Higijena

1.Higijena I zdravlje
-Higijena se definisie kao nauka o zdravlju, zdravlje je stanje potpunog fizickog,mentalnog I socijalnog
blagostanja a ne samo odsustvo bolesti ili iznemoglosti.Ova definicija ukazuje na cinjenicu da zdravlje
nije nista stalno, vec da je podvrgnuto neprestanim promenama I da je rezultat odnosa coveka I njegove
okoline.Zbog toga se mora cuvati I unapredjivati,cime se upravo bavi higijena koja se deli na licnu I
socijalnu.SZO javno zastupa stav da je poboljsanje zdravlja I odrzavanje dobrog zdravlja uslovljavajuci cilj
socijalnog I ekonomskog razvoja.Ujedinjene nacije I SZO su postavile nacelo da je pravo na zdravlje
osnovno ljudsko pravo.Zdravstveni program Health 21 je program u kome je na savremen nacin iskazano
Hipokratovo sveto terapijsko trojstvo ( cist vazduh,zdrava voda I grana, pazljivo odabran lek). Ovaj
program se sastoji od nekoliko vaznih elemenata:
*Stalni cilj je postizanje punog zdr potencijala za sve ljude
*Dva glavna cilja za bolje zdravlje su -promocija I zastita ljudskog zdravlja tokom celog zivota
-smanjenje incidencija I bolovanja od vodecih bolesti I povreda
*Tri osnovne eticke vrednosti -zdravlje kao osnovno ljudsko pravo
-jednakost u pravu na zdravlje
-ucesce I odgovornost pojedinaca,grupa,institucija u razvoju zdravstva
Higijena kao nauka o zdravlju izucava nacine na koji faktori zivotne sredine uticu na zdravlje ljudi.Ona
ukazuje na povoljna resenja uredjivanja zivotne sredine ali I na suzbijanje ovih faktora koji imaju
nepovoljan uticaj na zdravlje.

2,3 Sastav I kvalitet vazduha I njegov znacaj za zdravlje

Vazduh (78% azot,21 kiseonik,argon skoro 1) je neophodan medijum zivotne sredine, odgovarajuci
kvalitet I kvantitet vazduga unutrasnje I spoljasnje sredine neophodan je za opstanak kako ljudske
populacije tako I citavog sveta nase planete. Industrijalizacija , razvoj coveka I druge aktivnosti doprinele
su da kvalitet vazduha drasticno opadne.Uloga I znacaj ocuvanja ovog dela fizicke sredine je
neosporan,stoga je neophodna stalna procena kvaliteta vazduha u kojoj covek odnosno populacija
zivi.Na kvalitet vazduha uticu klimatski faktori,mikroklimatski faktori,izvori zagadjenja,vrsta I
koncentracija zagadjujucih materija.Zagadjene proizvode zagadjivaci (izvor zagadjenja) I zagadjujuca
materija (materija koja se oslobadja iz izvora ,dospeva u atmosferu I deluje stetno).
Zagadjivace mozemo podeliti po poreklu (prirodni (pustinje,vulkani) I vestacki (industrija,saobracaj)) I
po prostornom rasporedu (linijski (saobracaj,izduvni gasovi) I tackasti (individualna
lozista,industrija,deponije).Zagadjujuce materije delimo po nacinu nastanka na primarne (oni koji se
emituju u atmosferu SO2,CO) I sekundarne (stvaraju se u atmosferi hemijskim reakcijama iz primarnih).
