SR.BEWMAN.

EU
balkanska mreža za zagovaranje upravljanja e-otpadom

električni i
elektronski
otpad
b r o š u r a z a j a v n o za g o va r a n je
SR.BEWMAN.EU
 SR.BEWMAN.EU
balkanska mreža za zagovaranje upravljanja e-otpadom

električni i
elektronski
otpad
b r o š u r a z a j a v n o za g o va r a n je
Balkanska mreža za zagovaranje o upravljanju e-otpadom (BEWMAN) je dvogodišnji pro-
jekat finansiran od strane Evropske Unije, realizovan od strane Metamorphosis Foundation
(Makedonija) u saradnji sa partnerima Computer Aid International (Velika Britanija), ZaMirNet
(Hrvatska), PROTECTA (Srbija) i Bluelink Foundation (Bugarska)

Niš, 2011
SR.BEWMAN.EU

sr.bewman.eu

Publikovano od strane Metamorphosis Foundation u okviru projekta

Balkanska mreža za zagovaranje o e-otpadu

Izdavač: Bardhyl Jashari, Direktor

Autor: Haley Bowcock, Computer Aid International

Editor: Elena Ignatova, Metamorphosis Foundation

Dizajn: plasticart design & video

Broj primeraka: 200 (slobodna / nekomercijalna upotreba)

Projekat balkanska preža za zagovaranje o elektronskom otpadu (BEWMAN) je finansiran od

strane Evropske Unije. Stavovi publikovani u ovoj brošuri ne moraju predstavljati i zvanične
stavove Evropske Unije.

Copyright 2011 Metamorphosis Foundation. Digitalno izdanje publikacije licencirano je pod Crea-
tive Commons Attribution – NonCommercial Works 2.5 Macedonia License
http://creativecommons.org/licenses/by-nc/2.5/mk/deed.en
Sadržaj

SR.BEWMAN.EU
Šta je e-otpad? 4
U čemu je problem?
Zašto je za elektroniku i e-otpad potreban poseban tretman? 4
Problem #1: Loš dizajn i agresivna marketinška kampanja firmi
koje proizvode elektronske uređaje uzrok su brzog tempa
stvaranja otpada i velike opasnosti po životnu sredinu i društvo 4
Problem #2: Elektronika sadrži mnogo otrovnih supstanci, zbog
čega je e-otpad otrovan 7
Problem #3: Elektronika sadrži mnogo retkih i deficitarnih
supstanci 9
Problem #4: Sa većim delom e-otpada se ne postupa adekva-
tno, što znači da zajednice i životna sredina plaćaju ceh zbog
dizajna koji uključuje otrovne supstance koje će brzo postati
otpadne 9
Koje je rešenje? Kako da se minimalizuju negativne posledice
elektronika i e-otpada? 12
Postupci proizvođača 13
Postupci ostalih zainteresovanih strana 15
Kako da ova rešenja sprovedemo u delo?
Lobiranje i zagovaranje o e-otpadu u praksi 19
Pristupi i aktivnosti prilikom javnog zagovaranja 19
Oruđa za zagovaranje 23
Izvori i dodatne informacije 28
Ključni zakonski akti i instrumenti politika 28
Ključne inicijative 31
NVO koje rade na rešavanju problema vezanih za e-otpad 31
Literatura 33
SR.BEWMAN.EU
 Predgovor

SR.BEWMAN.EU
Otpadna i odbačena električna i elektronska oprema (Waste electrical and electronic equip-
ment - WEEE) ili ,,e-otpad” predstavlja sve veći izazov za vlade širom sveta. Po proceni
Programa Ujedinjenih Nacija za Životnu Sredinu1 svake godine se stvori nekih 50 miliona
tona e-otpada. Savremeni trendovi u dizajnu i proizvodnji elektronske opreme koji pospešuju
veštačko skraćenje ciklusa zamene proizvoda znak su da se stvaranje otpada neće
usporiti u skorije vreme.

Nedostatak adekvatnih mera i odgovarajućih metoda za adekvatno upravljanje e-otpadom u

mnogim zemljama povlači za sobom to da mnoge lokalne zajednice i životna sredina plaćaju
cenu brzog razvoja i promene dizajna ove vrste proizvoda, koji nije u skladu sa načelima ekologi-
je, a uz to nije ni efikasan. Pored toga, proizvodnja elektronske robe je zahtevna i po pitanju en-
ergije i po pitanju materijala, a negativni uticaji na društvo i životnu sredinu mogu biti raznovrs-
ni ako se ide duž lanca proizvodnje i distribucije nekog proizvoda ove vrste. Negativni uticaji
postaju još ozbiljniji ako se uzme u obzir da su mnogi materijali neophodni u proizvodnji moderne
elektronike deficitarni i da postoji veliki rizik da li će se njihovo normalno dobavljanje nastaviti.

Jasno je da način na koji dizajniramo, proizvodimo i koristimo elektronsku opremu,

kao i način na koji je tretiramo nakon kraja njenog životnog i radnog veka moraju da se
promene ukoliko hoćemo da nastavimo ubiranje plodove koje nam donosi tehnološki napredak
na način koji ne šteti ni ljudima ni planeti.

Polako se čine promene tog tipa u politikama u vezi ovog pitanja, kao što je slučaj WEEE
Direktive Evropske Unije u čijem je centru ustanovljivanje odgovornosti proizvođača
za upravljanje proizvodom nakon isteka njegovog radnog i životnog veka. Na žalost,
neke zemlje tek treba da definišu zakonske akte tog tipa, a mi smo svedoci toga da bo-
gatije zemlje, koje imaju kapacitete da se izbore sa ovim problemom na bezbedan način,
izvoze otpad u zemlje koje te kapacitete nemaju. Slike gomila zapaljenog e-otpada koje
se nalaze tik uz mesta gde porodice žive ili gde se deca igraju (a često i rade) u zem-
ljama koje ne poseduju zakone o e-otpadu ili kapacitete za bezbedno upravljanje njime
su uznemirujući dokazi toga kako troškovi digitalne revolucije nisu jednako raspodeljeni.

Ova brošura nudi informacije i oruđa koja će omogućiti aktivistima građanskog sektora
da se izbore za promene koje bi minimalizovale negativne uticaje elektronike i e-otpada
po životnu sredinu, zdravlje ljudi i samo društvo. Dok je jedan deo sadržaja brošure nap-
ravljen specijalno za članove Balkanske Mreže za Zagovaranje Upravljanja E-otpa-
dom (Balkans E-Waste Management Advocacy Network – BEWMAN), većina onoga
što se nalazi u njoj napisano je tako da bude primenljivo za bilo koju grupu ili grupe koje
žele da promene nešto na bolje u politici i u praksi po pitanju e-otpada u njihovoj zemlji.

Zahvalnost
Ovu brošuru ne bi bilo moguće sastaviti da nije bilo pomoći IPA Programa Evropske Unije iz
2008. godine za Podršku Civilnom društvu. Takođe se moramo zahvaliti i Isobel Foulsham
za njenu pomoć pri sastavljanju i izradi grafičkog dela brošure.

1 UNEP 2005
 Šta je e-otpad?
SR.BEWMAN.EU

E-otpad je uopšteni termin koji se koristi za opisivanje različitih vrsta starih i

odbačenih uređaja koji sadrže komponente koje se napajaju električnom energi-
jom.2 Istovremeno obuhvatajući veliku količinu otpadne opreme, i to ne samo one
koja se napaja iz električne mreže, već i one proizvode na baterije, navijanje, ili one
napajane solarnom energijom.3 Ovo obuhvata sve od aparata za domaćinstvo
kao što su frižideri ili tosteri, preko ICT opreme kao što su laptop računari i
“pametni telefoni”, komercijalne robe kao što su televizori i mp3 plejeri, pa sve
do alata kao što su električne bušilice i mašine za šivenje – a spisku tu nije kraj.4

U čemu je problem? Zašto je za elektron-

iku i e-otpad potreban poseban tretman?
Elektronika poseduje određene jedinstvene osobine zbog kojih je proizvodnja
i upotreba ove vrste proizvoda praćena velikim rizicima po životnu sredinu i
društvo, i zbog kojih ti proizvodi kao otpad predstavljaju veliki problem i izazov.

Problem #1. Loš dizajn i agresivna marketinška kampanja firmi koje

proizvode elektronske uređaje uzrok su brzog tempa
stvaranja otpada i velike opasnosti po životnu sredinu i društvo.
Problem #2. Elektronika sadrži mnogo otrovnih supstanci, zbog čega
je e-otpad otrovan
Problem #3. Elektronika sadrži mnogo retkih i deficitarnih supstanci
Problem #4. Sa većim delom e-otpada se ne postupa adekvatno, što znači
da zajednice i životna sredina plaćaju ceh zbog dizajna koji
uključuje otrovne supstance koje će brzo postati otpadne

Problem #1. Kratak životni vek, veliki rizik

Elektronsku industriju karakteriše, sa jedne strane, brz tehnološki napredak, a
sa druge, sve češća pojava da proizvođači ne uspevaju da dizajniraju robu na
neki od načina koji uzima u obzir efekte koje bi ti proizvodi imali tokom čitavog
svog životnog ciklusa, uključujući i period kada postanu otpad. Posledica ovog
su naprave koje su neverovatno složenog dizajna i sastava, i uključuju paletu
materijala od koje zastaje dah, od kojih su neki opasni i nije lako sa njima ruko-
vati kada postanu otpad.5 Takođe, za njihovu proizvodnju je potrebna ogromna
količina energije, materijala i vode, a i emisija štetnih gasova je velika.

2
Empa 2009
3
Environment Agency 2010
4
Tehnička definicija koja se često Kristi je data u zakonskim aktima o e-otpadu Evropske Unije (EU).Za ovu definiciju, kao i
za spisak kategorija e-otpada definisanih u WEEE Direktivi Evropske Unije iz 2002. godine, videti deo ,,Izvori i dodatne infor-
macije”.
4 5
Grossman 2010
“
Zbog toga što elektronski uređaji brzo bivaju prevaziđeni i

SR.BEWMAN.EU
odbačeni, a teško ih je ponovo upotrebiti i reciklirati, e-otpad
je jedna od oblasti u kojoj je zabeležen naveći porast.

Dobavljanje sirovina za proizvodni proces takođe ima svojih negativnih utica-

ja. Sirovine koje se koriste u proizvodnji elektronske opreme se prvenstveno
dobavljaju rudarstvom, za koje je potrebna velika površina zemljišta i velika
količina energije, a takođe se stvara i velika količina štetnih gasova. Na primer,
10.000 tona ugljen dioksida ispusti se u atmosferu da bi se proizvela jed-
na tona zlata, paladijuma ili platine.6 Pored toga, negativni uticaji na društvo
(oblasti u siromašnim zemljama iz kojih potiče najveći deo ovih materijala, Af-
rika, Azija) kao posledica ekstrakcije materijala koji se koristi u elektronskoj
industriji su zabrinjavajući u sve većoj meri.7
Savremena elek-
tronika brzo posta-
Box 1. Poluprovodnici: studija slučaja složenosti
je prevaziđena i i intenziteta
odbačena.8 Do sad
je malo učinjeno Proizvodnja elektronskih uređaja je posao koji iziskuje puno
materijala i energije. Na primer, sitni poluprovodnici (koji su
da se uvedu nove
takođe poznati i kao mikročipovi ili integrisana kola) koji se
vrste dizajniranja upotrebljavaju u skoro svim uređajima i koji su uneli revoluc-
koje bi omogućile iju u elektronici u smislu primene i funkcionalnonsti, zahteva-
lakše rasklapanje ili ju izuzetnu količinu materijala i energije kako bi se napravili.
nadogradnju proiz-
Kao što se silikon (ili neki drugi material) koristi za izradu
voda i time produžile tankih slojeva, količina hemijskih proizvoda koja se koristi za
njihov životni vek . izradu ovih ključnih komponenti je ogromna – samo jedan
U stvari, u slučaju poluprovodnik može sadržati 500-1000 različitih hemi-
jskih sastojaka a analiza iz 2002. je procenila da proizvod-
mnogih proizvoda
nja mikročipa od 2g moze stvoriti i do 26kg otpada, od
mnogo je jeftinije za- čega je deo jako toksičan.
meniti ih novim nego
Izvor: Grossman 2006: 59, fn 8
popravljati stare,
čak i kada nađete
nekog da to uradi.
Takođe, pored napretka u tehnologiji koji može učiniti da proizvodi zaista budu
prevaziđeni, agresivne marketiške kampanje kompanija koje proizvode elek-
troniku utiču na to da se potpuno ispravna oprema učini prevaziđenom nakon
što je upotrebljavana svega godinu ili dve. Posledice ove pojave je veštački
izazvano skraćenje ciklusa zamene uređaja.10

6 Schulep et al. 2009

7 Raise Hope for Congo 2010
8 ETBC 2009
9 Grossman 2010
10 UNEP 2005
5
 Sve ovo znači da je u praksi, umesto da se proizvodi efikasnija, dugotrajnija i
oprema manje opasna po životnu sredinu, brz razvoj tehnologije imao za pos-
SR.BEWMAN.EU

ledicu skraćenje životnog veka proizvoda – i proizvodnju više otpada. Čak i u

slučajevima kada je pojačana efikasnost u oblasti samih proizvoda ili procesa
proizvodnje, ta poboljšanja nisu učinila mnogo da se smanji stvaranje e-otpa-
da, pošto kupujemo sve više elektronike.11

Svaka zemlja iskoristi stotine hiljada, ako ne i stotine miliona električnih i ele-
ktronskih uređaja svake godine. Do 2008. godine sastavljeno je milion kućnih
računara, a predviđeno je da će se ta cifra udvostručiti do 2014.12 Na globalnom
nivou, postoji oko 4,6 milijarde mobilnih telefona koji su u upotrebi danas.13
Dodajte ovome mnoštvo električnih aparata koji se danas koriste i vrlo lako
možemo dobiti cifru od oko milijardu uređaja, a svi oni će kad-tad postati ot-
padni materijal.

