Prof.

Dr Miroslav Radovanović

INŽENJERSKE METODE
MODELIRANJE
 ŠTA JE MODEL?

B.R. Jorgenson, Boing: Model je strukturisano predstavljanje

fizičkih objekata, procesa ili sistema koji pomaže organizovanju,
objašnjenju i ujedinjenju znanja.

Model sadrži sistem pravila, podataka i mehanizma zaključivanja

predstavljenih u obliku logičkog opisa procesa i njegovih stanja ili
interaktivnog ponašanja.

Model olakšava analizu, eksperimente, simulaciju i razumevanje

stvarnosti ili problema.
MODEL I REALAN SISTEM
 CILJ MODELIRANJA

- Upotrebiti model umesto realnog sistema radi

simulacije ponašanja sistema pri određenim uslovima.
- Izbegava se opasnost eksperimenta nad realnim
sistemom.
- Analiza dobijenih rezultata treba da obezbedi
efikasnije upravljanje realnim sistemom.
- Ne treba da reprodukuje stvarnost u potpunosti.
- Treba da iskaže (formalno opiše) deo strukture ili
ponašanje realnog sistema.
 OBJEKAT MODELIRANJA

Objekti modeliranja mogu biti:

- Proizvodni pogoni
- Banke, pošte, samousluge
- Distributivne mreže (transport materijala)
- Distribucija vode, struje, gasa
- Službe za hitne intervencije
- Računarski sistemi
- Saobaćajni sistemi (raskrsnice, luke,...)
- Fabrike
- Restorani brze hrane
- ...
 REALAN PROCES

Karakteristike realnog procesa:

- Uređen i međuzavisan skup komponenti koje
formiraju celinu i deluju zajednički da bi ostvarili cilj ili
funkciju.
- Predstavlja izvor podataka potrebnih za
formiranje modela.
- Ponašanje je bitno ako se može zabeležiti.
 MODEL

- Model je rezultat modeliranja.

- Model je apstrakcija realnosti –uprošćenje,
idealizacija.
- U jednom delu realnosti model je relevantan.
- Ne može da obuhati sve aspekte.
- Sadrži izabrane elemente i karakteristike sistema
značajne za istraživanje.
- Uključuje pretpostavke o uslovima valjanosti
modela.
- Proces se može predstaviti različitim modelima.
 NIVO DETALJNOSTI MODELA

Nivo detaljnosti modela utiče na valjanost modela.

Složen (savršen) model za iste ulaze daje iste izlaze
kao i realan sistem.
Složen model je skup i glomazan za eksperimentisanje.
Jednostavan model najčešće daje neodgovarajuće
(pogrešne) rezultate.
Model treba što vernije da preslikava stvarnost u
skladu sa traženom složenošću.
 BAZNI I SAŽETI MODEL

Model koji uključuje sve promenljive i veze među

njima je bazni model.
Apsolutno je valjan ali je glomazan.
Ne može se praktično realizovati.
I kod baznog modela poznavanje procesa nije
potpuno.
Glomazan model je neekonomičan i neoperativan.
Pojednostavljen bazni model je sažeti ili grubi
model.
Sažeti model se odnosi na izabran eksperimentalni
prostor.
 PREPORUKE U IZRADI MODELA

Definisati jasnu granicu procesa – obuhvatiti pojave

(uticajne faktore i performanse) koje su od interesa.
Ne praviti suviše detaljan i složen model.
Uključiti važne faktore potrebne za opis procesa.
Pokušati razgraditi proces na komponente – celine
određene funkcije.
Logički i kvantitativno (numerički) proveriti
ispravnost modela.
 VERIFIKACIJA I VALJANOST MODELA

Vrši se provera da li se model ponaša kao i proces.

Proveravaju se podaci i algoritmi (procedure
kojima se opisuje funkcionisanje procesa).
Definiše se stepen podudaranja.
Apsolutno podudaranje realnog procesa i modela je
nemoguće.
Razlike su posledica aproksimacija.
 STEPEN VALJANOSTI MODELA

Replikativna valjanost (najniži stepen)

- Porede se izlazi modela i procesa.
Prediktivna valjanost
- Model daje dobre vrednosti na izlazima.
- Omogućava istraživanje situacija koje nisu
posmatrane u procesu.
Strukturna valjanost
- Model u potpunosti odslikava način na koji
proces funkcioniše.
- Omogućava istraživanje funkcija procesa
koje se ne mogu meriti.
 MODEL I TEORIJA

Teorija je opšti iskaz principa izveden iz

posmatranja procesa i podataka dobijenih posmatranjem.
Teorija je neophodan elemenat koji povezuje
model i proces.
Teorija objašnjava ponašanje procesa.
Teorija omogućava predviđanje zaključaka koji se
mogu proveriti.
Model je samo predočena teorija.
Model je konkretan i omogućava da se teorija
proveri na delu.
Model ne može postojati ako nema teorije – teorija
mora biti prethodno formulisana.
 KLASIFIKACIJA MODELA

Postoje brojni modeli.