3. Mikroklimatski uslovi u zdr ustanovama
U ZU utvrđuje se kvalitet, posebno prisustvo opasnosti koje predstavljaju rizik oboljevanja
Kvalitet vazduha u ZU zavistan je od: -Geografskog položaja , klimatskih elemenata, građevinskih
karakteristika objekta , prirodnog okruženja , ventilacije, grejanja, temperature, relativne vlažnosti
prostora , zdravstvenih procedura primenljivih u ZU. Izvori opasnosti: ljudi (bolesnici, zaposleni i
posetioci) uređaji i intervencije (klima, filteri, laboratorije – biohemijske, RTG, nuklearne, zahvati lečenja,
Th i sl...)nameštaj, oprema (pvc, prekrivači, zavese) zivotinje i biljke . Putevi prenosa mogu biti
kontaktom,aerosolom I respiratorno. Kontrola kvaliteta vazduha se ne sprovodi rutinski, već samo u
slučaju prikupljanja podataka o nastanku epidemija u ZU, u svrhu naučnih istraživanja , praćenja
potencijalnih opasnosti (MO,FH) praćenje promena uslova kod rekonstrukcija, građevinskih radova,
primeni novih tehnologija i procedura i sl. Mikrobiološke opasnosti u vazduhu ZU – vezane za osobine
MO da se zadrže na površinama (klime, filteri, otvori, zidovi, pločice i sl.) i da se unesu kontaktom,
inhalacijom (čestice prečnika do 5 m) ili preko aerosola nikad nisu primarni izvori intrahospitalnih
infekcija! Ventilacija - stalna zamena zagađenog vazduha iz prostorije svežim vazduhom iz atmosfere
radi održavanja potrebnih higijenskih uslova neophodnih za zdrav i udoban boravak ljudi Uloga
ventilacije zagrevanje ili rashlađivanje prostorija, smanjenje vlažnosti vazduha i odstranjenje
zagađujućih materija iz prostora . Neophodne su najmanje 4 izmene vazduha tokom dana .Ventilacija
moze biti prirodna (otvaranje prozora,vrata,kroz ventilacione kanale) I vestacka (mehanicki pomocu
klima,ventilator,filtracionih sistema). Vestacka ventilacija moze biti usisna (- pritisak,izvlaci se vazduh iz
prostorija) I potisna (+ pritisak, ubacuje se vazduh u prostoriju) I kombinovana. + pritisak u op Sali,sobi za
intenzivu, apoteke,serologija, - pritisak prijem na urgentnom,laboratorije , dijaliza, kupatila.

4.Uticaj jonizujuceg zracenja na zdravlje

-Jonizujuce zracenje je elektromagnetno ili cesticno zracenje koje moze da jonizuje materiju I izazaove
ostecenje.Uticaj zracenja moze biti pozitivan (primena novih metoda,dijagnostika I terapija u
medicini,vojna primena) I negativan (jonizacija-disocijacija-biolosko ostecenje).Bioloska ostecenja mogu
biti funkcionalna,morfoloska,genetska,letalna I zavise od godina, doze ,zdravstvenog stanja , vremena
ozracivanja.Imamo 4 faze uticaja jonizujuceg zracenja u tkivu : -elektricna interakcija (odvajanje
elektrona od atoma, jonizacija) | -fizicko hemijske promene (nastajanje slobodnih radikala) | -hemijske
promene (reakcija slob radikala sa molekulima I nastajanje znacajnih promena za celiju) | -bioloske
posledice (nastaju odmah ili decenijski, celije se unistavaju ili ostaju izmenjene). Osetljivost nije ista kod
svih organa, najvise su osetljivi kostana srz,pluca,zeludac,oko,repoduktivni organi a najmanje
bubrezi,slezina,besika,kosti I koza. Zdravstveni efekti zavise od tipa zracenja,putaulaska,povrsini koja je
izlozena…

5.Mere prevencije od jonizujuceg zracenja u zdr ustanovama

-Sistemsko ispitivanje radioaktivnosti | -sprecavanje nedozvoljenog prometa radioaktivnog I nuklearnog
materijala | - koriscenje opreme I sredstava za zastitu od zracenja I kontrola efikasnosti zastite | -
vodjenje evidencije o izvorima jon. zracenja I o materijalima I sirovinama |-vodjenje evidencije o
izlozenosti prof izlozenih lica,pacijanata I stanovnistva |-utrvdjivanje uslova rada I sprovodjenje
propisanih mera zastite na radu |-kontrola zdr stanja prof izlozenih lica |-obucavanje kadrova u oblasti
zastite od zracenja |-licna I kolektivna zastita ljudi od zracenja |-sprovodjenje I primena mera u slucaju
incidenta |-sakupljanje,skladistenje I odlaganje radioaktivnog otpada |-uspostavljanje sistema
upravljanja kvalitetom mera zastite od zracenja |-dekontaminacija lica,radne I zivotne sredine.
