GLOBALNI EFEKTI ZAGAĐENJA VAZDUHA

Pored direktnog delovanja aerozagađenja na zdravlje ljudi,

aerozagađenje dovodi i do globalnih promena koje indirektno utiču na
zdravlje. Utvrđeno je da se u poslednjih nekoliko decenija klima
promenila više nego u poslednjih nekoliko hiljada godina. Većina
klimatologa smatra da se promene klime javljaju kao rezultat povećane
emisije gasova staklene baste. Pored ugljen dioksida, pojavi ovog
fenomena doprinose i metan, fluorokarbonati i azotni oksidi.
Potencijalne posledice na zdravlje ljudi su širokog spektra. Direktni efekti
globalnog zagrevanja uočavaju se kao ekstremne promene temperature
i povećana ucestalost respiratornih oboljenja. Klimatske promene mogu
da dovedu do širenja vektorskih bolesti i promena njihovog karaktera,
kao i do pojave hidricnih epidemija i trovanja hranom. Osim toga
indirektni efekti globalnog zagrevanja dovode do porasta nivoa mora,
povećanja ucestalosti prirodnih katastrofa, povećanja padavina i gubitka
biodiverziteta. I promene koje nastaju zbog sve većeg zagađivanja
vazduha su: kisele kiše, kriza kiseonika, globalno zagrevanje i ostećenje
ozonskog omotača.

Kisele kiše
Velike količine anhidrida različitih kiselina u atmosferi posebno
sumporne, sumporaste i azotne dovode u prisustvu padavina do tkv.
kiselih kiša, tako da padavine imaju u sebi razblažene kiseline. Zbog
ovoga se pH vrednost kiše spušta ispod 5,6 a često i ispod 4.
Izvori kiselih kiša su vulkanse erupcije, isparavanje piritnih ruda, topli
izvori, sagorevanje fosilnih goriva u industriji, termoelektranama i
domaćinstvima.Posledice zakiseljavanja padavina su mnogostruke.
Padavine menjaju pH (povećavaju kiselost) zemljišta čime se smanjuje
njegova plodnost, smanjuju se prinosi, a porasle biljke su promenjenog
izgleda. Istovremeno padavine zagađuju vodotoke i izazivaju koroziju
mostova, spomenika, zgrada i drugih materijalnih dobara.

Kriza kiseonika

U prirodi je postojala ravnoteža između proizvodnje kiseonika i njegove

potrošnje, pa je čak postojala izvesna rezerva kiseonika. Međutim, od
početka industrijske ere dolazi do velike potrošnje kiseonika. Samo
automobili u toku jedne godine potroše više kiseonika nego celokupna
ljudska populacija. Sa druge strane, glavni proizvođač kiseonika
vegetacija se uništava. Kisele kiše uništavaju drveće, a ogromni
kompleksi šuma se seku te se broj proizvođača kiseonika drastično
smanjuje. Zbog svega ovoga smatra se da je potrošnja kiseonika
premašila njegovu proizvodnju i da će koncentracija kiseonika
progresivno da se smanjuje zagađivanjem vazduha.

Globalno zagrevanje

Zagrevanje vazduha dovodi i do globalnog zagrevanja na planeti. Gaovi

koji doprinose globalnom zagrevanju su pre svega ugljendioksid, metan,
ozon, azotni oksidi i freoni. Koncentracija ugljendioksida u
predindustrijalnoj eri bila konstantna jer je bila uspostavljena ravnoteža
između biološke potrošnje (fotosinteze) i regeneracije (disanja). Zbog
povećane emisije ugljenika, pre svega antropogenog porekla, došlo je u
poslednjih 200 godina do povećanja koncentacije CO2 za oko 25 posto.
Tanak gasni omotač od ugljendioksida, metana, ozona i azotnih oksida
deluje kao filter koji propušta sunčeve zrake koji prolaze kroz atmosferu,
a zadržava dugotalasne zrake koji se reflektuju od zemlje, te dolazi do
stvaranja efekta staklene bašte, odnosno do zagrevanja prizemnog sloja
vazduha. Ovo zagrevanje dovodi do ubrzanja hidrološkog ciklusa i
razmene vode izmedju mora, vazduha i zemlje.
Ubrzano raste temperatura i evaporacija. Smatra se da će porast
globalne temperature biti veći na polovina (5-6 stepeni), nego na
ekvatoru (1-2 stepena), što će dovesti do promene morskih struja,
vetrova, vlažnosti vazduha, a samim tim i do promene klime na Zemlji.
Pored ugljendioksida, u globalnom zagrevanju veliku ulogu ima i metan,
ozon, hlorofluorokarbonati i azotni oksidi, koji mnogo efikasnije upijaju
energiju infracrvenog zračenja od ugljendioksida, pa se smatra da će
uskoro kombinovano dejstvo ovih gasova prevazići dejstvo
ugljendioksida na globalno zagrevanje. Velika količina čađi i prašine
pomešana sa vlagom, stvara takodje tampon iznad zemlje i zadržava
toplotu. Pretpostavlja se da će povećanje globalne temperature dovesti
do otapanja polarnih glečera i povećanja nivoa mora, tako da se očekuje
da veliki deo kopna bude potopljen. Istovremeno, očekuje se i povećanje
padavina jer će topliji vazduh izazvati veće isparavanje morske vode i
povećanu oblačnost.

Oštećenje ozonskog omotača

Smatra se da je ozonski omotač stvoren pre 600 miliona godina i da je

prisustvo ozona u vazduhu omogućilo da se život razvije i na kopnu, te je
odigrao značajnu ulogu u evoluciji života na Zemlji. Male količine
strasosfernog ozona i danas imaju izuzetan značaj za život.

Koncentracije stratosfernog ozona su bili u ravnoteži milionina godina i

bio je uspostavljen balans izmedju njegovog stvaranja i razgradnje. Od
početka XX veka čovek je svojim aktivnostima zagadio atmosferu
dodatnim koncentracijama jedinjenja hlora koja su ubrzala razgradnju
ozona što je dovelo do smanjenja njegovih koncentracija u stratosferi.
Smanjenje debljine ozonskog omotača direktno dovodi do povećanog
prodiranja UV zraka do površine Zemlje. UV zraci imaju štetan efekat na
širok spektar bioloških sistema. Kod ljudi UV zraci mogu delovati na
različite organe i sisteme. Neki efekti mogu biti i pozitivni, kao što je
formiranje vitamina D3 u koži, ali veći deo efekta je štetan. Povećane
količine UV zraka deluju direktno i indirektno. Direktno deluju tako što
kod akutne izloženosti dovode do opekotina i pojave keratitisa, dok kod
hronične izloženosti mogu da dovedu do pojave katarakte i karcinoma
kože.