Kriterijumi se odnose na:
- Promenljive
- Prirodu opsega vrednosti promenljivih
- Vremensku zavisnost
- Determinizam
- Predviđanje
- Linearnost
- Formalan opis
- Opipljivost itd.
 DETERMINISTIČKI I STOHASTIČKI MODEL

Da li model sadrži slučajne promenljive?

Ako su izlazi modela uvek isti za iste ulaze i stanje
modela imamo deterministički model.
Suprotno, imamo stohastički model
(nedeterministički).
Model sa najmanje jednom stohastičkom
promenljivom je stohastički model.
 FIZIČKI I APSTRAKTNI MODEL

Fizički modeli su materijalne reprezentacije

istraživanog procesa zasnovane na analogiji fizičkih
zakona.
Apstraktni modeli su simbolična, verbalna i
matematičko-logička prezentacija procesa.
Apstraktni modeli:
- Upotrebljavaju simboličku notaciju
- Imaju promenljive
- Matematičke funkcije ili
- Dijagrame stanja i sl.
 STATIČKI I DINAMIČKI MODEL

Statički modeli daju izlaze modela za proces u

ravnoteži tj. u stacionarnom stanju.
- Ako se stanje ravnoteže promeni, izlazi se
menjaju, ali se ne prikazuju načini i uzroci prelaza iz
jednog stacionarnog stanja u drugo.
Dinamički modeli daju promene izazvane
aktivnostima u procesu.
 NIVOI PROCESA

Postoje dva nivoa modela procesa:

Viši nivo: Opisivanje procesa preko funkcija i
njihovih veza.
Tri tipa zavisnosti: ulaz, upravljanje i mehanizam
U/I transformacije.
Povratna sprega radi izazivanja iteracija.
Usko povezani blokovi koji obuhvataju više
funkcija radi definisanja glavnih iteracija.
Niži nivo: Opisivanje procesa preko faktora.
Prvo se određuju vrednosti faktora koje će biti fiksirane,
da bi se podešavale vrednosti ostalih faktora.
Kada je predstavljen u delovima, model određuje tok
zahtevanih informacija.
 MODELIRANJE I SIMULACIJA

Važnost modeliranja je u tome što omogućava da se

na temelju simulacije ponašanja modela dobiju
određene informacije pomoću kojih možemo zaključiti
kako će se ponašati proces u stvarnosti.

Glavna svrha upotrebe simulacije je u preuređenju

procesa, povećanju kvaliteta i produktivnosti procesa i
smanjenju troškova.

Proces modeliranja i simulacije može biti dosta

nepredvidiv i zahtevan.
MODELIRANJE I SIMULACIJA
 SIMULACIJA

Simulacija je određivanje ponašanja vrednosti

izlaza iz modela (zavisne promenljive) na osnovu
vrednosti ulaza u model (nezavisnih promenljivih).
Računarska simulacija je eksperiment na
računaru.
- Uključuje i izgradnju apstraktnog modela
programiranjem.
Računar se upotrebljava za:
-Formiranje modela (razvoj modela) i
-Numeričke proračune na osnovu modela.
 SIMULACIJA

Simulacija se koristi za:

- Simuliranje promena koje se događaju u realnim
procesima sa promenom vrednosti faktora uticajnim na
proces.
- Analizu uticaja faktora (ulaznih promenljivih) na
odvijanje procesa, tj. kako faktori deluju na
performanse (izlazne promenljive).
- Predviđanje performansi promenom kvalitativnih i
kvantitativnih vrednosti faktora.
- Grafički prikaz rezultata simulacije.
- Vizualizaciju i animaciju procesa.
 SIMULACIJA U ŠIREM SMISLU

Obuhvata:

-Formulisanje cilja.
-Analizu procesa. Izbor performansi i faktora.
-Planiranje eksperimenta.
-Realizaciju eksperimenta.
-Merenja i snimanje rezultata eksperimenta.
-Izradu matematičkog modela.
-Proveru matematičkog modela.
HVALA NA PAŽNJI !