6.Voda kao resurs I njen znacaj za zdravlje
-Voda je osnovni preduslov za zivot svih bica I najosnovnija zivotna materija.Najveci deo vode u
organizumu je poreklom od unosa hrane I vode.Osnovna uloga vode u ljudskom organizmu zahteva
stalnost snabdevanja vodom bez naglog suviska ili sumanjka unosa vode, unos mora biti jednak. Voda u
organizmu ima svoje fizioloske uloge kao sto su prenos hranljivih I zastitnih materija,obezbedjuje
zastitu,regulacija telesne temperature,obezvedjuje sredinu u kojoj se desavaju sve biohemijske reakcije I
ucestvuje u njima.Voda takodje deluje I kao cistac (suze I oko) I mazivo (sinovijalna tecnost podmazuje
zglobove,gutanje hrane). Kada gubitak vode prevazidje unos nastaje dehidratacija.Gubitkom 3% moze
izazvati pad zapremine krvi, 5% izaziva konfuziju I dezorijentaciju a 10-20% moze izazvati smrt.
Kao izvor vode za pice koristimo podzemne I povrsinske vode.Zdravstvena bezbednost vode za pice je
jednako vazno pitanje, hemijsko I mikrobiolosko zagadjenje vode ostecuje zdravlje I jedan je od vodecih
uzrocnika smrti I bolesti.Zagadjivaci mogu biti bakterije,virusi, uranijum itd a izazivaju bolesti poput
tifusa,zutice itd.
7.Zdravstvena bezbednost vode za pice
-Pod zdravstvenom bezbednoscu vode zap ice se podrazumeva mikrobioloska I fizicko hemijska
ispravnost vode zap ice uz obezbedjenu zastitu izvorista I zdravstveno bezbedno rukovanje vodom za
pice.Izvorista vode mogu biti podzemna (najcesce, fiz-hem svojstva najvise zavise od vrste
zemljista),povrsinska I atmosferska (vandredne situacije).Mikrobioloska ispravnost vode zavisi od vrste
izvorista I stepena prociscenosti.Sistemska provera kvaliteta vode prema smernicama SZO ima tri nivoa :
1.sistematski nadzor nad kvalitetom vode zap ice koji je lak,jednostavan I
jeftin za primenu I iz kojeg se dobijaju osnovni podaci o kvalitetu
2.sistematska provera kvaliteta vode zap ice koja podrazumeva skuplje
analize kvaliteta koje mogu da sprovode samo opremljene I oblascene institucije
3.sis. istrazivanja u vezi sa obezbedjenjem zdr. bezbednosti vode za pice

8.Nacin vodosnabdevanja u zdr ustanovama

-Dva nacina vodosnabdevanja, centralni I lokalni.
Centralni nacin je javno snabdevanje stanovnista vodom zap ice koje podrazume snabdevanje vodom
zap ice vise od 5 domacinstava (vise od 20 stanovnika).Vrsi se sistemom vodova, vodovod je sistem koji
ima najmanje uredno I zasticeno izvoriste, rezervoar I vodovodnu mrezu.
Lokalni nacin je snabdevanje vodom za manje od 5 domacinstava (manje od 10 stanovnika). Sastoji se od
izvorista, po potrebi rezervoara I ne poseduje vodovodnu mrezu.
Snabdevanje u zdr ustanovama je dvojno.Zdr ustanove su prikljucene na centralni nacin
vodosnabdevanja kada postoje uslovi uz obezbedjivanje pomocnog lokalnog nacina
vodosnabdevanja(duboko buseni bunari). Rezervoari mogu biti ukopani u zemlju ili postavljeni na
povrsini, izgradjeni od cvrstog materijala,lako dostupni pri ciscenju I dezinfekciji.
9.Dezinfekcija vode za pice
-Dezinfekcijom vode za pice se obezbedjuje zdravstveno bezbedna voda za pice,unistavaju se
mikroorganizmi I njihovi razgradni produkti u void.Dezinfekcija je poslednji postupak u procesu
preciscavanja vode, izuzev u slucaju fluorisanja vode za pice.
