2005 2 Izmedju - Zakona - I - Njegove - Primene IPZ 23 71

48mm
cyan magenta yellow black (135g kunstdruk) cyan magenta yellow black (sjajna plastifikacija)
@IVOTADOBA
SRPSKIM ZEMQAMA U
PRIVATNI @IVOT U
OSVIT MODERNOG
ISTORIJA PRIVATNOG
ISTORIJA
PRIVATNOG
@IVOTA
iriredili
PRIVATNI @IVOT
Filii Arijes
U SRPSKIM
@or` Dibi
ZEMQAMA U OSVIT
MODERNOG DOBA
iriredio
Aleksandar Fo{i}
ibercig / 135 gr. kunstdruk + sjajna plastifikacija

IZME\U ZAKONA I
WEGOVE PRIMENE
„Sijem pisanijem izjavqujemo svakome hristjaninu za-

povijed od gospode na{e Turaka kako su nam u~inili mi-
lost i pokazali usrdije wihovo da mi kaèmo u crkvi sva-
kome hristjaninu i hristjanki:
Prvo, gospoda carstvuju{}a zapovijeda da ne imadu hri-
stjani ali hristjanke i}i po teferi~ima, ni da imadu pje-
vati ni na teferi~ima ni na druga mjesta, ni u svojoj ku}i.
Drugo, da ène se pokrivaju, da se ne gizdaju ni da stoje
po vratima, koja se i nagizda da sjedi u svojoj ku}i unutar, i
da djecu ènsku ne kite dukatima, kome je Bog dao te ima,
neka dijete nakiti i ne da mu na dvor za{to gospoda na{a to
ne begeni{u, a prvo Bog ne begeni{e, kako }e oni begenisat.
Tre}e, bratice na{a, zapovijedaju gospoda da idemo
smjerno, svakomu Tur~inu ruke na prsa da me}emo da se
znadu da su stariji.
êtvrto, toliko smo puta govorili poradi }ispeta Šode-
}e¹ turskoga i ba{inskoga Šjani~arskog¹ da ne nosite, gospo-
da gledat ne mogu, udri}ete na muku Š...¹ Nemojte re}i da vam
nismo kazali, koji poslu{a da ga gospod Bog pokrije svake
muke od Turaka, koji ne poslu{a neka dobro se obuje u pamet
i pouzda u tabane i u svoj ìvot. Mi ne bismo ovo ni{ta go-
vorili ali govore carstvuju{}i, {to }e nama mrm Šod ma-
hrem: zabrawen?¹-}urci, je li to za nas, mi smo raja to za nas
nije, i fala im koji nam ovako kaù, i mi vama kaèmo...“1
1 V. Skari}, „Srpski pravoslavni narod i crkva u Sarajevu u 17. i

18. vijeku“, u: isti, Izabrana djela II, Prilozi za istoriju Sarajeva, izbor i re-
dakcija dr M. Ekme~i}, Sarajevo 1985, 155.
27
Crkveni proglas pro~itan okupqenom narodu vero-
vatno posle nedeqne liturgije u sarajevskoj crkvi, negde tokom
druge polovine 18. veka, imao je ulogu da pojasni sultanovu
ili pa{inu naredbu, prethodno obznawenu na trgovima, i da
pozove na weno po{tovawe. U proglasu je nedvosmisleno na-
gla{ena potreba razlikovawa i diskriminacije. Pripadnici
vladaju}e muslimanske zajednice smatrali su da hri{}anin
uvek treba da bude u podre|enom, poniznom poloàju, tih i
smeran, po strani, tako da ni na koji na~in ne pada u o~i. Ni
izgledom ni pona{awem nije smeo da se isti~e, niti da podra-
àva muslimana. Svako druga~ije pona{awe moglo je da se tu-
ma~i kao vre|awe muslimanske vere i ~asti, za {ta je sledila
te{ka kazna.
Naredba nam jo{ {to{ta kazuje. Posle promena koje
je donelo moderno doba pone{to je o~igledno, a pone{to na pr-
vi pogled ostaje skriveno. Nije te{ko videti da se u woj o~i-
tuje te`wa nemuslimana, s jedne strane, ka samoprikrivawu, a
s druge, ka podraàvawu „carstvuju{}ih“, {to podrazumeva
prihvatawe wihovih merila pona{awa, i delom obi~aja i no-
{we. Uo~ava se jo{ jedna strana qudske prirode: nema sumwe
da je, uprkos nedvosmisleno jasnim
pretwama, me|u hri{}anima uveli-
ko bila prisutna èqa za pra}e-
wem mode i javnim pokazivawem
imovnog stawa i ugleda, u skladu sa
shvatawima sredine. O~it primer
prihvatawa modela koji je diktira-
la sredina predstavqa izbor kwaza
Milo{a da bude naslikan sa tur-
banom, onim dozvoqene boje, i to u
doba kada je Srbija po~ela da se
udaquje od osmanskih uzora.
Tuma~ewe svakog dokumen-
ta uvek je skop~ano s opasno{}u da
se smisao teksta ne}e razumeti
pravilno zbog nedovoqnog poznava-
wa razdobqa koje se prou~ava. Ne- Ostava novca i nakita,
ke od odredaba citirane zapovesti Ritopek, 17. vek
su{tinski nisu diskriminatorne, (Muzej grada Beograda)
28
P. \urkovi}, Portret kneza
Milo{a s turbanom, 1824.
koliko god se nama danas ~inile takvima. Propisi vezani za

javno pona{awe ène, a donekle i oni upereni protiv luksuza
i ki}ewa, vaìli su za sve. [tavi{e, za same muslimane bi-
le su propisane o{trije kazne ako prekr{e moralne norme po-
na{awa. Uostalom, u svim su verskim u~ewima bile nagla{e-
ne iste, ili veoma sli~ne, moralne norme, i na wima su, s
mawe ili vi{e uspeha, insistirali verski autoriteti svih
zajednica.
Op{ti dràvni i pravni okviri

îni se nespornim da je razdobqe kada je navedena
naredba nastala veoma te{ko razumeti ako se prethodno ne
predo~e pravni okviri privatnog ìvota. Svakodnevni ìvot
na Balkanu pod osmanskom vla{}u odvijao se u okviru osman-
skih zakona, tim zakonima dozvoqenih, mo`da boqe re}i neza-
brawenih, narodnih pravnih obi~aja, i crkvenih kanona. Na-
ravno, takvi propisi nisu uvek, niti na svim geografskim
prostorima, mogli biti jednako nametani.
Premda se naredba u su{tini odnosi na javno pona-
{awe, wen karakter jasno pokazuje koliko zadire u privat-
29
nost. U Evropi s po~etka modernog doba, kako na zapadu tako
i u Osmanskom carstvu, jo{ je veoma te{ko razdvojiti javno
od privatnog. Pona{awe pojedinca i wegove uè porodice i
daqe je bilo pod ~vrstom stegom pisanih i nepisanih normi,
prvenstveno one verske zajednice kojoj su pripadali. Ispre-
pletani krugovi zajednica razli~itih tipova, od rodovske
(plemenske), preko komunalne (selo, gradska mahala), do uè
crkvene (parohijske) i {ire verske zajednice, nadmetali su
se u ograni~avawu domena privatnog. U slu~aju tada{weg
Osmanskog carstva, posledwi i naj{iri obru~, dràva, bio je
izrazito snaàn. Koliko zbog sposobnosti centralne vlasti
da primewuje zakone posredstvom mo}nog birokratskog apara-
ta, toliko, jo{ vi{e, zbog islamskog karaktera dràve, {to je
bilo od kqu~nog zna~aja za celokupno nemuslimansko stanov-
ni{tvo. Razgranatost i sveobuhvatnost ograni~ewa koja su
nametana samom pripadno{}u odre|enim zajednicama, gotovo
da je onemogu}ila razdvajawe javnog od privatnog, naravno, na
primetnu {tetu potoweg. U onim sredinama, bile one verski
me{ovite ili ne, gde svako poznaje svakoga i ta~no zna kako
treba da se pona{a u bilo koje doba dana i no}i, gotovo da
nema skrivenog prostora, anonimnosti i tajnog ìvota. Zato
u ovom razdobqu istorije Balkana svaku pri~u o privatnom
ìvotu, u onom smislu u kome privatnost danas razumemo,
treba shvatiti veoma uslovno.
Osmansko osvajawe i dugo trajawe vladavine na Bal-

kanu ostavilo je dubokog traga u povesti. Trenutne, drasti~ne,
promene i one koje su potom, s u~vr{}ivawem vlasti, postepe-
no nametane uspostavile su jedan sasvim nov op{ti okvir dru-
{tvenog i privatnog pona{awa u gotovo svim oblastima ìvo-
ta. Osnovno pitawe – koje se verovatno name}e svakome ko
èli da razume to istorijsko razdobqe – jeste kakav je bio
status hri{}anskih podanika u Osmanskom carstvu? Da li je
on bio pravno regulisan, ili su predstavnici vlasti, pa i naj-
obi~niji muslimanski podanici, mogli da se prema hri{}an-
skim podanicima pona{aju po svom naho|ewu, bez ikakvih
ograda? Odgovor na to kqu~no pitawe, ta~nije, poku{aj da se
30
\. Belini,
Mehmed Osvaja~
(1444–1446; 1451–1481)
ocrtaju bar okviri odgovora, da}e nam odgovore i na pitawe

koliko su pravne norme zadirale u privatan ìvot.
Osmansko carstvo je bilo islamska, teokratska, pri
tome multietni~ka i multireligijska dràva. Istorija ne po-
znaje drugu vode}u islamsku dràvu s tako brojnim nemusli-
manskim podanicima. To je ~iwenica koja je, u svakom pogledu,
veoma uticala na funkcionisawe osmanske dràve. Osmanlije
su verskim zajednicama dale prili~an stepen autonomije i ti-
me stvorile odre|ene uslove za suìvot. U tome je nauka goto-
vo jednoglasna. Drasti~ne razlike nastaju onog trenutka kada
treba definisati taj „suìvot“.
Specifi~nosti Osmanskog carstva (pre svega, veli-
~ina i razli~itost geografskog prostora, broj nemuslimana,
ogromne socijalne, kulturne i ekonomske razli~itosti) uslo-
vqavale su i oteàvale vo|ewe dràve. Prakti~ne potrebe
funkcionisawa takve dràve nametale su elasti~nije tuma~e-
31
we i primenu mnogih arhai~nih i konzervativnih {erijatskih
principa, vode}i pri tom ra~una da se ne ugrozi wen ugled
vode}e islamske sile.
Jedno od bitnih razme|a u odnosu vlasti prema nemu-
slimanima jeste epoha Sulejmana Veli~anstvenog (1520–1566),
epoha karakteristi~na po uskla|ivawu {erijata i kanuna, te
ujedna~avawu i ne{to doslednijoj primeni zakona. Iako jedna
od najja~ih muslimanskih dràva, osmanska dràva se u svom
funkcionisawu nije uvek ograni~avala svim strogim i nada-
sve krutim normama islamskog verozakona. U po~etku je vi{e
li~ila na neku obli`wu feudalnu dràvicu mediteranskog
tipa, povr{no zaodenutu u islam tek zato {to je nastala na
prostoru u kome je ba{tinila dràvnu tradiciju Selxu~kog
sultanata i, s wom, prethodna iskustva persijskih i arapskih
dràvnih tvorevina. Te`we Mehmeda Osvaja~a i samog Su-
lejmana Veli~anstvenog da ujedine Carigrad i Rim, da posta-
nu vladari ~itavog univerzuma, podrazumevale su prihvatawe
mnogih dràvnih tradicija i ideja Vizantijskog carstva, kao
i novih simbola Svetog rimskog carstva, s nagla{eno inter-
nacionalnom kulturnom orijentacijom. Bio je to takav pogled
na svet u kome je islam, s obzirom na verski sastav dràve,
morao da se tuma~i na najrastegqiviji na~in, a {erijatski
principi da se povuku pred voqom vladara. U to doba je i od-
Sulejman Veli~anstveni (1520–1566)

32
nos prema hri{}anskim podanicima bio donekle druga~iji,
naro~ito prema hri{}anskoj eliti (davawe statusa spahija
hri{}anskoj vlasteli). Preloman trenutak nastupio je onda
kada se Sulejman odrekao univerzalisti~kih ambicija i pot-
puno okrenuo islamsko-osmanskim civilizacijskim vredno-
stima i simbolima. To je doba, mo`da se moè slobodnije re-
}i, „druge islamizacije Carstva“, pre svega svih dràvnih
institucija, doba novog sna`nog prodora {erijata u svako-
dnevni ìvot, kako muslimana tako i nemuslimana.
U Carstvu je uvek postojala izvesna napetost izme|u
pragmati~ara, elite otvorenog uma, sa prakti~nim pogledom na
svet, i pristalica stroge i dosledne primene {erijata, koji su
re{ewe svakog problema videli u vra}awu islamskim koreni-
ma, i to u svim oblastima ìvota a ne samo u odnosu prema
hri{}anima. U kriznim vremenima po Carstvo, uporedo sa
slabqewem centralne vlasti, naro~ito posle Velikog be~kog
rata (1683–1699), potowi su, koriste}i svoj uticaj na nezado-
voqno javno mwewe svakodnevnim propovedima posle molitvi,
ostvarivali sve ve}i upliv na vlast. U 18. veku su u~estali
porazi i gubitak teritorija u ratovima s „neverni~kim“ dr-
àvama, u kojima su mnogobrojni hri{}anski podanici u~e-
stvovali na strani neprijateqa, znatno pove}ali napetosti u
Carstvu i podstakli sklonost da se upravo oni okrive za mno-
ge nesre}e, ~ime su predstavnici zilotske struje me|u ule-
mom2 ve{to manipulisali.
Zbog svega toga se vrlo ~esto ~ini da je politika
osmanskih vlasti bila nasumi~na, da je zavisila od trenutnih
hirova. Kada se pojedini doga|aji iz istorije osmanskih nemu-
slimana istrgnu iz konteksta, prostora i vremena, da bi se s
odre|enom namerom pore|ali na jedno mesto, {to se u istorio-
grafiji ~esto de{ava, to na prvi pogled i moè tako da izgle-
da. Ipak, takve nedoslednosti uglavnom se uvek mogu objasniti
mawim ili ve}im odstupawem od ustaqenih normi i zloupo-
2 Ulema – dru{tveni red koji u islamskim dràvama tuma~i sva

verska i pravna pitawa, donosi presude, daje uputstva, verski i pravno obra-
zuje i predvodi islamsku versku zajednicu. U Osmanskom carstvu wu su ~inili
{ejh ul-islam (poglavar uleme), kazaskeri, kadije, muftije, muderisi (profe-
sori) i verski slu`benici u xamijama i mektebima ({kolama).
33
Zasedawe Carskog divana u prisustvu Murata III (1574–1595),
osmanska minijatura.
trebama koje centralna vlast nije uspevala da suzbije u pro-

vincijama, naro~ito u poznijim stole}ima Carstva. Osmansko
dru{tvo je u na~elu bilo obavezno da se drì {erijatskih
principa i kanunskih odredaba kojima je odre|en status wenih
nemuslimanskih podanika.
U Osmanskom carstvu, kao i u svim dotada{wim