Box 2. Moderni elektronski uređaji: prečica do zastarelosti

Neki od načina na koji loša izrada i druge prakse čine da moderni elektronski uređaji brzo
zastarevaju uključuju:
• Kvarove fizičkih delova – 24% laptopova će se pokvariti već u prve tri godine usled kvarova
fizičkih delova.
• Unapređen softver – Novi softver može povećati količine e-otpada usled neslaganja sa
starijim računarima. Na primer, mnogi računari nemaju dovoljno velike memorije ili brze pro-
cesore koji bi mogli da podrže nove operativne programe kao što je Windows Vista
• Digitalne konverzije – prelazak sa analogne TV na digitalnu je za rezultat imao više e-
otpada u obliku analognih TV uređaja. Razvoj HD TV je takođe bio uzrok ovome.
• Baterije – mnogi manji elektronski uređaji sa punjivim baterijama imaju ograničen ciklus
punjenja pre nego sto je vreme da se baterije zamene. Kako se izrađuju novi uređaji kod kojih
je zamena baterija sve teža, potrošači se često odlučuju da kupe nov uređaj.
• Unapređenje mobilnih telefona – Kompanije često nude jeftine nove modele mobilnih tel-
efona potrošačima u redovnim vremenskim intervalima, na taj način izazivaju potrošače da
češće menjanju telefone.
Izvor: ETBC 2010a

“
Sve je diza-
jnirano tako da
ga izbacite van
čim završite sa
njim. Ali gde je to
,,van“? Naravno

“
,,van“ u stvari ne
postoji!
McDonough i Braungart
2002

11
Grossman 2010 Slika 1. Latentne količine e-otpada
6
12
Reuters 2008
13
ITU 2009
Kada ova količina robe više ne bude u upotrebi, suočićemo se sa velikim iza-
zovom za odlaganje otpada nastalog od nje. Dok prodaja kompjutera i elek-

SR.BEWMAN.EU
tronske robe raste ravnomerno u svim oblastima sveta, ne može se reći da je
odgovarajući rast zabeležen u infrastrukturi neophodnoj za bezbedno uprav-
ljanje ovom opremom nakon prestanka njene proizvodnje.14 Mali je broj pod-
sticaja za proizvođače da dizajn robe modifikuju imajući u vidu period nakon
prestanka proizvodnje, iako su same kompanije najkompetentnije da se uh-
vate u koštac sa ovim problemom. Kao posledica toga svedoci smo prevelike
proizvodnje proizvoda dizajniranih za “digitalnu deponiju”na štetu zdravlja ljudi
i životne sredine.15

Problem #2: Otrovni proizvodi postaju otrovan otpad

Iza blistave spoljašnosti tehnološke inovacije u oblasti elektronike stoji mračnija
priča, koju vrlo često ignorišu proizvođači i distributeri ove robe.

Slika 2. Neke od po ljudsko zdravlje opasne materija koje sadrži elektronika

14
Williams et al. 2008: 6452
15
Leonard 2010 7
 Preko 1.000 različitih vrsta materijala se koristi da bi se napravili
naši elektronski uređaji i njihove komponente – poluprovodni čipovi, šta-
SR.BEWMAN.EU

mpana kola, drajvovi za diskove, itd. Mnogi od njih su otrovni, uključujući

i rastvarače na bazi hlora, antipirene na bazi broma, PVC, teške met-
ale (kao na primer olovo, živa, arsen, kadmijum i heksavalentni hrom),
plastiku i gasove. Navedene supstance su štetne po ljudsko zdravlje i životnu
okolinu ukoliko se sa njima ne postupa pažljivo.16

“
Odlaganje otpada na deponije jedan je od
Preko 1450 tona bro-
miranih derivata ugljenika najčešćih načina za odlaganje e-otpada,
poznatih kao TBBPA uprkos tome što je opasan. Kod svih de-
upotrebljeno je za ponija je primećeno ispuštanje materija u
proizvodnju 991 miliona
okolinu do neke mere, što znači da teški
mobilnih telefona prodatih
u toku 2006 godine. Ova metali i druge otrovne supstance iz e-ot-

“
hemikalija svrstana je u pada mogu da iscure i zagade zemljište
grupu neurotoksina i vodu. Oko 40% teških metala koji
Grinpis 2008a
su pronađeni na deponijama u SAD,
uključujući olovo, živu i kadmijum, potiču od e-otpada.17 Deponije takođe
mogu zagaditi okolinu emisijama štetnih gasova iz žive i isparenja koja su pos-
ledica nekontrolisanih požara.18 Toksičnost materija koje se koriste u oblasti
elektronike čine njihovu bezbednu reciklažu izuzetno teškom. Na primer, pre
reciklaže moraju se ukloniti olovo iz monitora sa katodnom cevi (CRT) i lampice
sa živom iz ekrana na bazi tečnog kristala, kao i PVC, antipireni i drugi aditivi iz
plastičnih komponenata.19 Ako se pravilno ophođenje prema proizvodima na-
kon prestanka proizvodnje i radnog ciklusa izgubi iz vida, elektronska oprema
se proizvodi na takav način da pri reciklaži ostavlja iza sebe materije koje
izazivaju zagadjenje i emituje gasove štetne po ljude i čitavu planetu, pogotovo
kada se ne koriste prikladne tehnike za upravljanje e-otpadom.
Box 3. Šta ima na televiziji? Opasne materije u Vašem ekranu
Postoje toksične materije koje se ugrađuju u vaše televizore koje mogu ozbiljno zagaditi
životnu sredinu ako se odlože na deponije. Stari televizori sa katodnim cevima (CRT) sadrže
izmedju 2-4 kg olova koje može iscureti u zemlju ako pri odlaganju na deponiju dođe do
oštećenja i razlaganja, i na taj način zagađuju izvore podzemnih voda.

Novi displeji od tečnog kristala (LCD) sadrže lampe žive za osvetljenje ekrana. Svaki LCD ko-
risti mikrogram žive. Metal je ipak tako toksičan da samo jedan gram žive godišnje ispušten u
jezero površine 1.61 ha može da zagadi vodu u toj količini da se riba ne može jesti.
Izvor: ETBC 2009

Kada bi proizvođači prihvatili bezbednije načine dizajniranja koji bi eliminisali

otrovne materije, rizici koji nastaju usled neadekvatnog tretiranja elektronskih

“
proizvoda nakon prestanka proizvodnje i upotrebe bi se značajno smanjili.
Procenjuje se da od ukupne godišnje potrošnje žive na

“
svetskom nivou oko 22 % se iskoristi u proizvodnji
električnih i elektronskih uređaja
16
Widmer et al. 2005 and ETBC 2009 Puckett i Smith 2002
17
ETBC 2009
18
Empa 2009
8 19
ETBC 2009
 Problem #3: Elektronika sadrži vredne i deficitarne

SR.BEWMAN.EU
supstance
Pored toga što sadrži mnoge štetne i otrovne supstance, elektronika takođe
sadrži supstance koje su veoma vredne. Veći deo tih vrednih supstanci se nalaze

“
u štampanim kolima koja povezuju elektronske Više zlata bi se moglo
komponente. Štampana kola u kućnom računaru izdvojiti iz metričke
sadrže gvožđe, aluminijum, bakar, olovo, nikl, tone iskorišćenih
štampanih kola nego
kalaj, zlato, srebro, platinu i paladijum. Metali

“
iz 17 metričkih tona
i druge vredne komponente postoje i u drugim rude zlata
električnim komponentama, kao na primer bakar Grossman 2010: 4
u žicama i gvožđe i aluminijum u kućištima.20
Mnogi materijali koji su ključni u ICT industriji su
veoma retki i deficitarni. Snabdevanje sa 14
vrsta minerala koji se koriste u modernoj ele-
ktronici je dostiglo kritičnu stopu, a očekivano
je da se potražnja za njima utrostruči do
2030.21 Neki od njih, kao što su tantal, tungsten
i elementi grupe retkih metala dolaze iz izvora
koji nisu pouzdani, što uključuje i zemlje u ko-
Slika 3. E-otpad sadrži jima su aktivnosti kompanija koje ih ekstrahuju
retke i vrlo dragocene
materijale razlog velike zabrinutosti javnosti i tema različitih
kampanja NVO koje se bave ljudskim pravima.22
Kada se uzmu u obzir rizici koji su povezani sa dobavljanjem ovih materijala
i sa činjenicom da su neki od njih tako retki i deficitarni, velika je šteta da oni
odlaze u nepovrat kada stare aparate bacimo na deponiju ili kada ih nepro-
pisno recikliramo. Moramo zahtevati da proizvođači minimizuju količinu ovih
sirovina pri proizvodnji i da proizvode elektronske aparate tako da ih možemo
ponovo upotrebljavati i reciklirati. Takođe moramo da držimo e-otpad podalje
od deponija, da povratimo koliko god možemo sirovina iz naše odbačene ele-
ktronske opreme.
Problem #4: Loši postupci upravljanjem otpada koštaju
i ljude i planetu
E-otpad je teško reciklirati jer sadrži opasne supstance, kao i one koje zahteva-
ju posebne postupke pri rukovanju. Previše elektronike koju više ne želimo
završi na deponijama i u pećima za spaljivanje otpada zajedno sa komunalnim
otpadom, ili joj se gubi trag. Od 50 miliona tona koji je stvoren tokom 2009
godine samo 13% je reciklirano, što je šokantan podatak.23 To predstavlja
veliko rasipanje vrednih resursa, posebno kada se uzmu u obzir negativne
posledice vezane za ekstrakciju sirovina i slične postupke u procesu proizvod-
nje električnih aparata.
20
Za više informacija o vrednim materijalima u elektronici vidite www.ewasteguide.info.
21
Evropska Komisija 2010
22
Enough Project 2011 9
23
ABI in BBC 2010
 Ako se izvede na bezbedan i ispravan način, za „vađenje rude” iz naših starih
naprava potreban je samo delić energije u odnosu na energiju koja je potreb-
SR.BEWMAN.EU

na za ekstrahovanje rude iz prirode.24 Takođe, kada se uzme u obzir opasna

priroda nekih od materija koje se koriste u elektronskoj industriji, nepravilno
tretiranje e-otpada dovodi do toga da društvena zajednica i životna sredina
plate cenu neefikasnog i opasnog dizajna od strane proizođača. Odlaganje
na deponije ili spaljivanje u pećima nisu jedina dva načina da e-otpad dođe do
neslavnog kraja svog života. Često se elektronska oprema tretira na loš način,
pogotovo sve više u zemljama u razvoju, u koje se e-otpad ilegalno uvozi iz
bogatih zemalja.
Zbog toksičnosti komponenata u sastavu elektronske opreme, upotreba za-
ostalih metoda za obradu otpada predstavljaju veliki rizik za zdravlje radnika
– od kojih su neki čak i deca – i za okolinu (Box 4). Pošto e-otpad sadrži mnogo
vrednih materijala, dolazi do ilegalnog izvoza koji je motivisan željom za prof-
itom. E-otpad dolazi u sredine gde su propisi o zdravlju i bezbednosti radnika
kao i o očuvanju životne sredine na niskom nivou (što automatski utiče da i
cena rada bude niska).25 U tim slučajevima mogućnosti da se izvuče maksima-
lan profit iz e-otpada su dovedene do svog maksimuma, ali se sve to radi na
uštrb stanovništva i planete.