Nacini dezinfekcije vode za pice: -Prokuvavanje (temp iznad 100 stepeni,10 min,unistavaju se
mikroorganizmi)
-Primena UV zraka (samo kod bistrih voda,danas se manje koristi)
-Jodiranjem ( samo u vanrednim okolnostima)
-Ozonizacija (unistavaju se mikroorganizmi,odstranjuju organske
materije I metali vezani uz njih, odstranjuje I neprijatan miris I ukus vode)
-Hlorinacija (najcesci vid,koriste se hlorni gas,hipohloriti,hlorni krec)
-Mesana oksidacija (primenom elektrolitickog rastvora
ozona,hlordioksida,hipohlorita,hipohloritne kiseline I elementarnog hlora)
10.Hlorni preparati I vrste hlorinacije
-Pri rastvaranju hlora stvara se hipohlorasta kiselina koja se brzo vezuje sa bakterijom,vrsi denaturacju
enzima hidrogenaze sto sprecava dalji zivot bakterije.Potvrda dobre hlorinacije je nalaz slobodnog
reziudalnog hlora u vodi.Hlorisanje vode moze biti normalno (0,5-1 mg aktivnog hlora na litru
vode),hiperhlorizacija (2 do 5-10 mg po litru vode),frakcionirane(dvostruka hlorizacija,pre I posle
filtracije) ,hlorinacija na tacki preloma (kod vode koje imaju NH3 I fenole)
Preparati : -Hlor gas (100% aktivnog hlora,najcesci za vece vodovodne sisteme)
-Natrijum-hipohlorit (4-16% aktivnog hlora,za manje sisteme bazene)
-Amonijum hloramini (25% akt hlora,pantocid tablet,hloranin)
-hlorni krec (25-35%, najnestabilniji)
-kaporit (70%, retko se koristi)
Kontaktno vreme je 30 min a PH mora biti manji od 8, 99% redukcije e. coli I nekih virusa,ali ne za
parasite protozoe
11,12 Dispozicija medicinskog otpada/ Dispozicija cvrstih I tecnih otpadnih materija u zdr ustanovama
-Medicinski otpad je otpad koji nastaje pri pruzanju bilo kakve zdravstvene usluge I delimo ga na
neopasan (komunalni , 75%,crna kesa) I opasan (25%). U opasan otpad spadaju : -patoanatomski (delovi
tela/braon kesa,cuva se u frizideru pre odlaganja) | -ostri predmeti (igre…/kontejner) |-farmaceutski
(lekovi,crvena kesa) |-citotoksicni (citotoksicni lekovi,ljubicasta) |-otpad zagadjen krvlju I telesnim
tecnostima (zavoj,flasteri,gipsevi) |-infektivni I visokoinfektivni (sve sto je bilo u kontaktu sa
pacijentom,sektretima/zuta kesa I kontejner) |
-ostali opasan medicinski otpad a) hemijski (gasovito,tecno,cvrsto stanje) crvena kesa
b)otpad sa visokim sadrzajem teskih metala
c)otpadne vode pod pritiskom
Riziku su izlozeni svi koji su u kontaktu sa otpadom!
Otpad moze takodje biti cvrst,tecan, gasovit,kontrolisan I nekontrolisan.Postoje posebne ustanove koje
se bave odlaganjem tog otpada, na kesi zabeleziti datum,vreme,sta je unutra itd.
13.Higijena ruku zdr radnika
-Higijena ruku predstavlja otklanjanje vidljivih necistoca u cilju sprecavanja infekcija Preko ruku se mogu
širiti bolesti koje izazivaju mikroorganizmi i ruke su glavni faktor za prenos i širenje infekcija. Vrsi se
neposredno prei nakon svakog kontakta sa pacijentom I pacijentovom sredinom.Ako su ruke vidljivno
kontaminirane treba ih oprati tecnom vodom I sapunom, ako nisu vidljivo kontaminirane moze se
upotrebiti sredstvo za dezinfekciju na bazi alkohola. Ruke se moraju oprati pre I posle skidanja
rukavica,pre ulaska I izlaska sa radnog mesta,pre jela I rukovanja sa hranom…Pranje ruku moze biti
hirursko I higijensko!
14.Licna zastitna sredstva zdr radnika
-Licnu zastitnu opremu treba da nose zdravstveni radnici koji sprotovde negu pacijenata I koji su tokom
obavljanja radnih zadataka u situaciji da dodju u neposredan kontakt sa krvlju, telesnim tecnostima,
sektretima.U licna sredstva zastite spadaju rukavice (nesterilne,jednokratne I nikako ih ne treba prati),
zastitne naocare (kod prskanja), maske, respiratori ,ogrtaci, pregace (mantil),zastitna obuca. Sve je
infektivno nakon upotrebe! Nosenje rukavica preporucuje se zdravstvenim radnicima sa ciljem licne
zastite od prenosenja infekcija sa pacijenata, prevencije prenosa flore osoblja na pacijente I smanjivanja
kontaminacije ruku osoblja I prenos flore sa pacijenta na pacijenta. Nosenje maski se preporucuje u
odredjenim situacijama.Maska se nosi sa ciljem zastite sluzokoze gornjih respiratornih puteva tokom
poslova u kojim postoji verovatnoca direktnog kontakta sa krvlju,telesnim tecnostima,sektretima, kod
povecanog rizika za prenosenje kapljicnih infekcija. Zastitene naocare je potrebno nositi kada je prisutan
rizik od prskanja krvi ili drugih telesnih tecnosti I nose se sa ciljem zastite sluzokoze ociju. Licna zastitna
oprema smanjuje ali ne eliminise u potpunosti rizik za prenos infekcije I ne zamenjuje osnovne mere
poput higijene ruku!
