiju i energiju. Oni postoje
samo kao teorijska konstrukcija, jer ne postoji nikakva informacija o njihovom postojanju. Nauka nema
naina da otkrije sistem koji ne komunicira sa svojom sredinom, jer ne moe da dobije informacije o
njegovim karakteristikama, pa, prema tome, ne moe ni da ga odredi.

Kao teorijska konstrukcija, koncept zatvorenog sistema koristi se za prouavanje entropije, opte
prisutnu tendenciju dezorganizacije u kosmosu. Poto zatvoreni sistemi ne komuniciraju sa
okruenjem, oni nisu sposobni da iz tog sistema crpe energiju, informaciju i materiju koji bi mogli u
vidu negentropije da koriste za zaustavljanje i delimino suzbijanje negentropije.
Evolucija se iskazuje u tome to dolazi do manifestacije tendencije dezorganizacije ili entropije.
Realan svet je sastavljan od otvorenih sistema koji su ireverzibilni promenljivi u vremenu tako da ne
mogu da se vrate na svoj poeak u kom deluje entropija ali i negentropija. Zatvoren sistem je sistem
u kome nema evolucije u njima neki proces moe da se vrati na poetno stanje, on se deava van
strelice vremena, samim tim entropija je u takvim sistemima konstantna. Sistem u kome nema
delovanja negentropije je usmeren ka totalnoj dezorganizaciji krajnje domet entropije se iskazuje u
toplotnoj smrti sistema (minus 273 stepena C ili apsolutna nula).

281. Znaaj koncepta relativno izolovanog sistema

Relativno izolovani sistemi nisu Bertalanfijem koncept, ve koncept koji se kasnije razvio. Relativno
izolovani sistemi su podvrsta otvorenih sistema, oni samo preko odredjenih veza (kontaktnih ploa)
komuniciraju sa okruenjem. Mali broj sistema je sposoban da na svim takama svoje granice prema
okruenju prima i daje informacije, energiju i materiju. Razlog tome se ogleda pre svega u injenici da
takvi sistemi imaju velike probleme sa izborom komunikacija koje se obavljaju sa okruenjem Takvi
sistemi su po pravili veoma nestabilni. Da bi kontakti bili svrsishodni, da bi davali rezultate, da bi se
unutar sistema uspostavljala stabilna ili dinamika ravnotea, neophodno je da sistem vri izbor
kontakta koje ostvaruje sa okruenjem. Najbolji primer za to su ljudska ula.

282. Znaaj razlikovanja otvorenog i zatvorenog sistema
198. Primena opte teorije sistema u drutvenim naukama

Objasniti ta su otvoreni, ta su zatvoreni sistemi. Teorijska obrazloena razlika izmeu otvorenog i
zatovrenog sistema je znaajna iz metodolokih razloga. Do pristupa Fon Bertalanfija i njegovog
koncepta otvorenog i zatovrenog sistema, pojave su se istraivale po kartezijanskom pristupu, tj. u
socijalnom, vremenskom i svakom drugom vakuumu.

Iz postulata otvorenog i zatovrenog sistema izvedeni su razliiti zakljuci koji su uticali na
metodologiju i teoriju savremene naune misli. Pre svega, promenio se cilj naunih istaivanja
omoguen je prelazak na sintetizovanje i integraciju razliitih saznanja u optu teoriju samim tim i
povezivanju drutvenih i prirodnih nauka. To se ogleda kroz etiri promene do kojih je dolo primenom
opte teorije sistema u drutvenim naukama:

(1) dinamika ravnotea prevazilazi se statika ravnotea i sve vie se istrauje dinamika ravnotea
u drutvenim pojavana

(2) struktura shvata se da drutvene organizacije imaju svoju strukturu to nije struktura fizikih
komponenti, ve struktura dogaaja koji ne mogu biti odvojeni od procesa koji se deavaju unutar
sistema.

(3) shvatanje entropije i negentropije objasniti ta su, ta deluje i na koji nain u otvorenom i
zatvorenom sistemu. Postoje dva mehanizma koja deluju unutar sistema i koja reguliu delovanje sila
entropije i negentropije mehanizam odravanja i mehanizam prilagoavanja.
Mehanizam odravanja - Da bi jedan sistem ostao ono to jeste on mora posedovati mehanizme
odravanja, iji je osnovni zadatak da odravaju ravnoteu, tj. da umanjuje delovanje spoljnih i
unutranjih poremeajnih dejstava u cilju odravanja stepena entropije koji je najmanje tetan za
funkcionisanje datog sistema.

Mehanizam prilagoavanja - nastoji da prihvati i za svoje potrebe prilagodi spoljna i unutranja
poremeajna dejstva i time da odri dinamiku ravnoteu u sistemu.

(4) ekvifinalitet otvorenog sistema procesi upravljanja pri kojima sva ili vie sistema polazei od istih
polaznih pozicija mogu doi do istog cilja razliitim putanjama. On ukazuje na injenicu da drutvo nije
mono organizovano i da poseduje sposobnost fleksibilnosti i razliitosti.

101. Kibernetika i opta teorija sistema

Prvo pria o optoj teoriji sistema kao teorijskom okviru kibernetike. Nastanak, razvojni put i ciljevi
kibernetike i opte teorije sistema su povezani i zato ih je teko razdvojiti. Opta teorija sistema se
odnosi na sve sisteme a kibernetika na one kojima se moe upravljati. Kibernetika od opte teorije
sistema preuzima sve elemente koji se odnose na:

definiciju sistema dodue, ovde postoji razlika - kibernetska definicija sistema ukljuuje u sebe i
problem ciljeva i zato se lake povezuje sa procesom upravljanja sistemima

otvorenost sistema i komunikaciju sa okruenjem

dinaminost i kretanje sistema

upravljanje sistemima

ekvifinalitet

223. Samoregulacija sistema i automatizacija

Samoregulacija sistema oznaava sposobnost sistema da koristei sopstvene resurse, na osnovu
nauenih zapamenih reakcija i uz upotrebu dinamike ravnotee, samostalno ili bez bitne prisutnosti
oveka, stvara upravljaka dejstva koja vode ka odravanju harmonije ili dinamike ravnotee sistema.
Samoreguliui mehanizam sam razreava probleme putem negentropije. Samoregulacija sistema se
zasniva na sposobnosti sistema da pamti i ui. Primeri: (1) bankomati koje ne isplauju novac ako
je pin pogrean ili raunu nema dovoljno novca (2) automobil koji pamti poloaj sedita vozaa. Opta
teorija sistema nije poklonila potrebnu panju samoregulaciji sistema.

Automatizacija podrazumeva postojanje unapred razradjenog programa upravljakih dejstava koji e
stupiti na snagu u momentu kad dodje do odredjenog oblika poremeaja u delovanju sistema. To nisu
sistemi koji ue ve reprodukuju isti nain delovanja. Problem sa automatizacijom se uglavnom
sastoji u tome da upravljaki elementi sistema mogu u sutini predvideti relativno mali broj
poremeajnih dejstava i samim tim mogu stvoriti relativno mali broj programa koji e obezbediti da se
sistem snae u takvoj situaciji. Automatizovane reakcije najbolje funkcioniu u sistemima sa malim
brojem parametara, i sistemima u kojima je ponaanje elemenata deterministiko.

280. Znaaj informacija kroz istoriju

Ljudi su od pamtiveka znali za uticaj i znaaj informacija. Meutim, tek je razvoj kibernetike i srodnih
nauka ukazao i na primenu informacija u procesima odluivanja i upravljanja. Do tada, informacija je
bila tretirana kao sekundarna sirovina. Onog trenutka kada informacija postane osnovni predmet
proizvodnje, ona se vie ne povezuje samo sa ovekovim saznanjem, ve i sa njegovom mogunou da
utie na svet oko sebe. Stavljanjem informacije u centar ljudske preokupacije neposredno se utie na
promenu socijalne strukture drutva i nain njegovog funkcionisanja.

Tri su osnovna teorijska koncepta odredjivanja i opisivanja informacija: (1) entropija (2) organizacija
(3) drutvena karakteristika informacije

44. Entropija

definicija tendencija ka dezorganizaciji sistema

Tendencija entropije se iskazuje kao princip koji vodi ka ravnomernom rasprostiranju energije u
kosmosu i samim tim tanjenju organizovane energije. Na strarogrkom, entropija se oznaava kao
promena ili evolucija koja se deava u irevirzibilnim sistemima.

Entropija deluje u otvorenim i zatvorenim sistemima. ta su otvoreni, a ta zatvoreni sistemi. U
zatvorenim sistemima ona dovodi do ravnomerne rasporeenosti materije i energije a samim tim i do
smrti sistema. U takvim sistemima vlada apsolutna nula temperatura od 273 C. U takvim sistemima
atomi se ne kreu, sve je razoreno entropijom, jer nema vie mogunosti razvoja ili promene.

Situacija u otvorenim sistemima je drugaija u njima postoji i delovanje negentropije tendencije
ouvanja organizovanosti. Uzajamno delovanje negentropije i entropije, smenjivanje red a i haosa,
stvaranje nove ravnotee i nove strukture reda je ono to je karakteristino za delovanje enropije i
negentropije u otvorenim sistemima.

I tako dolazimo do informacije. Organizovanost se moe obezbediti prvenstveno inputom informacije,
materije i energije. I ba na taj nain deluje negentropija. Da nema stalnog delovanja tendencija
organizacije i dezorganizacije, ne bi postojao ni napredak, a samim tim ni adekvatno funkcionisanje
odreenog sistema.

16. Definicija informacije

Radi lakeg sagledavanja osnovnih karakteristika same informacije, moemo govoriti o dva osnovna
pravca u definisanju informacije:

(1) Definisanje informacije kao kategorije izvan oveka, kao transcendentalne forme, vezuje se za:

a) kosmos
b) odredjene filozofske koncepte i relacije oveka i prirode kao slike raznovrsnosti
c) neodredjenost kao glavnu komponentu same informacije

(2) Definicije koje informacije definiu u odnosu na oveka posmatraju informacije:

a) u odnosu i u interakciji sa ovekom
b) sa stanovita uenja
c) sa stanovita ljudske svrshishodne aktivnosti


60. Informacija i kosmos ovde treba objasniti definisanje informacije kao transcendentalne forme

(1) informacija kao deo kosmosa - Kosmos se sastoji od tri veliine energije, materije i informacije.
Informacija je program po kome je kosmos ureen. Ovakva teorija polazi od ideje da je u singularitetu,
taki u kojoj je bila koncentracija energije i materije pre velikog praska, postojala i sabijena
sveukupnost informacija ka program po kome se sama eksplozija vri. To bi znailo da je veliki prasak, i
sve to se posle njega deavalo bilo unapred informaciono odreeno. Zapravo, oni koji imaju ovako
vienje vode se idejom da je kosmos organizovan po konceptu neke sile izvan koncepta, pa samim tim i
u ljudskom drutvu i u kosmosu, sve je predodreeno.

(2) informacija kao slika raznovrsnosti - u okviru ovog pristupa, informacija se odreuje i kao slika
raznovrsnosti (koja postoji u realnosti) ona opisuje realnost, prenosi podatke o njoj. Ukoliko je
realnost raznovrsnija, utoliko ima vie informacija o njoj. Ovakva teorija odbacuje stav da je spoznaja
subjektivna, ve je objektivizirana, jer opisujui realnost, informacija prenosti one podatke koji tu
realnost delimino ukidaju kao raznovrsnost.

(3) neodreenost informacije ne postoji mogunost za merenje sadraja ili vrednosti informacije,
jedino se moe meriti njena koliina unutar informacionih sistema jer se u njima meri protok
informacija kroz kanale veze.

106. Koliina i kvanititet informacije
128. Merenje informacija

Ne postoji mogunost merenja sadraja informacije. Sadraj informacije, tj. njena vrednost se ne
moe meriti jer svaka informacija ima znaaj za primaoca samo sa stanovita korisnosti koju ta
informacija za njega ostvaruje. U zavisnosti od vrednosnog sistema i potreba neka informacija moe da
bude korisna, dok je za nekog drugog ta informacija bezvredna. Sistemi informisanja odreuju
korisnost informacija koje pruaju informacioni sistemi.

Meutim, to to ne moemo meriti kvalitet, ne znai da ne moemo meriti kvantitet informacije.
Koliinu informacija moemo meriti unutar informacionih sistema jer se u njima meri protok
informacija kroz kanale veze. Bit je jedinica mere za informaciju. Bajt (8 bit), Kilobajt (1024 bita),
Megabajt, Gigabajt.

17. Definicija informacije u odnosu na oveka

Informacija se sve vie izuava sa stanovita ljudske organizacije, tj. sa stanovita samog drutva.
Ukratko, za informaciju ne znamo ako ona postoji izvan oveka. Definicije koje informacije definiu u
odnosu na oveka posmatraju informacije:

(1) u odnosu i u interakciji sa ovekom informacija ne postoji van oveka i drutva. ovek svojom
delatnou stvara informacije. Podaci postaju informacije tek onda kada ih ovek odredi i kada ima
svrsishodan oblik tj. kada su podaci tako organizovani da ona moe biti razumljiva za oveka i
upotrebljiva za njegovo drutveno delovanja. Kritiari ovakvog pristupa ukazuju na injenicu da podaci
postoje u kosmosu pre nego to ih ovek opazi.
Pristalice ovog stanovita odgovaraju - sve to ovek ne oblikuje ostaje podatak, sve to oblikuje je
informacija. Kao svaka proizvodna delatnost, proizvodnja informacija je subjektivan proces, podloan
ljudskim nesavrenostima. Ona se ne nalazi objektivno data u prirodi. Tek socijalnim profilisanjem ona
postaje svrsishodna, a njenim razumevanjem od strane oveka, kroz sisteme informisanja ona postaje i
delotvorna.

(2) sa stanovita uenja informaciju posmatraju kao skup organizovanih podataka koji se uvaju u
memoriji (ljudskoj, raunarskoj, nebitno). Znanje se pojavljuje u dva oblika: kondenzovana
informacija korienje prolih iskustava za reavanje slinih situacija u budunosti i skup
memorisanih podataka za koje se smatra da e eventualno nekada koristiti, recimo za formiranje
novih informacija.

(3) sa stanovita ljudske svrshishodne aktivnosti

62. Informacija kao ciljno usmerena i svrsishodna organizacija podataka

Nastanak pojma informacije se vezuje za starolatinsku re informare koja oznaava stvaranje i
graenje slike. Iz tog razloga, informacije se definie na sledei nain:

definicija - informacija je svesna i svrsishodna organizacija podataka

Informacija kao svrsishodno strukturisan sistem znai da su podaci i informacije od kojih se stvara nova
informacija meusobno tako ureeni da na kraju daju upotrebljivu celinu. Ta celina moe biti
korienja za prenos, uvenje i diseminaciju. Njena vrednost se ogleda u injenici da moe da bude
upotrebljena. Korienjem informacije u okviru nekog referentnog sistema ona dobija komunikativna
svojstva tj. moe da se razmenjuje izmeu subjekata. Informacija mora biti razmenjena izmeu ljudi
koji je shvataju na identian nain. Zbog svoje upotrebljivosti, informacija moe da se iskae kao
koliina, ali ne moe da se meri kao kvalitet.

Poto informacija kao takva ne postoji u prirodi izvan ljudske delatnosti i drutva, postavlja se problem
njene objektivnosti. Objektivna informacija bi trebalo da oznaava informaciju koja ne trpi nikakve
uticaje subjektivne volje ve objektivno postoji izvan ljudske mogunosti uticaja na samu informaciju.
Meutim, kao svaki proizvod ljudskog delovanja, i informacija zavisi u nekoj meri od subjektiviteta
njenog tvorca oveka. Ipak, ona se tretira kao objektivna veliina, jer onima koji je koriste ima
svojstvo spoljanje, izvan njih nastale veliine. Kada se objektivna informacija prenese u sistem
informisanja, ona dobija subjektivitet koristnika tj. sve one subjektivne karakteristike koje su vezane
za ljude, socijalne grupe koji dele neki sistem vrednosti.




39. Drutveno ovaploenje informacije
151. Oblasti primene industrije informacija

U zavisnosti od karakteristika drutvenih relacija odredjuje se i prometna vrednost informacije.
Prometanje se ne odnosi samo na trinu vrednost. Prometanje se odnosi na cirkulaciju informacija
unutar nekog datog sistema vrednosti, to znai da se znaenje, razumevanje informacije moe
ostvarivati kao komunikativna vrednost samo u okviru nekog ansambla koji ima socijetalna svojstva.


Danas se moe govoriti o tri velika drutvena prostora prometanja:

(1) prometanje informacija u okviru privatnih sistema vrednosti to su svi oni informacioni sistemi
koje karakterie odsustvo javnosti i trita. Takve informacije su jako upotrebljive u njihovim
zatvorenim prostorima, ali se njima ne dozvoljava da izau u javnost ili su za javnost neinteresantne.

(2) prometanje informacija u javnim prostorima to su informacije koje se ovaplouju u javnim
sistemima informisanja, zakonima, u umetnosti i slino. To je najiri drutveni prostor, koji se, dodue,
esto ukrta sa trinim prostorom. Glavna razlika je to se ovaploenje informacija ne vezuje za
stvaranje profita i novanih dobitaka.

(3) trino prometanje informacija to je danas dominantni oblik ovaploenja informacija. Danas je
informacija pre svega roba.




63. Informacija kao roba

U politikoj ekonomiji robom se naziva onaj proizvod rada koji je namenjen razmeni. Proizvodi
ljudskog rada nisu roba sami po sebi ve to postaju u posebnim drutvenim uslovima, tj. uslovima
razmene.

Informacija je specifina vrsta robe. Proizvodnja informacija predstavlja esto najvaniju funkciju koju
imaju upravljaki elementi u savremenoj privredi. Proizvodnja informacija je najpropulzivnija
proizvodna grana dananjice. Proizvodnja informacije se vri da bi ona stekla neka prometna sredstva,
da bi se mogla koristiti u okviru nekog referentnog sistema vrednosti, esto za trite. Merenje
kvaliteta info.
Poreenje napretka proizvodnje informacija (tj. razvoja raunara kao osnovnog sredstva za obradu
informacija) i proizvodnje automobila (tj. razvoja proizvodnje automobila) kojom brzinom se ta
razvija i samim tim kakva je budunost proizvodnje informacija.

61. Informacija i privatnost
67. Informatike tenologije i ljudske slobode

Informacija kao roba ima odreene karakteristike, koje se odraavanju na njen uticaj na privatnost i
ljudske slobode. Informacija nije materijalne prirode, nije opipljiva, nema odreeni kvalitet, ne haba
se pri upotrebi i ne gubi vremenom svoja svojstva, a istovremeno je mogu koristiti razliiti korisnici.
Takoe, informacija se uva, prerauje i diseminie.

Da bi mogla da se razvijaju, da bi proizvodila potrebne informacije, savremena drutva svode
privatnost informacija na minimalnu meru. Sve informacije koje se prenose javnim mreama su javne.
Razvojem IT Res Privata e se smanjivati u odnosu na Res Publica. Javno e izgubiti dosadanju
karakteristiku dostupnosti svima pod jednakim uslovima i na tim osnovama e se uspostaviti novi odnosi
izmedju Res Publica i Privata.

Da li informatika efikasnost ugroava ljudske slobode? Moda, jer, na primer, svaki pristup pojedinca
Internetu biva zabeleen iz dva razloga (1) Internet se koristi preko provajdera (2) priroda veze je
takva da mora da postoji poiljalac, primalac i kanal veze. Postoje naravno pravila, ograde i
tehnologije koje donekle obezbeuju tajnost podataka koje krue Internetom, ime se obezbeje da
neki podaci ne budu zloupotrebljeni.
Ipak, Res Publica nikada nee zameniti Res privata jer, sa jedne strane, ljudska zajednica ne moe
tako da funkcionie, a sa druge, nikada neemo dostii takav nivo tehnolokog napretka da moemo da
znamo sve.