islamskim dràvnim tvorevinama, pravni sistem se zasnivao
na verskom pravu, jednom od najva`nijih ~inilaca {erijata.
[erijat je sveobuhvatan pojam koji ozna~ava ispravan na~in
ìvota muslimana. Samim tim, {erijat odre|uje i na~in ìvo-
ta nemuslimana, u onom smislu u kome pokriva me|usobne odno-
se muslimana i nemuslimana. Zasnovan na Kuranu i suni3, bio
je iznad svakog vladara ili dràve. Osmanska dràva, kao i
3 Za razliku od Kurana, Bo`je re~i koje je ovom svetu preneo Muha-

med tokom svoje poslani~ke misije, suna predstavqa Prorokovo pona{awe,
delovawe, wegove re~i, docnije zabeleène u hadisima (kazivawima).
34
sve prethodne islamske dràve, morala je da prihvati {erijat
kao jedan op{ti dru{tveni i pravni okvir pona{awa, bez mo-
gu}nosti da ga vladar i drugi organi vlasti prema potrebama
oblikuju, razvijaju i dopuwuju. Nimalo slu~ajno, Osmansko
carstvo je za dràvnu {kolu izabralo hanefitsku, po mnogo
~emu najotvoreniju od ~etiri zvani~no priznate sunitske {ko-
le tuma~ewa {erijata. U evropskom delu Carstva u potpunosti
je primewivano hanefitsko u~ewe. Ve~an i nepromenqiv, uob-
li~en izme|u 8. i 11. veka, {erijat je protokom stole}a sve ma-
we odgovarao novim istorijskim, civilizacijskim izazovima.
Zbog toga je u svim islamskim dràvama morao da
postoji, u mawoj ili ve}oj meri, i drugi, svetovni zakon. Ne
paralelan pravni sistem, nego sistem ~ija je uloga bila da do-
puni {erijat i uredi odre|ene oblasti. Takav se zakon u
Osmanskom carstvu nazivao kanun. Kanuni su bili instru-
ment racionalnog upravqawa dràvom i podanicima. Osman-
lije su taj dopunski pravni sistem vremenom razvile u meri
koja dotad nije bila poznata u islamskom svetu, po cenu su-
protstavqawa {erijatu u nekim pravnim oblastima.
Gotovo da je nemogu}e zamisliti kako bi Osmansko
carstvo uop{te moglo funkcionisati bez razvijenog svetovnog
zakonodavstva. Jedna od va`nih karakteristika kanuna sastoji
se u tome {to je dobrim delom po~ivao na nepisanom obi~ajnom
pravu i ostacima kodifikovanog zakonodavstva zate~enim na
osvojenim teritorijama. Kanun je bio neka vrsta filtra kroz
koji su prolazili lokalni obi~ajni zakoni, nazivani adeti. U
po~etku vladavine novoosvojenom obla{}u prihvatao se veliki
deo nasle|enog pravnog sistema (u srpskim zemqama su o~iti
primeri Rudarski zakonik despota Stefana i odredbe o vla-
{kom statusu iz Zakonika cara Du{ana). Kako je vreme pro-
lazilo, sito je postajalo gu{}e, i gde god je to bilo lako i bez-
bolno, kidana je veza sa zate~enim institucijama i obi~ajima.
Sve do po~etka reformskog razdobqa nazvanog tanzi-
mat, status nemuslimana bio je odre|en {erijatskim okvirima
i kanunom, sultanskom voqom. Hati{erifom od Gilhane iz
1839. godine otpo~elo je organizovawe modernog zakonodavstva
i suàvawe primene {erijata. Tada je prvi put, bar na papiru,
progla{ena gra|anska jednakost izme|u muslimanskih i nemu-
slimanskih podanika.
35
∗
[erijat dozvoqava nemuslimanima da budu podanici

muslimanske dràve. Wihov status je odre|en pojmom zima
(prema osmanskom izgovoru arapskog termina al-zimma). To je
vrsta nepisanog, nametnutog ali obostrano obavezuju}eg, ve~nog
ugovora, kojim muslimanska zajednica tzv. „narodima kwige“
(ar. ahl al-kitab; osm. ehl-i kitab) – a to su bili pripadnici pri-
znatih monoteisti~kih religija: Jevreji, hri{}ani, docnije i
neke druge verske grupe – jam~i pravo na ìvot, li~nu slobodu,
imovinu, slobodu veroispovesti i jo{ neka prava. Oni koji
prihvate takvu za{titu postaju zimije (jd. zimija), „qudi pod
ugovorom“ (ar. ahl al-zimma; osm. ehl-i zimmet). Osnovna obaveza
zimije sastojala se u pla}awu glavarine (xizja ili hara~) i
bespogovornom po{tovawu zakona u svakom smislu. Svrha zime
bila je uspostavqawe i odràvawe prevlasti islama nad svim
drugim religijama u muslimanskoj dràvi i postavqawe pri-
padnika drugih verskih zajednica u nedvosmisleno pot~iwen i
podre|en poloàj. Zimija je morao da bude razli~it, obeleèn,
tako da svima bude o~igledno da je wegova vera „la`na“ u odno-
su na onu pravu. Zima je davala okvir kojim se onemogu}avao i
ograni~avao socijalni uspon nemuslimanske elite.4
Stav {erijata prema nemuslimanima izgra|ivan je ne-
koliko stole}a, gotovo u potpunosti na apokrifnim tekstovi-
ma. Kao najva`niji izvor uzima se tzv. „Omarov ugovor“, do-
kument sumwivog porekla koji se pripisuje halifama Omaru I
(634–644) ili Omaru II (717–720), sa~uvan u tekstovima 11.
4 O zimi {ire v. Cl. Cahen, “Dhimma”, EI; C. E. Bosworth, “The Con-

cept of Dhimma in Early Islam”, Christians and Jews in the Ottoman Empire. The
Functioning of a Plural Society, eds. B. Braude and B. Lewis, I, Holmes & Meier Pu-
blishers, New York – London 1982, 37–51; A. Fattal, Le statut légal des non-musul-
mans en pays d’Islam, Beyrouth 1958. O poloàju nemuslimana u Osmanskom
carstvu, v. pomenuti zbornik sa vi{e va`nih radova: Christians and Jews in the
Ottoman Empire; B. Masters, Christians and Jews in the Ottoman Arab World. The
Roots of Sectarianism, Cambridge University Press, Cambridge 2001; A. Cohen, Je-
wish Life under Islam. Jerusalem in the Sixteenth Century, Harvard University Press,
Cambridge, Massachusetts and London 1984; K. Binswanger, Untersuchungen zum
Status der Nichtmuslime im Osmanischen Reich des 16. Jahrhunderts (mit einer Neu-
definition des Begriffes «Dimma»), München 1977 (tendenciozna ali potrebna), i
u tim kwigama navedenu noviju literaturu.
36
i 12. veka. Taj „ugovor“, delimi~no verovatno istinit, pri-
hva}en je kao kqu~ za kona~no formirawe vi{e odredaba koji-
ma je {erijat odredio status zimija. Od tada, pitawe wegove
autenti~nosti vi{e nije postavqano, niti je bilo bitno.
[erijatske norme, ako se primewuju dosledno, u pot-
punosti, {to, vide}emo, u Osmanskom carstvu ni izdaleka nije
bio slu~aj, veoma su ograni~avaju}e: obaveza predavawa {eri-
jatskih poreza; po{tovawa muslimana uz uklawawe s puta i
ustupawe mesta; go{}ewa muslimanskih putnika do tri dana;
zabrana izgradwe novih crkava i manastira, glasnog javnog bo-
gosluèwa i isticawa verskih obele`ja, upotrebe klepala i
zvona i sahrawivawa u blizini muslimana; zabrana preobra}a-
wa (muslimana) i spre~avawa dobrovoqnog prelaska u islam-
sku veru; zabrana podraàvawa muslimana u odevawu, frizuri,
govoru; zabrana promene na~ina obla~ewa utvr|enog za odre|e-
nu versku zajednicu; zabrana jahawa i no{ewa oru`ja; zabrana
prodaje nedopu{tenih namirnica i pi}a muslimanima; zabrana
podizawa ku}a vi{ih od muslimanskih; zabrana sklapawa bra-
ka izme|u nemuslimana i muslimanke; neprihvatawe svedo~ewa
protiv muslimana na sudu i druge
mawe ili vi{e zna~ajne odredbe.
Sve su to nedvosmislene {erijatske
odredbe. Me|utim, nagla{avam jo{
jednom, one nisu u punoj meri pri-
mewivane.
S druge strane, uz pravo na
li~nu slobodu, veroispovest i imo-
vinu, nemuslimani su bili gotovo u
potpunosti ravnopravni muslima-
nima u oblasti imovinskog i obli-
gacionog prava. Zimije su sticale
pravo na odre|enu crkveno-sudsku
autonomiju. Razli~ite verske zajed-
nice zimija {irom Osmanskog car-
stva zadràle su pravo da, preko
svoje crkvene organizacije i sve{te-
Sultanski berat, kraj 17. veka

37
ni~ke hijerarhije, zavr{avaju poslove iz oblasti verskog prava.
U to doba versko pravo je u potpunosti obuhvatalo porodi~no, a
delimi~no i nasledno i testamentarno pravo. U okviru sop-
stvene verske zajednice, uz pomo} crkvenog suda ili drugih lo-
kalnih autoriteta, nemuslimani su, najjednostavnije re~eno,
mogli da se dogovaraju o re{avawu svih onih problema koji se
ni na koji na~in nisu doticali interesa dràve i muslimanske
zajednice. Ukoliko se ono {to je zimija ~inio na bilo koji na-
~in, ~ak i posredno, ticalo makar i jednog muslimana, takav
~in je po pravilu morao da odobri predstavnik osmanskih vla-
sti. Nemuslimanske grupe su mogle da biraju sve{tenu hije-
rarhiju u okviru svoje verske zajednice, ali je taj izbor morao
biti potvr|en na Porti. U ve}ini hri{}anskih verskih zajed-
nica patrijarsi i episkopi (mitropoliti) dobijali su berate
(carske zapovesti o naimenovawu) u kojima su jasno bila na-
zna~ena wihova prava, povlastice, ali i obaveze. Versko-sud-
ska autonomija odre|ene zajednice je na taj na~in bila pod
strogom kontrolom dràve.
Privatni ìvot hri{}ana u Osmanskom carstvu odre-

|ivali su, ili doticali, mnogi {erijatski i kanunski propisi.
Svakako, svi ne mogu biti predmet jednog poglavqa. Ovom pri-
likom bi}e nagla{ene i obra|ene one teme koje se ~ine najva`ni-
jim. One predstavqaju samo jednu, mada veoma bitnu, stranu pri-
~e o ukupnom pravnom statusu nemuslimana u osmanskoj dràvi.
@ivot, sloboda i imovina

Prihvatawem podani{tva osmanske dràve, drugim re-
~ima, prihvatawem statusa zimije, osiguravali su se ìvot, li~-
na sloboda i imovina. [erijatom su precizno odre|eni uslovi
ratovawa sa „neverni~kim“ dràvama. Rat (teorijski opravdan
kao xihad) podrazumevao je robqewe, pqa~ku, uni{tavawe hra-
mova i svih drugih simbola koji bi na bilo koji na~in mogli da
vre|aju ose}awa muslimana. Prema {erijatu, tokom rata nije bi-
lo dozvoqeno namerno ubijawe èna i dece, ukoliko se ne bore.
Posle poraza, kao deo ratnog plena, svi mu{karci, ène i deca
smatrani su zarobqenicima, tj. robovima. U tu grupu nisu spada-
38
li stari, iznemogli, invalidi i monasi. [erijat daje pravo vla-
daru da pobije odrasle mu{ke zarobqenike, zadrì ih u statusu
robova, ili da im, kao i wihovim porodicama, daruje slobodu, uz
vra}awe imovine. Po zavr{etku ratnih dejstava i pripajawu
osvojene teritorije bilo je uobi~ajeno da se sloboda daruje ako
ìteqi, prema {erijatskim odredbama, prethodno zatraè aman
(milost, po{tedu). Izbor je tada bio ograni~en na dve mogu}no-
sti: prihvatiti status zimije sa svim {to on nosi, ili primiti
islamsku veru i postati muslimanski podanik.
Teritorija pod vla{}u muslimanske dràve, koju su
potom osvojili neprijateqi, po {erijatu je ponovo postajala
„podru~je rata“, tj. neprijateqska teritorija. Takav status
uìvala je teritorija koju su Habzburgovci trenutno zauzeli
od Osmanlija tokom Velikog be~kog rata (1683–1699), kao i
oblast uè Srbije, pod vla{}u Habzurgovaca od 1718. do
1739. godine. Ukidawem vaèwa {erijata na tom prostoru
stanovni{tvo je gubilo
status zimija. Kazna za
pobunu protiv dràve je
smrt. I onaj deo ìvqa
koji se nije pridruìo
neprijateqskoj vojsci po-
stajao je legalan ratni
ciq. Pa ipak, po ponov-
nom uspostavqawu osman-
ske vlasti, od pona{awa
stanovni{tva tokom rata
najvi{e je zavisilo na ko-
ji }e mu na~in opet biti
podarena milost (aman) i
status zimija.5 Darivawe
amana i prava na za{titu Osmanski kowanici, akvarel,
po zavr{etku velikih ra- 16. vek
5 A. Foti}, „Institucija amana i primawe podani{tva u Osman-

skom carstvu: primer sremskih manastira 1693–1696“, I^ LII (2005), u {tam-
pi. O xihadu i amanu prema {erijatu, v. R. Peters, Islam and Colonialism. The
Doctrine of Jihad in Modern History, The Hague – Paris – New York: Mouton Publis-
hers 1979, 9–37 Špoglavqe: “The Classical Doctrine of Jihad”¹.
39
tova dugo je ostajalo u oblasti teorije jer je na terenu vladala
odmazda i neka`wavana samovoqa radikalnih predstavnika
lokalnog muslimanskog naroda i wegovih predvodnika.
Ropstvo
Status zimije, nemuslimanskog podanika, nespojiv je
sa {erijatski jasno odre|enim statusom roba. Kategorija rop-
stva u kome je rob pravno smatran za vrstu pokretne imovine
„koja moè da govori“ i te kako je postojala u Osmanskom car-
stvu, kao i u svim drugim dràvama toga doba, islamskim i
hri{}anskim. Zimija, kao i svaki slobodan podanik musli-
man, nije smeo da bude pretvoren u roba ni pod kakvim izgovo-
rom. [erijat priznaje samo jednu vrstu robova: robove ro|ene
od robova i ratne zarobqenike. Prihvatawe darovanog statusa
zimije po prestanku ratnih dejstava podrazumevalo je presta-
nak robqewa i pqa~ke takvog stanovni{tva.
Oslobo|ewe roba koji je postao musliman smatralo se
bogougodnim delom i veoma ~esto je registrovano kod kadija.
Primawe islama nije bezrezervno vodilo u oslobo|ewe roba,
ali je bilo gotovo neophodan preduslov.
Nemusliman nikako nije smeo da poseduje roba musli-
mana. Me|utim, nije postojala izri~ita {erijatska prepreka
da zimija drì roba nemuslimana, i to je pravo {iroko upra-
`wavano. Muslimansko javno mwewe je ~esto osporavalo to
pravo zimija, pa su sultani povremeno zabrawivali hri{}ani-
ma i Jevrejima da poseduju robove i trguju wima. Ipak, takve
zabrane gotovo da nisu imale efekta. Dvostruka politika vla-
sti prema tom pitawu postaje o~ita onog trenutka kada se uvo-
|ewem poreza posredno priznaje to pravo.6
U ime hri{}anskog milosr|a, sarajevski Srbi su vi-
{e puta pojedina~no, ali i u ime crkvene op{tine, otkupqiva-
li robqe i osloba|ali ga. Ima i primera da su ga kupovali za
svoj ra~un: sve{tenik Bogi} je 1717. kupio „jedno rop~e“, a
6R. Brunschvig, “‘Abd”, EI; A. Fisher, “Chattel Slavery in the Ottoman