15,16 Higijena povrsina u zdr ustanovama/ Odabir sredstava za dezinfekciju zdr povrsina
-Povrsine u zdr. ustanovama mogu biti mikrobioloski zagadjene a kao takve predstavljaju rezervoar
razlicitih patogenih mikroorganizama. Povrsine se dele na one koje dolaze u direktan kontakt sa
pacijentima tokom lecenja I one koje ne dolaze u direktan kontakt sa pacijentima,osobljem I
posetiocima.Svi delovi zdr ustanova se ciste na razlicit nacin.Svaka vidljivo zaprljana povrsina mora se
ocistiti neposredno posle prljanja.SZO koristi podelu med opreme I povrsina na kriticne ,polukriticne I
nekriticne.
Odabir sredstava I nacin njegove upotrebe treba da uslobljen vrstom I osetljivoscu povrsine,vrstom I
brojem mikroorganizama,potrebnim nivoom dezinfekcije itd.Neka od sredstava su : -Descocid
(razblazuje se sa vodom) za podove,zidove,kuhinju |- Buraton za zidove,pod,sanitarni protor,operaciona
sala |-Big spray –baktericid,fungicide,inatikivira viruse |-Izosan 1% za podove,zidove,kuh posudje…
Dezinfekcija oznacava postupke ismjerene na unistenja najveceg broja nezeljenih mikroorganizama.
17.Utvrdjivanje kriticnih tacaka u zdr ustanovama
-Bolnicke infekcije| Infekcija u bolnickim uslovima nastaje ako postoje sve karike lanca infekcije tj.
izvor,put,ulaz,virusi I primarni imunitet.Kod utvrdjivanja kriticnih tacaka najvaznija je procena
rizika.Procena rizika za nastanak infekcija treba da pomogne da se izradi epidemioloski model nastanka
infekcija,na osnovu ovog modela utvrdjuju se procedure I postupci prevencije infekcija I pravi se plan
kontrole kriticnih tacaka,potrebno je napisati opis rizika. Put prenosa moze biti (kriticne tacke) : -
direktno (respiratorne,virusne infekcije) I indirektno pomocu predmeta,vazduha vode,posteljine,
hrane,otpada.
-Vazduh : venitlacija pored filtera,prljavi filteri,stari filteri su kriticna tacka za vazdusni prenos.Primena
UV zraka je jako efikasna metoda za smanjenje rizika
-Voda: potrebno je redovno kontrolisati
-Radne povrsine I pribor: feokoralne infekcije se prenose preko njih,jako vazne dezinfekcija I sterilizacija.
-Posteljina I odeca : redovno pranje,menjanje,dezinfekcija I sterilizacija
Pravilno odlaganje tecnog I cvrstog otpada znacajno za smanjenje rizika
Kriticnu tacku predstavlja zarazen pacijent ( izvor) zbog toga bi trebalo ovakve pacijente izdvojiti.
18.Rukovodjenje rizikom u zdr ustanovama
-Postoji tim za upravljanje rizikom kome se salju svi prikupljeni podaci I sva dokumentacija I koji ima za
zadatak da izradi mere za preventive I suzbijanje infekcija u zdravstvenim ustanovama. Za uspesno
upravljanje rizikom bitno je uspostavljanje sistema redovnog izvestavanja svih subjekata koji u tome
ucestvuju o postojanju rizika,primenjenim merama I ocekivanom ishodu.Ponekad tim pravi I sprovodi
dodatne mere
19.Plan kontrole kriticnih tacaka u zdr ustanovama
Svaka zdravstvena ustanova u skladu sa vrstom med usluga koje pruza, vrstom I brojem pacijenata treba
da utvrdi koje su kriticne tacke.Utvrdjivanje, opis I analiza rizika na kriticnim tackama treba da omoguce
da se stave pod kontrolu svi oni procesi I postupci koji su od kriticne vaznosti za obezbedjenje kontrole I
upravljanje rizikom koji postoji u sredini zdr ustanova.