210. Raunari i privatnost

Veina korisnika raunara veruje da su sigurni i bezbedni ako nisu ukljueni na Internet. Meutim, to
nije tako. Treba poi od same filozofije IT informacija je drutvena vrednost, a ona tu vrednost gubi
ukoliko poprima iskljuivo privatni karakter. Informacija postaje informacija tek kada postane javna.
Postoji tri nivoa premoavanja privatnosti raunara koji nije ukljuen u mreu.

(1) pijunske aktivnosti - postoje pojedinci koji ele da prate ta se deava na raunarima kada oni
nisu ukljueni u mreu. Oni to postiu na razliite naine, npr. dodavanjem odreenog ureaja na
tastaturu ime se memoriu svi, na taj nain, uneti podaci.

(2) memorija raunara da bi mogao normalno da radi, raunar mora da potuje odreene procedure.
Sve to raunar radi mora da proe kroz razne vrste memorija, a neki podaci u njima i ostaju. Takvim
podacima moe da pristupi svako ko ima iole malo znanja o raunarima.

(3) mogunost obnavljanja obrisanih podataka sa hard diska datoteke se sa hard diska briu na
taj nain to se iz naziva datoteke obrie prvo slovo, i na taj nain raunar vie ne prepoznaje taj fajl.
Ostatak podataka ostaje na hard disku dok se preko njih ne zapamte neki novi podaci. Odgovarajuim
programima se mogu obnoviti obrisani fajlovi. To je mogui jer se na hard disku ne zapisuju podaci
jedan za drugim ve po principu slobodne lokacije.
22. Definicija upravljanja

definicija - upravljanje je usmeravanje sistema prema unapred utvrenim ciljevima.

Da li je upravljanje upravljanje stvarima ili upravljanje ljudima, tj. rukovoenje, zavisi od razliite
konotacije rei upravljanje u razliitim jezicima. Meutim, im se upravlja stvarima i opredmeenim
drutvenim ili ljudskim insititucijama, onda se preko njih posredno upravlja i ljudima. U naem jeziku,
pod upravljanjem se prevashodno misli na drutvene procese i aktivnosti koji su vezani za svesnu
ljudsku aktivnost koja se preduzima da bismo postigli odreene ciljeve.

Postoje dva odgovora na pitanje kako se upravlja sistemom:

(1) upravlja ovek - unutar sistema postoje posebni podsistemi koji se bave upravljanjem ili pak
upravljaki mehanizmi koji omoguavaju da se sistem usmerava. Ovakva stanovita polaze od toga da
sistemom upravlja ovek, shodno unapred odreenim ciljevima.

(2) samoregulacija sistema samoregulacija sistema podrazumeva da sistem poseduje svoje
unutranje mehanizme koji mu automatski omoguavaju da se prilagodi novonastaloj situaciji. Sistem,
ili deo sistema na osnovu naueni reakcija, u novonastaloj situaciji reaguje na predvien, najbolji ili
poeljan nain. Primer Worda i AutoCorrect opcije.

143. Nastanak sistemske analize
64. Informacije i delotvornost odluivanja

brzina obrade informacija - sutina upravljanja jeste najbolja i najbra reakcija u novonastalim
uslovima. Poetkom i u toku Drugog svetskog rata, vojna tehnologija je toliko uznapredovala da
upotreba te tehnologije vie nije mogla biti planirana na osnovu tradicionalnog iskustva. Parametri koje
je bilo potrebno odrediti i obraditi su postali vie nego mnogobrojni, a za pobedu u ratu je bilo
potrebno koristiti veliku koliinu informacija i sposobnost da se te informacije veoma brzo obrade.
Ljudska reakcija i sposobnost da se brzo obrade potrebni podaci vie nije bila dovoljno brza. Zbog toga
su se razvile maine koje su bile sposobne da dovoljno brzo obrade podatke u te svrhe.

RAND korporacija - RAND Korporejn je pedesetih godina, u okviru analize oruanog sistema,
pokuao da u svoja istraivanja ukljui elemente nacionalne bezbednosti i strategije, to je u poetku
doekano sa skepsom, jer su tadanji zvaninici smatrali da je strategija, planiranje i vojno odluivanje
vrsta umetnosti. Meutim, ubrzo je shvaeno da je neophodno imati mogunost veoma brze obrade
podataka u tom trenutku, sistemska analiza je postala sastavni deo donoenja odluka, ak i kad se
radilo o najozbiljnijim problemima nacionalne bezbednosti. Sistemska analiza je proizvod RAND
Korporejna, koji je u istraivanjima za vojno vazduhoplovstvo razradio itav sistem problema i odnosa
koji bi mogli doprineti boljem donoenju odluka.


Uloga sistemske analize - zadatak sistemske analize je da obezbedi relevantne podatke, nain
miljenja i referencijalni okvir koji e omoguiti da se donesu efikasne odluke. Sistemska analiza ima
zadatak da sugerie kakvu vrstu politike treba voditi u stohastikim sistemima. Ona se ne trudi do
povea nae razumevanje ili da se bavi predskazivanjem. Ona samo treba da sakupi relevantne
injenice, da ih meusobno povee i da obezbedi osnovu za donoenje odluke. Ona nije objektivna u
smislu da je odvojena od vrednosti vrednosni stavovi su njen sastavni deo uloga analize je da onome
ko donosi odluke pokae kako se i na koji nain vrednosni stavovi ukljuuju u odluivanje, tako da onaj
ko sam donosi odluke moe da formira svoje vrednosne stavove (ciljeve) u okviru maksimalno mogueg
broja relevantnih informacija.

21. Definicija sistemske analize
228. Sistemska analiza
181. Pojam sistemske analize

definicija - sistemska analiza je sistemski pristup koji omoguava onome ko odluuje da izabere
pravac akcije putem razmatranje problema u celini, istraujui ciljeve i alternative, uporeujui ih sa
stanovita njihovih posledica, a pri tom upotrebljavajui odgovarajui okvir rad donoenja strunih i
naunih zakljuaka.

Sistemska analiza nije neki odreen sistem metodolokih uputstava i pravila za izuavanje nekih
problema i donoenje zakljuaka, ve, pre svega predstavlja iri metodoloki i metodski okvir kojim se
daju uputstva sistemskom analitiaru kako treba da postupa, ime mu se ostavljaju iroke mogunosti
primene same sistemske analize.

Istorijski razvoj sistemske analize. Sistemska analiza traga za dosada nepoznatim reenjima to je ini
heuristikom metodom. U svetu stohastikih relacija u kojima verovatnoa dominira normalno je da se
ciljevi ne mogu iznai samo u okviru onih ciljeva koji su uobiajeni ili logini.

Sistemska analiza postavlja tri zahteva da bi se jedan problem mogao reiti:

(1) zahtev za sistematskim razmatranjem ciljeva onoga koji treba da donese odluku, kao i kriterijuma
odluivanja pomou kojih e se izmeu moguih opcija za postizanje cilja izabrati ona prava

(2) zahtev za utvrivanjem mogunosti realizacije tih alternativa

(3) zahtev za pronalaenjem jo boljih alternativa koje e jo bre, ekonominije i efikasnije dovesti
do postizanja cilja





173. Osnovni elementi i faze sistemske analize

Pet elemenata sistemske analize:

(1) ciljevi sistemska analiza se pre svega primenjuje da bi se pomoglo pri izboru politike ili pri
odreivanju oblika akcije. Osnovni cilj same sistemske analize je da otkrije koji su ciljevi onoga ko
donosi odluke, na koji se nain moe doi do cilja i na koji nain se moe meriti mogunost njihove
stvarne realizacije. Istraiva sistemske analize se trudi da nabroje sve ciljeve, ukljuujui i one koji
deluju nerealno. Taj ogromni kontigent ciljeva doprinosti heuristinosti sistemske analize.

(2) alternative alternative su naini pomou kojih se moe pretpostaviti da e se postii odreeni
cilj. Te alternative ne moraju da budu zamenljive jedna sa drugom i ne moraju imati iste funkcije.
Npr. razliiti naini postizanja veeg standarda jedne porodice poveanjem dohotka, smanjenjem
trokova za ishranu, smanjenjem broja lanova porodice.

(3) trokovi novac i vreme da ni se realizovale odreene alternative treba obezbediti i odreena
sredstva koja e se korisititi u tu svrhu. To su vreme i novac.

(4) model on daje sliku realnosti i slui za testiranje posledica odreenih alternativa

(5) kriterijum osnova za merenje ostvarljivosti alternativa. Kriterijum slui istraivau da se opredeli
koju alternativu eli da primenjuje u cilju postizanja odreenog cilja.

Pet komplementarnih faza:

(1) formulacija ciljeva - svih moguih

(2) skupljanje informacija i odreivanje alternativa

(3) procenjivanje uporeivanje dobijenih informacija i alternativa

(4) interpretacija iskazivanje zakljuaka do kojih se doto u prethodne tri faze

(5) faza provere na postojeem modelu se proverava fleksibilnost predloenih reenja tj. mogunost
primene reenja sa stanovita efikasnosti, vremena, trokova, itd.

175. Osnovni elementi teorije upravljanja
(ovo pitanje se eventualno odnosi na osnovne elemente menaderske teorije)

Uvod iz definicije upravljanja. Objanjenje zato je sistemska analiza najbolja za upravljanje. 5
elemenata sistemske analize.

53. Galbrajtov industrijski sistem

Galbrajt ekonomske odnose definie kao deo industrijskog sistema (velike korporacije) koji se iskazuje
kroz industrijsku dravu. Glavni cilj te drave je upravljanje cenama, trokovima i potronjom.
Karakteristike Galbrajtovog industrijskog sistema su:

(1) cene, trokovi, potronja Galbrajt je kao glavni cilj industrijskog sistema smatrao upravljanje
cenama, trokovima i potronjom. Meutim, delovi sistema ne moraju uvek skladno odnose prema
sistemu i prema mogunostima njegovog upravljanja. Zbog toga je neophodno da se ti podsistemi
upoznaju kako bi se sa njema lake moglo upravljati.

cene - moraju biti dovoljno niske da privlae potroae i dovoljno visoke da omoguavaju zarade;
jednom utvrene cene nemaju tendenciju menjanja tokom vremena, jer stabilnost cena slui
potrebama drutva tj. ekspanziji drutva i radu.

potronja upravljanje potronjom mora biti takva da obezbedi da ljudi kupuju ono to je
proizvedeno na taj nain se planovi u tome koliko e biti prodato pod uslovom kontrolisanih cena
realizuju u praksi.

(2) korporacije - Galbrajt smatra da slobodno trite nije dobar izbor i da tritem treba upravljati.
On smatra da tritem upravljaju korporacije velika firma moe da utie na nesigurnost trita i da tu
nesigurnost eliminie, prvenstveno preko uticaja na potroaa. Korporacije su stecite produktivnosti i
dohotka, i stoga one imaju veliki uticaj na potroae.

(3) tehnostruktura - tehnostruktura je, po Galbrajtovom miljenju, aparat za donoenje grupnih
odluka. Ona je takav sistem u kome grupe, koje ukljuuju veliki broj pojedinaca, imaju mogunost
odluivanja. Na taj nain, veliki broj ljudi ima pristup, ili bar iluziju o pristupu moi. to su oni, bar
imaginarno, blie moi, to e biti vie motivisani za rad i za ukljuivanje u industrijski sistem.

(3) tehnologija i organizacija pojava - potreba da se u preduzeima pojedinac zameni grupom kao
upravljaem proizilazi iz tri razloga: (1) tehnoloki zahtevi moderne industrije (2) potreba za
kombinacijom specijalnih talenata tj. za sintezom razliitih specijalistikih znanja (3) potreba za
koordinacijom ovih ljudi koji su nosioci takvih talenata

Galbrajtov industrijski sistem je doiveo mnogobrojne kritike. Iz tog razloga, Galbrajt je relativizovao
neke svoje stavove i utvrdio kvalitet ivota kao osnovni cilj upravljanja industrijskim sistemom i to u
skladu sa potrebama celog drutvenog sistema i njegovim mogunostima. Samim tim, smanjuje se i
potreba za tehnostrukturom u celokupnom sistemu. Ipak, ceo industrijski sistem se preterano ne menja
menja se samo stav da cene, trokove i potranju ne treba vie usklaivati u skladu sa odlukama
tehnostrukture, ve prvenstveno sa potrebama celog drutvenog sistema i sa njegovim mogunostima.
Samim tim se upravljanje korporacijama zamenjuje upravljanje drutvenim sistemom a Galbrajtove
ambicije progresivno rastu.

185. Politiki sistem kao kibernetski sistem
186. Politiki ivot kao sistem
262. Veza sistema sa okruenjem (input output odnosi zapamti da se ovo na to odnosi)
180. Podela sistema u odnosu na okruenje (intrasocijalno i ekstrasocijalno)

Istonova primena sistemske analize na izuavanja politikog ivota je ve postala klasian pristup
prouavanju drutvenih i politikih fenomena pomou sistemske analize.

definicija - Iston oznaava politiki sistem kao (1) otvoreni sistem (2) sistem ponaanja (3) na koga
bitno utie okruenje (4) a on reaguje na te uticaje.

Osnovne karakteristike takvog sistema su psiholoki i socijalni uticaji iz okruenja. Politiki sistem je
adaptibilan sistem i moe da reaguje na inputa i da se prilagoava novonastalim situacijama, jer
poseduje veliki spektar mehanizama pomou kojih se prilagoava okruenju.

Delovi politikog sistema su su:

(1) okruenje intrasocijalno i ekstrasocijalno

Intrasocijalno okruenje predstavljaju svi oni sistemi drutva, a koji su razliiti od politikog
sistema (ekonomija, kultura, socijalna struktura)

Ekstrasocijalno okruenje predstavljaju oni sistemi koji se nalaze izvan datog drutva
(meunarodni politiki/ekonomski/kulturni siste)

Intrasocijalni i ektrasocijalni sistemi predstavljaju totalno drutveno okruenje iz njih nastaju i izviru
svi oni uticaji koji mogu imati pozitivni ili negativni uticaj na sam politiki sistem.
(2) poremeaji smetnje sistema mogu imati pozitivan i negativan uticaju na sistem. One imaju
razliit intenzitet, polazei od onog koji pozitivno deluje na promenu sistema, do onih koji dovode do
raspada sistema. Osnovni kriterijum po kome se mogu meriti stresovi na sistem jeste u kojoj meri sam
politiki sistema dalje uspeva da odri svoje osnovne funkcije. Politiki sistem funkcionie sve dokle
vlasti mogu da donesu neku vrstu doluke, i to je jo vanije, da tu odluku nametnu veini
stanovnitva. Ako sistem nije u stanju da obavlja te funkcije, dolazi do njegovog raspada.

(3) zahtevi i podrka politiki sistem komunicira sa svim drugim sistemima kroz princip inputa i
outputa. Postoje dve vrste inputa koje sistem prima: zahtevi i podrka. Zahtevi su inputi koji trae
promenu samog sistema ili njegovo preorijentisanje u nekom novom pravcu. Podrka se shvata kao
pojaavanje postojeih elemenata samog politikog sistema. Zahteve (pozitivna i delimino negativna
sprega) i podrku (negativna sprega) moemo shvatiti kao negativnu i pozitivnu povratnu spregu.

(4) veze sa okruenjem intput i output odnosi preko kojih sistem prima zahteve i podrku, a onda
utie na okruenje. Glavni nosioci input output komunikacija su pojedinci i njihovo ponaanje.
Insistiranje na razmeni i transakcijama koje se odvijaju kroz input output sisteme je rezultat potrebe
da se mnogobrojni oblici komunikacije svedu na varijable kojima se moe upravljati ili koje se mogu
kontrolisati. Svi oblici komunikacije koji ulaze u politiki sistem su njegov input, a u isto vreme
predstavljaju output nekog drugog sistema. I obrnuto.

(5) input output odnosi povezani sa povratnom spregom - Iston output-input veze povezuje sa
delovanjem pojedinaca unutar sistema, a input veze sa delovanjem drugih sistema na politiki sistem.
Na taj nain se omoguava veza pojedinaca i drugih sistema.

127. Menaderske teorije

Kibernetski pristup je najiru primenu naao u okviru privrednih organizacija, ime se stvorila grana
upravljanja koja se naziva menaderske teorije ili teorije upravljanja. Menaderska teorija predstavlja
jednu eklektinu teoriju koja u sebi sadri sve podsisteme i relevantne dicipline: psihologiju,
sociologiju, antropologiju, ekonomiju, politike nauke, filozofiju, matematiku, organizacione nauke,
itd. Njihovo poznavanje je neophodno da bi se na pravilan nain donosile odluke, tj. da bi se na
pravilan nain mogli reavati problemi sa kojima je suoena jedna privredna organizacija. Neka od
pitanja kojima se bavi menaderska teorija su:

(1) odreivanje vrednosnog sistema i cilja

(2) upotreba tehnologije i znanja

(3) odreivanje strukture organizacije mo, autoritet i uticaj, dodeljivanje statusnog sistema uloga,
motivacija lanova organizacije

(4) IS i sistemi odluivanja u organizaciji

(5) stabilnost i inovacije u organizacijama

(6) meusobni uticaji organizacija

Menaderska nauka se prvenstveno bavi upravljanjem to je mogue izolovanijim sistemima. Sistem
upravljanja, ili privredni sistem jedne organizacije se definie kao socio tehniki sistem kao sistem u
kome pored tehnikih elemenata postoje i ljudi.
Takav sistem ima sledee karakteristike:

(1) drutveno tehniki sistem

(2) ima granice i odvojen je od drugih sistema

(3) stalno se razvija

(4) hijerarhijska organizacija

(5) to je otvoren sistem u kome deluju negentropija i entropija, pa samim tim on poseduje princip
dinamike ravnotee tj. mogunost adaptacije i odravanja

(6) on poseduje mehnizme povratne sprege output se vraa kao input i na taj nain se vre korektije
dotadanjih odluka i naina ponaanja

(7) odlikuje ih ekvifinalitet - sposobnost da krajnje rezultate postognu poevi od razliitih polaznih
osnova na razliite naine

Menadersku nauku moemo pre opisati nego definisati, i to sledeim elementima:

(1) nauni pristup problemu

(2) sistemski pristup u reavanju problema

(3) primena matematikih modela, kvantifikacije i statistike gde god je to mogue

(4) naglasak na ekonomsko-tehnike aspekte, umesto na psihosocijalne

(5) upotreba raunara kao instrumenata

(6) institiranje na pristupu totalnog sistema

(7) traenje optimalnih reenja u okviru strategije zatvorenog sistema

(8) orijentacija na normativne, a ne deskriptivne, modele.

182. Pojam svrsishodnog sistema
118. Ljudsko ponaanje kao svrsishodan sistem

Ni psihologija nije mogla zaobii saznanja sistemske analize i kibernetike. Tako je i ljudsko ponaanje
oznaeno kao sistem svrsishodnih dogaaja pokuaj da se objasni zato se ljudi ponaaju onako kako
se ponaaju postoji jo od Aristotela.

Akof i Emeri svrsishodno stanje definiu kao bihejvioralno stanje svrsishodnih individua ili sistema.
Glavna karakteristika ovih sistema je u tome to oni sadre pojam izbora. To stanje izbora se moe
odrediti u okviru 4 komponente:

(1) subjekt koji vri izbor

(2) okruenje u kome je izbor mogu

(3) mogui pravac akcije

(4) mogua realna reenja u datom okruenju.

