2.ХЕ.1.4.1.

Описује структуру и физичка својства: моносахарида,

дисахарида и полисахарида (глукозе, фруктозе, сахарозе, лактозе,
скроба, гликогена и целулозе), естара који су главна компонента
масти, уља, воскова, и аминокиселина као мономерних јединица
протеина.
2.ХЕ.1.4.2. Наводи улогу и заступљеност угљених хидрата, масти,
уља, воскова, протеина и витамина у живим системима, као и улогу
ДНК.
Исходи: зна функцију хормона, поделу хормона и најважније
представнике, зна да основу структурне формуле хормона одреди
врсту и улогу хормона.

Корелација: билогија – ендокрини систем

Повезивање са претходним знањем: липиди (стероли) и
аминокиселине (протеини)

33.ЧАС ХОРМОНИ
ОБНАВЉАЊЕ, ЛИПИДИ:

1.Шта су липиди?
2.Како их делимо?
3.Која им је улога у живим организмима?
4.Које врсте неосапуњивих липида постоје?
5.Шта је приказано на слици?
1.Шта су липиди?
-Група биомолекула разноврсне хемијске структуре са заједничком карактеристиком да се
не растварају у води већ у неполарним растварачима.

2.КАКО ИХ ДЕЛИМО?
-Наоснову продуката хидролизе (грађе, структуре, на основу тога да ли садрже масне
киселине или не) на осапуњиве и неосапуњиве

3.КОЈА ИМ ЈЕ УЛОГА У ЖИВИМ ОРГАНИЗМИМА?

-Разноврсна: неки учествују у изградњи ћелијске мембране, енергетска (резервни облици
енергије), заштитна, хормонска, витаминска)

4.КОЈЕ ВРСТЕ НЕОСАПУЊИВИХ ЛИПИДА ПОСТОЈЕ?

-стероиди: стероли, жучне киселине и стероидни хормони (хормони надбубрежне жлезде,
хормони жутог тела и полни хормони)
-терпени

5.ШТА ЈЕ ПРИКАЗАНО НА СЛИЦИ?

-На слици је приказан молекул стерана који чини основу свих стероида.
ОБНАВЉАЊЕ, АМОНИКИСЕЛИНЕ И ПРОТЕИНИ:

1.Шта су амино киселине?

2.Које амино киселине су најважније?
3.Која аминокиселина је приказана
на слици? Која је њена најважнија
улога у живим организмима?
4.Шта су протеини?
5.Коју улогу протеини имају
у живим организмима?
1.ШТА СУ АМИНО КИСЕЛИНЕ?
-аминокиселине су органска једињења која у себи садрже амино и карбоксилну групу.

2.КОЈЕ АМИНО КИСЕЛИНЕ СУ НАЈВАЖНИЈЕ?

-најважније су протеинске или α-амино киселине јер изграђују протеине.

3.КОЈА АМИНОКИСЕЛИНА ЈЕ ПРИКАЗАНА НА СЛИЦИ? КОЈА ЈЕ ЊЕНА

НАЈВАЖНИЈА УЛОГА У ЖИВИМ ОРГАНИЗМИМА?
-Тирозин. Улога у синтези хормона (адреналин, норадреналин, тироксин, тријодтреонин)

4.ШТА СУ ПРОТЕИНИ?
-макромеолекули настали повеивањем великог броја α-амино киселина пептидним везама.

5.КОЈУ УЛОГУ ПРОТЕИНИ ИМАЈУ У ЖИВИМ ОРГАНИЗМИМА?

-градивна, резервна (складишна – депо аминокиселина потребних за развој ембриона),
каталитичка (ензими), транспортна (хемоглобин), заштитна (тромбин, антитела),
хормонска
КОРЕЛАЦИЈА: БИОЛОГИЈА – ендокрини систем

1.Шта је ендокрини систем?

2.Наброј најважније жлезде са
Унутрашњим лучењем.
3.Који су хормони најважнији у
љуцком организму?
4.Која је жлезда је приказана
на слици под бројем 6?
Који хормон она лучи?
Која је његова улога?
1.ШТА ЈЕ ЕНДОКРИНИ СИСТЕМ И КОЈА ЈЕ ЊЕГОВА ФУНКЦИЈА?
-Ендокрини систем је систем жлезда у којима се, под утицајем информација из спољашње
или унутрашње средине, синтетишу хормони који су у ствари одговор на те информације.
Овим путем регулишу се многе активности: метаболизам, сексуалне активности, раст,
метаморфоза, количина воде и минерала у организму и др. Поред ендокриних органа
хормоне луче и неке нервне ћелије – неуросекреторне ћелије. Хормони се ослобађају,
пошто ове жлезде немају изводне канале, у крв, лимфу или цереброспиналну течност и на
тај начин доспевају до циљних органа на које делују.