Box 4. Izvoz toksičnog otpada: neformalno recikliranje u Kini.

Guiyu, Kina. Radnici koji su često deca, rade golim rukama sa velikim količinama elek-
tronskih uređaja, koriste čekiće i dleta da rastavljuju monitore i opremu kako bi izdvojili
vredne materijale. Najopasniji deo “reciklažnog” procesa po životnu sredinu je izdvajanje
štampanih ploča koje se zagrevaju u bazenima topljene legure olova i kalaja dok se čipovi
ne izdvoje. Dnevna izloženost isparenjima od kalaja je izuzetno opasna.
Uklanjanje dragocenih materijala se često radi na otvorenom plamenu. U regionu Guiyu,
neformalno selo je formirano na mestu gde se žice spaljuju kako bi se izdvojio bakar. Usled
ovih procesa, javlja se toksični pepeo i ostaci koji prekrivaju mesta gde ljudi žive i gde se
deca igraju. Ovo neformalno recikliranje nije samo direktna opasnost za mnoge pojed-
ince koji rade ovaj posao, već i po celu zajednicu i životnu sredinu. Na primer, otvoreno
spaljivanje i odlaganje bezvrednih delova u vodu je zagadilo izvor pijaće vode u Guiyu.
Izvor: Puckett i Smith 2002

Na primer, olovo je izuzetno otrovno i za ljude i za okolinu, ali se može naći u

CRT monitorima i televizorima, kao i u lemovima i štampanim kolima u starijim
kompjuterima i mobilnim telefonima. Odlaganje olova na deponije je zabran-
jeno u mnogim zemljama. Ali katodne cevi i stari mobilni telefoni, sa kojima je
potrebno rukovati na poseban način da bi se bezbedno reciklirali, još uvek se
bacaju na deponije i rastavljaju ručno u zemljama kao što je Kina.26 Čak i u
Evropskoj Uniji, u kojoj izvesno postoji najrazvijeniji sistem propisa na celom
svetu o tretiranju elektronskih aparata nakon što njihova proizvodnja prestane,
samo sa jednom trećinom e-otpada se postupa u skladu sa direktivom šeme
za otpadnu električnu i elektronsku opremu (Waste Electrical and Electronic
Equipment (WEEE) Directive).
24
Schulep et al 2009: 6
25
Puckett i Smith 2002
10 26
Greenpeace 2005
Ostatak e-otpada dospeva na deponije ili u postrojenja gde se otpad ne tretira
po standardima, koji se nalaze i unutar, ali i van granica EU.27 U ovo je uključen

SR.BEWMAN.EU
ilegalan izvoz u zemlje u razvoju gde neregistrovana postrojenja za reciklažu
procesuiraju otpad na nebezbedan način, pri tom rizikujući zdravlje sopstvenih
radnika i zagađujući okolinu.28

Slika 4. Neki od globalnih trgovačkih puteva e-otpada

Pod ovim okolnostima, zemlje u razvoju imaju disproporcionalno veliki prob-

lem e-otpada, iako postoje globalni mehanizmi koji rade na rešavanju ove
trgovine otrovnim materijama. Konvencija o kontroli prekograničnog kretanja
opasnih otpada i njihovom odlaganju stvorena je 1989. godine u Bazelu da bi
sprečila nezakonitu trgovinu otrovnim otpadnim materijalom. Godine 1994. na
konvenciji u Bazelu doneta je odluka o potpunoj zabrani izvoza opasnih otpad-
nih materija iz zemalja članica Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj
(OECD) u one koje toj organizaciji ne pripadaju, uključujući i izvoz u svrhu
recikliranja.29
Uprkos zabrani iz Bazela hiljade tona e-otpada završi u zemljama u razvoju
svake godine. Ovaj podatak je delimično posledica toga što jedan od najvećih
izvoznika otpada nije još ratifikovao zabranu – a to je SAD. Po nekim pro-
cenama 50 do 80% e-otpada koji se prikupi u SAD-u ne bude recikliran u
domaćim postrojenjima, već se šalje u inostranstvo. Pored toga, zbog slabog
sprovođenja Konvencije i zabrane na globalnom nivou stvaraju se uslovi da se
ova trgovina nastavi, dok siromašne zajednice i životna sredina nastavljaju da
trpe štetu zbog neefikasnog dizajniranja proizvoda.
27
Evropska Komisija 2008
28
BBC 2010 11
29
Puckett i Smith 2002
 Koje je rešenje? Kako da se minimalizuju
SR.BEWMAN.EU

negativne posledice elektronike i e-otpada?

Rešenje: Proizvođači moraju da preuzmu odgovornost za svoju robu
tokom čitavog njenog životnog ciklusa, da bi dizajnirali bolje proizvode
koji traju i ne predstavljaju opasnost nakon što prestane proizvodnja i
upotreba.
Proizvođači moraju da:
1. Proizvode “čistije” proizvode
2. Proizvode dugotrajnije proizvode
3. Primaju svoje proizvode natrag radi ponovnog iskorišćavanja i bez
bednog recikliranja
Prava cena tehnologije mora da uključuje i njen uticaj na društvo i životnu sred-
inu tokom čitavog životnog ciklusa proizvoda. Kada se trenutnim trendovima u
proizvodnji i korišćenju elektronike doda nedostatak mogućnosti za bezbedno
upravljanje e-otpadom u mnogim zemljama, to za posledicu ima činjenicu da i
ljudi i planeta plaćaju cenu neefikasnog dizajna punog otrovnih materija. Trenut-
na situacija ne samo da nije fer, nego je i potpuno neodrživa. Mnoge rasprave
u medijima usredsređene su na pronalaženje mogućih rešenja kako smanjiti
negativan uticaj elektronike na životnu sredinu, jedno od rešenje moglo bi biti
povećanje njene energetske efikasnosti. Iako je to bitno pitanje, ono može lako
zaseniti druge, potencijalno štetnije aspekte životnog ciklusa proizvoda kao što
su sama proizvodnja elektronskih naprava, ili period kada postaju otpadni ma-
terijal. Na primer, električni aparati kao što su televizori ili kućni računari su puni
mikročipova koji troše puno energije, a za njihovu proizvodnju bila je potrebna
velika količina materijala. Zbog ovoga faza proizvodnje postaje izuzetno bitna.
U slučaju kućnih računara, čak i do 80 procenata negativnih posledica po
okolinu mogu da nastanu još pre nego što se on uključi po prvi put; tako
da fokusiranje na energetsku efikasnost predstavlja hvatanje u koštac samo
sa 20 procenata problema.30 U svakom slučaju, napredak u polju energetske
efikasnosti može biti poništen zbog toga što kupujemo sve više proizvoda.31

Ponekad je lakše kupiti nov proiz-
vod nego popravljati pokvaren, dok
je sa druge strane lakše učiniti proiz-
vod atraktivnijim za kupca nego
“
Bilo koji ozbiljan pokušaj da se
minimalizuje štetan efekat ele-
ktronike mora da uzme u obzir
čitav životni ciklus, uključujući

“
mu produžiti životni vek. U ovom proizvodnju i period nakon
slučaju, da bismo učinili elektroniku prestanka rada.
,zelenom”, moramo gledati dalje od čiste energetske efikasnosti tokom same
upotrebe. Moramo se usredsrediti na proizvodnju da bismo našli način da
minimalizujemo količinu materijala i energije koju upotrebljavamo i da smanjimo
bespotrebnu proizvodnju. Takođe se moramo fokusirati na upravljanje proiz-
vodom nakon završetka radnog ciklusa da bismo izbegli zagađivanje i uludo
30
Williams 2003 and Williams 2004
12 31
EEB refer to the ‘rebound effect’, see EEB 2009
trošenje prirodnih resursa, do čega dolazi zbog nepravilnog rukovanja otpa-
dom. Ali reciklaža i bezbedno tretiranje e-otpada imaju svoju cenu. Komplek-

SR.BEWMAN.EU
san i opasan sastav komponenti današnjih električnih proizvoda čini njihovo
recikliranje veoma zahtevnim po pitanju bezbednosti i cene32. Za bezbedno
recikliranje potreban je sistem koji će otrovan otpad odvajati od ostalih vrsta
otpada. Taj sistem mora držati e-otpad podalje od deponija i da se rukovan-
je e-otpadom poverava samo legalnim reciklažnim centrima. A i neko mora
da plati – i koordiniše – takve poduhvate. Trenutno, lokalne zajednice iznose
čitav teret problema e-otpada na svojim plećima. Formiranje sistema za bez-
bedno recikliranje e-otpada je samo jedan deo problema. Ipak, to samo po
sebi nikada neće biti dovoljno da se minimizuju negativni uticaji elektronike,
naročito ako nastavimo da stvaramo nepotreban otpad. Da bi izašli na kraj
sa negativnim uticajima elektronike potrebno je takođe, pre svega, naći način
da se smanji količina postojećeg otpada i otrovnih materija koje sadrži. Jedan
od načina da se ovo učini je da usmerimo pažnju na problem proizvodnje i
dizajna proizvoda. Proizvođači električnih aparata su uzrok problema, ali
mogu da budu i njegovo rešenje: tako što će preuzeti odgovornost za svo-
ju robu tokom perioda celog njenog životnog ciklusa – od dana proizvodnje,
pa do perioda kada se sa proizvodnjom prestane a proizvodi još postoje.33

Postupci proizvođača
Da bi se sprečila kriza izazvana e-otpadom i da bi se zaštitila okolina i zdravlje
svih ljudi koji su deo lanca proizvodnje elektronike, proizvođači moraju uraditi
sa proizvodima tri stvari: napraviti ih čistijim, trajnijim i primiti ih natrag.34
1. Napraviti proizvode čistijim.
Proizvođači elektronske opreme mogli bi proizvoditi bolje proizvode koji
su bezbedni i lako se recikliraju, koji neće izazvati opasnost nakon kraja
radnog veka i za čiju proizvodnju je potreban manji broj različitih sirovina i
manje energije. Ovo znači da moraju iz dizajna isključiti otrove.35 Mora-
ju uključiti u dizajn manji broj različitih materijala i komponenti uopšte,
kao i upotrebu recikliranog materijala i ponovo upotrebljenih delova.
2. Napraviti proizvode koji imaju duži vek trajanja.
Proizvođači elektronske opreme moraju da dizajniraju i promovišu proiz-
vode koji imaju duži životni i radni vek. To znači da moraju da proizvode
proizvode koje je lako nadograditi i popraviti, lako rasklopiti da bi se kom-
ponente zamenile ili ponovo upotrebile, a nakon prestanka radnog ciklusa
proizvoda i reciklirale. To bi uključivalo i pružanje informacija reciklažnim
firmama i radnjama za popravku o opasnim materijama u proizvodima, i o
pravilnim tehnikama za rukovanje njima. Takođe bi podrazumevalo i davan-
je informacija potršačima o tome na koji način da produže radni vek svo-
je robe. Ova stavka bi podrazumevala detalje iz procesa običnih i general-
nih popravki, kao i mogućnosti za ponovno iskorišćenje neželjenih aparata.
32
Greenpeace 2008a
33
Greenpeace 2008b
34
Za više informacija videti ETBC i projekat Priča o Stvarima: http://www.storyofstuff.com/electronics/ 13
35
U mnogim slučajevima bezbednije alternative već postoje: Greenpeace 2008b
 3. Pruzeti proizvode natrag kada više nisu funkcionalni
Društvena zajednica ne bi trebalo da bude ta koja će trpeti negativne uti-
SR.BEWMAN.EU