Ako to primenimo na ljudsko ponaanje, onda govorimo o izboru pojedinca izmeu onoga to on veruje
da su:

(1) mogui pravci akcije za njega mogua reenja nakon primene izabranog pravca akcije

(2) mogua stanja okruenja izbora vrednosti nekontrolisanih varijabli koje mogu da utiu na
rezultate izabranog pravca akcije

(3) verovatnoa da je svako od moguih stanja okruenja ono pravo

(4) realnost svakog izabranog pravca akcije za svako mogue reenje i u svakom moguem stanju
okruenja izbora

(5) relativna vrednost svakog mogueg reenja

Sistematski pristup ljudskom ponaanju pati od klasinih nedostataka kibernetskog pristpa. On polazi
od toga da su stavovi, vrednosti i elementi za opredeljenje ve ugraeni u samo ponaanje. Meutim,
da li je to stvarno tako? Da li je pojedinac kao svrsishodan sistem mogu i ta se stvaranjem takvog
modela postie? Odgovor na prvo pitanje da je je pojedinac kao svrsishodan sistem mogu zahteva
obimnu psiholoku raspravu. Odgovor na drugo pitanje je laki svrsishodni sistem kao sistem pojedinca
ima za clj da prouava procese psiholokog opredeljenja u odnosu na odreeno okruenje, mogue
ciljeve i mogua reenja. On daje osnove na kojima se do tih opredeljenja dolazi.






274. Zajedniki elementi kibernetskog prouavanja
152. Oblici primene sistemske analize
197. Primena kibernetike u prouavanju drutvenih pojava
Sistemska analiza i kibernetika imaju iroku primenu u drutvenim naukama to se vidi na primerima:

Galbrajt - Galbrajt ekonomske odnose definie kao deo industrijskog sistema (velike korporacije)
koji se iskazuje kroz industrijsku dravu. Glavni cilj te drave je upravljanje cenama, trokovima i
potronjom
Iston - Istonova primennjuje sistemsku analizu na izuavanje politikog ivota. Osnovne
karakteristike takvog sistema su psiholoki i socijalni uticaji iz okruenja. Politiki sistem je adaptibilan
sistem i moe da reaguje na inpute i da se prilagoava novonastalim situacijama, jer poseduje veliki
spektar mehanizama pomou kojih se prilagoava okruenju.
Akof i Emeri - Ni psihologija nije mogla zaobii saznanja kibernetike i sistemske analize, te je i
ljudsko ponaanje oznaeno kao sistem svrsishodnih dogaaja. Glavna karakteristika ovih sistema je u
tome to oni sadre pojam izbora.

Parsons Parsons je ljudsko drutvo shvatio kao kolektivno organizovano stanovnitvo koje na okupu
dri jedinstven sistem institucionlizovanih vrednosti i normi. Parson je nastojao da otkrije unutranju
strukturu drutva i karakter veza i odnosa koji postoje unutar strukture, izmeu njenih delova. Sistem
akcije o kojem govori Parsons ima tri osnovna elementa: linost, drutveni sistem i kulturni sistem.
Svaki sistem akcije se temelji na 4 funkcionalna principa: (1) imperativ odranja sheme osnovnog
vladajueg obrasca (2) imperativ integracije unutranje povezanosti sistema (3) imperativ
postizanja cilja usmerenosti jedinica sistema na ostvarivanje ciljeva u promenljivim okolnostima (4)
imperativ adaptacije sistema optim uslovima.

Na prethodnim primerima se mogu uoiti sledei zajedniki elementi kibernetskog pristupa:
formiranje sistema koji ima svoje delove

taj sistem ima cilj koji povezuje ceo sistem, cilj je faktor integracije sistema

postoji komunikacija uutar sistema i izmeu sistema i okruenja komunikacija predstavlja kljuni
momenat za opstanak samog sistema

fenomen povratne sprege

u sistemu postoji dinamika ravnotea

evolutizam dinaminost promena u sistemu

Svi ovi elementi su povezani, bez samo jednog elementa ostali ne bi mogli funkcionisati i celokupni
kibernetski pristup prouavanju drutvenih problema bi se raspao.
























Internet

141. Nastanak Interneta

Stihijski nastanak Interneta - Internet nije konzistentan sistem niti je namerno nastao. Internet
nema jedinstvenu ni konanu strukturu. Ne postoji nikakvo centralno telo koje doprinosi razvoju
Interneta niti mesto sa kojeg se njime upravlja. Internet je proizvod niza sluajnih akcija, velikog broja
parcijalnih mrea, akumulisanih potreba i tehnolokih inovacija.

Veliina Interneta - ono to Internet razdvaja od svih drugih mrea za prenos informacija je to to
se Internet dnevno iri i prekomponuje. On nije konaan i za sve korisnike je razliit u zavisnosti od
maina za pretraivanje koje koriste i naina na koji ga koriste. A i pored svega mrtc Internet je
samo jedan.

Internet kao umreavanje mrea - Internet je nastao i egzistira kao umreavanje mrea. Kao
njegov korisnik moe se pojaviti svako ko ima odgovarajuu telefonsku liniju i raunar.

Kontrola Interneta - Niko nije vlasnik Interneta niti ga finansira. Internet nije pod kontrolom
nijedne vlade niti je komercijalna organizacija. Ipak, poto je bilo potrebno stvoriti neke standarde
koji e omoguiti da Internet savreno funkcionie, lanovi Internet drutva ISOC su formirali Savez za
arhitekturu interneta koji se bavi utvrivanjem standarda, mrenih resursa i adresa i Internet
ininjersku grupu koj reava probleme vezane za dnevno funkcionisanje Interneta.

160. Odreenje Interneta
Razliite definicije:

Informativni superautoput sastavljen od ljudi, hardvera i softvera netaan jer je Internet
sastavljen i od obinih ulica, umskih bogaza, puteljaka. U zavisnosti od neije konekcije, izmeu
ostalog, zavisi da li je autoput ili puteljak.

Skup raunara (nodova), servera i veza kojima se omoguava prenos podataka u realnom vremenu
i virtuelnim uslovima.

Internet opti naziv za medjusobno povezane raunare koji rade u medjusobno povezanom
sistemu.

Internet predstavlja javni svetski sistem povezanih raunarskih mrea kojima se uz primernu
asinhronih paketa prenose podaci uz upotrebu standardizovanog Internet protokola i drugih protokola.

Kao to se vidi iz svih dosad navedenih definicija, Internet prestavlja podlogu koja je sastavljena od
raunara, njihovog umreavanja, protokola, softvera, to sve zajedno omoguava da se pomou takve
svetske, svima dostupne mree, prenose podaci. Koristei taj sistem mrea za prenos podataka deluju
razni servisi, od kojih je WWW jedan i koji su skupovi podataka i informacija koji pomou tehnologije
asihronih paketa putuju mreom. Bez mree, tj. bez Interneta kao najvee od svih postojeih mrea
nemogue je vriti prenos podataka, a sama mrea je osnova za korienje prenosnih mehanizama.
Zajedno sa servisima, a njih ima sve vie, nastaje sistem prenosa podataka i informacija kojeg danas svi
koriste.

234. Socijalni uslovi nastanka Interneta

Od pametiveka postoje sistemi za prenos podataka. Konjanik. Telegraf. Nastanak Interneta nije bio
motivisan stvaranjem boljeg, breg i jeftinijeg sistema prenosa podataka ve bezbedonosnim
razlozima.

SAD i SSSR - Pedesetih godina 20. veka postoji trka u naoruanju izmeu SSSRa i SAD. SSSR se
prevashodno bazira na razvijanju vojne tehnologije. Tadanji predsednik SAD Ajzenhauer je smatrao da
pre svega treba forsirati nova nauna otkria, a ne vojnu tehnologiju. Zato je odluio da se stvore novi
istraivaki centri uz znaajnu finansijsku podrku.

ARPA - 1957. godine formirana je ARPA agencija za vie istraivake projekte, da bi tri godine
kasnije u okviru ARPA bilo osnovano odeljenje za unapreenje upotrebe raunara u domenu odbrane.
Jedan od najznaajnih za ono to e slediti je Liklajder.

User friendly Liklajder - Liklajder je bazirao sva svoja istraivanja na ideji user friendly, tj. da
tehnologija mora biti prilagoena lakoj ljudskoj upotrebi. On je smatrao da tehnologije ne
predstavljaju domene rada i korienja samo strunjaka, ve moraju biti ustrojene tako da budu
pristupane ljudima uopte. Sve se svodi na potrebu da se stvore uslovi u kojima ljudi misle, a
raunarai obavljaju fiziki deo posla.

Packet switching Pol Baran - Pol Baran je postavio drugu pretpostavku na kojoj e se dalji razvoj
Interneta bazirati tragajui za bezbednou, pronaao je nain da se prenos podataka vri tako da
prenoenje poprima karakteristike poluinteligentnih reakcija packet switching.

Kako funkcionie packet switching - Struktura paukove mree i nain na koji su se do tada prenosili
podaci je omoguavala da se preciznim napadima onesposobi ceo sistem komunikacije. Baranov sistem
prenosa preko paketa je mreu uinio neunitivom. Svaka informacija je mogla biti razbijena u male
pakete. Svaki takav paket bi sadrao adresu cilja, adresu poiljaoca, kao i naznaku mesta u strukturi
cele poruke. Ti paketi se nisu kretali po unapred utvrenoj putanji, ve su na svakoj raskrsnici birali
slobodan put. Na taj nain, njihovo putovanje se nije moglo prekinuti ako je neka raskrsnica unitena,
jer je uvek postojao neki novi slobodni put.

Nesrena sudbina Donalna Dejvisa - Donald Dejvis iz UK je doao na istovetnu ideju, dodue sa
drugaijim motivom da bi naao nain kako da raunari komuniciraju. On je svoju ideju nazvao
packet switching i taj naziv je ostao do danas.

Neposredne posledice ovog pronalaska su:

1. nastanak mree za prenos podataka koja nije hijerarhijska, ve je horizontalno struktuirana
2. nastala je mrea koja omoguava da medjusobno razgovaraju ne samo ljudi ve i maine raunari
3. nastao je koncept paketa koji sami biraju svoj put od poiljioca do primaoca
4. u drutvenim uslovima u kojima je postojalo nadmetanje u domenu naoruanja nastala su
revolucionarna reenja koja su dovela do sutinskih promena u savremenom drutvu.

Baranov izum nije patentiran jer su se SAD nadale da e SSSR isto primeniti ovu tehnologiju i na taj
nain obezbediti tanije informacije o stanju stvari u kriznim situacijama. Samim tim, reakcija obe
strane u kriznim situacijama bi bila smirenija i zasnovana na potpunim, a ne parcijalnim
informacijama.

246. Tehnika pitanja uspostavljanja mree
72. Inovativna i tehnika pitanja uspostavljanja mree

Poetak prie o ARPA i ARPANETu. Kako se razvijala SAD, kako SSSR. Potreba za uspostavljanjem
komunikacije izmeu raunata. Problem u komunikaciji raunara. Ideja Veslija Klarka.

Inovativne i tehnike inovacije packet switching, protokoli prenosa, razvoj ARPANETa i
komercijalne mree, HTML i Mozaik, WWW, maine za pretraivanje.

194. Packet switching

Pol Baran i Donald Dejvis - Njegovi tvorci su, u isto vreme, i iz razliitih poriva, Pol Baran
(tragajui za bezbednou) i Donald Dejvis (da bi naao nain kako da raunari komuniciraju) stvorili
packet switching; termin je stvorio Dejvis.

Prenos podataka preko telefona - zahteva postojanje namenske linije, da je prenos podataka brz;
podaci su preneseni na takav nain da postoji isti nepromenjeni redosled od slanja do primanja.

Prenos podataka preko telegrafa - ne postoji nijedna linija izmeu onih koji su u komunikaciji, niti
ta komunikacija mora da bude kontinuirana, niti se prenosi istim redosledom. U svakom telegrafskom
punktu dobijena poruka se prenosi do sledeeg kada su veze slobodne. Podaci se prenose kao neka
vrsta paketa izmeu telegrafskih punktova.

Dejvis je zamislio da ve postojee sisteme prenosa paketa iskoristi za svoj koncept packet
switching, ali se tu susreo sa dva problema: (1) dok se neka poruka ne prenese ni jedna druga nije
mogla da se alje (2) morala je postojati sigurnost da e poruka biti preneta.
Time sharing, reenje prvog problema - Dejvis je povezao ideju prenosa paketa sa praksom time
sharing. Kako raunari rade velikom brzinom, ljudskom korisniku koji reaguje mnogo sporije od
raunara se ini da raunar radi samo za jednog korisnika. Brz rad raunara omoguava da on
sukcesivno odradi zahteve razliitih korisnika, a da to ne utie na oseaj svakog od njih da je posao
za njega odraen u realnom vremenu. Dejvis je ostvario da se slanje pojedinih paketa realizuje u
periodima u kojima raunar ne radi na drugim zadacima.

Karakteristike razbijenih delova, reenje drugog problema: svaka poruka razbijena na pakete je
dobila odreene karakteristike. Svaki paket je pored dela poruke sadrao i adresu poiljaoca, primaoca
i svoj poloaj u okviru poruke. Bezbednost i potvrda da je poruka predata ostvarena je na taj nain to
je svaki paket u svakoj taki slanja (nodu ili raskru) potvrivao svoje upisane podatke adresu
primaoca, poiljaoca i naznaku mesta koje zauzima u poruci.




206. Protokoli prenosa

Mueni istraivai na mejnfrejm raunarima ezdesetih godina su postojali samo mejnfrejm
raunari veliki i skupi raunari na kojima su radile grupe strunjaka, koje pojedinci nisu mogli
neposredno da koriste. Postupak korienja: Na buenim karticama (rupa je 1, nebuen prostor 0) su
bili upisani podaci za koje se smatralo da raunar moe da obradi. Istraivai su runo ubacivali kartice
u raunar. Nakon obraenih podataka preko buenih kartica, raunar je ukucavao rezultate buenjem
novih kartica. I to je trajalo u nedogled. Samim tim, bilo je od krucijalnog znaaja da se uspostavi
komunikacija izmeu raunara.

Protokol - reenje je naeno u stvaranju posebnih protokola za komunikaciju. Protokol predstavlja
standardizovan nain regulisanja transmisije podataka ili uspostavljanja veze izmeu raunara.
Komunikacija se realizuje kroz dva protokola: IP ili Internet protokol i TCP protokol. TCP/IP protokol je
osnov svake meusobne komunikacije raunara.

IP protokol (Internet protokol) je opte razumljiv jezik raunske komunikacije. On omoguava
razumevanje svih raunara meu sobom i omoguava da se paketi sa podacima prenose od jednog do
drugog preko rutera. Ruteri slue za prenos podataka preko Interneta. Svaki ruter povezuje bar dve
mree (LAN, WAN ili ISP internet provajderi). Ruteri se nalaze na gatewazima, mestima gde su
povezane dve ili vie mrea.

TPC protokol (protokol za transfer podataka) ima zadatak da omoguava da se alju i primaju
paketi podataka putem mree. Njegov posao je da razbija informacije na pakete, da svaki paket oznai
na pravilan nain i da time obezbedi da on stigne na pravu adresu i da tu bude objedinjena u celinu.

ASCII kod uvek treba imati na umu da sve to raunar koristi mora da bude standardizovano i
izmiljeno. ASCII kod je standardizovan skup znakova koji su zasnovani na binarnim ciframa i u poetku
je sadrao sva slova i znakove koji se koriste u engleskom jeziku, a vremenom su mu dodata i lokalna
slova.

216. Razvoj ARPANETa

Razvoj ARPA - ARPA, kratak istorijat, kako su razvijao SAD, a kako SSSR i sa kojim idejama.

potreba za upostavljanjem komunikcije izmeu raunara - u poetnim fazama razvoja raunara,
ukoliko je trebalo preneti neke informacije sa jednog u drugi raunar, ispisi jednog raunara su morali
biti prevedeni na sa jezika prvog raunara na jezik onog drugog. Ovakav nain prenosa podataka je bio
spor i skup, a zahtevi za njihovom upotrebom su svakodnevno rasli. Iz tog razloga stvorila se potreba za
uspostavljanjem komunikacije izmeu raunara. Takva komunikacija je, sa jedne strane, uveavala
radne potencijale, a sa druge strane omoguavala da se ti raunari koriste na inteligentan nain.

Problem u komunikaciji raunara tekoa u komunikaciji dva raunara je bila u tome to je svaki
raunar imao svoj Operativni sistem koji se razlikovao od drugih i samim tim svoj jezik. Da bi povezali
dva raunara, bilo je potrebno da prvi raunar naui jezik drugog.

Ideja Veslija Klarka Vesli Klark je doao na ideju da se izmedju dva velika raunara umetne jedan
mali raunar iji bi zadatak bio da komunicira i prosledjuje podatke. Ukoliko bi se izmeu velikih i
skupih raunara umetnuo mali raunar koji bi imao zadatak da komunicira sa svim drugima i da
prosleuje podatke sa jednog na drugi raunara, onda bi svaki veliki raunar morao da naui samo
jedan jezik jezik malog raunara. Na taj nain bi se stvorila mrea koja bi omoguila da svi raunari u
okviru ARPA komuniciraju.


Cilj formiranja ARPANETa - ARPANET je formiran je u okviru Ministrarstva za odbranu SAD da bi
pripadnici vojnih i odbramenih snaga komunicirali preko sistema povezanih raunara, tako to su
organizovale neformalne rasprave. One su se sastojale od niza poruka koje su slali korisnici ove mree.
Na taj nain su organizovane rasprave na veliki broj tema.

Vremenom, u rad ARPANETa su se ukljuili i drugi, tako da je bilo sve vie korisnika iz univerzitetskih
i drugih sredina. Interesne grupe, sastavljene od pojedinaca koji su se interesovali za pojedina pitanja i
direktnu komunikaciju putem mree, su postali osnova proirenja korienja ARPANETa.

ARPA je stvarajui ARPANET obezbedila da se uz pomo dravne finansijske podloge stvore nova
znanja koja su omoguila da nastane ARPANET, a kasnije i Internet. Sve inovacije koje je ARPA uradila
su kasnije date na korienje univerzitetima, kolama i privatnim licima. Na osnovu tih inovacija, kada
je ARPA odluila da vie ne finansira tako nastalu mreu nastao je Internet.

155. Od ARPANETa do Interneta

ARPANET kako i sa kojim ciljem je nastao ARPANET

Vremenom, u rad ARPANETa su se ukljuili i drugi tako da je bilo sve vie korisnika iz univerzitetskih
i drugih sredina. Interesne grupe sastavljene od pojedinaca koji su se interesovali za pojedina pitanja i
direktnu komunikaciju putem mree su postali osnova proirenja korienja ARPANETa.

NSF tokom 1986. godine National science fondation je stvorila NSFNET, da bi se uspostavila veza
izmeu super raunara na teritoriji SAD. Na tu mreu su se prikljuili raunari iz istraivakih instituta,
kola i univerziteta. Za dve godine, NSFNET e u potpunosti zameniti ARPANET

NREN 1991. godine je donet zakon kojim je omogueno ukljuivanje gimnazija, viih kola i
dvogodinjih univerziteta sa teritorije SAD. Tako je proiren NSFNET koji je tada dobio ime NREN
National Research and Educational Network. Usvojenim zakonom bilo je omogueno preduzeima da
otkupe deo resursa i da ih koriste za svoje komercijalne potrebe.