2.НАБРОЈ НАЈВАЖНИЈЕ ЖЛЕЗДЕ СА УНУТРАШЊИМ ЛУЧЕЊЕМ.

3.КОЈИ СУ ХОРМОНИ НАЈВАЖНИЈИ У

ЉУЦКОМ ОРГАНИЗМУ?

4.КОЈА ЈЕ ЖЛЕЗДА ПРИКАЗАНА НА СЛИЦИ? КОЈИ

ХОРМОН ОНА ЛУЧИ? КОЈА ЈЕ ЊЕГОВА УЛОГА?

Главне ендокрине жлезде: (Мушкарац лево, жена

десно) 1. Епифиза 2. Хипофиза 3. Штитна жлезда 4.
Грудна ж. 5. Надбубрежна ж. 6. Панкреас (гуштерача)
7. Јајник 8. Тестиси(семеник)
 ХОРМОНИ

Хормони су органска једињења одговорна за регулацију и

одржавање целокупног метаболизма, сталног састава крви и
других телесних течности, као и за нормалан раст и
функционисање ткива и органа. Практично не постоји ни један
процес у организму који није непосредно или посредно под
утицајем једног или више хормона. Сви виши организми синтетишу
хормоне па су познати и биљни хормони и хормони инсеката и
животиња.
Хормони се синтетишу у различитим жлездама са унутрашњим
лучењем (ендокрине), одакле се луче у крв и крвотоком преносе до
ткива или органа (циљна ткива или органи) у којима испољавају
своју регулаторну улогу. Дакле, хормони увек делују на неком месту
у организму, које је мање или више удаљено од места њихове
синтезе. Неки хормони непосредно делују на метаболичке процесе,
док други делују тако што стимулишу синтезу другог хормона.
 Регулаторна улога хормона се може остварити
на неколико начина:

1.Стимулацијом синтезе ензима и других

протеина,
2.Повећањем или смањењем активности већ
постојећих ензима,
3.Утицајем на функционисање ћелијске
мембране и
4.Стимулацијом синтезе цикличног 3,5-
аденозинмонофосфата (3,5’-сАМР/с-циклични),
који затим утиче на низ процеса у ћелији.
 Хормони се према структури могу
поделити у три основне групе:

1. ДЕРИВАТИ АМИНОКИСЕЛИНА,
2.ОЛИГОПЕПТИДИ И ПРОТЕИНИ
(тзв. ПРОТЕОХОРМОНИ) и
3.СТЕРОИДНИ ХОРМОНИ (липиди,
стр.46. и 47. у уџбенику)

Хормони једноставне структуре се добијају

полусинтетски или синтетски, а они сложе-
нији екстракцијом из природног материјала
 ХОРМОНИ - ДЕРИВАТИ АМИНОКИСЕЛИНА

У сржи надбубрежне жлезде, полазећи од тирозина,

синтетишу се два хормона: адреналин (lat.ad-уз, код и ren-
бубрег) (епинефрин/gr.epi-изнад и nefros-бубрег) и
норадреналин (норепинефрин). Ова два хормона се
некад зову заједничким именом катехоламини.
Катехоламини активирају унутар ћелијске липазе (ензиме
који катализују хидролизу триацилглицерола), а с друге
старне утичу на разлагање гликогена, односно повећање
нивоа глукозе у крви. У оба случаја делују посредно;
наиме, адреналин (норадреналин) стимулише ензим
аденилат циклазу, која омогућује грађење 3,5’-сАМР из
АТР, а настали циклични аденозинмонофосфат стимулише
ензиме који разграђују гликоген и неутралне масти.
 Адреналин и норадреналин се добијају синтетски и користе се у
лечењу астматичних напада, за убрзање срчаног рада, као и за
повишење крвног притиска (изазивају сужавање крвних судова).
Штитна жлезда (тиреоидеа) лучи два хормона: тироксин и
тријодтиронин
 Оба хормона настају из тиреоглобулина, гликопротеина велике
молекулске масе, који садржи 0,2-1 % јода. Када из хипофизе дође сигнал
за лучење тиреоидних хормона, тиреоглобулин се разграђује деловањем
протеолитичких ензима штитне жлезде, при чему се ослобађају поменути
хормони. Тиреоидни хормони испољавају регулаторну улогу у јетри,
мишићима и другим ткивима, стимулишући синтезу ензима који учествују
у процесу респирације (дисања). Недовољна количина тиреоидних
хормона у организму (тзв. хипотиреоидизам) води слабљењу пулса,
снижавању крвног притиска и смањењу менталне и физичке активности.
Хипотиреоидизам може бити последица урођене или стечене
(индуковане) неспособности организма да синтетише ове хормоне или
последица недостатка јода у храни. Ако се на време не предузме
хормонска терапија, може доћи до значајних физичких и менталних
оштећења. Први јасно уочљив симптом смањења функције штитне жлезде
је појава гушавости. Недостатак ових хормона у току развитка дечјег
организма доводи до кретенизма.
Особе са појачаном функцијом тиреоиде (тзв. хипертиреоидизам)
имају убрзан пулс, висок притисак, нервозне су, раздражљиве, а телесна
тежина им нагло пада.
 ПРОТЕОХОРМОНИ
Ова група хормона се може оделити на две подгрупе: хормоне
хипофизе и хормоне панкреаса.