Pre nego sto se pristupi izradi plana za uspostavljanje kontrole bolnickih infekcija, potrebno je
obrazovati radni tim (komisiju, sacivnjavaju je strucnjaci razlicitkog profila I predstavnici rukovodece
strukture zdr ustanove) koji ce raditi na pripremi,kreiranju I sprovodjenju plana I programa za
sprecavanje I suzbijanje infekcija koje nastaju I zdr ustanovi.Primer – direktor ustanove,lekar specijalista
higijene,epidemiologije,mikrobiologije,rukovodilac zastite na radu, glavni medicinski tehnicar.

Epidemiologija
1.Definicija I zadaci epidemiologije sa osvrtom na epidemioloske pokazatelje kretanje bolesti u
populaciji
-Epidemiologija je naucna disciplina koja proucava distribuciju oboljenja u populaciji I faktora koji
doprinose njihovom nastanku, kao I primenu znanja u prevenciji I kontroli bolesti.Zadaci epidemiologije
su da utvrde uzrok I faktore rizika za nastanak poremecaja zdravlja, utvrde rasprostranjenost bolesti u
populaciji, proucavaju prirodni tok bolesti I prognozu, evaluiraju postojece I osmisle nove mere
prevencije, kontrole I lecenja I stvaranje osnove za javnozdravstvenu politiku.
2.Deskriptivna studija
-Jednostavan opis zdravstvenog stanja zajednice zasnovan na rutinski prikupljenim podacima.Nemaju za
cilj da utvrde vezu izmedju uzoraka I posledice.Opisuju obolele I umrle na osnovu uzrasta, pola, vremena
I mesta javljanja oboljenja.Cilj im je da sagledaju obim neke pojave ili da formulisu hipotezu. Izvori
podataka mogu biti ambulantno-bolnicki kartoni, istorije bolesti, prijave oboljenja I smrti, nadzor na
oboljenjem I registri.Postoje dve vrste deskriptivnih studija – nepopulaciona (klinicka) I populaciona.
Prednosti deskriptivnih studija su- lake za izvodjenje,ne kostaju mnogo, neke ne zahtevaju ispitanike,
omogucavaju sagledavanje trendova I zdravstvenih potreba populacije I omogucavaju postavljanje
hipoteze o uzrocno-posledicnom odnosu.
Nedostaci su – najcesce ne mogu da utvrde uzrocno-posledicne veze, ne uzimaju u obzir brojne brojne
bitne faktore za koje ne postoje rutinski podaci, rezultat zavisi od kvaliteta podataka I imaju malu
naucno-istrazivacku vrednost
3.Anamnesticka studija
-Za anamnesticke studije je karakteristicno da se polazi od posledice tj od bolesti, pa se identifikuju
faktori koji su joj prethodili.Postupak obuhvata izbor grupe obolelih I odgovarajuce kontrolne grupe
(zdravi), prikupljanje podataka o izlozenosti agensu I zatim se utvrdjuje razlika u izlozenosti izmedju
grupa na 2 nacina – testovima statisticke znacajnosti I unarksnim odnosom
Pri izboru bolesnika mora se imati u vidu niz elemenata, kao sto su:
-Kriterijumi na kojima se zasniva dijagnoza moraju biti jasno definisani
-Uputno je da grupu cine bolesnci iz definisane populacije (iz iste industrije)
-Bolje je ako se studija ogranici samo na novoobolele
Podela anamnestickih studija prema kriterijumima obolelih se deli u tri grupe : -Incidentni tip (samo
bolesnici cija je dijagnoza postavljena nakon zapocinjanja studije) –Prevalentni tip (bolesnici s avec
postojece liste ali je izbor ogranicen samo na realtivno skoro obolele) – Mesani tip
Formiranje kontrolne grupe je najosetljivije podrucije. Populaciju iz koje se regrutuju kontrolne grupe
mogu da cine pacijenti iz zdravstvene ustanove ili osobe van zdravstvene ustanove
Imamo 4 osnovne tehnike uporedjivanja pripadnika dve grupe:
-Na nivou planiranja studije : suzavanje kriterijuma za ukljucenje u studiju I grupno I pojedinacno
uparivanje
-Na nivou analize podataka : stratifikacija (razlike se posebno posmatraju po podrgupama ispitanika) I
multivarijativna analiza (istovremeno se ispituje delovanje veceg broja varijabli na ishod)
Prednosti ove studije su mali broj ispitanika,brzo izvodjenje, jeftino,pogodne za retke bolesti,ispitivanje
vise faktora u isto vreme, retki eticki problem I odbijanje ucestovanja.