caje po okolinu i zdravlje koji nastaju kao posledica lošeg rukovanja e-ot-
padom, kao što ni poreski obveznici ne bi trebalo da snose troškove recik-
liranja stare elektronske opreme. Proizvođači te opreme moraju da preuzmu
odgovornost za svoje proizvode tokom čitavog njihovog životnog ciklusa, a
kada radni vek te iste robe istekne moraju je ponovo preuzeti da bi se ona
opet iskoristila i bezbedno reciklirala. Ovo znači da standardi rukovanja
e-otpadom moraju biti veoma visoki (npr. e-otpad se ne sme bacati na de-
ponije, usitnjavati ili spaljivati, već dolazi u obzir samo kvalitetno recikliran-
je itd.) i ne smeju se praviti divlje deponije, ni u zemlji ni u inostranstvu.
Zašto bi proizvođači trebalo da budu odgovorni?
Životni vek elektronske opreme se proteže od ekstrakcije sirovina, preko
njenog prevoza, dizajna i proizvodnje samog proizvoda, prodaje i distribuci-
je, upotrebe, ponovne upotrebe pa sve do postupaka nakon kraja njego-
vog životnog i proizvodnog veka. U ceo ovaj proces uključeni su rudari,
proizvođači, prodavci, konzumenti, opštine, reciklažni centri i drugi. Sve ove
uloge mogu da utiču na vrstu uticaja koju će elektronika imati na stanovništvo
i planetu. Ipak, najbolji način da stvorimo elektronsku opremu koja ima manje
negativnih uticaja je da se fokusiramo na najvažnije uloge i predstavimo im
jasno njihove odgovornosti.36 Proizvođači su ti koji ubiraju profit od elektron-
ske opreme koja postaje otpad, delimično zato što lokalne zajednice plaćaju
cenu zbog njihove robe i po pitanju životne sredine i po pitanju zdravlja.
Osim toga, proizvođači su najsposobniji da izvrše promene u proizvodima
na samom izvoru problema, jer oni najbolje poznaju tehničke specifikacije
svojih proizvoda i imaju najviše uticaja na njihov dizajn i proizvodni proces.37
Proizvođači su ti kojima je
Box 5. Zašto POP za elektronske uređaje?
pružen izbor da eliminišu Proširena odgovornost proizvođaca (POP) je široko
otrovne supstance iz svojih rasprostranjena u strategijama upravljanja otpadom,
proizvoda, kao i da mini- naročito za proizvode koji zahtevaju posebno ruko-
mizuju korišćenje sirovina, vanje i tretman na kraju životnog ciklusa zbog svog
spreče neefikasnu proiz- toksičnog sadržaja. Ovo čini POP pogodnim za upravl-
janje e-otpadom. Sve veće količine toksičnog e-otpada
vodnju, povećaju potenci- i poteškoće koje se javljaju u reciklaži, zahtevaju da sa-
jal da se proizvodi ponovo gledamo problem na samom uzroku – izradi i proizvod-
iskoriste i recikliraju, itd. nji. POP je prepoznat kao zagovaranje za dobro rešenje
38
Izdvajanje proizvođača kako bi se minimizovao uticaj elektronskih uređaja,
kao ključne uloge u mini- naročito kada postanu otpad (videti kampanje koje su
izradili Electronics Take-Back Coalition i Greenpeace).
malizovanju negativnih uti- Takođe, proizvodnja elektronskih uređaja je proces
caja elektronike i e-otpa- koji zahteva izuzetno mnogo materijala i energije. Na
da za osnovu ima princip primer. Proizvodnja svakog PC zahteva 22 kg toksičnih
produžene odgovornosti hemikalija, 240 kg fosilnog goriva i 1.500 kg vode.1 Bilo
proizvođača (extended pro- koja strategija za smanjenje ICT se mora usredsrediti
na proizvodnju; POP pristup ovo dozvoljava.
ducer responsibility - EPR). Izvor: Williams 2003
36
EEB 2010: 14
14 37
EEB 2010: 14
38
IIIEE 2006a: 1
Ovaj princip zahteva od proizvođača elektronske opreme da preuzmu odgo-
vornost za čitav životni ciklus svoje robe, uključujući i period kada postane

SR.BEWMAN.EU
otpad. EPR je koristan pristup da se minimalizuje negativan uticaj jer on:
• prebacuje finansijsko i ekološko breme tretiranja e-otpada sa lokalnih
zajednica na proizvođače, i konačno počinje da uključuje pravu cenu teh-
nologije u samu cenu proizvoda.
• može da bude stimulans za ekodizajn,39 tako što će pružiti finansijski pod-
strek proizvođačima da smanje negativan uticaj na životnu sredinu tokom
čitavog životnog ciklusa proizvoda. Na primer, ako bi proizvođači morali da
plate za tretiranje proizvoda nakon kraja njihovog radnog veka , dizajnirali bi ih
tako da smanje ovaj trošak, na primer tako što bi isključili komponente opasne
po zdravlje i okolinu, a uz to ih učinili jednostavnijim za ponovnu upotrebu ili
reciklažu.40
Nakon više od decenije pažljivog razmatranja situacije, proizvođači i vlade
iz EU prihvatili su sistem odgovornosti proizvođača kao najbolji i najpošteniji
mehanizam da se reši problem e-otpada u Evropi. Ovo se ogleda u Direk-
tivama WEEE i RoHS.41 One su već primenjene u više od 20 zemalja širom
EU. Zajedno sa zakonima koji su smišljeni da minimalizuju potrošnju energije
i druge negativne uticaje,42 ove Direktive kao ciljnu oblast imaju razne uticaje
koje proizvod može imati tokom svog životnog ciklusa, dok je u svima postig-
nuta saglasnost da je proizvođač taj koji najbolje može da reši te probleme, i
to ekološkim dizajnom.43
Postupci ostalih zainteresovanih strana
Da bi se minimalizovao negativan uticaj elektronike i e-otpada:
Vlade moraju da:
1. Zabrane uvoz i izvoz e-otpada
2. Zabrane bacanje e-otpada na deponije – da promovišu ponovno korišćenje
opreme i da reciklaža e-otpada postane obavezna
3. Promovišu i osiguraju odgovornost proizvođača i promovišu ekološki dizajn
4. Nadgledaju sve učesnike u životnom ciklusu proizvoda i da kažnjavaju nezakonite radnje

Potrošači moraju da:

1. Kupuju manje i kupuju imajući u vidu zaštitu životne sredine
2. Vraćaju svoju robu proizvođačima radi bezbednog ponovnog iskorišćenja i reciklaže

Svaki pristup minimalizovanju negativnih uticaja elektronike i e-otpada znači da

proizvođači moraju da preuzmu primarni deo odgovornosti. Međutim, to ne znači
da ostali nemaju nikakvu ulogu. Na primer, vlade moraju da smisle odgovarajuće
politike i donesu odgovarajuće zakone da bi pospešio ekološki dizajn i osigurale
se da proizvođači poštuju donesene odredbe. Takođe, da bi se minimalizovao
negativan uticaj elektronike i e-otpada, moraju se preispitati ponašanja potrošača
pri kupovini i bacanju proizvoda, što znači da i potrošači imaju ključnu ulogu.44
39
Ekodizajn je integracija brige o životnoj sredini u dizajn proizvoda sa ciljem unapređenja osobina proizvoda u aspektu očuvanja
životne sredine tokom njegovog životnog ciklusa.
40
IIIEE 2006a
41
Direktiva 2002/96/EC Evropskog Parlamenta i Veća doneta 27. januara 2003. godine o otpadnoj električnoj i elektronskoj
opremi (WEEE) i Direktiva 2002/95/EC Evropskog Parlamenta i Veća doneta 27. januara 2003. godine o zabrani upotrebe
određenih opasnih supstanci u električnoj i elektronskoj opremi.
42
Direktiva 2009/125/EC određuje osnovu za postavljanje normi ekodizajna za proizvode koji koriste energiju (EuP Direktiva).
43
Za više informacija o ovim instrumentima videti EEB 2010. 15
44
EEB 2009
 Postupci Vlada
SR.BEWMAN.EU

Vlade imaju veliku ulogu u razvijanju politika i odredbi da bi pospešile pravil-

no rukovanje elektronikom i e-otpadom. Zbog toga moramo da zahtevamo
sledeće od vlada:
1. Ne dopuštajte ni uvoz, ni izvoz e-otpada.
Zabrane na uvoz i izvoz e-otpada neophodne su da bi se zaštitile lokalne za-
jednice i životna sredina u zemljama koje nemaju infrastrukturu za bezbedno
tretiranje e-otpada. Takođe su potrebne da bi se osiguralo da sve zemlje budu
u mogućnosti da izgrade i održe kapacitet za upravljanje sopstvenim e-otpa-
dom. Izvoz otpada znači da reciklažna industrija zemlje koja ga izvozi gubi
vredne resurse, dok uvezeni otpad može da preoptereti kapacitete za tretiranje
otpada zemlje koja ga uvozi.45 Takođe, izvoz e-otpada može sputati potrebu za
inovacijama koje bi rešavale problem iz korena - na nivou dizajna i proizvodnje.
Ako se proizvođačima dozvoljava da izbegavaju posledice neefikasnog diza-
jna koji uključuje otrovne materije tako što će e-otpad izvoziti u zemlje koje su
u najmanjoj meri osposobljene da se sa time izbore, onda je i razumljivo što se
ne trude da prave manje štetnu robu.46 Zbog toga, vlade moraju da zabrane
uvoz i izvoz e-otpada. One zemlje koje su već to učinile, moraju da te
zabrane i sprovode.47
2. Ne dopustite da e-otpad bude odložen na deponiju.
E-otpad na deponiji – ili bačen bilo gde drugde – nije samo smrtonosan; to je
propuštena prilika. Otrovni materijali u e-otpadu mogu da zagade zemljište,
vodu i vazduh, a kada se elektronika ne iskorišćava ponovo i ne reciklira, gube
se vredni resursi. E-otpad se mora držati podalje od deponija (ili drugih div-
ljih smetlišta) gde može ozbiljno da naškodi okolini.48 Umesto toga, mora da
se pošalje legitimnim postrojenjima za preradu: ukoliko je funkcionalna, roba
može da se ponovo iskoristi, a ako nije, mora se reciklirati na bezbedan način.
Pored toga, kao i u slučaju izvoza e-otpada, elektronski otpad na deponijama
takođe sputava mogućnost inovacija tako što omogućava proizvođačima da
lokalne zajednice plaćaju cenu zbog njihove robe i u oblasti životne sredine
i po pitanju zdravlja, umesto da dizajniraju čistije, ekološki prihvatljivije proiz-
vode. Zbog toga, vlade moraju da uvedu zabrane da se e-otpad odlaže na
deponije. Funkcionalna oprema može se ponovo iskoristiti; sav e-otpad
mora se reciklirati.
3. Potencirajte odgovronost proizvođača, ohrabrujte ekološki dizajn
Da bi naterali proizvođače elektronskih aparata da dizajniraju robu
bezbednu za ljude i planetu koja neće predstavljati opasnost na-
kon kraja radnog veka i prestanka proizvodnje, vlade moraju da:

45
IIIEE 2006a
46
Puckett i Smith 2002
47
Mnoge zemlje već imaju zakone koji upravljaju trgovinom opasnog otpada. Na primer, Propis o Prevozu Otpada Evropske
Unije (Propis (EC) Br 1013/2006) prenosi Konvenciju iz Bazela i zabranu iz nje u zakone EU, na taj način uvodeći međugraničnu
kontrolu trgovine opasnim otpadom i uvodi zabranu izvoza u zemlje koje nisu deo OECD-a. Podatak da se izvoz nastavlja poka-
16 zuje da je problem implementacija ovih zakona
48
ETBC 2009
- Uvedu zabrane na opasne supstance da bi proizvođači smanjili i konačno
potpuno izbacili upotrebu otrovnih supstanci u elektronici. Takođe, proizvođače