ХОРМОНИ ХИПОФИЗЕ
Анатомски се хипофиза састоји од предњег и задњег режња и
сваки од њих лучи специфичне хормоне.
Предњи режањ хопофизе лучи неколико хормона који делују на
друге ендокрине жлезде стимулишући синтезе других хормона. Ови
хормони се називају тропни хормони или тропини. Управо због
тога, поремећај рада хипофизе изазива поремећај великог броја
различитих процеса у организму.
Адренокортикотропни (или кортикотропни) хормон у молекулу
садржи 39 аминокиселинских остатака и има молекулску масу од
4500далтона. Овај тропни хормон стимулише синтезу
кортикостероида у надбубрежним жлездама, а утиче и на
метаболизам протеина.
 Тиреотропни хормон (или тиреотропин) је гликопротеин, молекулске
масе око 30 000 далтона. Тиреотропин подстиче раст и лучење хормона
штитне жлезде. Његово деловање је, као и у случају адреналина, посредно.
И овај хормон стимулише аденилат циклазу која се налази у мембранама
ћелије штитне жлезде. Настали 3,5’-сАМР затим утиче на повећање
активности одређених ензима тирсоиде, међу којима су и ензими
одговорни за синтезу тиреоидних хормона.
Пролактин (или лутеотропни хормон) стимулише стварање млека у
млечним жлездама, а поред тога делује и на лучење прогестерона.
Молекулска маса пролактина износи око 25 000 далтона.
Фоликул стимулирајући хормон, који се синтетише у организму
мушкараца и лутеинизирајући хормон, који настаје у хипофизи жена,
означавају се заједничким именом гонадотропни хормони. Они утичу на
сазревање полних жлезда (гонада), као и на њихову функцију (лучење
полних хормона). Оба хормона су гликопротеини, молекулске масе 25 000
односно 40 000 далтона. Састоје се од два полипептидна ланца (α- и β-).
Код оба хормона α-ланац је исти, док се β-ланци разликују у примарној
структури. То значи да су баш они носиоци карактеристичне биолошке
активности
 Сви до сада поменути хормони хипофизе су тропини. Међутим, предњи
режањ хипофизе лучи и један значајни хормон, који директно делује на многа
ткива и процесе у њима. То је хормон раста или соматотропин (грчки soma -
тело). У молекулу садржи 150 аминокиселинских остатака и има молекулску масу
од око 21 500 далтона. Овај хормон је изолован из хипофизе различитих сисара и
мада постоји велика сличност (по садржају аминокиселина и секвенци), сваки од
њих делује само на организам који га синтетише. Дакле, говеђи хормон раста не
може да делује на људски организам.

Схематски приказ структуре

хормона раста човека
 Хормон раста утиче на процесе у многим ткивима (мишићи, јетра, масно ткиво, кости)
и тако подстиче раст организма. Он, с једне стране, активира синтезу ензима и других
протеина, а са друге стране, утиче на бржу деградацију масних киселина, на повећање
концентрације глукозе у крви и ресорпцију јона калцијума у танком цреву.
Недовољно лучење соматотропина у детињству спречава раст деце, док при
повећаном лучењу овог хормона долази до тзв. гигантизма.
Задњи режањ хипофизе лучи два хормона: окситоцин и вазопресин. То су два мања
циклична олигопептида. Разликују се само у две аминокиселине. Као што се из схематског
приказа њихове структуре види, изолеуцин у окситоцину је код вазопресина замењен
фенилаланином, а уместо леуцина, који се налази у окситоцину, у вазопресину се јавља
аргинин.