Nedostaci su teskoca izbora kontrolne grupe , problem prisecanja, nije moguce izracunavanje stopa,
ispituje se uticaj agensa na samo jedan poremecaj I nisu primenjive na retko prisutne rizike.
4.Kohortna studija
-Sluze za utvrdjivanje uzrocne povezanosti izmedju analiziranog faktora rizika I poremecaja zdravlja koji
ce nastati u buducnosti.Na ovaj nacin se proverava hipoteza postavljena u deskriptivnim studijama.
Tok : Prvo se formira kohorta (grupa ljudi koju povezuje neko zajednicko iskustvo) I deli se na dve grupe :
izlozeni I neizlozeni.Zatim se prikupljaju podaci o oboljevanju koje ce se desiti u narednom period
pracenja medju clanovima grupe.Utvrdjena razlika u ucestalosti oboljevanja izmedju izlozenih I
neizlozenih se analizira na 2 nacina : -testovima statisticke znacajnosti I relativnim rizikom.
Razlika izmedju kohortnih studija I klinickog eksperimenta je – u eksperimentalnim postoji randomizacija
dok u kohortnim je izlaganje faktorima rizika prisutnije.
Postoje 2 tipa poredjenja : - Interno (kohorta se deli na osnovu izlozenosti u 2 grupe)
-Eksterno (grupa izlozenih se poredi sa posebnom grupom)
Otvorena kohorta –pripadnici se registruju u razlicito vreme ; zatvorena kohorta registrovanje samo na
pocetku studije.Tipovi su – Prospektivna ( izlozenost zapocinje u sadasnjosti a bolest se javlja u
buducnosti) I retrospektivna (pocela u proslosti a bolest se javlja pre pocetka ispitivanja).
Prednosti kohortne studije su – omogucavaju izracunavanje stopa I direktnu procenu rizika, pouzdanije
merenje izlozenosti, uocavanje veceg broja poremecaja kao posledica jednog rizika I pogodne za retke
uzroke poremecaja. Nedostaci su obimnost I dugo trajanje, skupo, teskoce kod izucavanja bolesnika sa
dugim latentnim periodom,eticke dileme
5.Eksperiment u epidemiologiji
-Eksperiment sluzi za utvrdjivanje uzrocne povezanosti I na ovaj nacin se proverava neka hipoteza.
Istrazivac kontrolise uslove izvodjenja eksperimenta : - Smanjuje izlozenost (smanjuje unos secera npr)
-Povecava zastitu (davanje folne kiseline
trudnicama)
-Utice na prirodni tok bolesti ( beta blokatori)
Ispitanici se dele na dve grupe : -Eksperimentalna (studijska) ispitanici se podvrgavaju intervalima cije se
dejstvo ispituje ; -Kontrolna : ispitanici dobijaju plasibo ili standarni tretman.
Faze su praniranje (vreme,opis postupka,tehnika analize); izbor I broj ispitanika (kriterijum ,pristanak
ispitanika,randomizacija) ; merenje efekta (slepi postupak ,jednostruko dvostruko trostruko).
Kod ove metode vazan je eticki efekat- svesni pristanak,dobrovoljnost,eticki komitet.
Vrste : -Klinicki ogled (ispitanici su obolele osobe), terenski ogled (zdrave osobe) ogled u zajednici (citava
populacija)
Prednosti eksperimenta su izolovano posmatranje jednog faktora na ishod,prospektivni karakter,
mogucnost ogranicavanja pridruzenosti.Nedostaci su skupoca,eticki problem,konflikt intresa,odzivna
pristranost.