Empire”, Slavery and Abolition I/1 (1980) 25–41.
40
1732. godine haxi Jovan Arnautovi}, ugledni trgovac, posedo-
vao je robiwu Stoju.7
Rob je istovremeno smatran i za qudsko bi}e, koje je u
duhovnom smislu imalo jednak status kao i slobodan ~ovek.
Uìvao je pravo „humanog“ tretmana, veroispovedawa, zakoni-
tog braka uz saglasnog gospodara, ograni~enog posedovawa imo-
vine, trgovine, i jo{ neka prava. U arhivu pravoslavne crkve u
Sarajevu i sixilima (protokolima) sarajevskih kadija sa~uva-
ne su vesti o redovnom dolasku u crkvu, dràwu posta i pri-
~e{}ivawu „robiwa iz turskih mahala“. Ima podataka da su
robovi, svakako od imovine zara|ene u tom statusu, darovali
ili zave{tavali i vredne stvari. Re~it je primer robiwe ba-
ba Marije, koja je 1708. godine sarajevskoj crkvi poklonila
srebrno kandilo.8 Naravno, pona{awe roba je, ipak, u najve}oj
meri zavisilo od dobre voqe gospodara, jer je on mogao i da se
ne povinuje {erijatskim preporukama.
Iz kategorije klasi~nog ropstva razvila se kategori-
ja tzv. „vojni~kog ropstva“, karakteristi~na za dru{tvene si-
steme Bliskog i Sredweg istoka. Osmanska dinastija je tu
tradiciju razvila i usavr{ila, izgradiv{i kategoriju „sulta-
novog kula“, tj. „carskog roba“, „carskog sluge“. Stvoren je je-
dan potpuno originalan sveobuhvatan vojno-upravni sistem,
nazvan kapu-kulu sistem. Me|u „carskim robovima“ bilo je
onih koji su, pravno gledano, bili robovi u klasi~nom smislu,
ali i onih koji su dev{irmom (dankom u krvi) stizali na
dvor, ili jednostavno regrutovani u redove jani~ara. Pravni
status takvog pojedinca u praksi uglavnom nije bio bitan.
Status „sultanskog kula“ brisao je sve razlike. Sultanov kul
je mogao postati dostojanstvenik najvi{eg ranga, postati sul-
tanov zet i posedovati na hiqade „pravih“ robova.9
Iako su u Osmanskom carstvu postojale dve kategori-
je ropstva, one ne predstavqaju dva potpuno odvojena sistema.
7Skari}, „Srpski pravoslavni narod“, 81.

8Isto, 14, 81.
9 H. İnalcık, “Ghulām. IV.– Ottoman Empire”, EI; isti, Osmansko Car-
stvo. Klasi~no doba 1300–1600, SKZ, Beograd 1974, 109–125; C. Imber, The Otto-
man Empire, 1300–1650. The Structure of Power, Palgrave Macmillan, Basingstoke –
New York 2002, 128–142.
41
Te dve kategorije povezivala je {e-
rijatska teorija, koja nije pravila
razliku, a odvajala je praksa, ka-
rakteristi~an dràvni i dru{tve-
ni poredak zasnovan na po{tovawu
sultanske voqe i racionalnom tu-
ma~ewu dràvnih i dinasti~kih
interesa.
Dev{irma (sakupqawe, sa-
birawe, odabirawe), na Balkanu
poznata kao „danak u krvi“, klasi-
~an je primer drasti~nog, svesnog,
vi{estrukog kr{ewa {erijata zbog
takvih interesa. Po sultanskoj vo-
qi, nemuslimanski podanici u sta-
tusu zimija svo|eni su u status ro-
ba, iako carskog, {to je ukqu~ivalo Dev{irma, osmanska
redovnu platu i sve mogu}e privi- minijatura, 16. vek
legije. [erijat, tako|e, ne poznaje
da`bine u qudstvu, kako je dev{irma tretirana, niti dopu{ta
nasilnu islamizaciju, a to su sve ~inovi koji su pratili ovaj
dinasti~ki obi~aj. Osmanska ulema je izbegavala da postavi
pitawe zakonitosti dev{irme, ne usu|uju}i se da kr{i sul-
tansku voqu i ugroàva dràvni interes ({to je ponekad na-
vo|eno kao jedan od pravni~kih izgovora).10
Stale{ka pripadnost
[erijat ne poznaje podelu na dru{tvene staleè.
Time se bavilo svetovno zakonodavstvo, u skladu sa dràvnim
potrebama. Mehmed Osvaja~ (1451–1481) je kanunnamom odre-
dio ko, kada i kako sti~e status askera (vojni stale`), a ko
pripada raji (podanicima koji pla}aju da`bine, bez obzira na
10 V. Ménage, “Devshirme”, EI; isti, “Sidelights on the Devshirme from

Idrīs and Sa‘duddīn”, BSOAS XVIII, 1 (1956) 181–183; isti, “Some Notes on the
Devshirme”, BSOAS XXIX, 1 (1966) 64–78; A. Matkovski, „Prilog pitanju dev{ir-
me“, POF XIV–XV/1964–65 (1969) 273–309.
42
veroispovest). Na isti na~in odre|ene su vrste i visine da-
`bina. Prelazak iz rajinskog u vojni~ki stale` bio je teorij-
ski zabrawen, ali ga je sama vlast povremeno dopu{tala, u
skladu s vojnim potrebama. Bilo je grupa ~iji je status bio na
samoj granici pripadawa jednom ili drugom staleù. Takav je
slu~aj bio, s jedne strane, sa tzv. „opro{tenom rajom“, rajom
oslobo|enom pla}awa raznih vrsta da`bina u zavisnosti od
vrste slu`be koju su obavqali u korist dràve (vojni~ke, po-
mo}ne vojni~ke, policijske i sl.), a s druge strane, sa onima
koji su takve sli~ne slu`be obavqali u statusu askera, ali ne
kao spahije nego kao uìvaoci slobodnih ba{tina (vojnuci,
muselemi, martolosi itd.). Hri{}ani spahije, svojstveni 14. i
15. veku, nestali su tokom prve polovine 16. veka, {to je naj-
ve}im delom bilo posledica poja~ane islamizacije osmanskih
institucija u to doba. Nemuslimani su i daqe kori{}eni u
okviru vojnog sistema Carstva, ali im se, osim pojedinim iz-
uzecima, odre|enim knezovima, nije davao status askera. U
E. Dodvel, Stare{ina sela Hriso (kod Delfa) prire|uje ve~eru,

akvarel, 1805. godine. Izuzetno slikovit primer
uticaja osmanskih obi~aja.
43
okviru rajinskog statusa, nemusliman je imao mogu}nosti da se
istakne i obogati kao zanatlija i trgovac, re|e i kao zakupac
pojedinih poreza. Da bi se uspeo na druge dru{tvene funkci-
je, morao bi da pre|e u status askera, a to je posle prvih dece-
nija 16. veka bilo gotovo nemogu}e.11
Jezik i pismo
Zimijama nije zabrawivano da govore svojim jezikom i
da koriste svoje pismo. [tavi{e, moglo bi se re}i da su na
mnoge na~ine ohrabrivani da sa~uvaju svoju tradiciju, kako bi
se razlikovali od muslimana. Hri{}ani i Jevreji su imali
pravo da govore svojim jezikom na osmanskom sudu, da podnose
dokumente pisane na svom jeziku kao legalne sudske dokaze,
~ak i u sporovima s muslimanima. Dràva je pritom obezbe|i-
vala stalnog sudskog tuma~a.12 Uz to, oni su mogli da {tampaju
svoje kwige i trguju wima, za razliku od muslimana kojima je
taj tehni~ki izum bio nedvosmisleno zabrawen kao „nekorisna
novotarija“.
U skladu sa {erijatskom potrebom nagla{avawa raz-
like izme|u muslimanskih i nemuslimanskih podanika, strogo
je zabrawivano, uglavnom novim muslimanima, lokalnom sta-
novni{tvu koje je pre{lo u muslimansku veru, da se i daqe ko-
risti materwim jezikom i da upra`wava stare obi~aje, pogoto-
vo one koji su bili vezani za hri{}ansku veru (odlazak u
crkvu, kr{tavawe, po{tovawe relikvija itd.). Ciq je bio da
11 C. E. Bosworth, “Ra‘iyya, 1. In the medieval Islamic world”, EI; S. Fa-

roqhi, “Ra‘iyya, 2. In the Ottoman empire”, EI; ista, “Politics and socio-economic
change in the Ottoman Empire of the later sixteenth century”, Süleyman the Magnifi-
cent and His Age. The Ottoman Empire in the Early Modern World, eds. M. Kunt and
Ch. Woodhead, Longman, London and New York 1995, 91–113; İ. M. Kunt, “Tran-
sformation of Zimmi into Askeri”, Christians and Jews in the Ottoman Empire, I,
55–68.
12 Arhiv manastira Hilandara, Turcica, 1/10, 1/35b, 1/53, 1/73, 111a,
12/10/8, 12/27/2, itd.; K. Çiçek, “Interpreters of the Court in the Ottoman Empire as
Seen from the Sharia Court Records of Cyprus”, Islamic Law and Society 9, 1 (2001)
1–15; A. Foti}, „Ugovori na ’drugim’ jezicima i osmanski {erijatski sud
(XVI–XVIII vek)“, Balcanica XXXII–XXXIII/2001–2002 (2003) 175–182.
44
se novi muslimani potpuno izdvoje iz negda{weg korpusa i
{to vi{e udaqe od srodnika hri{}anske vere.13
Sloboda ispovedawa „la`ne vere“

U Osmanskom carstvu, poput drugih prethodnih
islamskih i savremenih hri{}anskih dràva, nije bilo mesta
za bezbo`nike i mnogobo{ce. Prema {erijatu, oni nisu mogli
dobiti status zimije, {to zna~i da su morali da prime islam
ili da budu „predati sabqi“. Status zimije bio je uslovqen
pripadno{}u priznatoj verskoj zajednici. [erijata se nisu
ticali razlike i raskoli u u~ewima, niti me|usobne osude i
nepriznavawa izme|u mnogih hri{}anskih zajednica. Ukoliko
su pripadnici bilo koje hri{}anske zajednice ili sekte svoje
u~ewe zasnivali na jevan|equ, wihov status zimije u islam-
skoj dràvi nije bio sporan.
Hri{}anska vera, iako priznata, ukoliko se pomene,
u osmanskim dokumentima se obeleàvala kao „la`na vera“
ili „bezvredni Šverski¹ obi~aji“, a hri{}ani su nazivani
„nevernicima“ (|aurima). Takvi izrazi su upotrebqavani is-
kqu~ivo da bi se uspostavio jasan odnos izme|u podre|ene i
vladaju}e religije. Oni su bili obavezni formalni deo kance-
larijske i verske terminologije. Shvatani su kao neizbe`ne
fraze i nisu diskriminisale zimiju u moralnom smislu.
Kada je re~ o li~nom odnosu prema Bogu, sa stanovi{ta
morala se nije pravila razlika. Pobo`nost pojedinca, kojoj god
priznatoj veri da je pripadao, smatrana je jednom od najve}ih
vrlina. [ejh ul-islam Ebusuud je sredinom 16. veka u vi{e
prilika jasno predo~io stav {erijata prema onima koji nisu do-
bri vernici. Na pitawe da li (na sudu) sme da se prihvati sve-
do~ewe hri{}anina koji ne ide u crkvu, a odnosi se na onoga ko
ide u crkvu, odgovorio je negativno bez ikakve ograde. Jednako je
mislio i o muslimanima: izdao je fetvu (pravno mi{qewe, od-
luka) prema kojoj svedo~ewe muslimana, ~ija su nepobo`nost i
13 S. Dimitrov, „Skritoto hristiænstvo i islæmizacionnite pro-

cesi v osmanskata dþràva“, IP 3 (1987) 18–33; O. Zirojevi}, Islamizacija na ju-
`noslovenskom prostoru. Dvoverje, Beograd 2003.
45
gre{no pona{awe dobro poznati, ne sme da se prihvati (na su-
du), iako se odnosi na zimiju. Poboàn i kulturan ~ovek, kakav
je bio sarajevski imam i pisar Mula Mustafa Ba{eskija, uvek
je imao razumevawa za ~estite pripadnike drugih verskih zajed-
nica, osu|uju}i nemoralne pojedince koje god vere bili. Popi-
suju}i u svom ~uvenom letopisu Sarajlije umrle 1776/77. godi-
ne, naveo je, ne usteù}i se epiteta, i „pobo`nog hri{}anina,
starca, popu, sofiju (mistici okrenut u~en ~ovek).14
Iako ra{irena me|u ~asnim muslimanima, pravna tu-
ma~ewa poput Ebusuudovog nekad jesu a nekad nisu mogla biti
primewena u praksi. To je zavisilo od snage dràve da se su-
protstavi razuzdanim gomilama, pre svega gradskom polusvetu,
u ekonomski i politi~ki te{kom 18. veku.
Promena vere
Status zimije podrazumeva slobodu veroispovesti.
Prema tuma~ewu hanefitske {erijatske {kole, promena vere
pojedinca ili grupa unutar korpusa nemuslimanskog stanovni-
{tva, stvar je wihovog slobodnog izbora. Prihvatawe islama
je, naravno, vi{e nego poèqno. Tako se zimija, koji je dotle
ìveo u „mraku i neverni{tvu“, izvodi na „pravedni Bo`ji
put“ i „upoznaje boànsku islamsku istinu“. Tome treba te-
ìti, za to treba stalno stvarati uslove, razgovorima i ube-
|ivawem, bez fizi~ke prisile. „U vjeru nije dozvoqeno silom
nagoniti“, kaè Kuran. „Nijednog zimiju, ako nije saglasan,
niko ne sme da na~ini muslimanom“, glasila je jedna od odred-
bi iz patrijarhovog ili mitropolitskog berata.15
14 M. E. Düzdağ, Şeyhülislâm Ebussuûd Efendi Fetvaları İşığında 16.