SR.BEWMAN.EU
treba naterati da pružaju adekvatne informacije o opasnim supstancama u nji-
hovoj robi i o pravilnom načinu tretiranja i od strane potrošača i od strane
reciklažnih postrojenja.49
- Učiniti da proizvođači budu individualno odgovorni za upravljanje svo-
jim proizvodima nakon isteka njihovog radnog veka i prestanka proiz-
vodnje. To bi značilo da treba da pokriju kompletne troškove tretiranja njihove
robe nakon kraja njenog radnog veka, od prikupljanja pa sve do reciklaže i
konačnog odlaganja, što bi dovelo da podsticaja za ekološki dizajn proizvo-
da i razvilo domaća tržišta u domenu reciklaže.50 Da bi ovo uspelo, program
odgovornosti svakog proizvođača mora da pokriva širok spektar proizvoda i
da obuhvata sve proizvođače koji su prisutni u zemlji, što uključuje i same
proizvođače, vlasnike brendova i uvoznike. Treba da bude besplatan i lak za
upotrebu potrošačima.51
- Uvesti ambiciozne norme za sakupljanje i ponovno preuzimanje e-otpa-
da što će ga držati podalje od deponija a proizvođačima dati podsticaj da raz-
vijaju prikladnu i efikasnu infrastrukturu za sakupljanje, ponovno iskorišćavanje
i reciklažu.52 Svaka norma mora biti vremenom povećavana da bi podsticali
proizvođače da konstantno poboljšavaju dizajn i upravljanje proizvodima na-
kon kraja njihovog radnog veka.
- Uvesti realne standarde tretiranja otpada koje je realno sprovoditi. Da
bi se stalo na put postupcima u odlaganju otpada koji su štetni (npr. bacan-
je na deponije, spaljivanje i izvoz) i da se podstakne konstantan napredak u
tretiranju e-otpada, sva postrojenja za prikupljanje i tretiranje otpada moraju
biti licencirana i kontrolisana od strane nacionalne agencije za zaštitu životne
sredine. Standardi moraju biti realni za sprovođenje. Ovo obuhvata minimalne
standarde tretiranja za robu koju treba tretirati za ponovno iskorišćavanje (da
bi se sprečila lažna trgovina e-otpadom maskirana u trgovinu polovnom elek-
tronikom) i standardi za uklanjanje škodljivih materijala i komponenti (npr. rash-
ladne tečnosti, baterije, lampe na bazi žive) pre daljeg tretiranja.
- Obrazujte ljude i komunicirajte sa njima. Svi učesnici u životnom ciklusu
proizvoda moraju da znaju svoju ulogu i odgovornost da bi sistem upravljanja
e-otpada ispravno funkcionisao. Vlade moraju organizovati kampanje koje će
podići svest ljudi da bi podstakle učešće većeg broja ljudi i osigurale saglasnost
i najbolje postupke prilikom odlaganja i tretiranja e-otpada. Vlade bi takođe tre-
balo da informišu građane o potrebi da smanje potrošnju uopšte, tako što će,
na primer promovisati ponovno korišćenje elektronike da bi se, za početak,
smanjila količina otpada.53

49 GRRN/SVTC 2008
50 GRRN/SVTC 2008 i IIIEE 2006b
51 Greenpeace 2008b
52 GRRN/SVTC 2008 17
53 EEB 2009 and ACR 2003
 4.Sprovodite sve gore navedeno
Siguran i fer sistem za tretiranje e-otpada je onaj u kome svi učesnici u životnom
SR.BEWMAN.EU

ciklusu proizvoda poštuju pravila i u kome nema propusta,54 ilegalnog izvoza

ili lošeg tretiranja otpada. Da bi se ovo postiglo potrebno je nadgledati i spro-
voditi odredbe,55 tako što će se uvesti ozbiljne kazne za one koji krše zakon.
To bi podrazumevalo kazne, pa čak i zatvorske kazne za one koji počine oz-
biljniji prekršaj. Vlade moraju da dodele dovoljno sredstava odgovornim
organima radi efikasnog nadgledanja i održavanja sistema.

Postupci potrošača
Pošto su potrošači ti koji donose odluke o tome šta će kupiti i kako će ku-
pljeni proizvod nakon upotrebe odložiti, oni imaju veliku ulogu u proce-
su minimalizovanja štetnih uticaja elektronike i e-otpada. Oni moraju da:
1. Kupuju manje i da kupuju ,,zeleno”. I pored svih značajnih poboljšanja
u dizajnu elektronske robe, ne možemo da se nadamo da će se masa
e-otpada koja je u porastu smanjiti tokom dužeg perioda vremena ako
se ne smanji potrošnja.56 Potrošači moraju da dobro razmisle da li im je
nešto potrebno pre nego što to zapravo kupe – pitanje je da li se rad-
ni vek tog aparata može produžiti nadogradnjom ili popravkom? Kada im je
potreban nov aparat, potrošači mogu da pošalju jasnu poruku industriji da
žele poboljšan dizajn i odgovornost ka životnoj sredini tako što će kupo-
vati od onih proizvođača koji paze na životnu sredinu – tzv. ,,zelenih”
proizvođača;57 Rang lista onih koji su se pokazali kao dobri, a i onih koji su
loši je dostupna (vidi Greenpeaceov Vodič za Izbor Zelenije Elektronike).
2. Vratite proizvode proizvođačima kada više nisu funkcionalni. Da bi
proizvođači uključili pravu cenu tehnologije u cenu svoje robe, potrošači ne
smeju da dopuste da njihova roba ode na deponiju ili da je pošalju negde gde
će biti tretirana na neadekvatan način. Kada neka oprema više nije potrebna:
- Ako je funkcionalna, da omoguće da se ona ponovo iskoristi. Mogu se
postići ogromne koristi i po životnu sredinu i po društvo ukoliko elektroniku
koju ne želite poklonite nekome. Na primer, ako se ponovo iskoriste kompjuteri
koji rade može se postići i do 20 puta veća ušteda na energiji nego ako se oni
recikliraju, a uzgred se sprečava proizvodnja novih mašina. Takođe, niža cena
polovne robe pruža mogućnost da i oni koji nemaju novca sebi priušte novu
opremu i dobiju pristup tehnologiji.58
- Ako nije funkcionalna, da iskoriste legitimne kanale za njenu bezbednu
reciklažu. Elektronika koja više nije potrebna ne bi trebalo da se baca u đubre,
već da se da licenciranim, odgovornim reciklažnim centrima – onima koji ne
izvoze, spaljuju ili ostavljaju otpad na divljim deponijama. Ovo može da se
postigne putem nacionalnog sistema za odlaganje e-otpada (ako postoji), ili
uz pomoć samih proizvođača, od kojih neki direktno primaju svoju robu natrag.
54
Odnosi se na one proizvođače kaoji učestvuju i iskorišćavaju beneficije postojeće EPR sistem, a da ne daju finansijski (ili bilo
kakav drugi) doprinos, što se može desiti u slučajevima proizvođača komponenti i proizvoda koji nisu registrovane robne marke.
55
Widmer et al. 2005
18 56
See, e.g. EEB 2009
57
Greenpeace 2008b
Ukoliko ni jedna ni druga mogućnost ne postoji, potrošači bi, bez obzira na
to, trebalo da pošalju svoju robu natrag proizvođaču i tako im pošalju snažnu

SR.BEWMAN.EU
poruku da ,,prime svoju robu natrag”.

Kako da ova rešenja sprovedemo u delo?

Lobiranje i zagovaranje o e-otpadu u praksi
Pristupi i aktivnosti prilikom javnog zagovaranja
Javno zagovaranje Box 6. Sta je zagovaranje?
je postupak u kom se Zagovaranje je postupak kada se pokušava načiniti pozitivna
pokušava da se iza- promena. To je više od samog podizanja svesti o problemu.
zove pozitivna pro- Kako Chandler navodi, zagovaranje teži da :
• Utiče na javnost ili korporativnu politiku i praksu;
mena u određenoj • Utiče na stavove javnosti i njihovo ponašanje;
politici ili praksi. Da bi • Utiče na procese donošenja odluka tako da se uključuju za-
se to učinilo mogu se jednice kojima su te odluke namenjene; i/ili,
upotrebljavati različiti • Osnaživanje zajednica kako bi uticale na odluke koje utiču
na njihov život
pristupi i aktivnosti,
Zagovaranje može imati različite oblike:
od kooperacije i rada
• Učešće u (uspostavljenim) procesima političkih konsultacija
rame-uz-rame sa oni- • Učešće u političkim mrežama izvan formalnih procesa
ma koji donose od- donošenja odluka
luke, pa sve do toga • Lobiranje kod donosioca odluka i/ili onih koji utiču na njih
• Promena javnog mišljenja
da se treba otvoreno
• Aktivizam: pritisak na one koji podržavaju ideju da utiču na
kritikovati, čak i suko- donosioce odluka
bljavati sa trenutnim
Izvor: 1. Chandler 2010
politikama i praksa-
ma.

Konsultacije

Konsultacije su pristup baziran na kooperaciji koji

uključuje učešće u već utvrđenim procesima konsul-
tacija. Organizacija može da se uključi u ovaj proces
ako su je vladajuće strukture izdvojile kao ključnu
zainteresovanu stranu i/ili kao priznatog eksperta
ili bitnog faktora u toj oblasti. Primeri ovih pristupa
koje koriste NVO u oblasti zagovaranja po pitanju
e-otpada su:
• Akciona Mreža iz Bazela (BAN): BAN je priznata od strane Programa
Ujedinjenih Nacija za Životnu Sredinu (UNEP) kao jedan od najvažnijih fak-
tora u oblasti e-otpada. Zbog ovoga, BAN je dobio priliku da utiče na ključne
odluke u toj oblasti i da često igraju ulogu NVO eksperata prilikom raspravl-
janja o politikama.
19
58
See Computer Aid Special Report, Computer Aid 2010
 • Mreža za Ponovno Iskorišćavanje Nameštaja (Furniture Reuse Network
- FRN): FRN, koalicija iz Velike Britanije koja je aktivno uključena u društvene
SR.BEWMAN.EU

poduhvate, odigrala je ključnu ulogu da bi se WEEE Direktiva uključila u britan-

ski zakonodavni sistem. To je bio koristan potez jer je uključio stavku ponovnog
iskorišćavanja celih aparata u zakone Velike Britanije.

Demonstracija rešenja
Demonstracija rešenja se odnosi na pristup koji se bazira na edukaciji gde,
kroz istraživanje ili rad na projektima, neka organizacija prezentuje održiva
rešenja i/ili pokazuje ,,ono što se najbolje pokazalo u praksi”. Na primer:

• BAN: BAN je osmislio model nacionalnog zakonskog okvira za trgovinu

toksičnim otpadom u zemljama u razvoju. To takođe demonstrira najbolji postu-
pak kojim bi zemlje u razvoju trebalo da se bore sa toksičnim e-otpadom.

• Computer Aid International: Computer Aid je sastavio WEEE vodič koji

objašnjava opseg zakona EU o e-otpadu i kako firme mogu da se usklade sa
njima. Takođe su sastavili više specijalnih izveštaja u vezi pitanja e-otpada i
drugih problema ICTa.

Analiza politika

Analiziranje politika je donekle konfrontacioni pristup koji podrazumeva ana-

liziranje trenutnih vladinih politika, naglašavanje grešaka u njima i davanje
predloga za njihovo poboljšavanje. Na primer:

• Greenpeace International, Prijatelji Zemlje i Evropski Biro za Životnu

Sredinu: Ove NVO naručile su od Internacionalnog Univerziteta za Ekonomiju
Industrije i Životne Sredine (International Institute for Industrial Environmental
Economics) studiju o implementaciji individualne odgovornosti proizvođača u
WEEE Direktivu i uticaje prihvatanja te odgovornosti na inovaciju i ,,ozelenja-
vanje” proizvoda. Ove dve serije istraživanja pružaju vodič kroz zakonske akte
i polise povezane sa WEEE direktivom i kroz adekvatne postupke upravljanja
otpadom.

• SOMO: SOMO je izradio istraživački rad na polju politika upravljanja e-otpa-

dom, pružio je evropskim vladama, sektoru proizvođača elektronske opreme
i NVO pregled aktuelnih poltika i praksi u oblasti upravljanja e-otpadom. Ovaj
izveštaj daje preporuke kako da se WEEE direktiva i drugi zakonski akti pov-
ezani sa njom učine efikasnijim.

20
Partnerstva

SR.BEWMAN.EU
Kooperativni rad sa partnerima ili unutar mreža organizacija pruža priliku da
se razmenjuje ekspertiza i znanje, što povećava kapacitete svih uključenih
organizacija. Partnerstvo između različitih sektora pruža mogućnost da se do-
pre do šire publike. Takođe, to što više organizacija zastupaju rešenje jednog
problema može usmeriti dodatnu pažnju na njega i naglasiti koliko je njegovo
rešenje hitna stvar. Na primer:

• IPR Works: IPR Works je partnerstvo smešteno u EU između grupe NVO

i određenih proizvođača elektronske opreme koji pokušavaju da promovišu
individualnu odgovornost proizvođača i u EU, i na globalnom nivou, lobirajući i
koristeći metode koje bi povećale svest ljudi.