Pored ARPANETa, NSF i NRENa, u tom periodu nastaje i veliki broj posebnih mrea velikog broja
pojedinaca ili grupa ljudi koji te mree stvaraju radi sopstvenih potreba i interesovanja. To je stvorilo
koncept korisnike grupe newsgroups koje su osnova grupisanja korisnika na Internetu. Takve
grupe su mogle da se formiraju jer je ve tada postojea mrea funkcionisala po Online principu
stanje u kome je jedan raunar neposredno povezan sa drugim, direktno ili putem mree samim tim
korisnik je odmah nakon proitane poruke mogao da da svoj komentar. Zbog velike brzine obrade i
prenosa podataka, pojedinac ima oseaj da mrea radi samo za njega. Prva organizacija koja je na
komercijalnoj osnovi uvela online vezu je CompuServ (nastala 1969. godine, ali mrea je bila otvorena
komercijalnoj publici, prema Wikipediji 1985. godine).

Kada su se u NREN ukljuile i komercijalne mree, armija SAD je dola do zakljuka da nema vie
potrebe da finansira rad ovih mrea. 1981. godine, sve mree su prele u javnu svojinu. To je znailo
da budue finansiranje rada mrea treba pre svega da potie od njenih korisnika, s tim da svi imaju
neometani pristup mreama. Na taj nain je nastao Internet. Tako su ujedinjene grupe koje su
razgovarale o najrazliitijim temama i stvoren svetski sistem.

163. Online veza

definicija - Online oznaava stanje u kome je jedan raunar neposredno povezan sa drugim,
direktno ili putem mree. Zbog velike brzine obrade i prenosa podataka, pojedinac koji koristi mreu
ima oseaj da mrea radi samo za njega.

Na samom poetku nastanka Interneta izdvojila su se dva korisnika servisa WELL i BIX. Oni su
nastali kao posledica direktnog prustupa mrei (on-line), koji su obezbeivale odreene organizacije za
potrebe korisnika i njihovih korisnikih grupa - newsgruops. Ovi korisniki servisi su nastali kao napor da
se korisnicima olaka pristup mrei.

WELL (Whole World Electronic Linc) je bio deo kompanije Whole Earth Catalog a BIX je stvoren od
strane asopisa Byte Magazine. Oni su nastali sa namerom da se odri visok tehniki i nauni nivo
rasprave. U skladu sa tim, WELL i BIX su se drali odreenih principa.
Principi WELLa i BIXa:

1. organizovati rasprave samo na odredjene teme
2. smanjiti broj nepoznatih uesnika ili adresa na minimum
3. iskljuivati u maksimalnoj meri poruke koje se nisu odnosile na zadatu temu
4. onemoguavati verbalne ratove, iskljuivati poruke koje imaju za cilj vredjanje ili im sadraj
nije prihvatljiv sa stanovita dobrog ukusa.

CompuServ, prva organizacija koje je na komercijalnoj osnovi uvela online vezu je takoe
nametnula odreene principe: (1) znaajna kontrola nad raspravama koje se vode u okviru mree (2)
korienje korisnike mree se naplauje. CompuServ i dalje funkcionie pod istim principima oni
imaju mnogobrojne zaposlene koji nadgledaju komunikaciju i briu ili edituju poruke, ime
omoguavaju relevantnu i strunu raspravu.

Situacija sa Online vezom se menja kada osamdesetih godina kada su u upotrebu uli WWW (Svetska
mrea) i Graphical Internet viewer. Ove tehnologije su omoguine laku dostupnost Internetu.

Sledea tehnologija koja je bitno uticala na pristupanost podacima na Internetu su maine za
pretraivanje, ijem se razvoju ne vidi kraj.





84. Graphical Internet viewer i WWW

Tokom osamdesetih u upotrebu su uli WWW (Svetska mrea) i Graphical Internet viewer. Ove
tehnologije su omoguile laku dostupnost Interneta.

definicija - WWW predstavlja jedan od servisa koji se koriste na Internetu. Internet je mrea koja
omoguava razgovor izmeu raunara, dok je WWW skup svih vebstranica do kojih se moe doi
pretraivanjem interneta.

Svrha nastanka i SGML - WWW je stvoren da bi se informacije mogle predstaviti kompjuterskim
putem uz korienje Standard General Markup Language (SGML), koji se ve dugo i uspeno
upotrebljavao za upravljanje dokumentima. Upravljanje dokumentima podrazumeva da se uz pomo
markap jezika se mogu stvarati eljene veb stranice, a uz pomo WWW nalaziti njihove adrese i
omoguiti zainteresovanim korisnicima pristup tim stranicama.

HMTL i Mosaic i beneficije koje su oni doneli u razvoju WWW, Interneta i Online mree.

58. HTML i MOZAIK

WWW ili Svetska mrea je stvoren da bi se informacije mogle predstaviti kompjuterskim putem uz
korienje Standardnog opteg makrap jezika (SGML). Uz pomo markap jezika se mogu stvarati eljene
veb stranice, a uz pomo WWW nalaziti njihove adrese i omoguiti zainteresovanim korisnicima pristup
tim stranicama. Nova verzija tog teksta je Hipertekst markap jezik HTML.

- Noviteti HTML - Hypertext Markup Language (HTML) omoguava da se dokument napie tekstualno ali
da u prezentaciji dobije oblik slike. Osim toga, ovaj jezik je omoguio ugraivanje mogunost da se
na odreenoj Internet stranici ugradi veza sa nekom drugom stranicom ili sa nekim drugim izvorom
podataka.

Mosaic - Paralelno sa HTML nastala je i Mosaic tehnologija koja je omoguavala da se HTML
prezentacije vide na ekranu raunara. Uz upotrebu Mozaika bilo je mogue da se pozivanjem na
odreeni znak, re ili simbol, tako to se on miom oznai, automatski uspostavi veza sa nekom drugom
stranicom ili sajtom.

Beneficije od HMTLa i Mosaica

(1) omoguili su da se na ekranima direktna veza (Online) ne vidi samo tekst koji neko negde kuca ve
slika koja se prezentuje uz korienje velikog broja boja, oblika, zvuka i sadraja. Na taj nain je
Internet veza, koja je u osnovi ostala direktna (Online) puno dobila u prezentaciji.

(2) ugraivanje je omoguilo da se veu razliiti izvori informacija i stvore veoma dugi dokumenti, kao i
bolju prezentaciju proizvoda komercijalnih preduzea koje svoje usluge nude preko Interneta.

239. ta je WWW?
81. Internet i WWW

Tokom osamdesetih u upotrebu su ulazi WWW (Svetska mrea), koji je omoguio laku dostupnost
Interneta.

definicija - WWW predstavlja jedan od servisa koji se koriste na Internetu. Internet je mrea koja
omoguava razgovor izmeu raunara, dok je WWW skup svih vebstranica do kojih se moe doi
pretraivanjem interneta.

Vebstranica - Veb stranice su dokumenti koji se nalaze na veb serveru sa kojih se te stranice mogu
pogledati. Veb stranice su, u stvari URL adrese adrese na kojim se neke informacije mogu nai.

Kako je bilo pre sve je prikazivano samo u obliku teksta; tako su se razmenjivale informacije, kao
dug sled teksta.

Svrha nastanka i SGML/HTML - WWW je stvoren da bi se informacije mogle predstaviti
kompjuterskim putem uz korienje SGML, koji se ve dugo i uspeno upotrebljavao za upravljanje
dokumentima. Upravljanje dokumentima podrazumeva da se uz pomo markap jezika se mogu stvarati
eljene veb stranice, a uz pomo WWW nalaziti njihove adrese i omoguiti zainteresovanim korisnicima
pristup tim stranicama. Nova verzija tog teksta je Hipertekst markap jezik HTML, koji omoguava da se
dokument napie tekstualno ali da u prezentaciji dobije oblik slike. Osim toga, ovaj novi jezik je
omoguio ugraivanje mogunost da se na odreenoj Internet stranici ugradi veza sa nekom drugom
stranicom ili sa nekim drugim izvorom podataka. Paralelno sa HTMLom se razvijao i Mosaic. Beneficije
od HTMLa i Mosaica.
WWW se sastoji od tri formata:

1. URL putem kojeg se odredjuje svakoj stranici adresa na kojoj se nalazi
2. HTTP kojim se odredjuju naini na koje server i brauser medjusobno komuniciraju
3. HTML pomou kojeg se ifrira poruka tako da moe da se prikae na razliitim medijima

90. Kako maine za pretraivanje odreuju budunost Interneta?

Tehnologija koja je moda i najvie uticala na pristupanost podacima sa Interneta su maine za
pretraivanje.

Zato su bitne maine za pretraivanje

Yahoo, MSN, Google i Copernic Agent

Kako se odreuje poseenost stranice

ta nude maine za pretraivanje u trci za korisnike:

o Email
o Vesti
o Personalizovanje stranica
o Attachment slanje Boga oca, pomeni novo Googleovo poveanje na 20MB (muzika, filmovi
uticaj na muziku i filmsku industriju)
o Google uveo mogunost pretraivanja emailova
o A9 samo se seti kako se pretrauje na Amazonu

Maine na pretraivanje su postale toliko sveobuhvatne da se vie ne pretrauje samo Internet, ve i
email i datoteke raunata

S obzirom na svakodnevni rast broja informacija, ubudue e biti potrebno imati mainu za
pretraivanje za sve da bi moglo da se doe do eljenih informacija i da bi se njima moglo upravljati.

Sukob e se odvijati na 4 nivoa:

1. meusobni sukob dosadanjih i sukob sa buduim uesnicima
2. opredeljenost korisnika za odreena reenja
3. nain pretraivanja podataka
4. promena naina korienja mree od dananjeg korienja kao izvora informacija do budueg
korienja kao osnove za dobijanje saveta za odluivanje

48. Faze u razvoju Interneta

Internet nije nastao kao smiljena, organizovana aktivnost. Zbog toga Internet i nema centar iz koga se
rukovodi njegovim razvojem. Moemo izdvojiti 5 faza u dosadanjem spontanom razvoju Interneta:

(1) Potreba vojske SAD da omogui komunikaciju izmedju razliitih istraivakih centara dovela je do
umreavanja raunara i stvorena je prva mrea u kojoj se vrila komunikacija za vojne potrebe.

(2) Ukljuivanjem univerziteta i naunih radnika ta inicijalna mrea je proirena i dobila je polujavne
oblike delovanja.

(3) Povezivanje super raunara, istraivakih institucija i kola koje su bile u blizini.

(4) Donoenje 1991. g. zakona u SAD kojim se u mreu ukljuuju sve istraivake institucije i srednje
kole i univerziteti.

(5) Mrea se poela komercijalizovati i pored univerzitetskih, naunih i pojedinanih korisnika u mreu
su poele da se ukljuuju i komercijalne institucije.






217. Razvoj Interneta (1995 2005)
218. Razvoj Interneta posle 2005.

Niz inovacija od komercijalizacije Interneta 1995. godine, kada je Mirosoft prvi put uz Windows dao i
besplatni softver Internet explorer:

HTML, Mozaik, ugraivanje
Com, edu, int, gov, org, mil
Maine za pretraivanje
Razvoj e-maila
Miniaturizacija raunara (Laptop, Palmtop)
User friendly
Ikone, padajui meniji
Razvoj mobilne telefonije I, II i III generacija mobilnih telefona, 2005. godina kao godina nastanka
tree generacije mobilnih telefona i njihove super mega giga mogunosti.

2004. godine je saoptio, a 2005. godine Google je napravio svoj revolucionarni Gmail sa 1GB prostora.

66. Informatika pismenost

Pre se pod informatikom pismenou mislilo na sposobnost pojedinca da koristi raunar. Sa sve veom
upotrebom raunara i Interneta, ta situacija se promenila. Danas se pod pojmom informatike
pismenosti pored sposobnosti korienja raunara i Interneta, podrazumeva i posedovanje velike
koliine raznorodnog znanja koje omoguava da se u preterano velikoj koliini informacija pronau one
koje su potrebne. U savremenom svetu koliina informacija koja se nudi je ogromna a da bi se doprlo
do onih koje su potrebne ovek mora da bude veoma obrazovan.

To obrazovanje podrazumeva:

1. da je svestan da su mu informacije potrebne

2. da dobro poznaje tehnologije pristupa i pronalaenja informacija (pre svega raunara i Interneta)

3. da ima jasno odredjen sistem vrednosti da zna u kom vrednosnom sistemu trai informacije i kako
e ih, shodno tome, interpretirati

4. da razlikuje sline informacije sa stanovita njihove upotrebe npr. Sutra e padati sneg zavisi
od toga kome se ta informacija govori. Da bi razlikovao ovakve informacije, potrebne su mu
nagomilane zapamene infomacije.

5. da zna da li su mu potrebne dodatne informacije ili su one koje je dobio dovoljne

6. da zna kako da ih sauva i ponovo koristi kad mu zatrebaju

7. da stalno ui jer se informatika pismenost danas stie kroz permanentno, ozbiljno i svestrano
obuavanje i uenje.

Naravno, postoje trenuci kada korisnik raunara poeli da zna neto vie o programiranju ili bar
korienju osnovnih komandi DOSa. To se uglavnom deava kada doe do zastoja rada raunara iz
korisniku nepoznatih razloga, ili kada se eli stvoriti neko novo reenje koje se ne moe postii
upotrebom komandi koje stoje na raspolaganju korisniku. Iz tih razloga, onaj ko je stvarno
kompjuterski opismenjen ima iru literaturu koja mu omoguava da rei probleme sa kojima je suoen.
Za one koji to ne umeju, svakim danom se sve vie razvija nova grana poslovanja profesionalaca koji
se bave pruanjem usluga svima onima koji nisu sposobni samostalno da ree probleme vezane za rad
raunara.
Ipak, koliko god Internet bio user friendly, a nae kompjutersko znanje sve vee, ostaju tri problema
koje moramo sami da reimo:

(1) izbor informacija
(2) svrsishodno pretraivanje mree
(3) ciljnost pri upotrebi Interneta

83. Internet u zadovoljavanju privatnih i profesionalnih potreba

Korienje informacija na Internetu se iskazuje u dve grupe: (1) profesionalnoj (2) privatnoj. Treba
imati u vidu da je ova podela uslovna jer sve se vie korisnika Interneta pojavljuje kao predstavnik
jedne i druge grupe korisnika.

Svaki korisnik Interneta mora da rei sledee probleme: (1) izbor informacija (2) svrsishodno
pretraivanje mree (3) ciljnost pri upotrebi interneta.

Korisnik bira informacije vezane za privatne ili profesionalne potrebe, ukljuujui i obrazovanje. U
poetku, svaki korisnik luta kroz mreu a kasnije to radi sa odredjenom svrhom, uz pomo
pretraivaa. Jasnim odredjenjem cilja Internet postaje koristan. Svrsishodnim i ciljnim pretraivanjem
mree Internet za korisnika dobija smisao i svrhu.

Privatna upotreba Interneta - nema korisnika Interneta koji mreu ne moe da koristi za svoje
usavravanje, dobijanje novih i aktuelnih informacija, praenje onoga to se zbiva u domenu njegovog
interesovanja.

Poslovna upotreba Interneta - na poslu, pored usavravanja i pronalaenja strunih informacija,
koristi se Intranet, za meusobnu komunikaciju saradnika. Takoe, Internet omoguava povezivanje
saradnika koji su prostorno udaljeni.

43. E-mail
139. Nastanak e maila
195. Prenos poruka preko e- maila

A ta je to email? Imejl se odnosi na elektronsku potu. Putem imejla svako ko poseduje raunar
i prikljuen je na mreu moe da poalje poruku bilo kome koristei modem. Toj poruci moe da doda i
attachment u obliku slike, teksta, muzike i sl.

Nastanak emaila - Rej Tomlinson je 1971.godine sam sebi poslao prvu e-mail poruku radei na
projektu ARPANET. Tomilson je radio na programu preko koga je trebalo da bude mogue da se poruka
ili fajl ostavi na adresi drugog fajla. Na taj nain su istraivai u ARPA jedni drugima ostavljali poruke.
Tada je Tomilson stvorio koncept mailboxa pisci i poiljaoci poruka su mogli da dopunjavau potansko
sandue, da itaju prethodne poruke, ali nisu mogli da ih briu i menjaju.

CYPNET radei na programu CYPNETa, koji je predstavljao neku vrstu transfer protokola, Tomilson
je 1971. godine izumeo dve revolucionarne stvari:

(1) izmislio je znak @ koji je pokazivao da se poruka nekome alje i da se primalac nalazi na nekom
drugom mestu

(2) CYPNET je iskoristio da uspostavi vezu izmeu dva raunara povezanih ARPANET mreom. Tako je
nastao prvi Email.

Dve godine kasnije 75% svih poruka unutar ARPANET-a su prenoene Emailom.


Tehnologija packet switchinga koja omoguava da se celina poruke (sa dodacima) razbije na
male delove (kvantove). Svaki takav deo poseduje oznaku adrese na koju se alje i oznaku koji deo
celine poruke on predstavlja i sam nalazi svoj put preko mree. Na taj nain dobija se brz, efikasan i
decentralizovan nain prenoenja poruke koji teorijski ali i praktino odgovara Internetu kao
ravnoj i fleksibilnoj mrei.

Email danas predstavlja jedan od osnovnih vidova komuniciranja. Od 2005. kada je Gmail izbacio
memoriju za skladitenje poruka od 1GB, kree njegov revolucionaran razvoj. ta se sve moe slati
Emailom.

78. Internet i obrazovanje

Veliki deo korienja Interneta se odnosi se na kolovanje na daljinu. Naravno, postavlja se pitanje da
li je to profesionalna ili privatna upotreba Interneta. Internet u mnogome pomae svima koji se
obrazuju, jer, za svoj koncept neprekidnog obrazovanja on i prua razliite sadraje:

(1) obezbeuje nove podatke i praenje novih saznanja

(2) daje pedagoke, strune i profesionalne savete

(3) obezbeuje kompletne kurseve za dokvalifikaciju

(4) obezbeuje srednjokolsko studiranje

(5) kao i mogunost visokokolskog obrazovanja

(6) obezbeuje literaturu

(7) vebanje i primena steenog znanja

Mogunosti korienja Interneta u domenima uenja postaju sve ire i raznovrsnije. Na primer,
predkolska deca se podstiu da korienjem Interneta i raunara razvijaju svoju matu, kreativnost i
samim tim se osposobe za multimedijalno korienje raunara.
Jedan broj naunika objavljuje svoje lanke i knjige na Internetu, ime one postaju dostupne svima. To
se pre svega odnosi na one radove koji nisu u skladu sa dominantnim opredeljenjima savremenih nauka,
ili su pak dela koja se odnose na izrazito zanimljive teme.

Noviteti u obrazovanju - ono to je sasvim novo kada se radi o obrazovanju putem Interneta jeste da
se obrazovni proces odvija tokom celog ivota, bez obzira na neije radno mesto ili formalno
obrazovanje. Razlog ove promene lei u:

(1) brzom razvoju i promenama koje nose nove tehnologije vezane za hardver, softer i veza za prenos
podataka

(2) stalno i znaajno poveanje informacija koje su potrebne u svakodnevnom ivotu kao i one
neophodne za obavljanje poslovnih aktivnosti. Savremeno drutvo je drutvo koje karakterie ogroman
broj veza koje se uspostavljaju meu ljudima, institucijama i drutvenim strukturama. Te veze
podrazumevaju i stalni protok informacija.

10. Ciljnost u korienju Interneta
244. Svrsishodno korienje Interneta

Svaki korisnik Interneta mora sam da rei probleme:
(1) izbor informacija
(2) svrsishodno pretraivanje mree
(3) ciljnost pri upotrebi Interneta

Svrsishodno korienje Interneta - korisnik Interneta moe da luta Internetom u potrazi za nekim
novim informacijama i izvorima informacija, ili se moe zabavljati na Internetu gubljenjem vremena na
raznorazne naine. Meutim, pravi korisnik Interneta mora imati svrsishodan odnos prema mrei to
znai da kada korisnik ulazi na Internet on mora imati izgraeno opredeljenje ta eli da nae i koje su
mu informacije potrebne. Bez svrsishodnog korienja Interneta, mrea gubi svoj smisao.