Asır Türk Hayatı, İstanbul 19832, 98; Mula Mustafa [evki Ba{eskija, Ljetopis
(1746–1804), prevod s turskog, uvod i komentar M. Mujezinovi}, „Veselin Masle-
{a“, Sarajevo 19872, 147.
15 Kur’an. S prevodom, preveo B. Korkut, Sarajevo 19875, sura II, ajet
256; Srpska crkveno umetni~ka i nau~na zbirka, Sent Andreja, Berat beograd-
sko-sremskog mitropolita Dionisija iz 1784. godine (daqe: berat mitropoli-
ta Dionisija); {ejh S. ef. Kemura i V. ]orovi}, „Prilozi za historiju pravo-
slavne crkve u Bosni i Hercegovini u XVIII. i XIX. stoqe}u“, GZM XXIV
(1912) 418–426 Šberat sarajevskog mitropolita Pajsija iz 1780¹.
46
Da bi neko bio smatran muslimanom morali su se is-
puniti odre|eni uslovi. Hri{}anin je pre{ao u islam onog
trenutka kada je izgovorio {ehadu – svedo~anstvo vere: „Nema
drugog boga osim Alaha, Muhamed je Bo`ji poslanik“. Uradio
on to {ale}i se, u pijanstvu ili u kakvom drugom neprisebnom
stawu, za pravnike nije bilo razlike – prihvatio je islam.
Ono {to je bilo neophodno jeste da taj ~in posvedo~e bar dvo-
jica muslimana. Izvori potvr|uju da je bilo dosta podmetawa
i la`nog svedo~ewa, iz najrazli~itijih qudskih razloga. Kat-
kad ni {ehada nije bila potrebna. Bilo je dovoqno da pojedi-
nac kaè da je „postao musliman“, da pohvalno govori o islam-
skoj veri, makar i s ne~ijim rukama oko vrata, pa i da je
osune}en, na prevaru ili silom.16 Ukoliko izgovori ono {to
se smatralo dovoqnim, sâm na~in na koji se do toga do{lo, mi-
lom, silom ili na prevaru, nije vi{e bio bitan. Te se re~i
nisu mogle povu}i. Tu se krije pravna kontradikcija. S jedne
strane, stoji nedvosmislena kuranska poruka da se nemuslima-
ni ne smeju silom nagoniti u islam, a, s druge strane, pravno
ograni~ewe da niko ne moè odbaciti islam po{to je izgovo-
rio odre|ene fraze, makar to bilo pod o~iglednom pretwom
sile ili svima jasnom prevarom.
Posebno su bili razra|eni pravni okviri za malo-
letnike. Deca ro|ena u me{ovitom braku i ona ~ija se obudo-
vela majka docnije uda za muslimana, morala su da prime islam
bespogovorno, bez obzira na starost. Kada postane musliman,
otac je imao pravo da primora dete na isti ~in silom, sve do
fizi~kog punoletstva, a to zna~i do napuwenih 12 godina
(granica se pomerala ako se tada ne pojave fizi~ki znaci pro-
mena na telu, najkasnije do 17. godine). Deca do napuwenih se-
dam godina sledila su roditeqe u wihovoj hri{}anskoj ili je-
vrejskoj veri. Mentalni pravni kapacitet deteta nije morao da
se podudara sa fizi~kim sazrevawem. Izraz samostalne voqe
za promenom vere dece starije od 7 godina uglavnom je bio
pravno prihvatqiv. Po{to objektivni kriterijumi nisu bili
16 Fattal, n. d., 163–174; Düzdağ, n. d., 89–91; Osmanski izvori za islæ-

mizacionnite procesi na Balkanite (XVI–XIX v.), prevod na dokumentite:
A. Velkov, E. Radu{ev, E. Silænova, M. Kalicin, N. Robev, S. Ivanova, pod re-
dakciæta na: M. Kalicin, A. Velkov, E. Radu{ev, BAN, Sofiæ 1990, 294–301.
47
precizno ustanovqeni, kadija i druga stru~na lica utvr|ivali
su da li je dete dostiglo potrebni intelektualni nivo.17
Kada dete ostane bez oba roditeqa, moglo je da se pre-
vede u islamsku veru, a dràva mu je odre|ivala muslimanske
starateqe. Slede}i hanefitsku {kolu {erijata, Osmanlije su
ostavqale mogu}nost da siro~e ostane u svojoj veri, pod uslovom
da se sudski odrede hri{}anski starateqi. Posle smrti Mihai-
la, prethodnog starateqa maloletne dece zimije Milete, {eri-
jatski sud u Mostaru je marta 1633. postavio zimiju Toma{a da
„obavqa starateqsku du`nost“ i da „~uva imovinu spomenutih
maloletnika“ sve do wihovog punoletstva. Nagla{eno je da je po-
menuti zimija Toma{ „dostojan i da zasluùje“ to imenovawe.18
Katkad je primawe islama bilo jedini na~in da se iz-
begne smrtna kazna. Takva kazna je bila propisana za zimije
koji otvoreno i te{ko uvrede islamsku veru i proroka Muhame-
da. I ovaj vid pritiska i la`nih optu`bi {iroko je primewi-
van. Posebno je naveden me|u ostalim vrstama uznemiravawa i
zuluma u molbama za izdavawe fermana koji bi trebalo da za-
{titi hilandarske monahe tokom prikupqawa priloga za mana-
stir {irom evropskog dela Osmanskog carstva: „Podme}u nam
neke stvari, onda jedni svedo~e a drugi potvr|uju ugled predlo-
ènih svedoka, pa nas optuùju govore}i: ’Vre|ate na{u veru i
obraz’.“ Pojedinci ~vrste vere, suo~eni s takvim optu`bama,
ra|e su izabirali smrt nego da napuste svoju veru. Poput sv.
\or|a Kratovca, oni su bili progla{eni za „nove mu~enike“.19
Wihovi kultovi su se iznena|uju}e brzo pro{irili ~itavim
pravoslavnim Balkanom. Neomartirska ìtija i wihovo ~esto
prikazivawe na freskama ~inili su deo brige crkvene hijerar-
hije da pastvu ohrabri u istrajavawu na hri{}anskim vredno-
stima, da je zbije i o~vrsne jasnom opomenom o posledicama me-
{awa s muslimanima.
17 E. Ginio, “Childhood, mental capacity and conversion to Islam in the

Ottoman State”, Byzantine and Modern Greek Studies 25 (2001) 90–119.
18 Sidìl mostarskog kadije 1632–1634, prevod sa staroturskog, uvod i
bilje{ke M. A. Muji}, IKRP Prva knjièvna komuna, Mostar 1987, 108.
19 A. Foti}, „Najpoznatiji hilandarski ferman“, HZ 10 (1998)
303–305; D. Bogdanovi}, „@itije \or|a Kratovca od popa Peje“, LMS 422,
1–2 (jul–avgust 1978) 264–273.
48
Prihvatawe islama je bio najva`niji, mada ne i neop-
hodan preduslov za oslobo|ewe roba.
Promena vere nije bila dozvoqena samo u jednom
pravcu – islam se nije smeo odbaciti. Za odricawe od „prave
vere“ mu{karci su ka`wavani smr}u, osim ako su to u~inili
pod prisilom u zarobqeni{tvu. Oni koji su na prevaru ili
silom navedeni da izreknu {ehadu, pa se potom odrekli isla-
ma, dospevali su na sud gde su dobijali mogu}nost da u krat-
kom roku promene mi{qewe. Istrajnost onih koji ni tada ni-
su hteli da se odreknu hri{}anstva, mogla je biti nagra|ena
uvr{tavawem u korpus pravoslavnih neomartira (sv. Nikolaj
Novi, Sofijski).20
Postupak je bio druga~iji kada su u pitawu ène apo-
state i nepunoletna deca. Hap{eni su i zatvarani bez vremen-
skog ograni~ewa, sve dok se ne vrate u „pravu veru“. Vlasti su
imale prava da narede batine svaka tri dana ne bi li se pospe-
{ilo ènino „osve{}ivawe“. Ako bi umrla u me|uvremenu, u
periodu kada pravno gledano nije pripadala nijednoj verskoj
zajedici, po fetvi {ejh ul-islama Abdurahima (1714–1716),
trebalo je da bude „ba~ena u neku jamu poput psa“, jer nije sme-
la da bude sahrawena ni po muslimanskom ni po hri{}anskom
obi~aju.21
Gotovo svako preveravawe registrovano je na sudu, iz
vi{e razloga. Novi preverenik je ~a{}avan odre|enom, ne
prevelikom, sumom novca kako bi kupio muslimansku ode}u, a
nekada je tu ode}u i dobijao. Molbu sultanu da ga, „prema sta-
rom obi~aju“, nagradi novom ode}om, preverenik je neretko do-
puwavao traèwem da bude primqen u neku od jani~arskih je-
dinica, ili kakvu drugu carsku slu`bu sa stalnom platom.
Time je ~esto otkrivao i motiv mewawa vere.22
Dev{irma (danak u krvi) predstavqa nedvosmislen
primer nasilne islamizacije (izuzimaju}i slu~ajeve kada su
roditeqi èleli da predaju dete). To je bio jedini primer me-
20 R. Gradeva, “Apostasy in Rumeli in the Middle of the Sixtenth Cen-

tury”, Arab Historical Review for Ottoman Studies 22 (2000) 29–73.
21 Düzdağ, n. d., 90; Osmanski izvori za islæmizacionnite procesi,
293–295, 301.
22 Osmanski izvori za islæmizacionnite procesi, 101–211.
49
{awa dràve u promenu vere. Ipak, promena vere tu nije pred-
stavqala sr` cele ideje. Primawe islama je bilo posledica,
neophodan korak u ostvarivawu glavne zamisli – stvarawu oda-
nog „sultanskog kula“. Sultanskim kanunom je ova mera ozako-
wena, bez obzira na to {to je bila u suprotnosti sa {erijatom.
Razmatrawe prisile prilikom islamizacije, pod ko-
jom se podrazumeva i danak u krvi, ne obja{wava wenu masov-
nost na pojedinim podru~jima Balkana. U ukupnom broju preve-
renih, ako se izuzme danak u krvi, slu~ajevi prisile su bili
mawe ili vi{e marginalni, kao i slu~ajevi kada je primawe
islama proizlazilo iz iskrenog, autenti~nog usvajawa islam-
ske dogme. Najva`niji podsticaj je svakako bila mogu}nost
uspona na socijalnoj lestvici, bilo preko obezbe|ivawa polo-
àja u vojni~kom staleù ili u okviru zanatsko-trgova~kog
sloja raje u gradskom dru{tvu. Islamizaciju su olak{avali i
slabost crkvene organizacije na odre|enim podru~jima i mo-
gu}nost docnijeg oslobo|ewa ratnih zarobqenika. Kqu~ni
problem ipak ostaje otvoren: kako objasniti masovnu islamiza-
ciju seoskih planinskih podru~ja Bosne, gde nije bilo jasne
koristi od tog ~ina. (Slabost crkve je mo`da vi{e vodila u
prihvatawe drugih oblika hri{}anstva nego u vladaju}i
islam.) Jedan od odgovora koji je u nauci ponu|en jeste gola
glad, proizvodwa ispod egzistencijalnog minimuma uz visoko
oporezivawe radi namirewa prevelikog broja sitnih spahija
potrebnih na granici Carstva.23
Vlast i smrtni slu~aj

Smrtni slu~aj je neizostavno morao da se prijavi vla-
stima. Lokalna nemuslimanska zajednica je mogla biti ka`we-
na visokom globom ukoliko to ne u~ini, i to iz dva glavna
razloga, oba bitna za dràvne prihode. Trebalo je da se utvr-
di da li je smrt bila prirodna i ko nasle|uje pokojnikovu
23 Up. A. @elæzkova, Razprostranenie na islæma v zapadnobalkanski-

te zemi pod osmanska vlast XV–XVIII vek, Sofiæ 1990; N. Moa~anin, „Islamizaci-
ja selja{tva u Bosni od 15. do 17. stolje}a: demistifikacija“, Zbornik Mirjane Gross. U
povodu 75. ro|endana, Zagreb 1999, 53–63.
50
imovinu. êsto je formirana komisija da izvr{i uvi|aj koji je
podrazumevao lekarski pregled i saslu{avawe svedoka. Ako je
smrt bila nasilna, pri naplati krvnine dràva je uzimala
svoj deo – desetak. Imovina lica umrlih bez naslednika odla-
zila je pravo u Bejt ul-mal (dràvnu blagajnu). Ukop je mogao
da se obavi tek po{to bi slu`benik Bejt ul-mala izdao poseb-
nu dozvolu.24
Sve{tenici su tako|e bili obavezni da se pojave, ot-
poju podu{je i prime nadoknade za ~etrdesetodnevni pomen i
druge slu`be, ukoliko je pokojnik izrazio takvu èqu. Tada
se utvr|ivalo da li je neki deo imovine zave{tan crkvi. Na
osnovu svojih berata mitropoliti i episkopi su imali pravo
na taksu za opelo (podu{je) i liturgije, i ta taksa se, ako je
trebalo, uz kadijinu pomo} uzimala od naslednika. Taksa je
ulazila u ukupne mitropolitove prihode iz kojih je ispla}i-
vana redovna godi{wa obaveza dràvnoj blagajni.
Neupadqivost sahrane
S druge strane, mitropolit i sve{tenik imali su pra-
vo da odbiju u~estvovawe u sahrani ako je preminulo lice bilo
odlu~eno od crkve. U beratima je naro~ito nagla{eno da se to
odnosi na one koji su ven~ani protivno svom verozakonu.25
Sâm ~in sahrane ni~im nije smeo da uznemirava okol-
ne muslimane, a to zna~i da se o~ekivalo da bude tih i neupa-
dqiv. Pogrebnoj povorci nije bilo dozvoqeno da pro|e glav-
nim ulicama, pored xamija i drugih muslimanskih svetih
mesta, niti sa jasno istaknutim simbolom – krstom. Kre{ev-
ski frawevci su 1780. godine morali da plate visoku kaznu
zbog la`ne optu`be da su nosili „kriè ... prid mrcim po va-
ro{i isprid me{}eme Šsudnice¹, {to vjera Muhamedova ne mo-
re podnijet“. Narodni i crkveni obi~aji ipak nisu bili pre-
vi{e potisnuti ni u prete`no muslimanskim sredinama.
Borave}i u Sarajevu 1658. godine, Francuz Pule je zabele-
24 B. Lewis, “Bayt al-Mal. II. History”, EI; Cohen, n. d., 59–62; Skari},
„Srpski pravoslavni narod“, 77.
25 Berat mitropolita Dionisija; Kemura i ]orovi}, n. d., 418–426.
51
ìo da „grko-isto~ni sprovode mrtvaca uz svirku }emaneta“, a
da Jevreji „pridodaju tome i igru...“.26
Mesto i izgled grobqa tako|e su morali da budu neu-
padqivi. Postoji jo{ jedna {erijatska odredba – da se nemu-
slimanska grobqa ne smeju nalaziti pored muslimanskih. Pule
je zapazio da je u Sarajevu „hri{}ansko grobqe odeqeno od je-
vrejskog, kao i od turskog“. U starim gradovima gdegde se i
odràlo grobqe na starim mestima, blizu sredi{ta. U takvim
slu~ajevima trebalo je da bude ogra|eno kako simbol krsta ne
bi upadao u o~i. Prolaze}i kroz Beograd 1681. godine, mle-
ta~ki putopisac Beneti je u svom kratkom osvrtu na{ao pro-
stora da istakne kako „hri{}ani i Jevreji uìvaju privilegi-
ju da mogu mrtve sahrawivati u gradu na poqima odre|enim za
takvu potrebu“.27
Stanovawe – vizuelna dominacija islama