Podizanje svesti ljudi

Promena mišljenja javnog mnjenja i podizanje

svesti ljudi o trenutnoj situaciji mogla bi dovesti do
mobilizacije aktivista i, samim tim, do pojačanog
pritiska na odgovorne strukture. Ovo se može
sprovesti putem različitih aktivnosti koje obuhvata-
ju rad u medijima, promotivne kampanje i akcije.
One mogu biti edukativne prirode, ali i uključivati
različite stepene konfrontiranja. Na primer:
• MakeITFair (Učinite Informacione Tehnologije Bezbednim): MakeITFair
je evropski projekt čiji je cilj podizanje svesti mladih ljudi o problemima u vezi
društva i životne sredine koji su posledica elektronske opreme koju poseduju.
Putem različitih kampanja i publikacija ovaj projekat želi da se mladi ljudi ak-
tiviraju u kampanjama protiv zloupotrebe radne snage i upravljanja otpadom
koji nije bezbedan.
• Koalicija za Otrove Silicijumske Doline (Silicon Valley Toxics Coalition):
2008. godine SVTC napravio je video snimak o opasnim uslovima u kojima rade
radnici u nelicenciranim postrojenjima za reciklažu u Indiji. ,,Rizik za Građane:
Kako Elektronski Otpad Truje Put iz Siromaštva Radnika u Reciklažnoj Indus-
triji u Indiji“ je video klip čiji je cilj da razvije svest i mobiliše aktiviste da bi se
prekinula trgovina e-otpadom.
• Greenpeace: Greenpeaceov ,,Vodič do Zelenije Elektronike“ rangira na-
jboljih 18 proizvođača elektronske opreme po njihovim politikama vezanim za
tretiranje otrovnih hemikalija, reciklažu i klimatske promene. Greenpeace želi
da podstakne sve kompanije da prave ekološki prihvatljivije proizvode i da
preuzmu odgovornost za njih u fazama nakon isteka nihovog radnog veka tako
što objavljuju njihove postupke i što hvale fer politike.

21
 Mobilizacija javnog mnjenja
SR.BEWMAN.EU

Mobilizacija velikog broja ljudi oko jednog problema može da ubedi zakonod-
avce da prihvate problem i nešto promene. Na primer:

• Computer Aid International: 2008. godine Computer Aid je podneo peticiju

koju je potpisalo preko 700 ljudi vladi Velike Britanije da bi ubedili zakonodavce
da bolje sprovode mere protiv nezakonite trgovine e-otpadom. Peticije skreću
pažnju na broj ljudi koji veruju u određenu ideju i koji mogu da nateraju zakono-
davce da i sami obrate pažnju na nju.

Stvaranje uslova da ljudi sami deluju

Ovo se odnosi na određene načine kojima se ljudima daju aktivne uloge u
pokušajima javnog zagovaranja. Na primer, ako se napravi spisak postupaka
ili vrsta aktivnosti koje svako može preduzeti na internet sajtovima i biltenima
mogu se podstaknuti pristalice da se aktivno uključe u rešavanje tog problema.
• Koalicija za Ponovno Preuzimanje Elektronike (Electronics Take Back
Coalition – ETBC): ETBC ima na svom sajtu odeljak koji ima za cilj da
pokaže posetiocima kako mogu da se priključe njihovoj kampanji. Prosti načini
delovanja obuhvataju postupke kao što su: slati poruke predstavnicima vlasti,
tražiti lokalne reciklažne centre koji poštuju ekološka načela, ili jednostavno
ostati u toku sa situacijom.
Lobiranje
Lobiranje je postupak kojim se pokušava da se izvrši uticaj na zakonodavce
po pitanju nekog specifičnog problema. Može se izvesti kroz razgovor licem-u-
lice, pisanje pisama ili telefonskim razgovorima.59 Na primer:
• Nacionalni Odbor za Odbranu Resursa (National Resources Defense
Council): U Njujorku NRDC je postepeno gradio odnose sa predstavnicima
lokalnih vlasti, a ujedno je i lobirao kod njih da izglasaju strožiji zakon o reciklaži
e-otpada. Rame-uz-rame sa sličnim organizacijama za zaštitu životne sredi-
ne uspeli su u nameri da sličan zakon o e-otpadu bude izglasan u Skupštini
države.
• Computer Aid International: Velika Britanija je bila jedna od poslednjih
država koja je uključila WEEE Direktivu u svoj zakonski sistem. Computer
Aid je lobirao da bi skrenuo pažnju zakonodavaca na problem e-otpada. Prva
javna prezentacija ovog problema održana je 2004. godine u Gornjem Domu
britanskog Parlamenta. Od tada, Computer Aid je doprineo da se održe brojni
konsultacioni sastanci o WEEE zakonima u Velikoj Britaniji, a bio je i domaćin
okruglog stola o zakonima u kome su učestvovali zakonodavci i ostale zain-
teresovane strane. Ova aktivnost, u kombinaciji sa lobiranjem ostalih NVO,
dovela je do toga da se pravila o ponovnoj upotrebi aparata uključe u ciljne
oblasti tretmana otpada.
22 59
Some useful tips on how to lobby effectively can be found in FAN 2010.
 Oruđa za zagovaranje

SR.BEWMAN.EU
Postoje mnogi kanali koji se mogu iskoristiti da podrže
vašu kampanju javnog zagovaranja. Kada se bira
koji će se kanal koristiti, mora se imati u vidu cilj-
na publika i kako se na nju najlakše može uticati.
Video klipovi

Iako njihova izrada može biti skupa, video klipovi su odlično oruđe da bi se
podigla svest i mobilisali aktivisti. U današnje vreme, kada su sajtovi za postav-
ljanje video snimaka na internet kao što je YouTube postali dostupni širokim
narodnim masama, kratki filmovi mogu se podeliti sa svima veoma lako, a
dostupni su hiljadama, pa čak i milionima ljudi.
• Priča o Stvarima (The Story of Stuff): Tim projekta ,,Priča o Stvarima” na-
pravio je kratku animaciju da bi podučio ljude o mentalitetu proizvođača elek-
tronike koji se vodi sloganom ,,dizajniraj za deponiju”. Uz pomoć simpatičnih
ilustracija, ovaj video je veoma lak za gledanje i dostupan je svima, a uz to
prenosi dosta informacija za samo par minuta.

Slika 5. Priča o Elektronici, animirani film koji su uradili članovi Story of Stuff Project grupe
(videti www.storyofstuff.com/electronics)

23
 Mnoge druge organizacije su takođe koristile video klipove kao oruđe u pro-
cesu zagovaranja, uključujući i Greenpeace i BAN.
SR.BEWMAN.EU

Performansi koji podižu svest ljudi

Dramatičan vizuelni performans je još jedan sjajan način da se podigne svest

o nekom problemu. Javna akcija ili postavka ima potencijal da dopre do veo-
ma širokog auditorijuma, naročito ako se izvede na javnom mestu sa velikom
frekvencijom ljudi. Ako i mediji proprate ovakav performans, to može samo da
još više promoviše problem koji se zagovara.
• WEEE Man: Da bi se
podigla svest javnosti
o e-otpadu i da bi se
promenila praksa lju-
di vezana za njega,
Kraljevsko Udruženje
za Promociju Umetnosti
stvorilo je i prikazalo
po Londonu lik ,,WEEE
Men”. WEEE Men se
sastojao iz preko tri tone
elektronskog otpada koji
tako naslagan dostiže
visinu od sedam metara,
a predstavlja količinu e-
otpada koju prosečan
Britanac stvori za svog
života.

Slika 6. RSA sedam metara visoka skulptura izrađena

od e-otpada “WEEE Man”
(videti http://weeeman.org)

• ‘Zombie TVs’: ETBC vodi kampanju koja je smišljena tako da za cilj ima
da natera proizvođače da preuzmu odgovornost za svoju robu nakon isteka
njenog radnog veka.

24
Učesnici ETBC kampanje su izveli performans da bi podigli svest ljudi o tome
kako će prebacivanje na digitalnu tehnologiju povećati količinu e-otpada zbog

SR.BEWMAN.EU
još uvek funkcionalnih analognih televizora. U tom performansu, učesnici su se
preobukli u ,,Televizore zombije” da bi zahtevali da proizvođači omoguće da
se iskorišćena roba vrati njima nakon kraja njenog radnog veka i da se potom
reciklira.

Slika 7. Koalicija Take-Back Electronics je izvela akciju “TV Zombiji”

(videti http://bit.ly/ETBCTVzombies).

Izveštaji
Izveštaji su dobra mogućnost da se dobije specijalističko mišljenje ljudi
zaduženih za određeno pitanje. Mogu se koristiti kao sastavni deo kampanje
kao dodatna literatura i osnova, a čak može koristiti i zakonodavcima za savete
pri izradi politika.
• Computer Aid International: Computer Aid je objavio niz Specijalnih
izveštaja u oblasti ICTa i njihovih uticaja na životnu sredinu, što obuhvata
nekoliko pitanja, uključujući ponovnu upotrebu, WEEE Direktivu i produženu
odgovornost proizvođača.Izveštaji predstavljaju koncizan pregled teme i daju
mnoge predloge o tome kako konstruisati politike i šta raditi u praksi.

Mnoge druge NVO koriste izveštaje da naglase probleme sa e-otpadom i

demonstriraju moguća rešenja. Videti deo ,,Izvori i dodatne informacije”.
25
 Mediji i komunikacije
SR.BEWMAN.EU

• Veb sajtovi i društveni mediji

Internet i društveni mediji su post-
ali neprocenjivo vredno oruđe u
oblasti zagovaranja. Sajtovi kam-
panja su korisno sredstvo da se ko-
municira sa onima koji podržavaju
tu kampanju, pružaju prilike za
pravljenje ,,klik” kampanja i korisni
su za širenje informacija. Blogovi
pružaju mogućnost da se zaobiđu
tradicionalni masovni mediji, a
mogu i da se integrišu u veb saj-
tove. Ako se integriše prisustvo na
internetu sa društvenim mrežama,
kao što su Facebook i Twitter,
može da se postigne povećana Slika 8. Neki od mnogobrojnih socijalnih medija
vidljivost samog rada. koji se mogu koristiti u procesima zagovaranja

Box 7. Neki primeri “ključnih reči” za zagovaranje e-otpada

1. Moramo preusmeriti toksičnu plimu: predviđa se da će EU proizvoditi preko 12 miliona
tona e-otpada godišnje sve do 2020 godine.
2. Proizvođači moraju prestati da stvaraju otpad: 24% laptopova će se pokvariti u toku
prve 3 godine usled mehaničkih kvarova
3. Neće više biti toksičnih uvoza ili izvoza: manje od 1% e-otpada se bezbedno reciklira u
zemljama u razvoju
4. Ne dozvolite da vam elektronski uređaji završe kao otpad: jedna tona PC-jeva sadrži
više zlata nego što se može izdvojiti iz 17 tona rude zlata
5. Izbacite toksične materije iz svojih uređaja: TV i monitori sa katodnim cevima mogu
sadržati od 2-4 kg olova.Olovo je jako opasno; izloženost olovu može prouzrokovati
oštećenja mozga kod dece i već je zabranjeno u mnogim potrošačkim proizvodima
Izvori: 1. UN Univerzitet 2007; 2. i 5. ETBC 2010a i b; 3. UNIDO 2009; 4. Grossman 2010

Ovi mediji mogu se iskoristiti da se podele kampanje, vesti i fotografije sa širim,

tehnološki osposobljenim auditorijumom, tako što će se slati kratke, česte
poruke sledbenicima, oni se mogu uključiti i biti informisani o situacijama kada
mogu biti od pomoći.
Tradicionalni ,,masovni”
• Tradicionalni mediji
„ masovni“ mediji
Dok se internet i društveni mediji sve više koriste u kampanjama, komunikacija
preko ,,tradicionalnih” nosilaca informacija kao što su novine, televizija i radio
ostaju ključni faktori da se poruka prenese, promene stavovi i mobilišu pristal-
ice za neko pitanje. Masovni mediji takođe obično imaju snažan uticaj na za-
konodavce i tako ostaju važan cilj u pokušajima javnog zagovaranja.

26
Saopštenja za javnost i konferencije za štampu su korisna sredstva da
se privuče pažnja medija. Saopštenja za javnost mogu da imaju različite ul-

SR.BEWMAN.EU
oge, kao na primer da unapred obaveste o nekim događajima, publikuju nove
kampanje, ili kritikuju i komentarišu odluke vlasti. (Za savete o tome kako da
napišete saopštenje za javnost pogledajte Water Aid Sourcebook.60)

Davanje intervjua za štampu, na televiziji, radiju ili u štampanim medijima je

neprocenjivo važan način da prenesete svoju poruku. Neophodno je detaljno
poznavanje teme. Vaš jezik i celokupna prezentacija je takođe od presudne
važnosti, posebno na televiziji i radiju. WaterAid Sourcebook61 sadrži korisan
spisak onoga što treba i onoga što ne treba raditi kada ste u kontaktu sa medi-
jima. Korisno je imati sa sobom nekoliko „sound bite”-ova. Ovo su zarazne
fraze koje daju najvažnije obrise vaše politike zagovaranja putem korišćenja
korisnih činjenica,

Ostala sredstva masovnih medija uključuju ,,op-ed”-ove (delovi novina koji

sadrže mišljenja i komentare) i pisma uredniku u novinama.

