MAŠINSKI FAKULTET 30.09.2012.

UNIVERZITET U BEOGRADU

Numeričke metode, pisani ispit OKTOBAR 2 (zadaci i rešenja)

[1] Dat je red

∞
1X x2n
f (x) = − (−1)n .
x n=1 2n − 1

(a) Odrediti interval konvergencije datog reda.

(b) Izračunati f (x) u konačnom obliku.
X∞
1
(c) Naći sumu reda (−1)n .
n=0
2n +1

[2] Naći sva rešenja jednačine

x2 = −x4 + 60x,
sa tačnošću od 10−6 . Koristiti metodu iteracije.

[3] Koristeći Newtnov interpolacioni polinom odrediti opšti član niza 1, 4, 9, 16, 25, . . . .

[4] Na koliko delova treba podeliti interval integracije, da bi se integral

Z 1.3
dx
√
0.7 2x2 + 0.3

izračunao kompozitnom (uopštenom) trapeznom formulom sa tačnošću ε = 0.5 · 10−3 ? Izračunati

dati integral kompozitnom (uopštenom) trapeznom formulom sa tačnošću ε = 0.5 · 10−3 .
2

REŠENJA

[1] Data funkcija može da se zapiše u obliku

∞ ∞ ∞
1X x2n X x2n−1 X x2n+1
f (x) = − (−1)n = (−1)n+1 = (−1)n .
x n=1 2n − 1 n=1 2n − 1 n=0 2n + 1

(a) Poluprečnik konvergencije je

¯ ¯ 1
¯ an ¯ 2n + 1 = 1.
R = lim ¯¯ ¯ = lim
an+1 ¯ 1
2n + 3
P∞ (−1)n
Stavljanjem x = ∓1 u f (x) dobijamo naizmenični red ∓ n=1 koji konvergira po
2n + 1
Leibnitz-ovom kriterijumu jer 1/(2n + 1) → 0 (n → ∞) monotono.
Interval konvergencije je [−1, 1].
(b) Za x ∈ [α, β] ⊂ [−1, 1] imamo
∞
X ∞
X 1
f 0 (x) = (−1)n x2n = (−x2 )n = .
n=0 n=0
1 + x2

Dalje, Z Z
x x
dt
f (x) − f (0) = f 0 (t) dt = .
0 0 1 + x2
Odavde, imajući u vidu da je f (0) = 0, imamo da važi
∞
X x2n+1
f (x) = arctan x = (−1)n .
n=0
2n + 1

(c)
X∞
π (−1)n
f (1) = arctan 1 = = .
4 n=0
2n + 1

[2] Jedno rešenje jednečine je x = 0.

Grafički se utvrdjuje da jednačina kada se podeli sa x ima jedan koren koji leži u intervalu
(3, 4). Takvu jednačinu možemo napisati u obliku

x ≡ Φ(x) = (60 − x)1/3 ,

gde iterativna funkcija Φ zadovoljava uslov

¯ ¯ 1
¯ ¯
|Φ0 (x)| = ¯−1/(3(60 − x)2/3 )¯ ≤ ≈ 0.022 (< 1),
3(56)2/3

kada x ∈ [3, 4]. Funkcija Φ preslikava [3, 4] u [3, 4]. Dakle, odgovarajući iterativni proces

(1) xk+1 = (60 − xk )1/3 (k = 0, 1, . . . )

konvergira. Startujući od x0 = 4, iterativni proces (1) daje

x0 = 4.
 3

x1 = 3.8258623
x2 = 3.8298239
x3 = 3.8297338
x4 = 3.8297359
x5 = 3.8297358.
Traženo rešenje je 3.829735.

[3] Konstruiše se recimo Njutnov interpolacioni polinom n-tog stepena sa podeljenim razlikama
(ali može i sa prednjim ili zadnjim razlikama) za skup podataka {(1, 1), (2, 4), (3, 9), (4, 16), . . . }.
Kada se formira tablica uoči se da su sve podeljene razlike 3-ćeg i višeg reda jednake 0, pa imamo
da
Pn (x) = P2 (x) = 1 + 3(x − 1) + (x − 1)(x − 2).
Konačno, zamenjujući x = n, dobijamo

P2 (n) = n2 ,

što predstavlja opšti član datog niža.

[4] Za dostizanje tražene tačnosti dovoljno je odrediti n ∈ N tako da je apsolutna vrednost

ostatka u složenoj trapeznoj formuli

(b − a)3 00
|f (ξ)| < 0.5 · 10−3 .
12n2
√
Ovde je a = 0.7, b = 1.3, f (x) = 1/ 2x2 + 0.3. Nalazimo

−2x 8x2 − 0.6

f 0 (x) = p , f 00 (x) = p ,
(2x2 + 0.3)3 (2x2 + 0.3)5

8 · 1.32 − 0.6
max |f 00 (x)| < p ≈ 6.93 < 7.
0.7≤x≤1.3 (2 · 0.72 + 0.3)5
Dakle, apsolutna vrednost ostatka u složenoj trapeznoj formuli je manja od ε, ako je

(1.3 − 0.7)3
· 7 < 0.0005,
12n2

što će biti ispunjeno za n2 ≥ 252, tj. za n ≥ 16. Uzećemo da je n = 20. Približnu vrednost
integrala ćemo izračunati po složenoj trapeznoj formuli
µ ¶
1 1
T20 = h f0 + f1 + . . . f19 + f20 ,
2 2
p
gde je h = (b − a)/n = 0.6/20 = 0.003, yi = f (xi ) = 1/ 2x2i + 0.3, xi = 0.7 + ih (i = 0, 1, . . . , 20).
Zamenom numeričkih vrednosti dobija se da je Tn = 0.40418 ≈ 0.404.

Prof. dr Miodrag Spalević

Prof. dr Aleksandar Cvetković