Uloga maina za pretraivanje u svrsishodnom pretraivanju Interenta - Korisnik e najbolje
pronai eljene informacije koristei raznovrsne maine za pretraivanje podataka koje e na najbolji
nain pruiti korisniku uvid u ari Interneta.

Ciljnost u korienju Interneta - jasnim odredjenjem cilja Internet postaje koristan. Ciljna pretraga
podrazumeva svrsishodnost pretrage, ali i precizan cilj koji se eli postii. Svrsishodnim i ciljnim
pretraivanjem mree Internet za korisnika dobija smisao i svrhu.

Individualno prilagoavanje Interneta - Internet za korisnika ima onaj smisao koji mu korisnik svojim
ciljnim pretraivanjem daje. Internet, kako nema granice, ima oblik nepreglednog, neureenog i
nestrukturisanog bazara. Na osnovu toga ta trai, korisnik na neki nain pravi sopstveni Internet.




114. Korisnici Interneta
257. Upotreba Interneta od strane pojedinca - korisnika

Broj korisnika Interneta se svakodnevno poveava i nemogue je rei koliko ih ima. Korisnici pristupaju
Internetu sa najrazliitijih mesta od Desktop PC, lap topova i palmtopova, do mobilnih telefona.
Meutim, pokazuje se da i pored brzog razvoja IT u manje razvijenim zemljama i dalje postoje
socijalne i korisnike razlike kada se radi o pristupu Internetu. Za razliku od tih zemalja, porest
korisnika u zemljama kao to je Holandija je toliki da e Internet do 2010. godine biti dostupan svima
stanovnicima. To dovodi do problema poznatog kao Digital devide.

Porast korisnika Interneta je uzrokovan:

(1) sniavanjem cena raunara i trokova pristupa

(2) skoro da vie ne postoji privatna ili profesionalna aktivnost za koju nije potreban raunar i Internet

(3) Internet postaje univerzalno sredstvo komunikacije pored dvosmerne komunikacije izmeu
korisnika, menja se i karakter medija dolazi do umnoavanja efekta razmene informacija. Ta
razmena poprima sinergetski efekat. Danas se ocenjuje da svako umreavanje bilo kog raunara
daje efekat kao da su umreena etiri raunara.

(4) jasnim politikim i stratekim opredeljenjem, pre svega, razvijenih zemalja da se na razvoju
Interneta bazira budui ekonomski, socijalni i integracioni razvoj celine zemaljske kugle.

I makar to je na poetku reeno da je nemogue odrediti broj korisnika Interneta, istraivai
pokuavaju da otkriju profil korisnika Interneta. Postoje dve oprene teorije o populaciji korisnika
Interneta:

(1) korisnici Interneta su pre svega mlai ljudi, dobrog materijalnog stanja, predominantno
profesionalno orijentisani na osnovu toga bi se moglo zakljuiti da je veina korisnika Interneta
konzervativno orijentisana

(2) Internet koriste predstavnici svih socijalnih slojeva - Vojska SAD, naunici, hakeri, visoko
obrazovani, deca, stariji. Smatra se da e sa daljim pojeftinjenjem i pojednostavljivanjem upotrebe
Interneta sve vei broj ljudi iz svih socijalnih slojeva koristiti Internet.

15. Deca na Internetu
161. Ogranienje pristupa deci Internetu

Porast korisnika dece je u naglom porastu, i za to moemo izdvojiti etiri grupe razloga:

(1) u razvijenim zemljama, u predkolskim i kolskim ustanovama se sve vie praktikuje rad na raunaru

(2) veliki deo dece koristi digitalne igrice

(3) poveava se komunikacija dece preko Intertneta

(4) deca na Internetu zadovoljavaju svoju znatielju

razlozi za zabrinutost roditelja - koristei Internet, deca se obrazuju, preispituju svoje dotadanje
vrednosne i religijske stavove, razvijaju interesovanja, opredeljuju se za potencijalno budue
zanimanje, itd. Takoe, deca su mnogo prijemivija za razliite reklame i kampanje, to marketing
agencije esto zloupotrebljavaju. Krstarei Internetom deca su susreu sa razliitim on-line rizicima:
on-line susret, gubitak privatnosti, uputanje u on-line svae, pretnje, piraterija, plagijat, neprimereni
matertijali. Iz tih razloga, postoji strah roditelja od potencijalnog negativnog uticaja na decu, te se
tei ka regulaciji njihovog pristupa Internetu.

Nain regulacije u cilju ograniavanja pristupa dece regulacija pristupa sajtovima ija je sadrina
neprikladna za njihov psihiki i moralni razvoj, nastala je itava industrija koja se bavi osmiljavanjem
tehnikih reenja kako da pomogne roditeljima. Ono to je najee u ponodi je: ugovor sa decom,
softver za ograniavanje vremena, softveri za blokiranje i filtriranje, brazeri namenjeni deci, alati za
nadgledanje sadraja koje deca poseuju.


Filteri Internet filter je softver koji funkcionie da bi spreio korisnika da vidi odreene sadraje
koje je pronaao na Internetu informacije u vidu testova, slika, audio i video zapisa. Proces filtriranja
ima dva nivoa rangiranje i filtriranje. Nijedan filter nije sto posto siguran u zatiti i najee se
deava da propuste inormacije koje bi trebalo zaustaviti, a umesto toga blokiraju informacije koje su
poune i bezopasne. Mogunost da jedna partija ili pripadnici neke religijske ili druge organizacije
ragiraju neki sajt na pogrean nain. Ili kako njima odgovara je najvea mogunost zloupotrebe
Internet filtera. Iz svih ovih razloga moemo zakljuiti da Internet filteri koju biti koristan, ali ne i
najbolji nain zatita dece od negativnih sadraja sa Interneta. Najbolji nain predstavlja edukacija
roditelja i dece kako da krstare Internetom.



226. irenje Interneta u budunosti prodaja IBM, franiza i digitalna nejednakost

IBM - u samom poetku, IBM je bilo preduzee koje se bavilo proizvodnjom mejnfrejm raunara.
Iznenada, IBM e 1981. lansirati prvi personalni raunar. IBM je zbog svog uticaja na tritu godinama
odreivao tempo razvoja PC, njihove cene, kao i standarde koje su svi morali da zadovolje. Krajem
2004. godine IBM je celokupno svoj preduzee prodao kineskom preduzeu Lenovo ime se najbitnija
proizvodnja i prodaja raunarske opreme premestila u Aziju. Civilizacijski zamah koji je PC doneo
savremenom svetu sada je planiran da se desi u delu sveta koji se posmatra da svet NIT. Treba imati u
vidu da IBM nije potpuno izaao iz sveta raunara i informatike on je svoje delatnost prebacio na
profitabilnije polje podruje komunikacije i veza, daljeg razvoja hardvera u domenu memorijskih
potencijla i nano tehnologija.

franize - IT kompanije iz razvijenih zemalja sve vie svoje poslove prebacuju u zemlje u razvoju tj
prave frantize. Kao to su se nekad delovi za raunare proizvodili i sklapali izvan razvijenih zemalja,
tako se danas tamo proizvode i usluge. Time se vri dodatno ukljuivanje. Razlozi za to su:

(1) jeftinija struna radna snaga, koja, zbog svoje strunosti, moe da se iskoristi za produktivnije
poslove

(2) jeftiniji trokovi uspostavljanja komunikacije, pri emu razdaljina uopte nije relevantna

(3) trokovi upravljanja, koordinacije, socijalnih trokova u vezi sa radnom snagom prelaze na zemlje u
razvoju

(4) globalno znanje engleskog jezika

digitalna nejednakost konsultovati sledee pitanje

30. Digitalna nejednakost (Digital divide)

definicija Digitalna nejednakost se odnosi na pojavu da manje razvijene zemlje ne mogu da slede
brz IT razvoj koji se ostvaruje u razvijenom delu sveta. IT se razvoj se odnosi na razvoj primene
raunara, kao i na stvaranje i razvijanje mrea i sistema za prenos informacija. Razlike se pre svega
izraavaju u razvoju mrea i sistema za prenos podataka. Daljim razvojem digitalne nejednakosti e se
praviti dodatne socijalne i ekonomske razlike u razvoju pojedinih delova sveta.

Od razvoja raunara do razvoja tehnologija u poetku, pod pojmom digitalna nejednakost se
podrazumevala razlika tj. nejednakost u primeni raunara. Meutim, za kratko vreme, broj raunara je
znatno porastao. Razlog tome je bitno smanjenje cena raunara, kao i zamah premetanja sklapanja
raunara u nerazvijene delove sveta. U poetku, telefonske mree svih zemlja su mogle da podnesu
bazini nivo prenosa podataka, pa je samim tim bilo lako razviti i mree za prenos podataka. Sa
razvojem raunarske tehnologije zahtevaju se bre mree za prenos podataka, ime su se mnogo
zemlje nale u zaostatku u razvoju telekomunikacionih sistema. Za unapreenje tih sistema bilo je
neophodno unoiti znatna sredstva, to nije bilo mogue.

Prebacivanje prljave tehnologije, zadravanje telekomunikacija i softvera prenoenjem
centra za proizvodnju u Aziju, a pre svega Kinu, jasno se pokazuje da IT razvijene zemlje proizvodnju
hardvera prebacuju u nerazvijene zemlje, a razvoj vezan za telekomunikacije i softver ostavljaju za
sebe.

Organizaciona, pravna i insistitucionalna prilagoavanja - pored tehnolokog i ekonomskog
zaostajanja digital divide poiva i na nizu organizacionih, pravnih i institucionalnih prilagodjavanja
koje je neophodno izvriti a koje digitalno nerazvijene zemlje nisu u stanju tom brzinom ili na taj nain
da ostvare.

265. Virtuelni prostor na Internetu
263. Virtuelna stvarnost

Razvojem raunara, Interneta i savremenih tehnologija, mogue je da korisnik Interneta uplovi u
virtuelni svet kojeg on sam stvara ili koji ve postoji na Internetu. ta je to virtuelni svet? Realnost je
stvorena precesanjem vremena i prostora. Za razliku od toga, virtuelna realnost je odreena
tehnologijom. Ona ne mora da ima vreme i prostor. Sajberprostor je u stvari prostor koji se nalazi u
virtuelnoj stvarnosti. Sajberprostor je u virtuelnoj stvarnosti neka vrsta prostora stanja.

Gibson - Vilijam Gibson je tvorac termina sajberspace u svojoj knjizi Neuromancer iz 1984. godine.
On sajberspejs definie kao prostor u kome mediji deluju zajedniki i u potpunosti nas okruuju, dajui
nam mogunost da se potpuno iskljuimo iz stvarnosti.

Rejngold sajberspejs definie kao pojam za konceptualni prostor u kome se rei, ljudski odnosi,
bogatstvo i mo iskazuju kompjuterski posredovanom komunikacijom.

Kao ekosistem sjaberspejs je vie ekosistem nego maina, predstavlja bioelektronsko univerzalno
okruenje. To okruenje je univerzalno jer postoji bilo gde gde postoje telefonske veze, koaksijalni
kablovi, fiber optika vlakna ili elektromagnetski talasi.

264. Virtuelna zajednica

Glavnu novost koju sobom nosi virtuelna stvarnost jeste mogunost stvaranja virtuelnih zajednica.
Rejngold postavio i razradio pojam virtuelne zajednice oslanjajui se na iskustvo mree WELL.

Nastanak virtuelnih zajednica se socioloki tumai injenicom da se ljudski ivot odvija u tri prostora:

(1) u prostoru gde ivimo
(2) u prostoru gde radimo
(3) u prostoru u kome se skupljamo radi druenja

Mata - virtuelna zajednica je mesto locirano u virtuelnom prostoru. Naglasak na matu, na
mogunost imaginarnog jeste jedna od osnovnih karakteristika virtuelne zajednice. Mata sama po sebi
je takoe virtuelni prostor koji nastaje unutar ljudskog mozga.
Potreba za druenjem - druga vana karakteristika virtuelnih zajednica je to se u okviru nje moe
ostvariti ljudske potreba za druenjem. Ona ne trai da se utvrde godine starosti, pol, nacionalna,
etnika, politika ili verska pripadnost. Ona ne vodi rauna o obrazovnoj strukturi, mestu stanovanja,
bogatsvu i statusu. Ona postoji na neutralnom terenu i slui da bi se njegovi posetioci nali u uslovima
socijalne jednakosti. Velika popularnost virtuelnih zajednica ukazuje da je raunarstvo iznad svega
drutvena aktivnost.

Karakteristike virtuelne zajednice
Vrste virtuelnih zajednica
Budui razvoj virtuelnih zajednica

98. Karakteristike virtuelne zajednice

Liklider je virtuelnu zajednicu definisao kao zajednicu onih koji dele zajednike interese, a ne
zajedniki prostor. Ako poemo od toga da se ljudski ivot odvija u tri prostora: gde ivimo, gde radimo
i u kome se okupljamo radi druenja, moe se rei da virtuelna zajednica pokriva ovaj trei deo.
Svaka virtuelna zajednica ima sledee karakteristike:

1. interesi kao razlog okupljanja - da je to virtuelno mesto sastajanja ljudi koji imaju sline
interese

2. grupnjak - da se na taj nain stvaraju zajednice koje predstavljaju odnos mnogih sa mnogima

3. tree mesto - da se ti ljudi sastaju na treem mestu uz pomo raunara, odgovarajueg softvera
i mrea za prenos podataka

4. redovnost sastajanja - da se na tom mestu (adresi) redovno sastaju radi razmene ideja

5. provedeno vreme - oni provode dosta vremena u komuniciranju sa svojom zajednicom

6. lojalnost - stanovnici virtuelne zajednice su lojalni svojoj zajednici

7. razvoj zajednice - oni direktno i neposredno uestvuju u razvoju svoje virtuelne zajednice.

Kao to se vidi iz njenih karakteristika, glavna distinkcija izmeue realnih i virtuelnih zajednica je to
to se ona realizuje pomou tehnikih sredstava, to omoguava odreen stepen anonimnosti i da se
koristi uz veliko prisustvo mate. Uticaj virtuelne zajednice na realan ivot od provedenog vremena
do stavova.

272. Vrste virtuelnih zajednica
267. MUD, Online sobe za razgovor i 3D prostor

Skoro svaka nova virtuelna zajednica od 1985. godine do sredine devedesetih prolog veka je po pravilu
imala svoju sopstvenu mreu koja se oslanjala na raunar, telefon ili modem. Softverski, svaka od tih
zajednica je poivala na specifinim programskim reenjima koja su esto bila proizvod samih lanova
virtuelne zajednice. U tom procesu su nastale tri vrste virtuelnih zajednica: (1) MUD (2) sobe za
razgovor (3) 3D prostor

MUD
postoje dva shvatanja MUDa:

viekorisnika dimenzija ili multi user dimension ovako je definiu oni koji ele da naglase
drutveni karakter virtuelne zajednice u njoj moe da uestvuje mnotvo ljudi
viekorisnika kula (multi user dungeon) ovako je definiu oni koji ele da istaknu da su se
MUDovi razvili iz popularne igrice

postoje dve podvrste MUDa, to su MUSH i MOO zapravo, to su faze u razvoju MUDa. U originalnom
MUDu, bilo je dozvoljeno ubijanje drugih virtuelnih uesnika u igri, sa idejom da kad bi svi stalno bili u
MUDu, to bi bilo dosadno za igrae. Sa sve veom potrebom za socijalizacijom je bio stvoren MUSH, u
kome je pravo ubijanja bilo zabranjeno. Sa bi dodatno poveaa privlanost uestvovanja u virtuelnoj
zajednici, stvoren je MOO (MUD Object Orientated).

Kako funkcionie MUD MUD virtuelne zajednice se virtuelni svet koji je u celini opisan tekstom. Na
ekranu postoji samo tekst i odreen broj komandi koje omoguavaju da posetilac uestvuje u
zajednici. Kada prvi put poseti zajednicu, novi lan dobija ime posetilac. Napredovanjem u
zajednici, on moe da ak postane i arobnjak, ime dobija moderatorske funkcije u MUDu. S obziorom
da sve funkcionie putem pisanog teksta, za MUD je potrebno puno mate i elje za socijalizacijom
to su uostalom i kljune osobine virtuelnih zajednica.

Sobe za razgovor ili Online grupe za razgovor

Online grupa za razgovor se sastoji od 8 do 20 pojedinca koji uestvuju u raspravi na odreenu temu.
Ona nastaje tako to neko zapone raspravu na neku temu, a drugi mu se prikljuuju.

Na poetku, grupe za razgovor su se realizovale iskljuivo putem teksta. Danas se sve vie razvijaju
grafiki podrane grupe za razgovor korisnici biraju svoje avatare, postoje animirani smileyi i slino

Diskusione grupe su sobe za razgovor u kojima ima veliki broj zainteresovanih za uee. Diskusione
grupe se formiraju kada treba (1) obuhvatiti veliki broj uesnika (2) treba obraditi veliki broj razliitih
tema (3) ele se obezbediti uslovi za pokretanje specijalnih dogaaja ili tema.

3D prostor

definicija 3D prosto je prostor koji je stvorio raunar, a dele ga svi uesnici virtuelne zajednice.

3D prostor je poznat svima koji su ikada igrali neku od novijih igrica. On omoguava korisnicima
virtuelnog prostora da se po tom prostoru kreu i da u okviru njega komuniciraju. 3D se pre svega
zasniva na renderingu, sposobnosti raunara da svaki uesnik sam generie 3D slike, a ne da se oslanja
na slike koji su unapred stvorene u programima.

3D omoguava da:

(1) se uesnik osea kao da se nalazi unutar nekog prostora
(2) uesnik u ovoj virtuelnoj zajednici otkriva nove stvari i puteve, kroz unutranje grananje
pravaca kretanja
(3) se stvore lepi mizanscenski efekti

Ostalo
Zbog razvoja e-trgovine postoje miljenja da se razvijaju i nove virtuelne zajednice koje se pre svega
odnose na virtuelna preduzea i virtuelno trite. Ovakva shvatanja su veoma ograniena. Veliki deo
onoga to se razvilo kada su upitanju raunari i Internet je vezano za razvoj igrica. Sa stanovita
sloenosti, trodimenzionalnosti, animacije i prezentacije i multimedijskih karakteristika, igrice
predstavljaju sam vrh dananjeg softverskog znanja i korienja raunara. Igrice, takoe, za razliku od
administrativnih i upravljakih aktivnosti zahtevaju raunare velikih kapaciteta i sofisticiranosti.
Virtuelna preduzea i virtuelno trite ne zadovoljavaju potrebe virtuelne zajednice za matom i
druenjem one su prevashodno okrenute kupovini.

214. Razlika izmeu websitea i virtuelne zajednice

Posetioci Interneta preko mree trae informacije, podatke, ilustracije i druge sadraje koje pronalaze
na odreenim veb stranicama. Meutim, koliko god beneficija imali od vebstranica, posetioci preko
njih ne mogu da komuniciraju sa drugim korisnicima Interneta. Web stranica se zapravo zasniva na
pojedinanim CMC vezama izmeu posetioca i domaina.

Za razliku od njih, virtuelne zajednice se baziraju na masovnom CMC mnogih sa mnogima. Posetioci
pristupaju kao stanovnicima virtuelnim zajednicama. Zajednice se stvaraju oko nekih odreenih
informacija ili pitanja od zajednikog interesa. Osnovna svrha virtuelne zajednice je da omogue
komunikaciju njenih virtuelnih stanovnika.

