РЕЧНИК СИРИНИЋКОГ ГОВОРА

Ово упутство садржи основне принципе прикупљања дијалекатске лексике и

њеног речничког уређивања. Стручни (лексикографски, уређивачки) део урадиће
део учесника којима је припрема позната (србисти, професори факултета), а који су
прихватили учешће у Пројекту (Р. Младеновић, Рајна Драгићевић, Д. Радовановић).
Обавеза Сиринићана је да прикупе грађу, бележећи основни облик речи,
њено значење и употребу те речи у примеру (реченици, пасусу). Дијалекатске
илустрације могу бити различитог обима.
Пошто се Сиринићем и сиринићким говором бавим неко време, радећи на
монографији о овом говору прикупљао сам и речничку грађу. Грађа коју сам
прикупио (око 1200 речи) постаће део пројекта.
Шаљем вам у електронском облику дигитализоване тематске лексичке
упитнике, који ће вам помоћи да се лакше присетите појединих речи. Уколико нема
речи која се тражи у упитнику – нема је, уколико се појави реч које нема у упитнику
– унесите је. Сви они који учествују у пројекту, биће наведени као учесници,
коаутори када се књига припреми.
Покушавам да обезбедим финансијска средства за куповину дигиталних
диктафона, камере (како бисмо могли и да снимио жив говор), затим два или три
лаптопа, штампач. Уколико буде новца за хонораре, учесници ће га добити.
Шаљем вам и часопис САНУ у коме су саопштени најзначајнији подаци о
сиринићком говору.

Напомене о неким гласовима сиринићког говора:

1. У примерима типа дǝн, Митровдǝн, сǝга, лǝже остао је као архаизам стари глас
(полугласник), па га треба обележити.
2. У одређеним позицијама среће се глас карактеристичан за сиринићки
говор, скраћено, редуковано /ў/ (оўца, дошоў, они имоў). Када је на крају речи,
глас /ў/некада испада. Треба бележити онако како сте чули или како говорите.
3. У сиринићком говору африкате (ћ, ђ, ч, џ) имају специфичан изговор: /Ћ/ и
/Ђ/ јајчешће се изговарају са мање фрикације (блиско меком Т’, Д’), /Ч’/ и /Џ’/ са
више фрикације (слично руском Ч). У бележењу лексичке грађе треба бележити /Ћ,
Ч, Ђ, Џ/, без обзира на померање изговора. У сиринићком говору је присутна и
африката /Ѕ/ (ѕебем).
4. Вокали /О, Е/ под акцентом често се изговарају отвореније, некада са
тенденцијом да се изговори дифтонг. Све ове варијације треба бележити као /о, е/.
5. Глас /Њ/ је најчешће сачуван као мек, али су присутни и случајеви
делимичног отврдњавања. Све ове варијанте треба бележити као /Њ/. У различитим
селима очвршћавање овога гласа различито је.
6. Глас /Љ/ је најчешће мек глас. У неким примерима среће се нешто тврђа
варијанта. Треба бележити само /Љ/.
 2

7. Вокали /и, е/ умекшавају факултативно сугласнике испред себе, посебно

сугласник /Л/. Осим у Вичи, Сушићу и Драјковцу, у којима је систем латерала /Л :
Љ/ нападнут (л’еп, л’еба/љеба), у осталим насељима он углавном остаје стабилан.
За речник бележите /Л/ у групама /ли, ле/. О судбини латерала ће се казати по
нешто у уводном делу.
8. Сугласници /Ш, Ж/ се у неким селима, најчешће у Берејцу и Драјковцу
изговарају умекшано (држ’им, носиш’). За речник треба бележити само гласове (Ш,
Ж).
9. Ако сте чули /Драјкофце Драјкоўце/, треба забележити тако.
10. Глас /В/ некада испада, некада остаје у истим речима. Забележите тако
како сте чули (Брезо'јца : Безои'ца : Безовица; напрајла : напраила : направила).
Глас /В/ се некада изговара као билабијални глас. Ако то чујете,
забележите /В/.
11. У различитим насељима се група /еј/ различито изговара: грејем : гријем;
де је : ди је. Треба забележити тако како се у том селу изговара.
12. У неким речима, и то недоследно, испред /ћ, ђ/ јавља се /ј/: нејћу, да
дојђе, шејћер, цвејће, мејђа. Треба забележити тако како сте чули или како говорите.

УПУТСТВО ЗА ПРИКУПЉАЊЕ ГРАЂЕ

Упутство има за циљ да сарадницима помогне у прикупљању лексичке

грађе. Уколико то прикупљени материјал захтева, коначни изглед одредница и
речника може претрпети измене.
Материјал треба достављати у електронској форми на адресу
radivoje.mladenovic@gmail.com
Пожељно је да одреднице буду поређане по азбучном реду.
Материјал се може достављати сукцесивно, темпом који одговара сараднику.
Било би пожељно да материјал буде прикупљен и делимично обрађен до
краја новембра 2017. године.
Планирано је да Речник сиринићког говора буде прупремљен за штампу до
маја 2018. године.