Promotivni materijal

Leci, informativni paketi i novinski paketi, bilteni, posteri i drugi promotivni

materijali su ključni elementi mobilizacije popularne kampanje za mobilizaciju
aktivista. Moraju biti upadljive, informativne, a da ne budu previše ,,rečite“, i
trebalo bi da predstavljaju jasan poziv na akciju. Neki od primera su:

• MakeITFair: Kao deo kampanje da se mobilišu mladi ljudi da postanu svesni

odakle dolaze naprave koje poseduju i da učine napore da lanci nabavke ma-
terijala elektronske industrije postanu ,,čistiji“, MakeITFair napravio je seriju
letaka o ključnim problemima u radu ili životnoj sredini pri ICT proizvodnji. Za
izradu letaka korišćeni su interesantni crteži i prost ali emotivan jezik, koji je
potkrepljen istraživanjima radnika iz fabrike.

Poznate ličnosti

Kada poznate ličnosti podržavaju vašu kampanju, to može privući veliku pažnju
i publicitet. Poznata ličnost mora da bude izuzetno pažljivo odabrana; jer, ako
se koristi neka ličnost koja je slabo zainteresovana za taj problem, i to samo
da bi se stekao publicitet, to može dovesti do toga da se ugrozi kredibilitet
informacije

60
WaterAid 2003
61
WaterAid 2003
62
WaterAid 2003 27
 • Nada za Kongo (Raise Hope
for Congo): Ovo je vešta parodi-
SR.BEWMAN.EU

ja na poznatu reklamu za elek-

tronskog giganta Epl (Apple), a
doprinos su dale dve poznate
ličnosti (oboje su glumci u SADu),
cilj je bio informisati gledaoce o
ugrožavanju ljudskih prava unutar
lanaca proizvodnje i distribucije
robe proizvođača elektronskih
uređaja koji se oslanjaju na miner-
alne sirovine iz zemalja u kojima
besni rat, kako u Africi, tako i u Slika 9. Poznati u akciji Nada za Kongo
(videti www.raisehopeforcongo.org)
drugim krajevima sveta.

Izvori i dodatne informacije

Ključni zakonski akti i instrumenti politika
WEEE Direktiva 2002/96/EC
Direktiva o otpadnoj električnoj i elektronskoj opremi (Waste Electrical
and Electronic Equipment Directive - WEEE Direktiva) je glavni evropski za-
konski akt o e-otpadu. WEEE Direktiva za cilj ima da spreči stvaranje otpada,
da promoviše ponovnu upotrebu proizvoda, reciklažu i druge oblike povratka
proizvoda da bi se smanjila količina e-otpada, tj. proizvoda koji se odbacuju.
Direktiva obuhvata 10 širokih katego-
Box 8. Kategorije proizvoda
rija električne i elektronske opreme63
prema WEEE Direktivi
(Box 8). Postavljena je godišnja nor- 1. Veliki kućni aparati
ma za sakupljanje od 4 kg po osobi, 2. Mali kućni aparati
koja bi bila revidirana 2008. Postav- 3. Oprema za IT i komunikaciju
4. Oprema potrosaca (alati)
ljene su posebne norme za sakupljan-
5. Rasveta
je za svaku od 10 kategorija: trebalo 6. Električni i elektronski uređaji
bi davati prioritet ponovnoj upotrebi 7. Igračke, sportska i oprema za relaksaciju
čitavih uređaja. Proizvođači moraju 8. Medicinski uređaji
9. Instrumenti za monitoring i kontrolu
da finansiraju troškove svojih proizvo-
10. Automatski distributeri (aparati)
da nakon isteka njihovog radnog veka
a potrošači moraju dobiti mogućnost da besplatno vrate svoju staru elektronsku
opremu proizvođačima. Ova odgovornost proizvođača je ustanovljena kao jedno
od sredstava koja bi trebalo da dovede do pozitivnih promena u dizajnu da bi se
postigli ciljevi Direktive. Revizija Direktive iz 2008. izdvojila je određenen ključne
probleme u implementaciji prethodnih odredbi. Direktiva je , dakle u procesu re-
vizije da bi se poboljšala njena efektivnost i efikasnost. Za više informacija videti
http://ec.europa.eu/environment/waste/weee/
63
Električna i elektronska oprema, ili EEE (Electrical and electronic equipment), definiše se kao bilo koja oprema čije pravilno
funkcionisanje zavisi od električne struje ili elektromagnetnih polja i uključuje opremu za generaciju, prenos i merenje takve
28 struje koja je dizajnirana za upotrebu pri voltaži koja ne prelazi 1000 volti ako se koristi naizmenična struja, ili 1500 volti za
jednosmernu struju.
RoHS Direktiva 2002/95/EC
Direktiva o Zabrani Opasnih Supstanci Evropske Unije (Restriction of Hazard-

SR.BEWMAN.EU
ous Substances Directive – RoHS) usvojena je 2003. godine, a stupila je na
snagu jula 2006. Cilj joj je da zabrani upotrebu određenih opasnih supstanci u
pizvodnji električne i elektronske opreme. Ovo povećava stepen zaštite ljud-
skog zdravlja i pruža podršku tretmanu e-otpada koji je u skladu sa načelima
zaštite životne sredine. Zemlje članice Evropske Unije moraju da stvore zakon-
sku osnovu koja zabranjuje upotrebu četiri teška metala (olovo, kadmijum, živa,
i heksavalentni hrom) i dve grupe antipirena na bazi broma (PBB i PBDE) u
proizvodnji nove elektronske opreme (iako su određeni slučajevi upotrebe ovih
supstanci izuzeti iz zabrane dok se ne pronađu adekvatne zamene). Direktiva
ima globalni uticaj jer obuhvata i robu koja se uvozi u EU, a ne samo onu koja
se proizvodi unutar njenih granica. Skorašnja revizija Direktive proširila je njen
opseg, da bi se osiguralo da obuhvata svu elektronsku opremu, osim ako nije
specijalno naglašeno da bi je trebalo isključiti iz opsega te direktive. Za više
informacija, vidite http://ec.europa.eu/environment/waste/weee/.
Box 9. Zakonodavni okvir za e-otpad na Zapadnom Balkanu
Četiri zemlje koje su uključene u Balkansku mrežu za zagovaranje upravljanjem e-otpadom, Bu-
garska, Hrvatska, Srbija i Makedonija moraju do izvesne mere da uspostave pravne instrumente
kako bi pokušali da minimizuju uticaj elektronskih uređaja i e-otpada. Ukratko, zakonodavni
okviri su sledeći:
• Srbija: Važeći zakoni koji se tiču opasnog i bezbednog upravljanja otpadom u Srbiji su zastareli
i ne prate najnovije propise u zaštiti životne sredine i standarde EU. Od 2004 godine, nezakonito
je uvoziti polovnu IT opremu ili tehničku opremu sve iz predostrožnosti kako Srbija ne bi postala
mesto za odlaganje polovne elektronske opreme tj. e-otpada iz drugih zemalja.
• Makedonija: Makedonski zakon iz 2004. o Upravljanju otpadom u sebi ima definicije o “elek-
tronskom i električnom otpadu” i neke konkretne obaveze za prodavce, proizvođače ili uvoznike
elektrčnih uređaja. Ovo uključuje zahteve koje kompanije koje proizvode elektronske uređaje
pružaju reciklažnim centrima za polovnu opremu. Međutim, većina kompanija nije upoznata sa
ovim propisima ili ih ne ispunjavaju usled niskog stepena primene zakona od strane ovlašćenih
službi. Trenutno je u izradi nacrt zakona koji se zasniva na WEEE Direktivi.
• Bugarska: kao što je propisano za sve EU zemlje, Bugarska je primenila WEEE i RoHS Direk-
tive kroz Uredbu o potrebama za stavljanje EEE na tržiste i tretman i transport WEEE (Državni
Glasnik br. 36/2006). Uredba je na snazi od 1. septembra 2006.
• Hrvatska: zemlja kandidat za EU, Hrvatska je primenila WEEE i RoHS Direktive 2007. godine
preko Uredbe o otpadu nastalim od elektronskih i električnih uređaja (sa izmenama iz 2008. i
2009.). Nakon usvajanja Uredbe (Službeni Glasnik br. 74/07, 133/08, 31/09) i izvršene tender-
ske procedure, Ministarstvo je dalo koncesije kompanijama za sakupljanje i tretman e-otpada.
Međutim, zakonska regulativa i/ili njena primena u praksi ne uspeva adekvatno da reši problem
e-otpada u regionu. Balkan kao region često postaje mesto za odlaganje e-otpada od strane
zemalja članica OEBS-a, takođe, upravljanje e-otpadom koji se stvori na lokalnom nivou nije
adekvatno i prihvatljivo.
U pogledu ljudskih i finansijskih resursa koji su usmereni ka upravljanju otpadom, dosadašnja
praksa je pokazala da su nedovoljni u celom regionu Balkana, neefikasni u pogledu kontrole
primene postojećih zakona u praksi i sprovođenja sankcija za nepoštovanje istih.
Neophodno je naglasiti da je svest o problemu e-otpada nedovoljno zastupljena kako među
donosiocima odluka tako i u široj javnosti. Najjasniji pokazatelji stanja u oblasti e-otpada su
statistički podaci o količinama, izvorima i načinu odlaganja e-otpada, nažalost, takva evidencija
ne postoji u Srbiji. Svi ovi faktori pokazuju složenost situacije u oblasti upravljanja e-otpadom. (
Za više informacija posetite sajt : http://sr.bewman.eu/.) 29
 EuP Direktiva 2009/125/EC
SR.BEWMAN.EU

Ova direktiva je osnova za postavljanje određenih standarda za proizvode koji

koriste energiju (EuP Directive64) a cilj joj je da poboljša performanse proizvoda
vezane za zaštitu životne sredine tokom čitavog njihovog životnog ciklusa tako
što će sistematski integrisati aspekte namenjene očuvanju okoline u samoj fazi
dizajniranja (tj. ekodizajn).

EuP Direktiva ne postavlja direktne zahteve da određeni proizvodi moraju

da imaju određene osobine, već definiše uslove i kriterijume za postavljanje
standarda po sistemu ,,proizvod po proizvod“. Svaki obavezujući standard za
specifične proizvode se sprovodi tako što se primenjuju mere do kojih se došlo
konsultacijama i procenama štetnih uticaja.

Implementacija ovih mera može imati razne vidove i oblike, u šta spadaju
obavezni propisi, dobrovoljne industrijske inicijative itd. Neke od njih su već
usvojene, kao na primer one za kućne računare i računarske monitore, televi-
zore, frižidere i zamrzivače za domaćinstvo i kućno osvetljenje.

Za više informacija, vidite http://bit.ly/EC_ecodesignEuP.

Konvencija iz Bazela
Konvencija iz Bazela o kontroli međugraničnog kretanja opasnog otpada i nji-
hovom odlaganju usvojena je u martu 1989. godine. Uvođenjem sistema za
kontrolu izvoza, uvoza i odlaganja opasnih otpada ova konvencija ima za cilj
da smanji ukupnu količinu ovakve trgovine da bi se zaštitilo zdravlje ljudi i
njihova životna sredina. Jedan od glavnih principa ove konvencije je da se
minimalizuju rizici po ljudsko zdravlje i životnu sredinu time što bi se problem
opasnog otpada rešavao što je bliže moguće mestu proizvodnje.

,,Amandman na Zabranu iz Bazela“ stupio je na snagu 1998. godine i odno-

sio se na svih 175 zemalja potpisnica Konvencije. Njime je doneta odluka o
potpunoj zabrani izvoza opasnih otpadnih materija iz zemalja članica Organi-
zacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) u one koje toj organizaciji ne
pripadaju.

Evropska Unija je ratifikovala Konvenciju iz Bazela i Amandman na Zabranu,

koji su implementirani Propisi o kretanju otpada 2006/1013/EC. Ovo znači da
nikakav opasan otpad – uključujući i e-otpad – ne bi smeo da se izvozi iz Ev-
ropske Unije na obradu u zemlje koje nisu članice Organizacije za ekonomsku
saradnju i razvoj.

Za više informacija, videti http://www.basel.int.