Gradovi i ve}a naseqa u Osmanskom carstvu sastojali
su se od mahala, ~etvrti. Mahale su se osnivale, mewale, {i-
rile i delile ~esto bez nekog sistematskog plana, u okviru
katkad vrlo ograni~enih mogu}nosti samog prostora. Naj~e{}e
su nosile ime po xamiji, najupe~atqivijoj gra|evini u okoli-
ni. Osmanski popisni defteri sugeri{u postojawe musliman-
skih i hri{}anskih mahala, pa i jevrejskih, gde ih je bilo, ve}
prema imenima koje su mahale nosile. Ipak, izuzev na~elno,
takva podela gotovo da uop{te nije bila regulisana zakonom.
U okviru jedne mahale, bez naro~itih prepreka, uspo-
stavqale su se i odre|ene mawe celine, relativno zatvorenog
tipa. Takve osobene celine ~inila su jevrejska grupna stani-
{ta u raznim balkanskim naseqima, koja populaciono i pro-
storom nisu uspela da prerastu u mahale, ili kolonije dubro-
26 Fra M. Bogdanovi}, Ljetopis Kre{evskog samostana (1765–1817). Iz-

vje{taj o pohodu Bosanskog vikarijata 1768, „Veselin Masle{a“, Sarajevo 1984, 170;
V. Jelavi}, „Doìvqaji Francuza Poullet-a na putu kroz Dubrovnik i Bosnu
(godine 1658.)“, GZM 20 (1908) 58.
27 Jelavi}, n. d., 57; G. Stanojevi}, „Dva opisa Beograda iz 1681. go-
dine“, IG 1–2 (1975) 138–139.
52
Zemun 1608. godine, savremeni crte`
va~kih trgovaca u svim ve}im gradovima na Balkanu (primer

Latinske ~ar{ije dubrova~kih trgovaca u muslimanskoj maha-
li Ferhat-pa{ine xamije u Beogradu).
U Osmanskom carstvu nije bilo geta u onom smislu
tog pojma koji je bio karakteristi~an za Zapadnu Evropu.
Osmanlije su sledile mi{qewe hanefitskog autoriteta Abu
Jusufa da zimije smeju da ìve u svim gradovima i u svim mu-
slimanskim mahalama, ~ak i da drè svoje du}ane, da budu ~la-
novi me{ovitih zanatskih esnafa, da se bave trgovinom. Uslov
je bio da ni na koji na~in ne ometaju ìvot muslimana, a to
zna~i da ne otvaraju kr~me i ne trguju muslimanima zabrawe-
nom robom. Te zabrane su vaìle za muslimanske i me{ovite
mahale, ali ne i za one u potpunosti hri{}anske ili jevrejske.
Zimijama se ipak nije dozvoqavalo da zauzmu kqu~ne
gradske vojno strate{ke i ekonomske prostore, sredi{te nase-
qa i najlep{a mesta. Gradska naseqa su bila upori{ta osman-
ske vlasti, i to je moralo da bude o~igledno svakom podaniku.
U svakom trenutku je moralo biti jasno da su muslimani bili
ti koji su vladali prostorom. Upravo iz tih razloga de{avalo
se da sultan svojim naredbama spre~ava nastawivawe zimija u
onim gradskim podru~jima gde bi se to moglo tuma~iti kao ne-
girawe nadmo}i islama. To je smisao sultanskih fermana iz
1581. godine kojima se zabrawuje hri{}anima da ìve u okoli-
53
ni ~uvenog islamskog svetili{ta, xamije proroka Ejuba Ensa-
rije kod Istanbula, ili da kupuju letwikovce od muslimana
na obali Bosfora. Ako ostavimo po strani Istanbul, presto-
nicu po mnogo ~emu specifi~nu, postoje i druge sultanske za-
brane, op{teg karaktera, poput onih o prodaji hri{}anima ku-
}a i placeva u okolini xamija, kako u glavnim ulicama tako i
u onim kojima su ène i{le u hamame. Na pitawe {ta da se
radi kada oko xamije nema muslimanskih ku}a, kada je okruè-
na neverni~kim, i kada imam i mujezin sami drè bogosluè-
we, {ejh ul-islam Ebusuud je odgovorio da je to protivno
principima vere i da tu, bez odlagawa, {to pre treba da se
nasele muslimani, tako {to }e se od nevernika ku}e milom ili
silom otkupiti (po pravednoj ceni).28
Takve zabrane uglavnom nisu imale mnogo uspeha van
prestonice. Ipak, one su prema potrebi, naj~e{}e zbog iste-
Atina s po~etka 19. veka, savremeni akvarel
28 Fattal, n. d., 93–94; O. Zirojevi}, „Pitawe geta u ju`noslovenskim

osmanskim gradovima“, I^ XXXIX (1992) 79–86; S. Yerasimos, “La réglementati-
on urbaine ottomane (XVI–XIXe siècles)”, u: isti, Hommes et idées dans l’espace
ottoman, Istanbul 1997, 225–226, 259, 274–276, 280–285; Düzdağ, n. d., 94–97.
54
rivawa nekih lokalnih interesa, mogle da se primene, {to je
onda kod nemuslimanskog stanovni{tva, ve} sviklog na nepri-
mewivawe {erijata, izazivalo ose}awe da mu se uskra}uju pra-
va. Pored sultanskih zapovesti, s druge strane, mogla je da re-
aguje i muslimanska zajednica u me{ovitoj mahali, traè}i od
kadije da iseli moralno nepoèqne osobe iz mahale.
O izme{anosti stanovni{tva u mahalama, kakvo god
ime da su same mahale nosile, najpreciznije svedo~e kadijski
sixili (protokoli) i pojedina~ni dokumenti o kupoprodaji
nekretnina. Takvi ugovori, pored imena kupca i prodavca, ne-
izostavno sadrè ta~ne me|e poseda, ku}e, du}ana, sa imenima
vlasnika susednih placeva. Muslimani i zimije su me|usobno
prodavali, kupovali, zalagali i zakupqivali nekretnine, ì-
ve}i i rade}i u neposrednom susedstvu, neretko i u samom su-
sedstvu xamija. Takva praksa je potvr|ena i u evropskom i u
azijskom delu Carstva kada se uporede vesti iz Sarajeva, Bi-
toqa, ]ustendila, Sofije, Vidina i Soluna, sa onima iz An-
kare, Kajserije, Alepa, Damaska i Jerusalima.29
Iako zakonske podele nije bilo,
mnoge mahale su bile naseqene prete`no ili
gotovo iskqu~ivo muslimanskim ìvqem ili,
s druge strane, ìvqem koje je pripadalo
drugim razli~itim verskim zajednicama. Op-
{ti uslovi dru{tvenog i privatnog ìvota,
odre|eni prvenstveno {erijatom, nesumwivo
su omogu}avali sigurniji i opu{teniji ìvot
pojedincu u okviru sopstvene, uglavnom ver-
ske zajednice, s istom tradicijom, kulturom
i svakodnevnim obi~ajima. I u okviru iste
Muslimanka sa detetom na putu prema hamamu,

iz osmanske Kwige o kostimima, 17. vek
29 R. Gradeva, “Orthodox Christians in the Kadı Courts: The Practice of

the Sofia Sheriat Court, Seventeenth Century”, Islamic Law and Society 4, 1 (1997)
49–50; S. Faroqhi, Men of modest substance. House owners and house property in se-
venteenth-century Ankara and Kayseri, Cambridge University Press, Cambridge
1987, 135–140, 154–159, 165–171.
55
verske zajednice, istog jezika i bliskog porekla, iz raznih raz-
loga izdvajale su se odre|ene grupe. Ekonomski interesi, na
primer, ogledaju se u strogoj zabrani Republike da se grupisani
dubrova~ki du}ani i ku}e u gradovima {irom Balkana prodaju
bilo kome drugome van wihove zajednice, makar bili i katolici
s drugih prostora (iz Bosne).30
U skladu sa {erijatskom idejom vizuelne dominacije
islama, ku}e nemuslimana nisu smele da budu vi{e i luksu-
znije od muslimanskih. Ovaj na~elan stav bilo je mogu}e tuma-
~iti na razne na~ine, jer je bilo vi{e muslimanske sirotiwe
nego bogata{a. Zbog toga su povremeno – podatke imamo za Is-
tanbul, {to i nije pravi primer – izdavana preciznija nare-
|ewa. Visina ku}a muslimana i nemuslimana ograni~ena je
1559. i 1719. godine na dva etaà, prizemqe i sprat, s tim
{to nemuslimanske nikako nisu smele da imaju bilo kakve gra-
|evinske dodatke, naro~ito balkone i ~ardake. To nije bilo
dovoqno, pa su nekolikim zapovestima iz 18. veka utvr|ene
precizne mere. Visina muslimanske ku}e je 1725. godine ogra-
ni~ena na 12 gra|evinskih ar{ina, tj. na 9,12 m, nemusliman-
ske na 9, {to ~ini 6,84 m (1 gra|evinski ar{in ili zira =
0,76 m). Po~etkom 19. veka visina i odnos su donekle prome-
weni na 14 prema 12 gra|evinskih ar{ina (tj. 10,64 m : 9,12
m). Za sada nije poznato da li je i u kojoj meri taj odnos va-
ìo i u unutra{wosti Balkana. Ipak, usamqen i nedovoqno
proveren podatak D. Popovi}a o zakonom uspostavqenoj ra-
zlici u visini ku}a u Vojvodini, u odnosu 4,1/2 prema 3,2/3
hvata (8,55 m : 6,95 m), uklapa se u prestoni~ke okvire. Vesti
s raznih strana naj~e{}e govore o tome da su hri{}ani pri-
krivali svoje bogatstvo, ako su ga imali. S druge strane, ima i
primera da su posedovali vrlo lepe gra|evine.31
Ako su muslimani i nemuslimani me|usobno trgovali
nekretninama, i to u ne zanemarqivom obimu, {to izvori ne-
dvosmisleno potvr|uju, logi~no je da se ku}e nisu razlikovale
onoliko koliko bi se to na prvi pogled moglo ~initi. A to
R. Samarxi}, „Dubrov~ani u Beogradu“, GMGB II (1955) 73.

30
Düzdağ, n. d., 94; Yerasimos, n. d., 219, 237–238, 240, 252–254; D. Po-
31
povi}, Srbi u Vojvodini, 1. Od najstarijih vremena do Karlova~kog mira 1699,
Matica srpska, Novi Sad 19902, 227.
56
Muslimanke u ku}noj
ode}i, akvarel, 16. vek
zna~i da ni unutra{wi raspored ku}a nije bio mnogo razli~it.

Rezultati dosada{wih istraìvawa idu u prilog tezi da su
{irom Carstva samo najbogatije, i to prvenstveno gradske ku-
}e, sadràvale u punoj meri razdvojene selamluk i haremluk,
mu{ki gostinski i ènski porodi~ni deo. U doba povla~ewa
Osmanlija iz Srbije, kada je hri{}anska elita dobila priliku
da javno iskaè svoje bogatstvo, kao uzor je posluìla elitna
muslimanska ku}a. Unutra{wi raspored prostorija konaka Mi-
lo{a Obrenovi}a u Kragujevcu, tridesetih godina 19. veka, ni
u ~emu se ne razlikuje od rasporeda u sarajima lokalnih bal-
kanskih pa{a, ukqu~uju}i i izdvojeni haremluk.32
Brak
Brak je smatran institucijom u punoj nadle`nosti
sve{tene hijerarhije zajednice kojoj su mu` i èna pripadali.
Odredbama vezanim za brak posve}eno je dosta prostora u mi-
tropolitskim i episkopskim beratima. Sultan je mitropoli-
tima i wihovim opunomo}enicima dao potpuno pravo da re{a-
vaju sve sporove u vezi s ven~awem i razvodom, a kadijama je
zabranio da se me{aju u sporove nastale po tom osnovu.
32 Faroqhi, Men of modest substance, 154, 165–166; J. Vuji}, Pute{e-

stvije po Srbiji, I, SKZ, Beograd 1901, 162–170.
57
Pa ipak, brak se sklapao, i jo{ ~e{}e razvodio, pred
kadijom, na {erijatskom sudu. O tome svedo~e mnogi podaci s
~itavog Balkana i iz drugih delova Carstva. Kadija je imao
obavezu da primi sve podanike koji mu se obrate i da, ako nema
zakonske prepreke, postupi prema wihovim zahtevima. Premda
je, sasvim sigurno, dobro znao da ven~awe i razvod spadaju u
autonomna prava hri{}anske zajednice, on s pravnog gledi{ta
nije bio duàn da unapred zna {ta pi{e u mitropolitskom be-
ratu. Tek kada bi se mitropolit li~no pojavio na sudu, ili po-
slao svog zastupnika da uloì àlbu, kadija je bio duàn da
postupi po carskoj voqi. Kada bi pojava uzela maha, episkopi
su, s vremena na vreme, uspevali da izdejstvuju sultanske fer-
mane sa zabranama kadijama da se bave pomenutim radwama.
Koji bi to razlozi navodili hri{}ane da svetu tajnu
sklapawa braka prepuste osmanskom sudu? Pri tome je ve}ina
svakako bila svesna da ih je takav postupak mogao odvesti u
versku i dru{tvenu izolaciju, s kojom u to doba nije bilo ni-
malo lako ìveti. Sultan je mitropolitima garantovao pravo
da odlu~uju od crkve one koji se oène bez blagoslova. [ta-
vi{e, u beratu je istom odredbom kadijama i zabitima zabra-
weno da popove prisiqavaju da sahrane takve osobe.33
Hri{}ane je na osmanski sud dovodio pre svega inte-
res: da ostvare ono {to im sopstvena crkva zabrawuje. Traìli
su razvod da bi sklopili drugi brak. A po {erijatu su razvod
mu{karci mogli dobiti bez ikakvih uslovqavawa – izgovara-
wem jedne re~enice, dodu{e tri puta. Sklapali su nedozvoqivi
~etvrti brak po redu, pa i preko toga, sklapali su brak sa oso-
bom s kojom su u blièm stepenu srodstva od dopu{tenog, ili
brak s pripadnicom druge nemuslimanske zajednice. Katkad se
na taj na~in izbegavala optu`ba za blud, ili legalizovala otmi-
ca devojaka, mada ovo drugo {erijat nikako ne dozvoqava.
Obra}awe osmanskom sudu omogu}avalo je i legaliza-
ciju poligamije, do ~etiri zakonite supruge. Stvarawe „hare-
ma“ nije bilo ba{ toliko strano hri{}anima kao {to se to ne-
33 Berat mitropolita Dionisija; Kemura i \orovi}, n. d., 417,