7. Budui razvoj virtuelnih zajednica

Virtuelne zajednice su poele od tekstualnog oblika CMCa (Computer Mediated Comunication), a danas
sve vie poprimaju 3D oblike. Ovo omoguava stvaranje prostora u kojima se simulira realnost, a sa
druge strane se omoguava komunikacija sa veim brojem uesnika. Na tim osnovama e se
sajberprostor dalje razvijati.

Uvoenjem brzog Interneta koji je u stanju da prenosi veliki broj podataka je ve omogueno
komuniciranje sa slikom i zvukom. Dalji razvoj tehnologija e dovesti do smanjenja trokova
komuniciranja i obezbedie se skoro realna situacija u komunikaciji, to e dovesti do vee
efikasnosti u raznim domenima, npr. poslovanju.

Kao to je pojava telegrafa, telefona omoguila decentralizaciju u proizvodnim, upravljakim i
administrativnim procesima, dalji razvoj virtuelnih zajednica e omoguiti bitnu dislokaciju pojedinih
institucija, preduzea i ustanova.

Stvorie se uslovi da ljudi na drugaiji i bolji nain organizuju svoje prostore za ivljenje (prvi
prostor) a da mesta rada (drugi prostor) vie ne dominiraju kao centralne poluge odluivanja o
prostornom i svim drugim strukturama ivljenja. Nesumnjivo e to uticati i na trei prostor, onaj u
kome ljudi provode svoje slobodno vreme.

1. Alfabetizacija i Internet

Postoje dva odvojena periodu ljudskog ponaanja. Prvi se odnosi na vreme pre alfabetizacije, drugi na
istorijko doba koje je poelo sa Gutenbergovom tamparskom mainom. Nauka poznata pod imenom
komunikologija je ukazala da su pronalazak i praksa alfabetizacije bili izvor fundamentalnih promena u
ljudskom ponaanju i perspektivama.

Predalfabetsko doba ovek je bio deo organskog socijalnog okruenja. U toj situaciji oralni i
vizuelni podsticaji su bili dominantni. Individualizam nije postojao, a prostor i vreme su bili
multivarijabilni.

Alfabetsko doba ovek je postao individua, svet je poeo da razume kao kontinuitet logikog toka
dogaaja. Vreme i prostor su postali linearni. Nastalo je graansko drutvo, novi tipovi drutvenih
funkcija se razvijaju oko individualnih. Organsko drutvo je zamenjeno individualistikim.


Poetak Interneta mreno komuniciranje i Internet su zbog tehnikih ogranienja poeli kao
sistem prenosa rei, koji se potpuno zasnivao na korienju alfabeta. Korienje audio i vizuelnih
elementa je bilo svedeno na minimum.

Razvoj Interneta Internet je brzo prevaziao fazu alfabetskog razvoja za kratko vreme je
dostigao stupanj multimedijalnosti, mulititaskinga i multifunkcionalnosti. Samim tim, Internet je
pretvorio alfabetske u vizuelne i oralne forme. A drutva zasnovana na oralnoj, ili kako je danas
zovemo audiovizuelnoj komunikaciji pripadaju organskom tipu drutva. Ona ne tee strukturi, opisu ili
funkcionisanju otvorenih drutava ona su zatvoreni oralni tip drutva.

6. Bezbednost i sigurnost na Internetu ovo pitanje moe da se dalje pria o virusima, spajverima i
sl, ali ima rupa u delu sa otvorenim/zatvorenim drutvom

Mnogi korisnici Interneta imaju oseaj sigurnosti i bezbednosti prilikom njegovog korienja. Korisnici
Interneta nisu svesni da se oni vraaju nazad osnovama tj. da se vraaju formi komunikacije
dominantnoj kroz celokupnu ljudsku istoriju oralnoj formi. Druga stvar koje nisu svesni jeste da ta
oralna forma komunikacije stvara zatvoreno drutvo oni toga nisu svesni i makar to svaki korisnik
Interneta lako moe da otkrije tendenciju zatvaranja, razlikovanja, postajanja lanom nekog
specijalnog kluba. Zatvorena drutva preuzimaju na sebe stvaranje sigurne luke za svoje lanove.
Prirodno, to ima svoju cenu.

Zatvoreno drutvo je u velikoj meri zatvoreno za uticaje, kako unutranje tako i spoljne. Ova situacija
dovodi do predvidljivosti, sigurnosti i regularnosti. U njima nema mesta za individualnost, promenu,
dinamiku ravnoteu.
Pojava virusa, spajvera i advera na Internetu izaziva panine reakcije zbog straha da e u zatvorenom
drutvu takve pojave dovesti do dezintegracije i gubljenja reda.

240. ta su virusi?
183. Pojava i razlozi za nastanak virusa

ta je virus i kako funkcionie - virusi su mali softverski progami koji imaju za zadatak da bitno
promene deo komandi raunarskih programa. Oni dovode do promene izvrnih softverskih karakteristika
raunara. Te promene se mogu odnositi na promene parametra tako da se postavlja pitanje ko upravlja
raunarom, do toga da se onemoguava izvrenje odreenih komandi i na taj nain se blokira i
onemoguava rad raunara. Oni su program koji se bez znanja i saglasnosti vlasnika usnimava u raunar
i poinje neovlaeno da deluje. Najjednostavniji oblik predstavlja program koji sam sebe replicira. Za
kratko vreme zauzme celu memoriju i onesposobi rad raunara. Osim toga postoje i sloeniji tipovi koji
zaobilaze odbrambeni sistem raunara i njime ovladavanju. Najee su u exe formatu.

Prvi virus kreirali su studenti jo u vreme mejnfremova u jednom univerzitetskom centru SAD da bi
sebi pribavili prioritet u korienju raunara

Razlog nastanka virusa - Smatra se da tek mali deo virusa nastaje sluajno. Veina nastaje
namernim putem, i to iz sledeih razloga:

(1) da bi se utvrdilo kako treba reagovati ukoliko se pojavi neka vrsta virusa; to rade velike kompanije
za proizvodnju softvera

(2) u konkurentskoh borbi ime se smanjuje verodostojnost i poeljnost konkurentskih proizvoda na
pojavu virusa

(3) u cilju unitavanja monopola na softverskom tritu, pre svega Majkrosofta. Najvei broj virusnih
napada je na Internet Explorer ili preko njega

(4) zbog tajnih ratova izmedju razliitih ekonomskih, politikih i kulturnih obrazaca u cilju
onemoguavanja pristupa i primene nekih informacionih tehnologija, softvera i ideja

(5) nanoenje velike ekonomske tete velikim sistemima

Crvi crvi su posebna vrsta virusa koji se samo umnoavaju i time blokiraju memoriju, ali nemaju
sposobnost da se nalepe na druge programe. Oni se samo razmnoavaju blokirajui servere, mreu, pa i
sam raunar. Najee se prenose emailom. Oni predstavljaju posebnu opsanost u tom smislu to
koriste sve email adrese koje nau u raunaru i samoinicijativno se alju na te adrese.

266. Virusi, crvi, trojanci, adware, phishing

Virusi
Crvi

Trojanski konji oni ne deluju kao tetni programi, ak se stvoreni da zavaravaju korisnika da mogu
biti od koristi. Kada su instalirani oni postaju nosioci negativnih posledica. Na osnovu dejstva, dele su u
nekoliko grupa:

1. Dodaju neke poruke, izbacuju pogrene stranice i prave sline manje diverzije.

2. Unitavaju deo ili sve dokumente u raunaru

Posebna sposobnost trojanaca se ogleda u tome to stvaraju sporedne ulaze, tj. uslove da nezapaeno i
nekontrolisano uu u raunar mimo firewall programa. To omoguava onome ko je poslao trojanca da
neovlaeno ulazi u raunarski sistem, da ga kontrolie, prati i deluje na tokove u raunaru. Za razliku
od virusa, trojanac se ne reprodukuje i ne moe da zarazi druge raunare.

Adveri predstavljaju softverske programe koje korisnik ne moe da detektuje i koji su ubaeni u
tudje raunare da bi se dolo do podataka u navikama i nainima korienja raunara od strane
vlasnika. Cookies su vrsta advera koji vezuju korisnika sa razliitim veb adresama. Prednosti. Mane -
ako te informacije dou u posed kompanija koje se bave reklamama predvianje budueg
interesovanja.

Fiing predstavlja pojavu kradje podataka od korisnika raunara, pre svega brojeva bankarskih
rauna i to putem otvaranja lane veb stranice koja izgleda kao prava. Profitabilna grana.

157. Odbrana od virusa, crva i trojanaca

Za borbu protiv navedenih nasrtaja na privatnost i funkcionalnost postoji besplatna i plaena odbrana:

Antivirus programi
Fajervol
Anti adver programi
Antispaj programi

79. Internet i politika

Bitne tehnoloke inovacije, pogotovo u sferi prenosa podataka i komunikacija, znaajano utiu na
politiku. Kada se radi o poveanju mogunosti komuniciranja, dopiranja do veeg broja glasaa,
jaanja veza izmeu onih koji biraju i onih koji se biraju, Internet nesumnjivo da ima veoma velikog
znaaja.

Smanjenje nadreenosti i podreenosti - prvi oblici nastajanja mrea su znaajno uticali na
shvatanje da je mrea, a samim tim i Internet instrument prenosa podataka i komuniciranja koji e
bitno delovati u pravcu smanjenja nadreenosti i podreenosti. Na taj nain se smanjuje distanca
izmeu onih koji odluuju i onih u ije ime se odluuje, ime jaa demokratska opcija drutvene
organizacije.

Vie informacija, vie demokratije - smatralo se da e bri, slobodniji i potpuniji pristup
informacijama doneti razvoj politikih sloboda, a samim tim i demokratinost. Ona drutva koja su
omoguavala da vei broj ljudi lake doe do potrebnih informacija su se uvek smatrala slobodoumna,
demokratskija i ljudskija. Ovakvo miljenje se bazira na ideji da, kada postoji mali broj informacija
neravnomerno rasporeen u drutvu, onda su oni koji poseduju informacije imaju dominantne poloaje
u razliitim drutvenim segmentima.

77. Internet i mo
156. Od drutva oskudice do drutva obilja informacija

Posedovanje moi da bi se dolo do informacija - U drutvu u kojoj postoji manjak informacija,
one su neravnomerno raspodeljenje u drutvu oni koji imaju politiku ili ekonomsku mo imaju
prostup informacijama.

Posedovanje znanja da bi se dolo do informacija - prelaz u novi milenijum oznaava i prelaz iz
drutva u kojima je dominirala oskudica informacija u drutva u kojima je koliina dostupnih
informacija svima vea od potrebne. Informatiko drutvo je drutvo obilja informacija. U tom drutvu
se vie ne radi o tome kako doi do informacija iji je broj ogranien, ve kako doi do pravih
informacija u njihovom obilju. Izbor nije vezan na drutvenom moi, ve za sposobnost izbora.

Pribavljanje potrebnih informacija od politikog u drutvima oskudice se pretvara u struno svojstvo
u drutvima u kojima vlada obilje informacija. Znanje, kao celina akumuliranih i usklaenih informacija
daje mo. Pravo na demokratiju se tako ostvaruje i meri sposobnostima i znanjima koje pojedinac
poseduje.

225. Shvatanja demokratije
38. Drugaija shvatanja demokratije

Tema o odnosu posredne i neposredne demokratije sve vie se razmatra u nauci ali i politikoj praksi.
Napor pristalica posredne demokrtije je bio usmeren u cilju suzbijanja bilo kakvih oblika neposredne
demokratije, za koju su smatrali da da dovodi do nestabilnosti, neefikasnosti i sukoba u drutvu.
Posredna demokratija je konstituisana na sistemu provere i balansa taj sistem se ispoljava u pravu
svih glasaa da glasaju za svoje predstavnike, ali i sa gubljenjem bilo kakvog prava da se rad tih
predstavnika kontrolie i sankcionie putem izbora.

Pojavom i sve masovnijim korienjem Interneta u politikom ivotu se javljaju sve pojave:

(1) sve jasnije se iskazuju nedostaci republikanske demokratije: (a) apstinencija graana na
izborima (b) smanjeno interesovanje za politiku (c) rastue nepoverenje graana prema svojim
izabranim predstavnicima.

(2) novi oblici komuniciranja omoguavaju nove oblike politikog organizovanja sa karakteristikama
neposredne demokratije, tako da se svet vraa na debatu o prednostima i manama posredne i
neposredne demokratije.

249. Tipologija elektronske demokratije
270. Vrste elektronske demokratije
188. Politika i komunikacije

Sve veim razvojem CMC, pre svega Interneta, pojavila se potreba i za teorijskim uoptavanjem
tipologija demokratije koja se razvija ili se moe razviti uz pomo novih tehnologija komuniciranja.

Tako moemo izvojiti tri mogua koncepta:

(1) oni koji se oslanjaju na neposrednu demokratiju
(2) oni koji nastoje da posrednu demokratiju uine delotvornijom
(3) oni koji nastoje da dokau da je demokratija oblik civilnog organizovanja, ime naglaavaju
koncept aktivnog graanina: (a) informisan graanin (b) graanin koji uestvuje u raspravama (c)
graanin koji uestvuje u glasanju (d) politiki aktivizam

Imajui ove koncepte u vidu, Hegen se opredeljuje za tri oblika elektronske demokratije:
teledemokratija, sajberdemokratija i elektronska demokratija.

Teledemokratija

Teledemokratija se odnosi na pokuaje uvoenja direktne demokratije u SAD na osnovu novih
komunikacionih tehnologija. Osamdesetih godina se eksperimentisalo sa moguom upotrebom TVa u
procesima politikog odluivanja. Teledemokratija se pre svega bazirala na TV tehnologiji i
mogunostima dvosmerne komunikacije. Smatrali su da razvoj tehnologija na eksplozivan nain pomae
razvoj demokratije ka politikoj jednakosti svih gradjana.

Sajberdemokratija

Sajberdemokratija je nastala je na razvoju mrea, a danas na funkcionisanju Interneta. U okviru
sajberdemokratije spojena su dva sna: o potpunoj i pravoj demokratiji i san o materijalnom bogatstvu.
Oba ova sna se baziraju na shvatanju o potrebi ukidanja drave kao najvee opasnosti za slobodu
pojedinca. Oni smatraju da je centralizacija najvei neprijatelj demokratije. Iz ovakvog shvatanja
sajberdemokratije su nastale dve struje:

(1) shvatanje da se sajberdemokratija zasniva na slobodnom tritu i niim ogranienom delovanju
kapitalizma
(2) shvatanje koje poiva na konceptu virtuelne zajednice treba uspostaviti brojne odnose meu
lanovima zajednice i realizovati meusobnu pomo i saradnju

Elektronska demokratija

Glavni zastupnici elektronske demokratije su lanovi establimenta. Oni zastupaju stav da informativni
napredak CMC treba iskoristiti da bi se ojaale pozicije elita tako da se time doprinese jaanju celine
demokratskog sistema. Oni smatraju da su nesavrenosti demokratskog sistema posledive slabog
funkcionisanja koje se moe popraviti i promeniti. Nain da se posredna demokratija unapredi jeste
dodavanje novih informacija i slobodni pristup informacijama.

259. Uticaj Interneta na irenje oblika neposredne demokratije

uticaj masmedija na posrednu demokratiju - nain glasanja se nije bitno izmenio jo od
starogrkih vremena, a nain politikog organizocanja se nije bitno promenio od vremena Francuske
revolucije. U posrednoj demokratiji, glasanje i politiko organizovanje partija su dva osnovna elementa
u realizaciji politikog sistema. Njima svakako treba dodati sredstva masovnog komuniciranja
razvojem novih medija, od telefona, preko radija do TVa je dolo do velikih izmena u nainu
organizovanja politikih stranaka. Politike partije su se okrenule ka graanima, omoguile da se sa
stavovima, idejama i programim partija upozna to je vei broj graana. Na taj nain su dobijali
feedback od graana, koji su do tada dobijali iskljuivo na izborima na osnovu ukazanog poverenja.

Pojava Interneta je donela nove mogunosti:

(1) mogunost direktnog izjanjavanja gradjana o svakom zakonu to izjanjavanje moe da se
zabelei i da bude osnova za dalja odluivanja

(2) mogunost da svaki pojedinac saopti svoj individualni stav u vezi neke za njega bitne stvari

(3) mogunost pojedinaca da se organizuju u politike grupe van politikih partija. Ova mogunost je
znaajna jer moe da ima posledicu:

promenu u nainu delovanja i organizovanja politike partije

promenu u nainima glasanja

ukidanje podele na one koji vladaju i one kojima se vlada uvoenjem razvijenijih oblika
neposredne demokratije

204. Promene u delovanju politikih stranaka

Politike stranke su hijerarhijski organizovani sistemi koji imaju za cilje da pridobiju to vie biraa.
Kada dobiju vlast, politike partije preuzimaju upravljanje dravom. Politike partije su organizovane
u cilju da se postigne to vea efikasnost. Zbog ovih karakteristika, politike partije su pre svega
orijentisane na pruanje informacija, a ne na primanje istih. Da bi pruale informacije, politike
partije se slue medijima, kao i razgovorima telefonom, sistematskim obilaenjem i razgovorom sa
stanovnicima pojedinih delova grada. Svi navedeni oblici su konstruisani sa istom idejom to
efikasnijim prezentovanjem ideja, stavova i programa partija.

Sa Internetom, politikim partijama se stvara mogunost da se stavovi graana bolje uju i tako uvrste
u stavove partije. Meutim, politike partije esto nisu spremne da prihvate ovakvu vrstu
komunikacije. A sa njima mogu mnogo:

(1) da omogue da svako vidi video snimke i promotivne materijale njihove partije

(2) obezbeivanje materijala na jeziku manjina

(3) mogunost boljeg informisanja graana o kandidatima iz razliitih izvora

(4) organizovanje elektronskih rasprava sa kandidatima

Poto ovakvi zahtevi jo uvek ne nailaze na konkretan odziv politikih parija, izvan politikih partija se
stvaraju odreene politike grupacije koje koriste Internet i preko njega aktivno uestvuju u politikom
ivotu.

Njih karakterie:

(1) mreni a ne hijerarhijski karakter organizacije

(2) nemaju lanstvo a uee se zasniva na slobodnoj volji pojedinca

(3) pristupanje grupi nije permanentno, moe biti povremeno

(4) nemaju rukovodstvo ali imaju koordinatore

(5) nemaju politike programe ali imaju prepoznatljive sisteme vrednosti

(6) ne koriste klasina sredstva propagande i informisanja ve se kroz medjusobno informisanje
udruuju i stvaraju zajednike platforme po odredjenim politikim pitanjima

(7) svoje aktivnosti zasnivaju na medjusobnoj komunikaciji

132. Mogue promene u nainu glasanja

U posrednoj demokratiji, glasanje i politiko organizovanje partija su dva osnovna elementa u
realizaciji politikog sistema. Tehnoloke promene su umnogome doprinele promeni u nainu
organizovanja politikih partija. Meutim, ono to je tee promeniti je nain glasanja. Uvoenje i
irenje Interneta moe da ima za posledicu:

(1) Lokalno glasanje preko Interneta - postepeno uvodjenje glasanja putem Interneta takvo reenje
moe da se primeni u lokalnim okvirima.

(2) Upotreba CMC i Interneta u glasanju na predsednikim i parlamentarnim izborima iskustvo
Indije 2004, Elektronsko glasanje 2004 u SAD, Izbori 2000 u SAD.

(3) Sve vee prisustvo stavova biraa u formulisanju finalnih predloga zakona.
(4) Uveavanje uticaja glasaa koji su protiv neke odluke mogunost da bolje iskazuju svoje
negativne stavove u vezi sa nekim predlogom ili zakonom.