Сарадници се Р. Младеновићу могу обратити за сваку помоћ у вези са

речником мејлом или на телефон (064 237 46 42, (011) 2504 798).

С к р а ћ е н и ц е н а с е љ а:

1. Берејце = Бе
2. Вича = Ви
3. Врбештица = Вр
4. Брезовица = Бр
5. Горња Битиња = ГБ
6. Догња Битиња = ДБ
 3

7. Драјковце = Др
8. Готовуша = Го
9. Јажинце = Ја
10. Севце = Се
11. Штрпце = Шт
12. Сушиће = Су

С к р а ћ е н и ц е у ч е с н и к а у п р о ј е к т у (иницијали = име + презиме – ПП

= Петар Петровић)

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.

Лексички фонд

Дијалекатски речник представља инвентаризацију што обухватнијег дела

лексичког система сиринићког говора. Поред основног бележе се и секундарна
значења појединих речи (ку'ћа а. „грађевина, зграда за становање”, б. „просторија у
којој се припрема храна, просторија у којој се обедује”).
Свака реч која је присутна у сиринићком говору део је лексичког система
тога говора, тако да се бележе све речи, независно од тога да ли се обликом или
значењем подударају са лексиком српског стандардног језика или не.

Структура одреднице у речнику

Текст одреднице садржи следеће елементе: насловну реч, граматичко

обележје речи, стилистичко обележје речи, илустративни материјал

а) Н а с л о в н а р е ч

Именице:
де'те, му'ж, зборе'ње, пле'јћи, са'ње, четвори'ца (увек се наводи номинатив
једнине; ако је именица pluralia tantum, онда облик мн.)
Бројне именице (двои'ца / дво'јца, пети'на, седми'на, иља'да / киља'да)
обрађују се као именице.

Заменице:
о'н, о'на, о'но
ове'јзин, -а, -о
 4

њо'јан, -јна, -јно

на'ш, -а, -е/-о

Придеви:
бра'тњев / бра'тов, -а, -о, (ако се јављају варијантне форме, наводе се у
оквиру исте одреднице; најпре се наводи уобичајенија форма)
се'вски / се'уски, -а, -о (наводи се облик са различитим фонетским
варијантама)
по'сан, -сна, -сно (ако се јавља непостојано -а, наводи се последњи слог
придева)

Бројеви:
је'н, -а, -о
два', две'
сто' / стоти'н
пе'сто / песто'тин / пестоти'на
јепмпу'т / једампу'т

Глаголи:
збо'рим, зборе'ла / збори'ла (ако се јави и ова варијанта) (наводи се 1. л. јд.
презента, јд. радног гл. придева ж. р.)
заула'вим (се), заулави'ла (се): ако је глагол прелазни и повратни
раду'јем се, радува'ла се: ако је глагол само повратни

Прилози:
сә'г(е) /са'г(е) / са'д(е) (најпре се наводи облик који доминира)
сино'јк(-а, -е)

Предлози (није обавезно, пошто ће се реконструисати из остале грађе):

од
проз / през
место / уместо
крај / креј / кри (ово су варијанте истога предлога)
куд / код (иако су различитога порекла, ова два предлога су у сиринићком
говору напоредна тако да их треба обрадити на једном месту)

у (пошто савремени предлог У има два порекла – стари предлог У = била у

сестре; стари предлог въ = ка у планину, треба их издвојити као две насловне речи)
у

Везници: (није обавезно, пошто ће се реконструисати из остале грађе):

или / ели / али (Или плати или остај; ели ти ели ја; имам шеесет и седом али
осом)
док / дор(и)
 5

Речце:

Не треба као насловне речи издвајати и наводити партикуле (о'ндек,

наће'ска), пошто партикуле нису самосталне јединице лексичког система.

Наводе се само речце

да' ли / да'л / а'л (наводе се као варијанте исте упитне речце)
би'ћи
се' (се' не'јће да те наѕр'не ни'кој; се' да ме но'сиу, задово'љна сәм буо'л, лә'же
се' лә'же)
а'ли / а'л (ово је речца за истицање, тако да је треба одвојити од да ли / дал /
ал
је'с (иако су је'с и ка'не потврде речце, треба их издвојити посебно)
ка'не

Узвици:
Иако узвици немају статус довршених речи, њих треба забележити. У
бележењу треба обратити пажњу да они могу казивати емоционална стања (е'ј да
сәм мла'да; е'в, да мо'гу; де' у плани'ну, де' у гра'д; ле'ле, ка'ко ме заболе'ло), могу
бити узвици подражавања звукова животиња (кукуре'ку, ме'ее, му'уу; ку ку ку'), могу
бити узвици имитирања других звукова.

Граматичко обележје речи

Именице:
Не треба посебно наводити врсту именице по значењу којој припада
насловна реч (властита, заједничка итд.).
Ако именица има регуларну једнинско-множинску парадигму, за род треба
навести: м, ж, с; ако именица има само множину (вра'та, ко'ла, у'ста), треба навести
с. р. пл тантум.
Ако је именица збирна (де'ца, бра'ћа, пру'ће, цве'јће), треба навести и зб им;
ово је важно, пошто су неке именице престале да буду збирне (ви'ла, гра'буља), а
неке именице у неким селима припадају збирнима, у другима не (негде је: тр'н –
тр'ње, негде тр'н – тр'њи). Због провере да ли је збирна именица у потпуности
опстала, треба уз именицу употребити и придевску реч: голе'мо тр'ње или голе'ме
тр'ње).
Бројне именице (двои'ца / дво'јца, пети'на, девети'на) обрађују се као остале
именице.