30 64
je revidirana 2009. godine i njen opseg je proširen na proizvode koji imaju veze sa nekim vidom energije
Ključne inicijative

SR.BEWMAN.EU
StEP inicijativa www.step-initiative.org
StEP inicijativa (Solving the E-Waste Problem) okuplja članove raznih organi-
zacija pri Ujedinjenim Nacijama, industriji, vladi, raznim internacionalnim or-
ganizacijama i naučnom sektoru sa ciljem ustanovljavanja održivih pristupa
upravljanja e-otpadom. StEP radi putem analiza, planiranja i pravljenja pilot
projekata u pet glavnih oblasti: Politika, ReDizajn, Ponovna Upotreba, ReCik-
liranje i Izgradnja Kapaciteta.
UNEP-PACE www.basel.int/industry/compartnership
Partnerstvo za Kompjutersku Opremu (The Partnership on Computing Equip-
ment – PACE) pokrenuto je na devetom sastanku Konfrencije Članova Kon-
vencije iz Bazela 2008. godine. To je partnerstvo više zainteresovanih strana
koje čini forum za članove vladajućih struktura, vodećih industrijskih korporaci-
ja, kao i članova NVO i ostalih stručnjaka koji pokušavaju da pronađu rešenja
za odlaganje otpada koja su u skladu sa načelima zaštite životne sredine.

NVO koje rade na rešavanju problema vezanih za e-otpad

Akciona Mreža iz Bazela www.ban.org

Akciona Mreža iz Bazela (The Basel Action Network - BAN) usredsređena je

da stane na put globalnoj trgovini otrovnog otpada, uključujući i e-otpad. Na
njihovom sajtu mogu se naći linkovi za izveštaje i filmove koje su napravili, a
pored toga i ostali veoma korisni izvori.

Computer Aid International www.computeraid.org

Computer Aid International je internacionalna dobrotvorna organizacija za

razvoj koja zastupa ponovnu upotrebu ICTa. Takođe se bavi i javnim zago-
varanjem za probleme povezane sa ICT i životnu sredinu, uključujući i e-otpad.
Njihov sajt sadrži izveštaje i može poslužiti kao vodič za izbor odgovornih part-
nera za upravljanje IT otpadom.

Evropski Biro za Životnu Sredinu www.eeb.org

Evropski Biro za Životnu Sredinu (The European Environmental Bureau - EEB)

je savez organizacija za zaštitu šivotne sredine, koja broji oko 140 članova iz
zemalja širom Evrope. Fokusiraju se na vršenje uticaja na pravljenje politika
Evropske Unije i implementaciju i procenu postojećih politika Evropske Unije,
uključujući i one vezane za elektroniku i e-otpad. Različite publikacije mogu se
naći na njihovom sajtu.

31
 Koalicija za Ponovno Preuzimanje Elektronike www.electronicstakeback.com
SR.BEWMAN.EU

Koalicija smeštena u SADu promoviše ekološki dizajn i odgovorno recikliranje

unutar elektronske industrije. Ovo udruženje izdalo je mnogo literature koja
uključuje i knjigu koja sadrži informacije o e-otpadu, izveštaje i druga sredstva
za zagovaranje, kojima se može pristupiti sa vebsajta.

Greenpeace http://bit.ly/GreenerElectronics
Greenpeace, međunarodna organizacija za zaštitu šivotne sredine, vodi
kampanju u kojoj promoviše ,,zeleniju“ elektroniku a čiji je cilj da promeni
način na koji se elektronska roba proizvodi, koristi i odlaže. Greenpea-
ceov ,,Vodič do Zelenije Elektronike”, zajedno sa izveštajima, video
klipovima i mnogim drugim izvorima može se naći na njihovom sajtu.
MakeITFair http://makeitfair.org/

MakeITFair je evropski projekat koji podstiče mlade ljude da podignu nivo

svesti o tome odakle dolazi elektronska roba koju koriste i o problemima
vezanim za društvo i životnu sredinu koje izaziva elektronska industrija.
Spiskovi zanimljivih činjenica, izveštaji i drugi izvori mogu se naći na sajtu.

SOMO http://somo.nl/

SOMO je holandski biro za istraživanje i savetovanje koji vrši istraživanje na

polju globalizacije trgovine i otpada. Kao i MakeITFair, SOMO radi na koor-
dinaciji Dobre Elektronike, mreže organizacija koja se zalaže za ljudska pra-
va u elekronskoj industriji. Detalji o ovim poduhvatima, kao i radovi na temu
politika i ostali izvori o elektronici i e-otpadu nalaze se na njihovom sajtu.

Koalicija za Otrove Silicijumske Doline http://svtc.org

Koalicija za Otrove Silicijumske Doline (The Silicon Valley Toxics Coali-
tion) sprovodi istraživanje, aktivnosti javnog zagovaranja i aktivnosti koje
će pružiti osnovu za dalji rad, a sve to u cilju promovisanja ljudskog zdrav-
lja i fer tretman životne sredine, što je odgovor na brzi rast tehnološke in-
dustrije. Na ovom sajtu se mogu naći filmovi, izveštaji i ostali korisni izvori.

Toxics Link www.toxicslink.org

Toxics Link je NVO iz Indije koja se bavi zaštitom životne sredine koja
zagovara pooštravanje zakona koji uvodi zabranu na otrovne sup-
stance. U njenom programu ,,Čista Industrija“ postoje mnogi izvori veza-
ni za opasan i elektronski otpad, a mogu se naći na njenom veb sajtu.

32
 Literatura

SR.BEWMAN.EU
● ACR (2003) The management of WEEE: a guide for local and regional authorities. Available at: http://bit.ly/9rygDR
● BBC (2010) Europe breaking electronic waste export ban. Available at: http://bbc.in/hkIV0y
● Chandler, I. (2010) Advocacy and Campaigning, How to Guide BOND. Available at: http://bit.ly/fzZDia
● Computer Aid (2010) Special Report 1: Why reuse is better than recycling. Available at: http://bit.ly/dTgwGG
● EEA (European Environment Agency) (2009) Waste Without Borders in the EU. Available at: http://bit.ly/gk8MVv
● EEB (European Environmental Bureau) (2009) Blueprint for European Sustainable Consumption and Production: Find-
ing the path of transition to a sustainable society. Available at: http://bit.ly/gTOlWI
● EEB (2010) Designing greener electronic products: Building synergies between EU product policy instruments or
simply passing the buck? Available at: http://bit.ly/fmwppK
● Electronic TakeBack Coalition (ETBC) (2009) E-waste: the exploding global electronic waste crisis. Available at: http://
bit.ly/enA1j4
● ETBC (Electronics TakeBack Coalition) (2010a) Quickly Obsolete. Available at: http://bit.ly/hc2Tu7
● ETBC (2010b) Facts and Figures of E- Waste and Recycling. Available at: http://bit.ly/gAEKlS
● Empa (2009) E- Waste Definition. Available at: http://bit.ly/fetqb9
● Enough Project (2011) Conflict Areas. Available at: http://bit.ly/f4lbfo
● Environment Agency (2010) EEE Scope Guidance. Available at: http://bit.ly/gkDuBo
● European Commission (2008) 810/4. Proposal for a Directive of the European Parliament and of the Council on waste
electrical and electronic equipment. Available at: http://bit.ly/gtSTSO
● European Commission (2010). Critical raw materials for the EU. Available at http://bit.ly/aXAc91
● FAN (Freshwater Activist Network) (2010) Rights to Water and Sanitation: A handbook for Activists.
Available at: http://bit.ly/g1UeKn
● Fredholm, S. (2008) Evaluating Electronic Waste Recycling Systems: The influence of physical architecture on system
performance. Available at: http://bit.ly/c1yS0l
● Greenpeace (2005) What’s in electronic devices. Available at: http://bit.ly/hTAbYA
● Greenpeace (2008a) Toxic Tech: not in our backyard. Available at: http://bit.ly/bypCx8
● Greenpeace (2008b) Solutions. Available at: http://bit.ly/dSODry
● Grossman E. (2006) High tech trash: digital devices, hidden toxics, and human health. Washington, D.C: Island Press.
● Grossman, E. (2010) Tackling high-tech trash: the e-waste explosion and what we can do about it Dēmos.
Available at: http://bit.ly/cDlj7B
● GRRN and SVTC (2008) Computer Takeback Goal Statement. Available at: http://bit.ly/gVlMcr
● IIIEE (The International Institute of Industrial and Environmental Economics) (2006a) Extended Producer Responsibil-
ity: an examination of its impact on innovation and greening products University of Lund, Sweden. Available at: http://bit.
ly/eNFwz
● IIIEE (2006b) Lost in Transposition: a study of the transposition of individual producer responsibility in the WEEE
Directive. University of Lund, Sweden. Available at: http://bit.ly/erhqZ2
● ITU (2009) The world in 2009: ICT facts and figures. Available at: http://bit.ly/ihtScN Land, G. (2010) UK Government
and European E-Waste Illegally Dumped in Africa. Available at: http://bit.ly/hpuW4f
● Land, G. (2010) UK Government and European E-Waste Illegally Dumped in Africa. Available at: http://bit.ly/hpuW4f
● Leonard, A. (2010) The Story of Electronics. Film. Available at: http://bit.ly/ibNPW8
● McDonough, W and Braungart, M. (2002) Cradle to Cradle: Remaking the Way We Make Things. New York: North
Point Press
Nordbrand, S. (2009) Out of Control: E- waste trade flows from the EU to developing countries. SwedWatch. Available at:
http://bit.ly/ej2iw0
● Puckett, J. and Smith, T. (2002) Exporting Harm, the Hi-tech trashing of Asia. BAN and SVTC Available at: http://bit.ly/
hrg10S
● Raise Hope for Congo (2010) Conflict Minerals. Available at: http://bit.ly/hs3NOn
● Reuters (2008) Gartner says more than 1 billion PCs in use worldwide and headed to 2 billion units by 2014. Available
at http://bit.ly/bmZPr8
● Schulep M. et al. (2009) Recycling: from E-waste to Resources. StEP Initiative, UN University-UN Environmental
Programme
● SVTC (Silicon Valley Toxics Coalition) (2010). E-waste. Available at: http://svtc.org/our-work/e-waste/
● UNEP (United Nations Environment Programme) (2005) Environment Alert Bulletin: E-waste, the hidden side of IT
equipment’s manufacturing and use. Available at: http://bit.ly/aEiWYY
● UNIDO (2009) Reuse and Recycle: growing green businesses. Available at http://bit.ly/aTuf4p
● UN University (2007) Review of Directive 2002/96/EC on waste electrical and electronic equipment (WEEE). Available
at: http://bit.ly/gPxkLV
● WaterAid (2003) Advocacy Sourcebook. Available at: http://bit.ly/h8XcCr
● Widmer R. et al. (2005) Global perspectives on e-waste. Env. Impact Asses. Rev. 25: 436-458.
● Williams, E. (2003) ‘Environmental impacts in the production of personal computers’ (pp. 41-72) in Williams, E. et
al. (Eds.) Computers and the Environment: Understanding and Managing their Impacts. Dordrecht: Kluwer Academic
Publishers
● Williams, E. (2004) Revisiting energy used to manufacture a desktop computer: hybrid analysis combining process
and economic input-output methods. Electronics and the Environment. Conference Record. IEEE International Sympo-
sium
● Williams, E. et al. (2008) Environmental, social and economic implications of global reuse and recycling of personal
computers. Environ. Sci Technol 42: 6446-54
● World Bank (2005) in Worldmapper: Televisions in use. Available at: http://bit.ly/fk80nb
33
SR.BEWMAN.EU

Support us on social media

www.facebook.com/bewman

twitter.com/bewman_eu

flickr.com/photos/bewman

linkedin.com/company/
balkan-e-waste-management-advocacy-network

youtube.com/user/bewmaneu
SR.BEWMAN.EU
SR.BEWMAN.EU

balkanska mreža za zagovaranje upravljanja e-otpadom

Balkanska mreža za zagovaranje o upravljanju e-otpadom (BEWMAN) je dvogodišnji pro-

jekat finansiran od strane Evropske Unije, realizovan od strane Metamorphosis Foundation
(Makedonija) u saradnji sa partnerima Computer Aid International (Velika Britanija), ZaMirNet
(Hrvatska), PROTECTA (Srbija) i Bluelink Foundation (Bugarska)

sr.bewman.eu
005.575:[628.4:621.38(036)
32.019.51:[628.4:621.38(036)

BOWCOCK, Haley
Električni i elektronski otpad : brošura za javno zagovaranje /
[autor Haley Bowcock ; editor Elena Ignatova]. - Skopje : Fondacija
Metamorfozis, 2011. - 33 стр. : илустр. ; 20 см

Publikovano od strane Metamorphosis Foundation u okviru projekta

Balkanska mreža za zagovaranje o e-otpadu. - Фусноти кон текстот. -
Библиографија: стр. 33

ISBN 978-608-4564-19-5

а) Е-отпад - Застапување и лобирање за справување - Водичи

COBISS.MK-ID 89500426