(5) Alternativno brojanje glasova - izgradnja alternativnih oblika brojanja glasova koji e vie
voditi rauna o glasovima onih koji su neposredno zainteresovani za odluku ili zakon o kome se
glasa, kao i o onima koji su protiv neke odluke ili zakona.

(6) Nov tip narodne inicijative - stvaranje mogunosti prenoenja inicijative udruenih pojedinaca
Interneta za donoenje neke odluke ili zakona u politike institucije sistema.

5. Bezbednost i pouzdanost glasanja putem Interneta
85. Iskustva sa elektronskim glasanjem 2004. godine
86. Istraivaki rezultati vezani za izbore putem raunara

Izbori u Indiji 2004. godine glasanje se obavilo tako to su glasai na osnovu uputstva koje su
dobijali putam ekrana na maini vrili svoj izbor na osnovu prepoznatljivih slika koje su oznaavale
pojedine partije. Nakon izbora maine su prenoene u centar gde su dekodirane. Jednom uneti
rezultati nisu mogli biti naknadno menjani, to je spreilo manipulaciju.

Izbori u SAD 2004. godine u 28 od 51 drave u SAD se glasalo na elektronskim mainama za
glasanje. Maine su liile na bankomate. Maine za elektronsko glasanje su pobudile mnoga pitanja:
neproverljivost rezultata i njihova verodostojnost, softverske greke, obuka glasaa. Kako su se male
stranke snale, tj. dogovarale.

Nacionalna nauna fondacija SAD je decembra 2000. godine obavila istraivanje koje je ukazalo na 3
osnovna problema korienja raunara i Interneta:

(1) bezbednost postojee tehnologije ne mogu stoprocentno garantovati bezbednost. Treba
obezbediti potpunu sigurnost da svako glasa za sebe. Predlog je da se prvo uvedu maine za elektronsko
glasanje na sama biraka mesta, da bi se birai privikli na elektronsko glasanje, a tek onda na
prelaenje na glasanje preko Interneta.

(2) pouzdanost pre svega se odnosi na sposobnost korienja raunara i razumevanje celine procesa
komunicianjem preko Interneta, jer postoje ljudi koji ne znaju da koriste raunare, ime bi se ugrozilo
njihovo birako pravo

(3) drutvene posledice - oekuje se poveanje broja glasaa ali do kakvih e socijetalnih posledica
dovesti korienje raunara u glasanju, to je jo uvek nepoznato.

37. Doprinos smanjenju distanci izmeu onih koji vladaju i onih u ije ime se vlada

Internet u meri u kojoj se danas koristi u politikom ivotu ve ukazuje da se neki principi zatvorenosti,
hijerarhinosti i iskljuivosti politikih partija dovode pod znak pitanja. Razlog za to je pre svega
nezadovoljstvo ljudi uinkom institucija posredne demokratije. Graani ne trae samo vee uee u
odluivanju, ve i neposredan nadzor nad gradskim vlastima. Internet u tom vidu moe da doprinese
razvoju i praksi neposredne demokratije. To se ve pokazalo u sluaju Evropske komisije, Evropskog
saveta i Evropskog parlamenta koji su omoguili da 9% njihovih dokumenata bude dostupno na
Internetu, sem vojnih i diplomatskih poverljivih dokumenata.

Ako se uzme u obzir dosadanja praksa delovanja preko Interneta, razvijae se nastojanja da gradjani
budu u mogunosti:

(1) detaljniji uvid u odluke i zakone - da se detaljnije upoznaju sa predlozima zakona i odluka, pre
svega, na lokalnom i gradskom nivou

(2) neposredno iznoenje miljenja - da neposredno iznose svoja miljenja o pojedinim predlozima
zakona i odluka politikim partijama i institucijama

(3) uticaj masovnou uea - da masovnou svoga uea sve vie i neposrednije utiu na javno
mnjenje i na institucije politikog sistema

(4) nadgledanje realizacije odluka i zakona - da budu u poziciji da direktnom komunikacijom sa
odgovarajuim institucijama, na osnovu javno objavljenih dokumenata, prate realizaciju donetih
zakona i odluka

(5) novi oblik narodne inicijative - da budu u poziciji da svojim predlozima utiu na pokretanje
zakonskih i drugih inicijativa i da neposredno prate razloge za njihovo odbijanje ili usvajanje

(6) razvijanje kulture neposredne demokratije - da se razvije kultura i navika neposrednog
kontaktiranja sa individualnim gradjaninom i usvajanje njegovih stavova

187. Politiko delovanje Internetom

Primeri koji e biti objanjeni potiu iz prakse politikog ivota SAD. Oni ukazuju na mogunost i
budui razvoj politikog delovanja Internetom.

Delovanje politikih partija preko Interneta.
Korienje Interneta u izborima.
Politike grupe na Internetu.

87. Izgled i karakteristike sajtova politikih partija
24. Delovanje politikih pratija preko Interneta
273. WWW i sajtovi politikih stranaka

Skoro sve vaije politike partije imaju svoju stranicu na Internetu. Na toj stranici se, po pravilu,
nalaze osnovne informacije o partiji. Internet stranica mora da bude atraktivna i da na prepoznatljiv
nain prezentuje politiku partiju. Tehnika ugraivanja omoguava posetiocu da sa sajta dobije
informacije o rukovodstvu, programskim opredeljenjima, kao i da dobije informacije o stavovima parije
o aktuelnim pitanjima.

Ukljuivanjem Interneta u rad partije, menja se i njen karakter. Od organizacije koja se prevashodno
orijentisala kao davanju informacija, politike partije e sve vie omoguavati rasprave i diskusije
posetilaca sajta sa predatavnicima partije, ime e obezbediti dvosmernu komunikaciju. Prva faza e
se ogledati u sluanju saveta u cilju popravljanja rada i delovanja politikih parija. Partije koje budu
sposobne da podnesu kritike prispele na sajt, odnosno da iz njih izvuku: (1) komunikativnu obnovu
dvosmerna komunikacija (2) politiku i ideoloko-vrednosnu regeneraciju (3) organizacionu reformu e
biti partije koje e najaviti nove oblike politikog delovanja u narasloj ulozi Interneta.

Organizaciona reforma se svodi na napore politike partije da strukturu, koja se do sada sastojala iz (1)
prezentacije stavova, informacija o partiji i njenim lanovima (2) to duem zadravanjem posetilaca
na stranici (3) stvaranja dvosmerne komunikacije, produbi sledeim elementima:

(1) profiliranje stanice tako da odgvara interesu razliitih socijalnih grupa za koje partija smatra
da su za nju vane

(2) zadovoljavanje lokalnih politikih potreba graana

(3) mogunost direktnog kontakta posetilaca sa odgovarajuim lanom rukovodstva

(4) ostvarivanje kontakta putem slike i zvuka u realnom vremenu

113. Korienje Interneta u izborima
251. Tradicionalna politika i Internet

Tradicionalan pristup politikih partija podrazumeva jednosmernu komunikaciju izmeu politikih
partija i graana. Razvojem novih tehnologija i konano Interneta, ovaj tradicionalni obrazac se menja
i tei se otvorenoj komunikaciji.

Republikanska partija je prva poela da koristi Internet u izborima za predsednika SAD 1996. godine.
Ona je pored stranice koju je uvela, preko koje je bilo mogue dobiti potrebne informacije u partiji
uvela dva noviteta:

(1) omoguila je da posetioci sajta iskazuju svoje miljenje ovo je bio veoma rizian potez, koji je
se zavrio uspehom bilo je daleko manje kritika nego to su oekivali.

(2) omoguila je da se moe direktno prei na sajt konkurentske Demokratske partije ime su
omoguili posetiocima da uporede programe.

Partije kao institucije koje traju ve dugo nee tako lako prihvatiti korienje Interneta kao
dvosmernog kanala prenosa informacija. Postavljanje pitanja i chat sa rukovodiocima partije nije neto
to e se desiti sutra. Naravno, do toga e doi, ali postoji niz tekoa. Prev sveda, za razliku od
novinara gde posetilac eli dodatnu informaciju o neemu o emu je ve bilo govora, graanin moe da
ima sasvim nepredvidiva pitanja. Drugo, graanin po pravilu eli da obrazloi svoj stav to
pretpostavlja raspravu.

Postoji jo jedna upotreba Interneta u politikom ivotu a to je Internet kao novi medij za stvaranje
koalicija, ali koalicija koje e organizovati birai a ne politike partije.

184. Politike grupe na Internetu
255. Udruivanje grupa na Internetu
40. Ekstremna desnica na Internetu

Politike grupe koje se formiraju na Internetu po pravilu nastaju kada neki pojedinac iskoristi Internet
da motivie druge pojedince koji su zainteresovani za isto pitanje da zajedniki deluju. Ako je pitanje
aktuelno, stvara se grupa korespodenata koja zajedniki odluuje kako e delovati. Svi koji podravaju
ideju piu dalja pisma, obavetavaju svoje poslanike, lokalne i regionalne medije i nastoje da od toga
naprave temu koja e se probiti do kljunih medija. to se vie ljudi ukljui u kampanju, sve je vea
verovatnoa da e zauzeti stav biti prihvaen. Veliki deo demonstracija koje se organizuju kao globalni
odgovor na globalne probleme je, pre svega, posledica korienja Interneta, mobilne telefonije i drugih
savremenih elektronskih sredstava za organizovanje, povezivanje i realizaciju ovih skupova. Razvoj
Interneta i tendencija sniavanja svih vrsta barijera za pristup Internetu stvaraju pogodne uslove za
stvaranje i delovanje razliitih politikih grupa koje putem Interneta ele da deluju lokalno i/ili
globalno.

Pored podsticaja da se doe do razvoja novih oblika posredne i neposredne demokratije, dva su
tehnoloka momenta doprinela irenju grupa koje se bave politikom na Internetu:

(1) razvoj softvera koji su omoguili stvaranje Svetske mree razvojem besplatnog softvera je
omogueno da se sa vrlo malo strunog znanja moe koristiti WWW. To je doprinelo da se veliki
broj ljudi bez veih problema ukljui u politiko delovanje preko mree

(2) razvoj maina za pretragu svaki pojedinac lake moe da doe do informacija koje su mu
potrebne, kao i do sajtova politikih organizacija ili partija koje ga interesuju

Grupe koje deluju preko Interneta, po pravilu:

(1) zastupaju stavove i opredeljenja koji se ne mogu probiti u veliku politiku

(2) imaju vrednosne sudove koji su radikalniji

(3) najvei broj tih grupa je po svojoj orijentaciji levo usmeren

Delovanje politikih grupa se u SAD i zemljama EU se danas realizuje preko razvijenih mrea koje
okupljaju znatan veliki broj korisnika. U SAD postoje dva sajta za politiko okupljanje: Conservative
Link i Turn Left. Vrlo je popularan i sajt Instituta za globalnu komunikaciju on forsira najaktuelnije
teme, te ima 5 podmrea MirNet, EcoNet, RadNet, SukobNet i enaNet.

Sajtovi levo i desno orijentisanih partija se razlikuju:

desno orijentisani aktivisti konzervativnih partija su po pravilu skoncentrisani na teme i probleme
koji su bitni pripadnicima njihove politike orijentacije - to su teme vezane za negiranje levih i
liberalnih stavova, za poreze, oporezivanje i lokalna pitanja. Na njima se retko raspravlja o temama
koje prezilaze granice sopstvene drave. Oni sarauju sa relativno malim brojem sajtova. Njih
karakterie upornost i doslednost.

levo orijentisani sajtovi levice se prevashodno bave pitanjima od opteg interesa za promene
politikog delovanja, za demokratizaciju, za prava o poloaj zaposlenih, mladih, ena i sl. S obzirom da
se bave globalnim problemima, sajtovi levice su povezani sa velikim brojem drugih izvora informacija.
Aktivisti levice nisu neumoljivo umorni u nametalju sopstvenih stavova, oni preispitiju svoje stavove i
otvoreni su za nova pitanja i probleme. Ovaj globalni pristup daje prednost levici utoliko to vie
odgovaraju zahtevima savremenog drutva.

104. Koje politike vrednosti favorizuje Internet?

elja za unapreenjem oblika neposredne i posredne demokratije, kao i iznalaenje novih softverskih
reenja i nastanak sofisticiranih maina za pretraivanje dovodi do poveavanja znaaja Interneta.
Uticaj Interneta se pokazuje i u domenu politike, jer omoguava stvaranje politikih organizacija na
Internetu, u kojima se okupljaju politiki istomiljenici i zajedno deluju. To nije sluajno, jer Internet
koji je organizovan mreno, a ne hijerarhijski (za razliku od ostatka politikog ivota), favorizuje
vrednosti koje su pogodne za stvaranje ovakvih organizacija.
Te vrednosti su:

(1) ravnopravnost sa stanovita kontakta i uticaja

(2) jednakost sa stanovita prisustva i uea

(3) brzo reagovanje sa stanovita online veza

(4) aktuelnost sa stanovita mogunosti svakog da pokrene bilo koju temu bez obzira na to ta o njoj
zvanine institucije politikog sistema mislile

(5) sloboda izbora aktivnosti, teme i oblasti participacije

(6) masovnost sa stanovita obuhvatnosti

(7) individualnost - sa stanovita odnosa svakog uesnika

(8) kolektivnost sa stanovita slobodnog udruivanja u grupacije koje imaju istovetne ciljeve,
socijalne sadraje i vrednosna opredeljenja

73. Internet novo trite

Bitan doprinos razvoju Interneta dala je trgovina. Interesi trgovaca i svih onih koji su teili da poveaju
promet dobara, ideja i novca su uticali na brzo irenje Interneta. Ti interesi su dali potrebnu
materijalnu podlogu da Internet ne bude samo faktor uticaja u domenu zabave i zadovoljenja
individualnih potreba za informacijama, politikom i kulturom, ve i da on bude zadovoljenje interesa
onih koji poseduju sredstva da se mrea razvija.

Brz razvoj Interneta podstakli su:

(1) oni koji su eleli da informacije o svojoj robi i uslugama prue to veem broju ljudi oni su svojim
novanim i drugim doprinosima podstakli brzi, skoro eksponencijalni razvoj Interneta u prvim godinama
njegovog naglog irenja

(2) oni kojima su te informacija bile potreba oni su svojim interesovanjem stvorili rastue trite
informacija

finansiranje Interneta posle 1981. godine - kada je ministarstvo odbrane SAD 1981. godine
prestalo da finansira razvoj mree, a Internet postao javna svojina, obrazovne strukture u SAD su
preuzele na sebe poslove razvoja mree i unapredjenja hardverskih i softverskih tehnologija. Tek
krajem osamdesetih i devedesetih sektor trgovine ispoljava svoje interesovanje za potencijale
Interneta polako se shvata potencijalni znaaj Interneta u domenu trgovine, organizacije proizvodnje
i upravljanja preduzeima. Meutim, u to vreme relativno sloena procedura konekcije i veoma skupa
softverska tehnologija je svodila korisnike Interneta na malu i nedovoljno uticajnu grupu ljudi i
institucija.

Pojava Internet Explorera - Netscape je prvi tritu ponudio prijateljski raspoloena softverska
reenja za pristup Internetu ali po ceni od oko 1.000 dolara, ime je Internet ostao rezervisan samo za
malu grupu ljudi. Kada je Microsoft 1995 1996. godine na trite uz Windows operativni sistem pustio
kao besplatni paket Internet Explorer, poela je, u stvari, istorija Interneta. Ovakav potez je Internet
uinio sredstvom masovne upotrebe. U to vreme dolazi i do snienja cena hardvera. Jedine trokove
koje je trebalo podmiriti su bili trokovi provajdera i trokovi telefonskih razgovora.

Razvoj upotrebe mree ovakav sled dogaaja je imao podsticajne posledice, ne samo za trgovce,
ve pre svega na pojedince koji su eleli da se ukljue na mreu radi svojih potreba. Za svega par
godina razvoj upotrebe mree u ekonomske svrhe proao je kroz etiri faze:

(1) prezentacija preduzea
(2) prodaja
(3) strateki pravci razvoja
(4) procesi integracije

196. Prezentacija preduzea na Internetu

U prvoj fazi najvei broj preduzea koristio je Internet da bi buduim kupcima dao informacije o sebi i
svojim proizvodima. U poetku, prezentacije su pruale informacije o prozvodu sliku i tehniki opis
robe, uz kontakt adresu i telefon preduzea. Posetiocima je bila na raspolaganju i email adresa
preduzea preko koji su mogli da postave dodatna pitanja o robi, njenom kvalitetu, vremenu isporuke,
itd. Ubrzo nakon toga, na sajtovima je uvedena mogunost naruivanja i kupovine tih stvari preko
Interneta.

Pa bi se obezbedio dobar pristup informacijama i na taj nain adekvatno reklamiralo preduzee
potrebno je:

multimedijalna prezentacija nova tehnolola dostignua omoguavaju da se u web prezentacije
preduzea ukljui, osvim teksta i slike dodatni sadraji muzika, kratki filmovi, simulacije i animacije
koje omoguavaju da se proizvodi vide u svim svojim aspektima i da se pokau i naini korienja.

online katalozi

email kontakt sa kupcima treba nai meru, informisati kupce prema njihovim preferencijama, ne
treba ih pretrpavati emailovima jer to moe biti samo kontraproduktivno

konkurencija obezbediti kupcima da vide i konkurentske proizvode, time to emo na sajtu
preduzea ugratiti linkove do drugih preduzea koja se bave slinom delatnou

Budunost prezentacije proizvoda preko Interneta - dalji razvoj prezentacije proizvoda i usluga
e ii, sa jedne strane, ka tome da se proizvodi i usluge sve vie prilagode individualnim potrebama i
ukusima, a sa druge, ka tome da se za budueg korisnika stvore uslovi uvida koji e biti priblini onima
koji se realizuju u realnim uslovima. Ve sada se uz posebne dodatke i tehnologiju u virtuelnom
prostoru mogu prenositi i mirisi i ostvariti delimian oseaj dodira predmeta koji se posmatraju u
virtuelnom prostoru propagande preko Interneta.




202. Prodaja putem Interneta

U prvoj fazi najvei broj preduzea koristio je Internet da bi buduim kupcima dao informacije o sebi i
svojim proizvodima. Ubrzo nakon toga, na sajtovima je uvedena mogunost naruivanja i kupovine tih
stvari preko Interneta.

Procedura naruivanja - narudbine se obavljaju u nekoliko klikova miem. Kada kupac ode do
svoje virtuelne korpe i izrazi elju da kupi proizvode iz te korpe, prvo to e od njega biti traeno je da
upie neke svoje osnovne podatke email, ime, adresa kao i broj kreditne kartice preko koje e platiti.
Sledei stupanj je odreivanje naina slanja normalnom i avionskom potom ili DHLom. Nakon provere
da li je kartica validna, kupcu se potvruje prijem narudbine i mailom se kupcu alje raun i potvrdu
da je izvrena uplata za naruenu robu.

Avanzovanje kataloke prodaje - ovakav nain prodaje predstavlja, na neki nain, nastavak
kataloke prodaje koja je u SAD i u nekim evropskim zemljama bila prilino razvijena. Znaajna
novost u odnosu na kataloku prodaju je u tome da se preko Interneta kupac moe detaljnije i bolje
informisati. Razvile su se nove tehnologije trodimenzionalnog ili interaktivnog prikazivanja, koje
omoguavaju kupcu da dobije detaljniju sliku onoga to kupuje, da u okviru nekog prozvoda vidi neke
njegove delove, da uvelia pojedine detalje, promeni boju i sl. Ove nove tehnologije su veoma bitne
jer se preko Interneta kupuje skoro sve.

