Решења:

1. Артемидин храм у Ефесу

Великa пирамидa у Гизи у Египту
Висећи вртови из Вавилона
Колос са Родоса
Маузолеј у Халикарнасу
Статуа Зевса у Олимпији
Фарос у Александрији
2. Иктин-архитекта, Демокрит-филозоф, Еурипид-песник, Хиподам из Милета-
филозоф, Епикур-филозоф
3. Битка код Иса, битка код Гаугамеле, на Гранику
4. 1-410, 2-375, 3-476, 4-395, 5-493
5. 500-449.г.п.н.е.-Грчко-персијски рат, 431-404.г.п.н.е-Пелопонески рат, 338.г.п.н.е.-
Битка код Херонеје, 264 -146.г.п.н.е.-Пунски ратови
6. А-1, ђ-2, б-3, д-4, в-5, г-6.
7. Н, Т, Н, Н, Н, Т.
8. а-Персија, б-Старо вавилонско царство, в-Ново вавилонско царство, г-Акад, д-
Тутанкамон. *Ново вавилонско царство, Набукодоносор II.
9. А) 6, б) 2, в) 1, г) 5, д) 3, ђ) 4.
10. 218-201 год. пре н.е., Ханибал, Заме, Корнелије Сципион Африканац.
11. А
12. а) Сицилија, б) Тунис в) Египат, г) Италија
13. а) Тукидид, б) Фидија, в) Хомер, г) Мирон
14. Ану-4, Иштар-1, Деметра-3, Аполон-2
15. Богиња Атина, Зевс
16. 1.-42. год. пре н.е., 2.-31. год. пре н.е., 3.-44. год. пре н.е., 4.-63. год. пре н.е.
17. Никија, Алкибијад, Ламах
18. 430. године пре н. е. избија куга у Атини. Пошто је град био доста густо насељен,
куга је усмртила 30.000 грађана, морнара, војника, чак Перикла и његове синове.
Куга је била трећи учесник тог рата, који је значајно помогао Спартанској победи.
Четвртина Атињана је страдала од куге. Од куге се никад нису опоравили, пошто је
радна снага битно смањена, а чак и страни плаћеници нису хтели да ратују за град
под кугом. Страх од куге је спречио и Спартанце да нападају. Спартанци су се
повукли из Атике да не би били у додиру са зараженима.
19. Основни узрок пунских ратова је био сукоб интереса две силе које су се шириле
медитеранским простором: Картагине и Римске републике. Римљани су били
посебно заинтересовани за ширење на Сицилију, која је била главни извор жита на
Средоземљу и била под контролом Картагине. Моћ Картагине се заснивала на
трговини. На почетку ратова Картагина је била доминантна сила западног
 Медитерана са огромним поморским искуством и територијама углавном уз море.
Имала је велике поседе на острвима у западном Медитерану и дуж обала Шпаније.
Рим је био сила ограничена на Апенинско полуострво.
20. Дарије I Велики, (549. п. н. е. - 485. п. н. е.), персијски цар (521. п. н. е. - 485. п. н.
е.) наследник Камбиза II, освајача Египта. Био је један од највећих владара старог
истока. Поделио је државу на 20 великих области (сатрапија) којима је дао
одговарајућу аутономију, али да би их спречио да се одвоје, поделио је цивилну и
војну власт у њима. Централну власт појачао је пореским системом којим су се
огромне суме новца стицале у његову касу. Угушио је Јонски устанак (499-494. п.
н. е.), после чега су се развили Грчко-персијски ратови, завршени тек 449. п. н. е.
Персија је у његово доба постала највећа држава старог века, све до појаве
Александра.