Схематски приказ структуре окситоцина и вазопресина

Окситоцин утиче на контракцију глатких мишића у гравидној материци и млечним жлездама, што у овом
другом случају изазива лучење, односно истискивање млека.
Вазопресин повећава крвни притисак и смањује лучење мокраћс преко бубрега. Користи се у клиничкој пракси
(нпр. код хируршких шокова) ради повишења притиска.
 ХОРМОНИ ПАНКРЕАСА
У панкреасу (гуштерачи) синтетише се већи број хормона, као што су трипсин,
химотрипсин и карбоксипептидазе, који учествују у катаболизму протеина, липазе, које
учествују у деградацији липида. Поменути хормони се луче у дигестивни тракт. С друге
стране, у панкреасу настају и два хормона
глукагон и инсулин, која се луче у крвоток и учествују у регулацији метаболизма
угљених хидрата.
Глукагон је полипептид који у молекулу садржи 29 аминокиселинских остатака. Он
утиче на повећање концентрације глукозе у крви, активирајући ензиме, који катализују
разлагање гликогена. Исто тако, овај хормон активира и унутарћелијске липазе.
Инсулин се састоји од два полипептидна ланца који се означавају са А и Б. Ланац А
садржи 21, а ланац Б 30 аминокиселинских остатака. У молекулу инсулина постоје три
дисулфидна моста, од којих два повезују ланац А и Б, а трећи се налази унутар ланца А.
Раскидањем дисулфидних мостова губи се активност инсулина.
Панкреас синтетише неактивни облик инсулина, тзв. проинсулин, полипептидни
ланац састављен од 84 аминокиселине. Пре његовог преласка из панкреаса у крв, један
протеолитички ензим катализује раскидање ланца проинсулина на два места и издвајање
пептидног фрагмента, који садржи 33 аминокиселине. Главни ефекат деловања инсулина је
смањење концентрације глукозе у крви. Повећање концентрације глукозе у крви изнад
одређене вредности је сигнал за лучење инсулина. Инсулин затим убрзава уношење
глукозе из крви у ћелије мишића. У јетри, чије су ћелијске мембране пропустљиве за
глукозу, инсулин индукује синтезу ензима, који катализују било деградацију глукозе, било
њену полимеризацију у гликоген. Најзад, инсулин инхибира и ензиме који катализују
разлагање гликогена до глукозе.
Схематски приказ структуре људског инсулина

Схематски приказ настанка инсулина из проинсулина

 Недостатак инсулина у организму изазива шећерну
болест-дијабетес. Ово обољење може бити наследно (када
се јавља већ у раној младости) или се може појавити у
каснијим годинама живота (тзв. старачки дијабетес).
Болест се лечи тако што пацијенти свакодневно примају
инсулин, и то у облику ињекција. Кад би се у организам
уносио преко уста, протеолитички ензими у пробавном
тракту би га веома брзо разложили.

У терапији се користи животињски инсулин, најчешће

онај који се добија из панкреаса свиња. Свињски инсулин
је најсличнији људском. Од њега се разликује само у
природи последње аминокиселине у Б ланцу. Због тога не
делује као страна супстанца и не изазива стварање
антитела.
ОСНОВНИ НИВО: 2.ХЕ.1.4.2. Наводи улогу и заступљеност угљених хидрата,
масти, уља, воскова, протеина и витамина у живим системима, као и улогу ДНК:

1.Назив врсте протеина (колона А) повежи са одговарајућом улогом

у организму (колона Б).
А Б
хормони 1. заштитна
ензими 2. транспортна
колаген 3. каталитичка
хемоглобин 4. регулациона
5. градивна
2.Која од наведених амонокислеина је прекусор за адреналин и
норадреналин? Заокружи слово испред одговора за који мислиш да
је тачан: а)глицин б)аланин в)тирозин г)фенилаланин

3.Шта је прекурсор за естроген и тестостерон? Заокружи слово

испред одговора за који мислиш да је тачан:
а)стеран б)холестрол в)триацилглицерид г)стеаринска киселина
СРЕДЊИ НИВО: Исходи: зна функцију хормона, поделу хормона и најважније
представнике

1.Која је функција хормона у љуцком организму?

2.На основу чега делимо хормоне?
3.Наведи по један хормон из сваке групе
4.Која жлезда је обележена бројем 3?
Наведи један хормон који она лучи.
НАПРЕДНИ НИВО:Исходи: зна да основу структурне формуле хормона одреди
врсту и улогу хормона.

1.Који хормон је приказан? Наведи жлезду која га лучи и његову

улогу у организму? Који су најважнији извори јода?
2.Израчунај његову Мr.
 ХВАЛА НА
ПАЖЊИ

Домаћи задатак:
уради питања са
наставног листића
која ниси знао,
прочитај и научи
део о стероидним
хормонима стр.46.
и 47. у уџбенику)