Nova faza prodaje preko Interneta nova faza razvoja prodaje putem Interneta ima za cilj
poveanje informisanosti kupaca i olakavanje same kupovine. Ona se ogleda u tome to se kupcu
prezentira ne samo odredjena roba ve virtuelna radnja ili virtuelni izlobeni salon. Koristei
tehnologiju slini onoj koja se koristi u igricama, a koja je bazirana na simulaciji, prodavac moe da
obezbedi dve stvari:

(1) Stvaranje oseaja virtuelne prodavnice psiholoki, kupac se stavlja u stanje na koje je
navikao i koje mu nije strano, za razliku od biranja putem slika.

(2) Putem animacije, posebno ako se radi o skupocenoj robi, prodavac kupcu omoguava detaljnije
razgledanje poeljnog proizvoda proizvod se moe pogledati iz razliitih uglova, mogu se
demonstrirati neke njegove osobine.

Prodaja putem Interneta se usavrava svakog dana u cilju prilagoavanja potrebama kupaca. Kompanije
su svesne da kupci imaju odreeni strah od kupovine preko Interneta, pre svega zato to je potrebno da
prue informacije o sebi. Cilj kompanije jeste da stvore oseaj meusobnog poverenja izmeu kupaca i
kompanije. One to ine primenom tehnologija u cilju to bolje prezentacija proizvoda kupac stie
utisak da nee biti prevaren ako moe da dobije raznovrsne informacije o proizvodu. Takoe, u okviru
sajta se primenjuju principi sigurnosti i tajnosti (https) koji omoguavaju potpuno siguran transfer
podataka od kupca do prodavca.
Dalji razvoj prodaje putem Interneta podrazumeva izmenu arhitekture klasinog trita i stvaranje
arhitekture e-trita, kroz sledee stvari:

(1) Stvaranje takvog nivoa sistemske integracije da je mogue da preduzee funkcionie na takvom
tritu misli se na etvrti nivo razvoja IS u preduzeu na povezivanje preduzea sa drugim
preduzeima. Takoe, to podrazumeva da Intranet i Internet postanu osnova komunikacije u preduzeu
i izmeu preduzea.

(2) Stvaranje mogunosti da kupac namee svoje potrebe i svoj ukus

(3) Privikavanje kupaca na elektronsku trgovinu

107. Komercijalni potencijali Interneta

E-trite ne utie samo na procese prodaje ve i na procese proizvodnje i na karakter potronje.

Uticaj na proizvodnju - podaci koji se dobijaju prilikom realizacije prodaje preko Interneta se
sakupljaju, analiziraju i koriste za programiranje budue proizvodnje. Svaka kupovina na Internetu je
praena posebnom zabelekom, koja sadri email adresu kupca, ta je sve traio na sajtu, za ta se
sve opredelio. Na osnovu tih informacija, prodavac moe da uzvrati kupcu putem mail po sistemu one
to one tj. prilagoavanjem svojih proizvoda potrebama i eljama svojih kupaca.

Uticaj na potronju - Internet trgovina otvara nove mogunosti za prodaju. Ona se ogleda u
stvaranju nove ponude proizvoda, iri asortiman i prilagodjava se potrebama potroaa. Najvei domen
nove potronje je, pre svega, stvaranje novih digitalnih proizvoda.

236. ta je digitalni proizvod?
269. Vrste digitalnih proizvoda

Digitalni proizvod je sve ono to moe da se poalje i primi putem Interneta.

Informacija kao digitalni proizvod - Informacije su primarna roba koja se prodaje putem
Interneta. Informacina dobra mogu da poprime veoma razliite oblike i sadraje tako se preko
Interneta mogu prodavati knjige, asopisi, novine, fotografije, mape, grafike i tome slino. Oni mogu
da se prodaju kao robe, tako to se nakon narudbine dostavljaju potom kupcu, ili kao digitalni
proizvod, dostavom putem Interneta.

Digitalizovani proizvodi postoji niz digitalizovanih proizvoda koje kupac direktno nabavlja putem
Interneta to su pre svega podaci koji su vezani za baze podataka (dolasci i polasci, kursna lista),
raunarski softveri koji mogu biti besplatni ili se naplaivati, kompjuterske igre, multimedijalni
proizvodi kao to je muzika, filovi, televizijske serije i programi, radio programi i tome slino.

Usluge veliki deo proizvoda koji se prodaju putem Interneta spadaju u domen usluga: kupovanje
karata, aranmana za putovanja, razliita uputstva i saveti, slanje estitiki

Komunikacija poslovna i privatna, ali i sa dravnim organima dobijanje socijalnog osiguranja,
popunjavanje razliitih zahteva, obavetavanje o pravima i dunostima, nabavljanje odreenih
dokumenata


110. Konkurencija na e-tritu

Kako e se konkurencija iskazivati na e tritu tek ostaje da se vidi. Za sada se mogu konstatovati
sledee tri stvari:

(1) veliina preduzea nije kljuna prednost nekog preduzea. Brzina reakcija i sposobnost obrade
podataka je krucijelna vrednost preduzea

(2) geografska ogranienost kupac vie nije ogranien geografskim prostorom. Postoji mogunost da
se prodavac pronae bilo gde sa najpovoljnijim cenama i uslovima stvara se globalna konkurencija i
trite.

(3) idealna konkurencija postoji idealno konkurentsko trite jer je spremnost kupca da na takvom
tritu da plati cenu proizvoda jednaka marginalnim trokovima proizvodnje date robe. U realnosti ovo
tree se ne deava jer se pristupom jedan na jedan cena moe menjati shodno potrebama, ukusima i
eljama kupca.

Od razvoja e-trita mnogi oekuju da e doprineti jaanju uloge kupaca. Meutim, poveanje moi
kupaca, na osnovu pristupa informacijama na Internetu, u velikoj meri je umanjena velikim i veoma
specifikovanim klasterima informacija koje proizvodjai i prodavaci imaju o posebnim grupama kupaca
kao i o pojedinanom kupcu. Te informacije im omoguavaju da diktiraju cene shodno svojim
potrebama, prilagoavajui ih kupovnim mogunostima.

242. Strateki pravci razvoja e trita

Sukob novih i starih znanja - kada se radi o stratekim promenama koje sa sobom donosi e-trite
onda se kao prvo pitanje postavlja mogu li se za razumevanje e-trita primenjivati razvijene i
primenjivane standardne ekonomske analize. Uglavnom se dolazi do zakljuka da treba stvoriti nove,
radikalno izmenjene pristupe znanjima i analizama vezanim za e-trite. Sve vie se radi na stvaranju
novih analitikih orua koja e biti primenljiva na e-trite, a sa stanovita trinih ekonomskih znanja
i perpektiva.

Reorganizacija preduzea ekonomija trita da su kontakti kupca i prodavca neogranieni i da
zavise od ponude i tranje. Da bi se to postiglo na e tritu, potrebno je izvriti reorganizaciju
preduzea tako da ona preu sa hijerarhijske na mrenu strukturu. Jedan od naina da se to uradi je
kopiranjem modela virtuelne zajednice. Virtuelna zajednica je zajednica onih koji dele zajednike
interese, ali ne dele zajedniki prostor. Tako gledano, reformisano e trite bi predstavljalo sistem
kupaca, prodavaca i proizvoaa, marketing agencija tj. svih onih koji se bave kupovinom i prodajom.
Sa ovakvom organizacijom, kupci e upotrebom pisani rei moi da utiu na proizvoae i prodavce i da
im nameu svoje opredeljenja i to na vie naina:

(1) Ako su preduzea koja se bave istom delatnou objedinjena na jednom mestu, kupci e imati
mogunost komparacije svih proizvoda, njihovog kvaliteta i cena

(2) Kupci e svojim zahtevima uticati na asortiman i cene robe

(3) Meutim, da bi ovo bilo izvodljivo, potrebno je da se stvori ta virtuelna zajednica tj. da se pojavi
odreena masa kupaca koja e provui dovoljan broj zainteresovanih preduzea da putem nje deluju.
Dalji razvoj prodaje putem Interneta podrazumeva izmenu arhitekture klasinog trita i stvaranje
arhitekture e-trita, kroz sledee stvari:

(1) Stvaranje takvog nivoa sistemske integracije da je mogue da preduzee funkcionie na takvom
tritu misli se na etvrti nivo razvoja IS u preduzeu na povezivanje preduzea sa drugim
preduzeima. Takoe, to podrazumeva da Intranet i Internet postanu osnova komunikacije u preduzeu
i izmeu preduzea.

(2) Stvaranje mogunosti da kupac namee svoje potrebe i svoj ukus.

(3) Privikavanje kupaca na elektronsku trgovinu.

25. Deset pravila razvoja budue ekonomije

Kevin Keli smatra da postoji 10 pravila koja e odrediti budunost nove ekonomije (i drutva):

(1) prihvatiti zajednitvo s obzirom na prelazak na mreno organizovanu strukturu u odnosu na
hijerarhijsku strukturu, vlast i mo bei iz centra i postaje disperzivana. Kompetitivna prednost pripada
onima koji su sposobni da naue da koriste decentralizovane take kontrole.

(2) uveana sinergetinost poto se veze izmeu ljudi i stvari multiplikuju i sabiraju po svom efektu,
inicijalni uspesi ne stvaraju negativnu ve pozitivnu povratnu spregu.

(3) izobilje umesto oskudice proizvodne tehnologije omoguavaju stvaranje velikog broja proizovda
nova vrednost se stvara izobiljem, a ne oskudicom proizvoda, ime se tradicionalni poslovni pristup
postavlja naglavake.

(4) prati besplatno pratei ono to je besplatno, ono to manje kota, a dobre stvari sve manje
kotaju, dolazi neizbeno do pada cena i jedina istinita oskudica koja opstaje je ljudska panje.

(5) nahrani prvo Mreu primarni zadatak firme je da pomeri svoj interes od maksimiziranja
vrednosti sopsvene firme ka maksimiziranju vrednosti mree. Ukoliko mrea ne opstaje, ne opstaje ni
preduzee.

(6) ne smete stalno biti na vrhu kako inovacije napreduju, oni koji su najbolji brzo zaostaju,
postaju zastareli i nesposobni da se oslobode svojih navika i tehnologija. Zbog toga uvek treba biti u
naponu razvoja, ali ne i na vrhu razvoja.

(7) umesto mesta, prostor odreeno mesto se sada zamenjuje velikim brojem interakcija sa svima,
svaim, svuda i u svako vreme.

(8) nema harmonije, postoji samo kretanje turbulencija i nestabilnost postaju sastavni deo biznisa.
Jedini naini opstanka privrede je inovacija

(9) meko umesto tvrdog industrijsko drutvo je proizvodilo tvrde proizvode, savremeno drutvo
proizvodi meke programe, informacije, itd. Razvijaju se meke relacije svih vrsta

(10) pruanje ansi mora da zameni efikasnost bogatstva se stvaraju obuavanjem maina da budu
to efikasnije.

Transproduktivno drutvo, drutvo koje vezuje ljude, stvara komunikacije, insistira na ljudskim
kreativnim resursima, insistira na mrenom karakteru organizacije jeste veliki izazov koji ve danas
pokazuje znaajne rezultate. ovek postaje ravnopravno bie sa svim drugim ljudima i zajedno sa
njima, koristei svoje kreativne moi zadovoljava svoje potrebe, a ne zadovoljava potrebe maina,
institucija, vlasti i iz industrijskog drutva nastalih okamenjenih struktura i vrednosti. Svaki kupac ima
mogunost da u okviru dosta velikih unapred datih mogunosti sam projektuje proizvod koji eli da
kupi.


75. Internet i kultura

Sve su vee rasprave o tome da li Internet i WWW predstavlja ne samo novi kulturni fenomen, ve
oznaava nastanak nove kulture i novih civilizacijskih parametara. Neosporno je da Internet doprinosi
bitnim promenama u domenu politike, ekonomije, vrednosnih sistema. Imajui pri tome u vidu
univerzalnost korienja Interneta, mogunost njegovih kros kulturnih veza, potrebu i mogunost
saradnje ljudi koji pripadaju raznim vrednosnim sisitemima, nije ni udo to se Internetu poklanja sve
vie znaaja. Multimedijalnost, tendencija da se u domenu veoma razliitih interesovanja umeu i
koriste naini izraavanja i komuniciranja, kao osobina Interneta, pogotovo doprinosti menjanju
kulturnih obrazaca. Uticaji su brojni, a ovde e biti izvojeni neki:

(1) Internet mogunosti nove civilizacije
(2) Internet i religija
(3) Ostale aktivnosti na Internetu seks, nacistiki i fatistiki sadraji, sport, tendencija zatvaranja
Interneta uvoenjem pretplate na neke sadraje


82. Internet mogunosti novih oblika civilizacije
76. Internet i lice budunosti

Glavna dilema koja se postavlja sa civilizacijskog stanovita je sukob izmedju slobodnih demokratski
organizovanih virtuelnih zajednica i neke vrste Orvelovskog sveta.

E-kultura i virtuelne zajednice E kultura se odnosi na nove vrste kulturnih vrednosti koje se
stvaraju upotrebom Interneta. To se pre svega odnosi na mogunosti transkulturnih kontakta i
negiranje hijerarhijski strukturisanih vrednosti. Ljudi se meusobom povezuju iz najrazliitijih razloga,
i u realnim i u virtuelnim zajednicama. Virtuelna zajednica je pritom daleko demokratskija i ljudskija i
zasnovana na ravnopravnosti, slobodnom izboru i zajednitvu, a ne na razliitim prinudama kao u
realnim zajednicama.

pitanje privatnosti i bezbednosti u virtuelnim zajednicama bitan strah kojeg stvaranje
virtuelnih zajednica nosi sa sobom nosi jeste verovatnoa zainteresovanosti velikih preduzea,
zvaninih institucija drutva, pa i same drave da posreduje u uspostvaljanju i radu takvih virtuelnih
zajednica. Svi koji se umreavaju su izloeni mogunosti da neko prati njihovu razmenu poruka nikada
nije postojala takva mogunost pijuniranja i kontrole kakva se javlja se Internetom.

kontrakultura mladi su veoma privreni NIT, tako da je virtuelna zajednica mladih ono to se
najlake upostavlja. U okviru takve virtuelne zajednice, mladi imaju priliku da stvore sasvim drugaije
kulturne standarde i sisteme vrednosti od onih koje su do sada bile dominantne. To stvara osnovu
sukoba izmeu pripadnih realnih i virtuelnih zajednica. Za sada su grupe koje stvaraju alternativne
kulturne obrasce izolovani delovi mree. Meutim, njihov uticaj e rasti i realna zajednica nee moi
da ih zanemaruje. Zbog toga, u nekom trenutku e doi do potrebe za prekomponovanjem sistema
vrednosti i kulturnih obrazaca.

kako profitirati u virtuelnim zajednicama - Podrku razvoju virtuelnih zajednica, ne samo u
domenu kulture ve i u svim ostalim domenima, dae biznis. Poslovna, biznis zajednica e nalaziti svoj
interes u masovnosti i stabilnosti lanstva tih virtuelnih zajednica ali i u odredjenosti i unapred
deklarisanim vrednostima i eljama koje e biti istovetne ili priblino iste za sve lanove date virtuelne
zajednice.


13. ip u svakom predmetu

Novi pravac u razvoju CMC se sastoji u nastojanju da se povea komunikacija raunara sa raunarima,
maina sa mainama. Veze koje ovek uspostavlja sa mainama su esto veoma spore zbog ogranienih
komunikacionih sposobnosti samog oveka. Nastojanje da se uspostave bre i veoma efikasne veze
izmeu maine i maine ve danas stvara nesluene mogunosti promene ponaanja i ivota ljudi. CMC
veze izmedju maina se sastoje u tome da se automatizuje razmena informacija medju mainama i na
taj nain povea efikasnost niza ve primenjenih i iroko rasprostranjenih tehnologija.

ipovi se nalaze svuda: u kolima, u kuama, BlueTooth tehnologija, nema granica...neeeema granica.
Mnogi tvrde da je samo mata granica budue upotrebe ipova i njihove direktne komunikacije. Pria o
Kinezima i program upoznavanja. Pitanje kontrole rada ipova u svakom predmetu postae jedno od
najvanijih pitanja u narednim godinama. Internet i privatnost.


80. Internet i privatnost

Sve vea prisutnost ipova i CMC omoguava bolje veze meu ljudima i mainama, olakava realizaciju
itavog niza poslova i u velikoj meri menja okruenje u kome ovek danas ivi smanjuje daljine,
poveava brzinu dobijanja informacija, poveava broj ljudi i stvari koje s mogu obaviti u istom
trenutku. Sve vea upotreba tehnologija otvara pitanje privatnosti.

Da bi se beneficije novih tehnologija koristile, one moraju biti umreene i moraju imati mogunost
dvosmerne veze. im postoji dvosmerna veza, onda postoji i: (1) mogunost odreivanja poloaja
korisnika te tehnologije tj. mogunost praenja njegovog kretanja (2) mogunost praenja u vremenu
tj. utvrivanje prethodnih aktivnosti (3) mogunost pravljenja analiza i uticanje na kasnije dogaaje.

Primeri: ipovi u kolima u cilju praenja kola radi sigurnosti ili korienja GPS tehnologije, svaki
mobilni telefon je pod kontrolom operatera, koji uvek moe da utvrdi njegov poloaj, bez obzira gde se
on nalazio, korienje raunara i Cookies koji spopadaju sa svakog sajta i druge vrste advera.

Privatnost se odnosi na pravo pojedinca da niko bez njegove dozvole i izvan zakonskih odredbi ne moe
da koristi informacije vezane za njegove aktivnosti i ivot. Pitanje privatnosti i bezbednosti korisnika
Interenta postaje jedno od kljunih civilizacijskih pitanja jer nikada do sada nije postojala takva
mogunost pijuniranja i kontrolisanja kakva se javlja sa Internetom. Drava, poslodavci i drugi koji su
zainteresovani za kontrolu zalau se za vea zakonska ovlaenja u domenu kontrole ali takve
tendencije bi ograniile i onemoguile dalji razvoj dvosmerne veze koja predstavlja samu sutinu
komunikacije.



74. Internet i kriminal

Kao i svaka nova tehnologija, raunarstvo i njegovo umreavanje u Internet podstie matu pojedinaca
da te nove tehnologije koristi za kriminalne ciljeve. S obzirom na specifinosti Interneta, mogui oblici
kriminaliteta su brojni od krae novca (upad na raune, kraa kartica), preko falsifikovanja novca,
dokumenata i informacija, do preuzimanje identiteta, stvaranja lanih identiteta, zloupotreba e-maila
u politike svrhe idejama nema kraja.

Najvea zlupotreba se svakako vri preuzimanjem identiteta i stvaranjem lanih identiteta. To u velikoj
meri uveava nesigurnost u komercijalnim poslovanjima preko Interneta, ali i na svaku drugu vrstu
komunikacije izmeu korisnika Interneta (deca i pedofili, npr). Uvoenjem elektronskih potpisa, tj.
malih ifrovanih poruka, pokuava se da se taj problem rei.

Rad na problemima onemoguavanja kriminala e medjutim trajati isto toliko dugo koliko i budui
razvoj Interneta i CMC. Nove tehnologije uvek donose nove probleme. Oglasne table i njihova
zloupotreba da li je to prava dvosmerna komunikacija.



221. Religija i Internet

Na Internetu su zastupljene skoro sve velike svetske religije kao i niz sekti. Da bi obezbedili poseenost
svojih sajtova svi oni su morali da:

(1) obue svoje vernike za korienje Interneta
(2) pokau svojim lanovima najjeftiniji nain da Internet koriste
(3) da ubede svoje lanove da je Internet bez obzira na svoju savremenost tehnologija sasvim u skladu
sa religijskim dogmama.

Na Internetu se raspravlja o veoma razliitim temama vezanim za duhovnost i religiju a ti sajtovi su
veoma poseeni.