426–427; A. Matkovski, „Gra‡anski brakovi i razvodi na hristijani vo Make-
donija i na Balkanskiot poluostrov vo vreme na turskoto vladeewe“, GINI
XVII, 3 (1973) 83–118.
58
kad misli. Pored crkvenih zabrana, kqu~na prepreka za {i-
rewe ove pojave bio je nedostatak prihoda za izdràvawe ta-
kve porodice – isto kao i kod muslimana, gde poligamni bra-
kovi nisu prelazili dva-tri procenta od ukupnog broja. Me|u
onima koji su imali vi{e èna ili neskrivenih nalo`nica
bili su i neki vo|i Prvog i Drugog ustanka, Milenko Stojko-
vi}, Jovan Mi}i}, knez Milo{...34
Po{to se brak sklapao po {erijatskim pravilima,
èna je mogla ra~unati na to da }e u braku zadràti pravo da
upravqa sopstvenom imovinom, a da }e po razvodu dobiti na-
zad sopstvenu imovinu. To je bila bitna razlika. Pri tom,
mu` je bio u obavezi da ènu izdràva ne tro{e}i wenu imo-
vinu. @ena je na {erijatskom sudu mogla potraìti i za{ti-
tu. Ako dokaè da je oteta i ven~ana pod prisilom, ili da
mu` nije sposoban da konzumira brak, dobijala je razvod bez
ikakve smetwe. Sli~no je bilo i u slu~aju da postane `rtva
muèvqevog fizi~kog maltretirawa, mada je to po crkvenim
kanonima, a pogotovo po obi~ajnom pravu, smatrano delom do-
zvoqenog, gdegde uobi~ajenog odnosa izme|u supru`nika.
Osim jasnog interesa, katkad je razlog za sklapawe
braka na kadijskom sudu mogao biti veoma prozai~an – nefunk-
cionisawe crkve. Sarajlije su se septembra 1688. morale po-
àliti samom patrijarhu {to im mitropolit, zbog nekih raz-
mirica s crkvenom op{tinom, ne {aqe sve{tenika: „mladenci
nekr{teni umiru, bolesni bez pri~e{}a, novobra~ni bez ven-
~awa treba da se ven~avaju na mehkjemi, po{to ne ima crkve po
tri dana hoda unakrst“.35
Ako se takvo {to dopu{talo u bogatom i mnogoqud-
nom Sarajevu, {ta li se sve moglo doga|ati u zabitim krajevi-
ma? U tom kontekstu, verska dimenzija kadijskog suda od maweg
je zna~aja nego wegova zvani~na pravna funkcija dràvne sud-
34 M. Filipovi}, „Sklapawe i razvod hri{}anskih brakova pred

kadijama u tursko doba“, u: isti, ôvek me|u qudima, izbor i predgovor \. Pe-
trovi}, SKZ, Beograd 1991, 376–389; Gradeva, “Orthodox Christians in the Kadı
Courts”, 55–62; S. Ivanova, “Muslim and Christian Women before the Kadı Court in
Eighteenth-Century Rumeli: Marriage Problems”, Oriente Moderno XVIII (LXXIX),
1 (1999) 161–176; T. \or|evi}, „Poligamija“, u: isti, Na{ narodni ìvot, 1,
Prosveta, Beograd 1984, 217–236.
35 V. ]orovi}, „Bosansko-hercegova~ka pisma“, GZM XXII (1910) 504.
59
ske i notarske institucije. Sasvim je izvesno da je bilo dosta
onih koji nisu èleli da budu javno optuèni za blud zbog od-
sustva sve{tenika. Sklapawem braka na sudu osloba|ali bi se
takve opasnosti. Pretwa optu`bom za blud i povremeni nedo-
statak sve{tenika u pojedinim mestima, kao mogu}a obja{we-
wa, dosad nisu pomenuti u istoriografiji.
[erijat je strogo zabrawivao brak hri{}anina i mu-
slimanke. To je smatrano svetogr|em i poniàvawem islama,
jer je ugroàvalo porodicu i potomstvo. Mu`, otac, ~inio je
stub, sredi{te porodice u versko-pravnom i dru{tvenom smi-
slu. U to se kanun nije me{ao i taj je {erijatski propis do-
sledno po{tovan u Osmanskom carstvu. Imaju}i u vidu nad-
mo}an pravni zna~aj mu{karca u porodici, ostavqena je
mogu}nost sklapawa braka izme|u muslimana i nemuslimanke.
Hri{}anka je teoretski imala pravo da upra`wava svoje ver-
ske obrede, da jede i pije ono {to je muslimanima zabraweno.
Naravno, pitawe je koliko joj je to dopu{tano. Najve}a razli-
ka u odnosu na muslimansku suprugu sastojala se u tome {to
nije smela da uti~e na vaspitawe i obrazovawe deteta. Dete je
moralo da raste kao musliman. Iz tog razloga, posle smrti
muà, nije mogla da bude imenovana ni za pravnog starateqa
sopstvenoj deci, mada je smela da ostane uz wih.36
Muslimanka (desno) i
Grkiwa (levo), gradska
no{wa, iz osmanske Kwige
o kostimima, 17. vek
36 Fattal, n. d., 129–137; Matkovski, „Gra‡anski brakovi“, 99–101.

60
Seksualnost i blud
Poboàn, duhovno ~ist ìvot, kako {erijat preporu-
~uje, podrazumeva potpuno odsustvo seksualnosti u javnom ì-
votu, i sa mu{ke i sa ènske strane. Zato èna treba da se
skriva od o~iju mu{karaca, da se pona{a i obla~i smerno.
[erijatski moralni obrazac odnosio se u odre|enom smislu i
na nemuslimane.
Svaki seksualni odnos mu{karca i ène izvan insti-
tucije braka i robovlasni~ke veze smatran je strogo ka`wivim
prekr{ajem, bludom (zina). [erijat je dozvoqavao slobodan
seksualni odnos samo izme|u vlasnika i wegove robiwe, ali
nikako ne i onaj izme|u vlasnice i wenog roba. Odnos slobod-
nog ~oveka i tu|e robiwe, makar bila i ènina, tako|e se sma-
trao bludom. Jednako ka`wiv bio je i protivprirodni blud,
kako onaj izme|u pripadnika razli~itog tako i onaj izme|u
pripadnika istog pola.
U Osmanskom carstvu su stroge {erijatske kazne za
razne vrste prakti~no nedokazivih bludnih radwi – smrtna
kazna kamenovawem i bi~evawe – zamewene nov~anim kaznama,
globama, propisanim kanunom. Za
razliku od {erijata, kanunom su obu-
hva}eni i nemuslimani. Za wih je
utvr|ena upola nià skala globa, bu-
du}i da se od „nevernika“ nije o~eki-
valo da budu moralni uzori. Kanun
je, s druge strane, u nekim vidovima
ipak bio stroì od {erijata. [eri-
jat predvi|a kaznu za seksualni od-
nos, za u~iweno delo, dok je za osman-
ski kanun bilo dovoqno dokazati
nameru. Ako svedoci dokaù da se
par sastao na skrovitom mestu, van
o~iju javnosti, oboje su morali biti
ka`weni za blud. Sud uop{te nije
interesovalo da li je pri tome bilo
seksualnog odnosa. Jo{ jednu va`nu Prostitutka,
odredbu vaqa ista}i. Mu` se nije savremena gravira,
smatrao krivi~no odgovornim ako u 16. vek
61
sopstvenoj ku}i ubije svoju ènu i stranca, zate~ene u bludnoj
radwi. Jedini uslov bio je da odmah dovede svedoke.37
Stav prema prostituciji je
prili~no evoluirao do 16. veka. Od
tada, prema {erijatu, a posebno pre-
ma kanunu, pruàwe seksualnih uslu-
ga smatralo se legalnim, mada, narav-
no, moralno apsolutno nepoèqnim.
Stroga kazna bila je predvi|ena samo
za podvoda~e. Zakonodavac je ostavio
mogu}nost podanicima da sami odlu-
~e ho}e li u svojoj sredini trpeti ta-
kve osobe. Kadija je imao pravo da
protera prostitutku iz naseqa, ali
samo ako bi mu se lokalna zajednica,
bilo muslimanska ili hri{}anska –
tu se ne pravi razlika – obratila s
takvom molbom. Upravo tako su se
februara 1634. hri{}anski ìteqi
sela Bare{ani, na osnovu odluke bi-
No}ni pozornik, toqskog kadije, otarasili svoje su-
jani~ar, osmanska gra|anke Cvete.38
minijatura, 17. vek Ako su kom{ije uz pretwu
proterivawem odlu~ivali o moral-
nom sastavu svoje mahale, pozornost i istraga nikako nisu bi-
li ograni~eni samo na wih. Policijska slu`ba, dnevna i no}-
na, i u muslimanskim i u hri{}anskim mahalama, i te kako je
pazila na to da li se neko prikrada tu|oj ku}i s gre{nim na-
merama. Pod takve namere se mogla svesti svaka poseta bez
svedoka, {to je donekle ograni~avalo dru{tveni ìvot. Da bi
mu{karac mogao da drì u ku}i ènu s kojom nije bio u bli-
skom srodstvu, makar i kao sluàvku, morao se postarati da za
to dobije odobrewe kod kadije. Budno se pazilo na legalnost
37 R. Peters, “Zinā”, EI; C. Imber, “Zinā in Ottoman Law”, Contributions

à l’histoire économique et sociale de l’Empire ottoman, Collection Turcica III, Paris –
Leuven 1983, 59–92.
38 TDIMN, serija prva: 1607–1699, II, pomegu 9 i 17 januari – 25 no-
emvri 1635, pod redakcija na V. Bo{kov, Skopje 1966, 49.
62
bra~ne veze. Koliko je privatnost bila kontrolisana moè se
videti i na primeru iz Haxioglu Pazarxika (danas Dobri~,
Bugarska) iz 1741. godine. Lokalni policijski zvani~nik,
vojvoda, priveo je sve}ara Vasila, sina Nikole, pod optu`bom
da wegova sada{wa èna Pauna, k}i [arvula, nije zvani~no
razvedena od svog prvog supruga Dima, {to }e re}i da su sklo-
pili brak protivno {erijatu. Da bi se odbranili, pozvali su
na sud prvog muà. Sre}om po wih, on je posvedo~io da je Pa-
unu legalno otpustio.39
No}na racija – scena

ispred javne ku}e,
osmanska minijatura,
18. vek
39 R. C. Jennings, Christians and Muslims in Ottoman Cyprus and the Me-

diterranean World, 1571–1640, New York University Press, New York – London
1993, 125–126; Gradeva, “Orthodox Christians in the Kadı Courts”, 61.
63
Da bi se no}ni ìvot te vrste lak{e kontrolisao,
otvarala su se posebna kona~i{ta, namewena be}arima, neoè-
wenim momcima. Boravak u tim hanovima bio je uslovqen
strogim po{tovawem reda – pristankom na zakqu~avawe tokom
no}i. Ko bez dozvole izostane makar i jednu no}, bio bi izba-
~en, posvedo~io je poznati putopisac Evlija ~elebija na pri-
meru Sarajeva sredinom 17. veka.40
Moralni obrazac seksualnog ìvota srpskog sredweg
veka nije bio suprotstavqen novouspostavqenim zakonskim
okvirima i {erijatskim moralnim preporukama. Naprotiv,
umnogome su se poklapali. Stav crkve prema bludu i daqe se
zasnivao na istim sredwovekovnim pravnim izvorima, mada su
narodni pravni obi~aji u pojedinim krajevima mnogo ~e{}e
bili primewivani.41
Odevawe – obaveznost razlikovawa

Vladaju}e strukture {irom sveta od pamtiveka su na-
stojale da zakonima o odevawu urede odnose izme|u podanika
tako {to }e ista}i polne, dru{tvene, politi~ke, verske i dru-
ge razlike. Kqu~ne odredbe takvih zakona odnosile su se na
one najvidqivije ~inioce: kapu, kostim i obu}u. Tako je bilo
svuda na svetu, pa i u Osmanskom carstvu.
Osmanski zakoni su se oslawali na nedvosmislen stav
{erijata o potrebi razlikovawa muslimana od nemuslimana.
Nemusliman je morao biti obeleèn svojom ode}om, posebnim
pojasom ili znakom raspoznavawa. Nije smeo da li~i na musli-
mana. Tokom sredwovekovne istorije islama, ove razlike su
razra|ivane na raznim nivoima, od vrste ode}e, obu}e i razno-
vrsnih pokrivala za glavu, do precizno navedenih boja koje od-
re|ene zajednice smeju da nose. Gdegde ni dve osnovne zajednice
40 Evlijā êlebī, Putopis. Odlomci o jugoslovenskim zemljama, prevod,

uvod i komentar H. [abanovi}, „Veselin Masle{a“, Sarajevo 1979, 114.
41 O stavu crkve prema bludu up. A. Fostikov, „@ena – izme|u vrli-
ne i greha“, Privatni ìvot u srpskim zemqama sredweg veka, priredile S.
Marjanovi}-Du{ani} i D. Popovi}, Clio, Beograd 2004, 323–366.
64
nemuslimana, hri{}ana i Jevreja, nisu
smele da budu u ode}i istih boja.42
Nemuslimani su morali da budu
uo~qivi na svakom javnom mestu, pa i u
hamamima. Na Bliskom istoku su mu-
{karci nosili pe{kire ili ogrlice po-
sebnih boja, dok su za ène, kojima pe-
{kir nije bio potreban, odre|ivani
razli~iti dani posete. Iako hri{}ani-
ma kupawe nije bilo deo verske obaveze,
kao kod muslimana i Jevreja, i oni su po-
se}ivali hamame. Na Balkanu, ipak, ne
toliko ~esto i uglavnom u gradskim sre-
dinama. Po{tovawe {erijata obezbe|i-
valo se ograni~avawem kori{}ewa hama- Grk, gradska
ma svim nemuslimanima na jedan ili dva no{wa, iz osmanske
dana u nedeqi. U pojedinim javnim kupa- Kwige o
tilima, kao {to je bio Firuz-begov ha- kostimima, 17. vek
mam u Sarajevu, Jevreji su imali posebne
prostorije, u koje niko drugi nije ulazio, sa karakteristi~nim
bazenima za obredno kupawe. Sasvim retko, postojali su odvo-
jeni hamami za sve tri grupe: muslimane, Jevreje i hri{}ane, o
~emu svedo~i Evlija ~elebija prolaze}i kroz Sofiju sredinom
17. veka. Pa ipak, pravila nisu bila uvek strogo po{tovana –
na predstavku lokalnih muslimana u Vidinu 1722/23. godine
morao je da interveni{e sâm valija i svojom naredbom spre~i
me{awe èna razli~itih veroispovesti u hamamu.43
Pomenute {erijatske odredbe nastale su na Bliskom
istoku, gde se vrsta ode}e raznih verskih grupa jedva razliko-
vala. U evropskom delu Osmanskog carstva razlika u no{wi je
bila o~itija. Isticawe razlika je bilo bitno za gradska nase-
42 Fattal, n. d., 96–112; Bosworth, “The Concept of Dhimma”, 45–48.