Заменице:
После насловне речи треба навести врсту речи којој припада (њо'јан, -јна,
-јно зам).

Придеви:
Не треба посебно наводити врсту речи којој припада насловна реч.
Информације о три рода упућују да је у питању придев.
 6

Број:
Не морају се навести посебне граматичке информације.

Глаголи:
Иза насловне речи наводи се вид глагола (несвр, свр; ако је глагол двовидски
ознака је (не)свр).
Ако глагол има интересантне облике у облицима, могу се дати и друге
граматичке информације.

Прилози:
Иза насловне речи додаје се прил. Ако је потребна и додатна информација,
може се додати скупина којој припада (бә'ш прил за истицање).
Предлози:
Код предлога и везника не треба наводити никакве граматичке информације.
Довољно је навести илустративни материјал са овом врстом речи. Предлози и
везници се детаљно објашњавају у граматичким описима.

Везници:

Речце:
Довољно је после насловне речи навести реч.

Узвици:
Довољно је после насловне речи навести узв.

Стилистичко обележје речи

Ове информације дају се одмах после граматичких информација.

То могу бити деминутиви (дем.), аугментативи (аугм.), хипокористици (хип.),
пејоративи (пеј.). Иако се у речницима често избегава опсцена и вулгарна лексика,
њу ипак треба забележити пошто је саставни део лексичког система, а може бити
интересантна за научна истраживања. Уз овакве речи наводи се вулг.

Ако реч није део општег лексичког система, већ припада посебним
лексичко-семантичким системима, терминологијама (сточарство сто., ловство лов.,
пчеларство пче., ткачка лексика тка., ботанички термин бот., зоолошки термин
зоо., народна медицина мед.) то се може обележити скраћеницом иза граматичких
информација.

Значење

Дефинисање значења је веома важан део сваког речника, тако да значење

треба формулисати прецизно. Дефиниција значења треба да је сажета, али и не
 7

мора уколико се јави потреба да се значење детаљније опише. Значење може бити
саопштено описно (двор м ограђен простор око куће) или се може употребити
синоним (двориште).

Код речи које имају два различита значења а не нијансе истог значења, а у
питању је иста реч, онда се у оквиру исте одреднице обрађују оба значења:
де'да м 1. очев или мајчин отац, НАВОДИ СЕ ИЛУСТРАТИВНИ
МАТЕРИЈАЛ (примери) 2. таст НАВОДИ СЕ ИЛУСТРАТИВНИ МАТЕРИЈАЛ
(примери), 3. стар човек или старац,
Исти је поступак и код речи ба'ба (ба'ба ж 1. очева или мајчина мајка, 2.
ташта, 3. стара жена, старица, 4. плашљива особа, кукавица).

Илустративни материјал

Илустративни материјал (контекст у коме је забележена реч употребљена)

наводи се после сваког појединачног значења. Примери треба да представљају
дијалекатски поуздану илустрацију значења.
Број илустрација различит је, а зависи од тога да ли је дијалекатска реч
обликом и значењем идентична / блиска облику и значењу у стандардном језику
или је различита. Речи које су обликом и значењем блиске стандардном језику имају
мање потврда, речи које су обликом и значењем локално обојене имају више
потврда. У овом делу припреме речника треба бележити све речи, а коначна
редакција ће појединачне илустрације свести на потребну меру.
Илустративни материјал по правилу треба акцентовати. Иако је у
сиринићком говору акценат високо стабилисан на пенултими (везан је ритамски за
други слог од краја), због примера у којима није тако (јуче'р, сино'јк, одову'д,
Божида'р, уну'к, обича'ј, да изда'ш себе, потро'шија) акценат треба навести. У
неким примерима је свуда непенултимски акценат, у некима је наведени акценат
факултативан.
Акценат у овом тренутку може бити бележен тако што се иза слога на коме
је акценат упише карактер ' (зарне'ло, цр'н, најубаве'ма жена'ми).
НАПОМЕНА: Онда када учесницима доставим фонт са акцентима, тада ће
се акцентовање вршити на начин на који ће се вршити у штампаној верзији.
НАПОМЕНА: Иза сваког наведеног примера треба навести и скраћеницу
места где је забележен, затим скраћеницу истраживача који је забeлежио пример.

Ф р а з е о л о ш к и с п о ј е в и (стални спојеви, фразеолошки спојеви)

наводе се на крају одреднице са објашњењем значења тако што се најпре наведе
фразеолошки спој па се иза наведе и његово значење (да'ле му ба'бу за дево'јку
подвалити некоме). Ови спојеви се обично дају уз именицу; овде уз баба.

Београд, 26. јануара 2017.

Радивоје Младеновић