43 Masters, n. d., 6; H. Kre{evljakovi}, „Banje u Bosni i Hercegovini
(1462–1916)“, u: isti, Izabrana djela, III, Banje, vodovodi, hanovi i karavansara-
ji..., priredili prof. dr A. Su}eska i dr E. Pelidija, Sarajevo 1991, 31–32, 43, 49, 52–53,
68; R. Gradeva, “Jews and Ottoman authority in the Balkans: the cases of Sofia, Vidin
and Ruse, 15th–17th centuries”, u: ista, Rumeli under the Ottomans, 15th–18th Centu-
ries: Institutions and Communities, The ISIS Press, Istanbul 2004, 258–259.
65
Hamam, savremena gravira, po~etak 19. veka
qa, kao me{ovite sredine, gde su me|usobni uticaji bili pri-

metni i gde je lak{e moglo da do|e do zabuna u prepoznavawu.
Insistirawe na razlikovawu po verskoj osnovi poja-
~alo se sredinom 16. veka, tokom vladavine Sulejmana Veli-
~anstvenog. Od tada pa sve do prvih decenija 19. veka redovno
su izdavane zapovesti te vrste. Hri{}anima je bilo zabraweno
da nose zelenu (uostalom kao i muslimanima koji ne pripadaju
Prorokovoj lozi), belu (naro~ito beli turban, obele`je mu-
slimana), i ~esto crvenu (skerletnu) boju, kao i kvalitetnu i
skupu, pogotovo uvoznu, ode}u i obu}u, te materijale namewene
iskqu~ivo muslimanima visokog ranga. Nekad je do u detaqe
nare|ivano {ta od materijala i od odevnih predmeta ne sme da
se nosi, ali naj~e{}e nije napomiwano {ta jeste dozvoqeno.
Uglavnom im je ostavqeno da se snalaze sa crnom, plavom i qu-
bi~astom, re|e i crvenom i ùtom, ode}om skromnijeg kvalite-
ta, bez vidqivih znakova rasko{i i ekstravagancije.
U osnovi je stajala potreba za razlikovawem i odrà-
vawem tradicije: „nevernik“ nije smeo da „obla~i musliman-
sku ode}u niti da glavu pokriva (umotava) na muslimanski na-
66
~in“, kao {to ni musliman iz staleà raje nije smeo da li~i
na spahiju. Jo{ mawe na visokog dostojanstvenika, koliko god
novca da je imao.44
Pojedinim kategorijama hri{}ana dozvoqavano je da
mewaju ode}u tokom putovawa, da nose oru`je sa opremom i da
ja{u kowe i mule. Preru{avawu su pribegavali svi: od patri-
jarha i episkopa do obi~nih monaha koji su, s dozvolom, puto-
vali {irom Carstva sakupqaju}i priloge za svoje manastire.
Tako|e, presvla~ewe u „muslimansku ode}u“ bilo je dozvoqeno
zna~ajnim trgovcima, ukqu~uju}i i dubrova~ke, tokom obavqa-
wa poslova {irom Balkana, kao i svima onima koji su obavqa-
li neki posao za dràvu. Takvi povla{}eni putnici su obave-
H. Le{enkol, Turski
emigrant iz Mirijeva
Šo~igledno Srbin¹, Ratni
kalendar 1790, Be~.
44 Skari}, n. d., 48, 155; TDIMN, serija prva: 1607–1699, I, 26 juni –

30 maj 1623, pod redakcijata na M. Sokoloski, A. Starova, V. Bo{kov i F. Is-
hak, Skopje 1963, 97–98; M. Filipovi}, „Uticaj vlasti na narodnu no{wu“,
RVM 10 (1961) 61–65 (prili~no zastareo); Ch. Jirousek, “The Transition to Mass
Fashion System Dress in Later Ottoman Empire”, Consumption Studies and the Hi-
story of the Ottoman Empire, 1550–1922. An Introduction, ed. D. Quataert, State Uni-
versity of New York Press, Albany 2000, 225–229; D. Quataert, “Clothing Laws, Sta-
te, and Society in the Ottoman Empire, 1720–1829”, International Journal of Middle
East Studies 29 (1997) 405–411; S. Ivanova, “Masquerade – Imperial Interludes”,
Etudes balkaniques 1 (1994) 28–36; Masters, n. d., 6. S obzirom na nove izvore i
interpretacije, predstoji detaqnije razra|ivawe ove teme.
67
zno nosili za tu priliku izva|ene carske zapovesti, kako ih
lokalni organi vlasti ne bi uznemiravali.45
No{wa je bila tradicionalna i dobro poznata, i mu-
slimanska i nemuslimanska. Iz pravnog ugla, zate~ena narod-
na no{wa hri{}ana koja ni~im nije podse}ala na orijentalnu
muslimansku ode}u na Balkanu sasvim sigurno nije mogla sme-
tati ni lokalnim, ~esto samozvanim, „~uvarima“ javnog mora-
la. Vlasti su poku{avale da spre~e uvo|ewe bilo kakvih po-
modnih novina. U pojedinim anadolskim oblastima Carstva u
16. veku progla{avani su zakoni koji su nalagali proterivawe
svih onih {to su no{ewem nove, „neprikladne“, ode}e naru-
{avali tradicionalan poredak.
Zakonima su obi~no bile propisane veoma o{tre ka-
zne za svaki prekr{aj. Me|utim, ako takvi zakoni, bar u odre-
|enoj meri, nisu bili u saglasju sa {iroko prihva}enim obi~a-
jima, ako su previ{e naru{avali okvire moralnih normi
ve}inske zajednice, sprovo|eni su uz velike te{ko}e. Pogoto-
vo u duboko tradicionalisti~kim dru{tvima, kakvo je bilo i
osmansko toga doba.
Masovnije pra}ewe mode u Zapadnoj Evropi vezuje se
za po~etak 18. veka, mada ne svuda i ne u istoj meri. Demokra-
tizacija mode je svakako bila posledica razvoja kapitalizma,
Nau{nice, srebro, 17. vek, nepoznata ostava

(Muzej grada Beograda)
45 Berat mitropolita Dionisija; Kemura i \orovi}, 417, 426–427;

Foti}, „Najpoznatiji hilandarski ferman“, 303, 307–308; D. Bojani}, „Sul-
tanska akta izdata na zahtev Dubrova~ke republike (1627–1647)“, Me{ovita
gra|a (Miscellanea) 10 (1982) 49, 53–54, 61, 63.
68
tekstilne industrije i organizovane prodaje. Hri{}anski po-
gledi na ekonomiju veoma su se razlikovali od op{tih okvira
koje je u Osmanskom carstvu i daqe nametala ulema. Ipak, do
kraja 17. veka relativno stabilne, tradicionalne forme ode-
vawa u Osmanskom carstvu po~ele su da se naru{avaju tokom
prvih decenija narednog stole}a. Taj period, poznat kao „Pe-
riod lala“, ozna~io je preokret u oblasti mode, obeleèn is-
ticawem uvoznog, luksuznog i ekstravagantnog kostima, narav-
no samo me|u elitom. Stav elite prema rasko{i i modi po~eo
je da se mewa pod sna`nim evropskim uticajem. Reakcija po-
krenuta i sprovo|ena pod kontrolom uleme, bila je veoma
o{tra. Uticaj uleme je bio ogroman, budu}i da je ona javnim
propovedima, i to na svetim mestima, u verskim objektima,
ostvarivala direktnu vezu s javnim mwewem. U doba velike
ekonomske krize, te{kih poraza od evropskih sila i gubitka
dela teritorija, u doba iscrpquju}ih ratova na persijskoj gra-
nici i narastaju}e ruske pretwe samom Carigradu, osiroma-
{enu gomilu i neispla}enu vojsku nije trebalo mnogo nagova-
rati da se obra~una sa svim „novotarijama“, koje je ulema
obeleìla kao kqu~ne uzroke krize. To su razlozi zbog kojih
su u 18. veku neuporedivo
~e{}e izdavane veoma ogra-
ni~avaju}e zapovesti o na-
~inu obla~ewa i pona{awa.
U takvoj atmosferi najmawe
se od hri{}ana o~ekivalo
da muslimane izgledom pod-
se}aju na neprijateqe i is-
ticawem bogatstva izazivaju
ogor~ewe javnog mwewa.
Borba protiv novo-
tarija trebalo je da se zasni-
va, izme|u ostalog, i na vra-
}awu izvornim kuranskim
K. Kapidagli,
Sultan Selim III
(1789–1807)
69
A. G. [lezinger,
Sultan Mahmud II (1808–1839).
Slika pokazuje wegovu opredeqenost
za zapadnoevropsku modu.
Uveo obedovawe na
stolicama, za stolom.
stavovima o bogougodnom, skromnom i jednostavnom odevawu.

Suzbijawe luksuza i ekstravagancije, ili „gizdawa“ i „ki}e-
wa“, kako stoji u sarajevskom proglasu, kao i spre~avawe za-
padnoevropskih uticaja, nije stoga bilo upereno samo protiv
nemuslimana. Ciq je bio da se na pravi put vrate oni koji su
zapostavili islamske vrednosti. Sultan Selim III (1789–1807)
je moralnom razlogu prvi put dodao i ekonomski – uz mere ve-
zane za op{tu {tedwu, naglasio je da on uvek nosi robu izra-
|enu u Istanbulu i Ankari, jer uvoz inostrane robe {teti do-
ma}oj proizvodwi. Poku{aji suzbijawa preteranog luksuza i
potro{we, opravdavani sli~nim argumentima, odlikovali su i
Zapadnu Evropu tog doba.46
Jednom zapo~et u „Periodu lala“, proces promena u
svesti privredne i upravne elite nije se mogao zaustaviti. ê-
kao se samo jedan jak sultan koji bi bio kadar da sprovede odre-
|ene reforme. I on se pojavio u liku Mahmuda II (1808–1839).
Beskompromisno ru{e}i upori{ta protivnika reformi, kona~-
no je uni{tio jani~are, ukinuo wihov i spahijski korpus, i iz
korena preuredio vojsku. Nedugo posle Francuske revolucije i
kona~ne obznane slobode u izboru ode}e u dobrom delu Evrope,
bar na papiru, Mahmud II je zapo~eo sli~an proces i u Osman-
46 Jirousek, n. d., 201–208, 225–229; Quataert, n. d., 404–411; Skari},

n. d., 155; Filipovi}, „Uticaj vlasti“, 63–64.
70
skom carstvu. Krenuo je od pokrivawa glave, jer su vrsta i boja
turbana do tada ~inile osnovu razlikovawa dru{tvenih grupa.
Jasnu vizuelnu razliku izme|u ve}ine nemuslimana i muslimana
ukinuo je 1829. godine uvo|ewem jedinstvenog fesa za sedamna-
est razli~itih dru{tvenih grupa u dràvnoj slu`bi, ne vode}i
ra~una ni o hijerarhiji. Taj zakon je ta~no deceniju ranije nago-
vestio epohu Tanzimata i proklamacije ravnopravnosti.47
Status zimije u Osmanskom carstvu istovremeno je

podrazumevao i za{titu i ponièwe. Podre|eni poloàj je
morao da bude nedvosmislen, jasan svakom pojedincu i istican
svakodnevno. Razlike su se o~itovale u gotovo svim oblastima
ìvota. Ve}ina ograni~ewa vaìla je za naseqa s verski me-
{ovitim ìvqem. Tamo gde nije bilo muslimana, nije bilo ni
potrebe za ograni~ewima. Zbog toga su pripadnici nemusli-
manskih verskih, jo{ ne i nacionalnih, zajednica, koliko vo-
qom dràve toliko i sopstvenom, stvarali svoje zatvorene ci-
vilizacijske krugove. U tim okvirima su se trudili da neguju
svoje posebnosti i izbegnu svakodnevnu diskriminaciju. Ver-
ska, intelektualna elita muslimanske i svih nemuslimanskih
zajednica posebno, svaka u brizi za svoju veru, trudile su se
da na svaki na~in spre~e bilo kakvu komunikaciju izme|u vla-
daju}e i podre|enih zajednica.
Zimije su u Osmanskom carstvu ipak uìvale mnogo
vi{e prava od onih koja su im mogla biti nametnuta {erija-
tom. Ponajvi{e zato {to voqom same dràve {erijat nije uvek
bio primewivan. S druge strane, ni lokalna muslimanska sre-
dina nije uvek i po svaku cenu insistirala na primeni ogra-
ni~avaju}ih zakonskih odredbi.
47 Quataert, n. d., 412–414.
71
PRIVATNI
@IVOT U
SRPSKIM
ZEMAQAMA
U OSVIT
MODERNOG
DOBA
priredio
Aleksandar Foti}
2005
Sadràj
Ograni~ena privatnost u ranom modernom dobu

Re~ prire|iva~a ........................................................................................5
CIVILIZACIJSKI KRUG OSMANSKOG CARSTVA

Dràvni okviri i privatni identitet
1. IZME\U ZAKONA I WEGOVE PRIMENE

Aleksandar Foti} ................................................................................27
Op{ti dràvni i pravni okviri ......................................................29
@ivot, sloboda i imovina ..................................................................38
Ropstvo................................................................................................40
Stale{ka pripadnost ..........................................................................42
Jezik i pismo ......................................................................................44
Sloboda ispovedawa „la`ne vere“......................................................45
Promena vere ......................................................................................46
Vlast i smrtni slu~aj..........................................................................50
Neupadqivost sahrane ........................................................................51
Stanovawe – vizuelna dominacija islama ..........................................52
Brak ....................................................................................................57
Seksualnost i blud..............................................................................61
Odevawe – obaveznost razlikovawa ..................................................64
2. VIZUELNA KULTURA I PRIVATNI IDENTITET

PRAVOSLAVNIH HRI[]ANA U 18. VEKU
Nenad Makuqevi} ..................................................................................72
Okviri konstituisawa privatne vizuelne kulture ..........................73
Vizuelna kultura i privatni verski identitet..................................81
931
Vizuelna kultura i samoprezentacija
pravoslavnih hri{}ana ......................................................................97
U ku}i i van we
3. KU]A, SELO I GRAD U USMENOJ EPICI

Mirjana Deteli} ..................................................................................115
4. STANOVAWE U GRADU I NA SELU

Gordana Milo{evi} ..............................................................................142
Gradska i varo{ka ku}a ....................................................................145
Seoska ku}a ........................................................................................161
Izgled i tipovi ..........................................................................161
Unutra{we ure|ewe ....................................................................166
Konstrukcija................................................................................168
5. KRSTARE]I OSMANSKIM CARSTVOM

Ema Miqkovi} ......................................................................................173
Putnici namernici i wihovi itinereri..........................................174
Putevi i naseqa ................................................................................182
Magarci, kowi, ko~ije.......................................................................187
Briga dràve ....................................................................................189
Bezbednost na putu: hajduci i derbenxije ........................................196
Ogwi{te i trpeza
6. OBELE@JA KULTURE ISHRANE

Vesna Biki} ..........................................................................................203
Prostor ............................................................................................207
Poku}stvo ..........................................................................................213
Posu|e i pribor ................................................................................215
Obedovawe ........................................................................................225
7. JELO I PI]E
Olga Zirojevi}......................................................................................233
932
Uga|awe du{i
8. (NE)SPORNO U@IVAWE: POJAVA KAFE I DUVANA

Aleksandar Foti} ..............................................................................261
Upoznavawe ......................................................................................263
Trijumf uprkos zabranama – kafane i dru{tveni ìvot ................269
Na~ini uìvawa ..............................................................................293
9. „RADI SVOGA RAZGOVORA“ I
„DA DRUGI SLU[AJU“
Sowa Petrovi} ....................................................................................302
Odnos prema usmenoj tradiciji ........................................................302
Usmena kwièvnost i dru{tvene promene ........................................302
Folklor kao istorijski dokument ..............................................304
Pogled u radionicu usmenog stvaraoca ......................................305
Kako se pevalo i pripovedalo ..........................................................306
Pevawe i igrawe u kolu..............................................................307
Pevawe i svirawe za trpezom ....................................................316
Pevawe u pokretu ........................................................................318
„Srpski na~in“ ............................................................................319
Smena epskih stilova ..................................................................323
Opasnosti stvarawa ..........................................................................327
Pogubni uzori ............................................................................328
Gusle u slu`bi ratnog lukavstva ................................................331
Usmena tradicija kao odgovor na svakodnevicu ................................332
Tuèwe i naricawe ....................................................................333
Predawa i verovawa....................................................................333
Lirske vrste u osvit novog doba ................................................336
10. SLOJEVI MUZI^KIH KULTURA
U PRIVATNOM I JAVNOM @IVOTU
Danica Petrovi} ................................................................................342
Duhovna muzika hri{}ana ................................................................344
Usmena i pisana poja~ka tradicija..............................................344
Pojawe i ìvot u manastirima ..................................................351
U~ewe pojawa ..............................................................................354
Katolici u Beogradu ..................................................................356
Svetovna muzika hri{}ana................................................................357
Narodni obi~aji..........................................................................360
Zabave – muzi~ki instrumenti i igre ......................................363
933
Bubwari, ~uvari reda..................................................................367
Turska muzika ..................................................................................368
Dervi{i ......................................................................................368
Turske muzi~ke kapele ................................................................369
Sveto i tajno: slojevi vere
11. VERA I CRKVA U SVAKODNEVNOM @IVOTU

U 18. VEKU
Nedeqko Radosavqevi} ........................................................................377
12. SVAKODNEVNI @IVOT SLIKARA 16. I 17. VEKA I

SVAKODNEVICA U WIHOVIM DELIMA
Zoran Raki}..........................................................................................400
13. DVOVERJE
Olga Zirojevi} ....................................................................................432
Bogomoqe, ikone, Novi zavet ..........................................................442
Krst i kr{tewe ................................................................................444
Slave i praznici ..............................................................................446
„Oj, Tur~ine, za nevoqu kume“ ........................................................449
Kultna mesta i le~ewe......................................................................450
Konzumacija alkohola i sviwetine – dela {ejtanova ......................453
14. NARODNE PREDSTAVE O BO@ANSKOM
I DEMONSKOM
Qubinko Radenkovi}............................................................................460
Pagansko i hri{}ansko ....................................................................460
Obogotvoreni predak ........................................................................462
Bog ..................................................................................................466
Demoni ..............................................................................................470
Du{a i telo: upla{eni i bolesni
15. IZME\U VRAÂ I LEKARA:

OBELE@JA ZDRAVSTVENE KULTURE
Jovan Pe{aq ........................................................................................475
Bo`ja voqa ........................................................................................475
934
Berberi, hirurzi, fizici ................................................................478
Stare i nove bolesti ........................................................................483
Du{evne bolesti..........................................................................483
„Francuska bolest“ ....................................................................485
Lepra ..........................................................................................486
Tuberkuloza ................................................................................487
Velike bogiwe ............................................................................487
Kuga ............................................................................................490
Organizovawe zdravstvene slu`be ..................................................495
Kontumaci ..................................................................................496
Bolnice ........................................................................................501
Apoteke........................................................................................502
16. U POÊTKU SVEGA JE STRAH

Radivoj Radi} ......................................................................................505
Strah od Turaka................................................................................508
U o~ekivawu „kraja sveta“ ................................................................514
Glad....................................................................................................518
Zemqotresi........................................................................................525
Pomra~ewe sunca i meseca ..............................................................527
Komete ..............................................................................................530
Kuga ..................................................................................................532
Poàri..............................................................................................534
Poplave, hladno}e, ège ..................................................................536
Najezde skakavaca..............................................................................540
Neobi~ne pojave ................................................................................542
NA RUBU MEDITERANA
17. GRADSKI @IVOT U BOKI KOTORSKOJ

Valentina @ivkovi} ..........................................................................547
Spoqa{wa privatnost ......................................................................548
Pristojnost i otmenost ..............................................................550
Li~ni predmeti i bagatelle ........................................................556
Svakodnevna trgovina..................................................................557
Detiwstvo....................................................................................559
„Cjela se provodi no} u smjehu, pjesmi i {ali“ ........................561
Unutra{wa privatnost ......................................................................565
Vita contemplativa i vita activa – Lodovico vs. Marian ..................568
935
„Svaki je ispuwen ~as ne~im {to zadaje strah“ ........................569
Monacarla o maritarla ....................................................................575
Lodovikova Silvija ....................................................................577
18. PALATA ANDRIJE ZMAJEVI]A U PERASTU –

NADBISKUPSKI DVOR I LOCUS AMOENUS
Sa{a Brajovi} ......................................................................................581
„âst je i kruna na stan, svoj Dràvi dika,
od Boga bi zazvan da je u Bar vladika,
ìvjeti }e slavan posve vike vika“ ..................................................584
„Mru kraqevstva, mru gradovi
i wih plemstvo trava krije“ ............................................................586
„Slave}i Boga, fale uzdaju}i, kod bostana moga slavja
bigli{u}i stah slu{at gdje poje...“ ..................................................599
„O kad bih mogo u takvoj nasladi mirno provesti dana
ostatak sav slatkog ìvota mi mog!“ ................................................603
U HABZBUR[KOJ MONARHIJI:
OD BAROKA DO PROSVETITEQSTVA
19. VERNIK I PODANIK

Miroslav Timotijevi} ........................................................................623
Verske reforme i privatni ìvot ..................................................624
Nedeqni odlazak u crkvu ..........................................................626
Svete tajne ..................................................................................629
Hri{}anske vrline ....................................................................636
Privatna pobo`nost ..................................................................638
Dràvne reforme i privatni ìvot ................................................644
Prirodno stawe ..........................................................................645
Zavo|ewe reda i rada..................................................................648
Obrazovani podanik ....................................................................651
20. KONCEPT PRIVATNOG NA POZORNICI

JAVNOG – PRIVATNI @IVOT NA
MITROPOLITSKOM DVORU U 18. VEKU
Jelena Todorovi} ..................................................................................655
„Pozornica vlasti“ –
privatnost vladara kao politi~ka kategorija ..................................655
936
Mitropoliti na „pozornici vlasti“
– portret kao odraz javnog i privatnog na dvoru ............................658
„Prostor scene“ – privatno i javno na dvoru
kao odnos prema prostoru ................................................................664
Privatne sve~anosti u javnom prostoru –
privatni prostor kao ceremonijalni prostor ..................................676
Privatni prostor kao prostor du{e i uma ......................................681
21. INDIVIDUALNA PRIVATNOST

Gra|anin izme|u baroknih i prosvetiteqskih ideala ....................690
Individualnosti i samo}a ........................................................694
Samci ..........................................................................................696
Marginalci ................................................................................700
Javnost tela..................................................................................703
Ode}a, status i li~nost ..............................................................704
Seksualnost..................................................................................716
Poroci ........................................................................................719
Higijena ......................................................................................723
Bolest ..........................................................................................726
Smrt ............................................................................................730
Privatnost du{e ..............................................................................736
Susret s kwigom ..........................................................................737
îtala~ka publika ......................................................................739
Privatne biblioteke ..................................................................744
Pisma ..........................................................................................750
Pesmarice....................................................................................754
Dnevnici......................................................................................755
Memoari ......................................................................................757
22. PRIVATNOST PORODICE

Sastav porodi~ne zajednice ..............................................................760
Brak, sklapawe i razvodi ................................................................765
Radni dan i radni vek ......................................................................770
Stare{ina porodice ........................................................................773
Autoritet i ~ast..........................................................................775
Slobodno vreme ..........................................................................778
Doma}ica porodice............................................................................781
937
Slobodno vreme ..........................................................................787
U~e{}e u javnom ìvotu ..............................................................788
Deca ..................................................................................................790
Odrastawe....................................................................................791
@enska deca ................................................................................795
Siro~ad ......................................................................................798
Odnosi u porodici ..........................................................................800
[egrti, kalfe, posluga i stanari....................................................806
23. DOMA]I PROSTOR

Porodi~ni dom ..................................................................................812
Gradska ku}a ......................................................................................816
Unutra{wost gradske ku}e ..........................................................821
Plemi}ki dvorci ..............................................................................834
Seoska ku}a ......................................................................................837
24. DRU@EWE: IZME\U PRIVATNOG I JAVNOG

Gostoprimstvo ..................................................................................844
Praznici ..........................................................................................846
Balovi ..............................................................................................849
„Dru`bina je na{eg veka / Udovoqstvo i uteha“ ............................851
Izleti ..............................................................................................855
Putovawa ..........................................................................................857
Bibliografija........................................................................................864
Neobjavqeni izvori ..........................................................................864
Objavqeni izvori i literatura ........................................................865
938
PRIVATNI @IVOT U SRPSKIM ZEMQAMA
U OSVIT MODERNOG DOBA
Priredio
Aleksandar Foti}
*
Izdava~ko preduze}e
CLIO
Zmaja od No}aja 12
Beograd
za izdava~a
Zoran Hamovi}
recenzenti
prof. dr Mihailo Vojvodi}
prof. dr Milan Ristovi}
lektura
Qubica Marjanovi}
korektura
Vladimir Ran~i}
Ilija Kovi}
dizajn kwige
Dragana Atanasovi}
grafi~ka obrada korica
Milica Mi}i}
tehni~ki urednik
Dejan Tasi}
{tampa
Compact Druck, Beograd
www.clio.co.yu
info@clio.co.yu
939

2005 2 Izmedju - Zakona - I - Njegove - Primene IPZ 23 71

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

2005 2 Izmedju - Zakona - I - Njegove - Primene IPZ 23 71

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

48mm

ibercig / 135 gr. kunstdruk + sjajna plastifikacija

„Sijem pisanijem izjavqujemo svakome hristjaninu za-

1 V. Skari}, „Srpski pravoslavni narod i crkva u Sarajevu u 17. i

koliko god se nama danas ~inile takvima. Propisi vezani za

Op{ti dr`avni i pravni okviri

Osmansko osvajawe i dugo trajawe vladavine na Bal-

ocrtaju bar okviri odgovora, da}e nam odgovore i na pitawe

Sulejman Veli~anstveni (1520–1566)

2 Ulema – dru{tveni red koji u islamskim dr`avama tuma~i sva

trebama koje centralna vlast nije uspevala da suzbije u pro-

U Osmanskom carstvu, kao i u svim dotada{wim

3 Za razliku od Kurana, Bo`je re~i koje je ovom svetu preneo Muha-

[erijat dozvoqava nemuslimanima da budu podanici

4 O zimi {ire v. Cl. Cahen, “Dhimma”, EI; C. E. Bosworth, “The Con-

Sultanski berat, kraj 17. veka

Privatni `ivot hri{}ana u Osmanskom carstvu odre-

@ivot, sloboda i imovina

5 A. Foti}, „Institucija amana i primawe podani{tva u Osman-

6R. Brunschvig, “‘Abd”, EI; A. Fisher, “Chattel Slavery in the Ottoman

7Skari}, „Srpski pravoslavni narod“, 81.

10 V. Ménage, “Devshirme”, EI; isti, “Sidelights on the Devshirme from

E. Dodvel, Stare{ina sela Hriso (kod Delfa) prire|uje ve~eru,

11 C. E. Bosworth, “Ra‘iyya, 1. In the medieval Islamic world”, EI; S. Fa-

Sloboda ispovedawa „la`ne vere“

13 S. Dimitrov, „Skritoto hristiænstvo i islæmizacionnite pro-

14 M. E. Düzdağ, Şeyhülislâm Ebussuûd Efendi Fetvaları İşığında 16.

16 Fattal, n. d., 163–174; Düzdağ, n. d., 89–91; Osmanski izvori za islæ-

17 E. Ginio, “Childhood, mental capacity and conversion to Islam in the

20 R. Gradeva, “Apostasy in Rumeli in the Middle of the Sixtenth Cen-

Vlast i smrtni slu~aj

23 Up. A. @elæzkova, Razprostranenie na islæma v zapadnobalkanski-

Stanovawe – vizuelna dominacija islama

26 Fra M. Bogdanovi}, Ljetopis Kre{evskog samostana (1765–1817). Iz-

va~kih trgovaca u svim ve}im gradovima na Balkanu (primer

Atina s po~etka 19. veka, savremeni akvarel

28 Fattal, n. d., 93–94; O. Zirojevi}, „Pitawe geta u ju`noslovenskim

Muslimanka sa detetom na putu prema hamamu,

29 R. Gradeva, “Orthodox Christians in the Kadı Courts: The Practice of

R. Samarxi}, „Dubrov~ani u Beogradu“, GMGB II (1955) 73.

zna~i da ni unutra{wi raspored ku}a nije bio mnogo razli~it.

32 Faroqhi, Men of modest substance, 154, 165–166; J. Vuji}, Pute{e-

33 Berat mitropolita Dionisija; Kemura i \orovi}, n. d., 417,

34 M. Filipovi}, „Sklapawe i razvod hri{}anskih brakova pred

36 Fattal, n. d., 129–137; Matkovski, „Gra‡anski brakovi“, 99–101.

37 R. Peters, “Zinā”, EI; C. Imber, “Zinā in Ottoman Law”, Contributions

No}na racija – scena

39 R. C. Jennings, Christians and Muslims in Ottoman Cyprus and the Me-

Odevawe – obaveznost razlikovawa

40 Evlijā ^elebī, Putopis. Odlomci o jugoslovenskim zemljama, prevod,

42 Fattal, n. d., 96–112; Bosworth, “The Concept of Dhimma”, 45–48.

qa, kao me{ovite sredine, gde su me|usobni uticaji bili pri-

44 Skari}, n. d., 48, 155; TDIMN, serija prva: 1607–1699, I, 26 juni –

Nau{nice, srebro, 17. vek, nepoznata ostava

45 Berat mitropolita Dionisija; Kemura i \orovi}, 417, 426–427;

stavovima o bogougodnom, skromnom i jednostavnom odevawu.

46 Jirousek, n. d., 201–208, 225–229; Quataert, n. d., 404–411; Skari},

Status zimije u Osmanskom carstvu istovremeno je

47 Quataert, n. d., 412–414.

Ograni~ena privatnost u ranom modernom dobu

CIVILIZACIJSKI KRUG OSMANSKOG CARSTVA

1. IZME\U ZAKONA I WEGOVE PRIMENE

2. VIZUELNA KULTURA I PRIVATNI IDENTITET