6.Epidemiologija hronicnih nezraznih bolesti u radiologiji I njihove mere prevencije
-Ove bolesti zahvataju sve sisteme organa I u zavisnosti koji sistem zahvataju razliciti su simptomi I mere
prevencije.Npr respiratorni sistem ASTMA –hronicno nezarazno oboljenje disajnih puteva,osnovna
karakteristika su napadi gusenja praceni opstrukcijom disajnih puteva,najcesce deciji uzrast.Primarna
prevencija je sprecavanje nastanka senzibilizacije; sekundarna je izbegavanje
alergena,pusenja,aerozagadjenja,virusnih respiratornih oboljenja, tercijalna je koriscenje lekova
Sistem organa za varenje Citroza jetre- hronicna nezarazna bolest jetre; karakterise se zamenom
normalnog tkiva jetre nefunkcionalnim oziljnim tkivom. 4X cesce kod muskaraca.Primarna prevencija
sprecavanje alkoholizma,krvno I seksualno prenosivih infekcija
Endokrini sistem Dijabetes – hronicna nezarazna bolest koju karakterise hiperglikemija, poliurija,
polidipsija,polifagija.Prevencija je sprecavanje unosa faktora rizika u podrucija gde ih nema.Primarna je
borba protiv gojaznosti,promovisanje fiz aktivnosti I pravilnog nacina ishrane.Sekundarna sprecavanje
komplikacija.
7.Vrste epidemija I njihove karakteristike sa akcentom na respiratorni I alimentarni put prenosenja
infekcije
-Epidemija je pojava bolesti/poremecaja zdravlja u broju koji je veci od uobicajenog na odredjenoj
teritoriji,u odredjenoj populaciji I u odredjenom vremenskom periodu.
Pandemija je epidemija koja zahvata veliku teritoriju (vise drzava) I znacajan procenat populacije.
Tipovi – prema izgledu epidemije krive : epidemija zajednickog izvora (postoji jedan izvor I slican period
inkubacije,brz rast obolelih) progresivna epidemija (sa osobe na osobu), mesovitog tipa (postoji jedan
izvor koji omogucuje kontinuiranu dugotrajnu zarazu (prostitucija)
Prema putu prenosenja : alimentarne,kontaktne,kapljicne,hidricne,vektorske,bolnicke
Alimentarne epidemije karakterise eksplozivnost (svi oboljevaju u kratkom vremenskom periodu).Stopa
javljanja je visoka ali obicno kratko traju.Klinicka slika je teza od uobicajne za odgovarajucu bolest jer je
infektivna doza uzrocnika velika.
Kapljicne I aerogene epidemije se razlikuju prema putu sirenja, kapljice spadaju u direktni a nukleusi I
prasina (aerogeni put) u indirektni prenos.Obicno su eksplozivne,inkubacija je kratka I tezi se da se zimi
vise vremena provodi unutra jer glavna sezona repiratornih epidemija u hladnim mesecima.Ove
epidemije traju dokle god se ne dostigne nivo kolektivnog imuniteta.
8.Bolesti povezane sa mediciniskim procedurama (Def I znacaj bolnickih infekcija,putevi prenosa
infekcija I opste I specificne mere prevencije u odnosu na put prenosenja)
-Bolnicka infekcija je svaka infekcija povezana sa boravkom I pruzenim uslugama nege I lecenja u
zdravstvenim ustanovama, posebna paznja se pridaje infekcijama koje su nastale u stacionarnim
zdravstvenim ustanovama.Bolnicka infekcija se definise kao lokalno ili sistemsko oboljenje koje je
rezultat nepozeljne reakcije organizma na prisustvo infektivnih agenasa ili njihovih toksina.
Vecina problema bolnickih infekcija moze se sagledati kroz medicinske (nepovoljni uticaj na tok I ishod
osnovne bolesti) ,ekonomske (troskovi produzene hospitalizacije,dodatne dijagnoze I terapije) ,eticke I
pravne posledice.Dve vrste infekcija endogene (sopstvena flora) I egzogene (aerogeno,kontakt direktan
ili indeirektan).
Mere mogu biti opste ili specificne (u zavisnosti od potreba bolesnika I vrste infekcije). Opste mere mogu
biti arhitektorsko-gradjevinski I tehnoloski uslovi, dobra medicinska praksa I zakonska regulativa.
9.Infekcije koje se prenose kontaktom u hospitalnim ustanovama I njihove mere prevencije
-Infekcije koje se prenose kontaktom mogu biti direktne I indirektne. Pranje ruku tekucom vodom I
sapunom je izuzetno vazna preventivna mera jer ruke sluze I kao direktan I kao indirektan put
prenosenja zaraza. Direktni putevi prenosa mogu biti preko npr slavine,zajednickog ubrusa,zajednicke
zastitne opreme.
Mere prevencije indirektnog prenosa su svakako da posle dodirivanja predmeta sumnjive cistoce
preostaje pranje ruku kao mera sprecavanja prenosenja zaraznih bolesti. Treba imati u vidu da su
metalni predmeti bezbedniji od plasticnih ( klice na metalnoj povrsini krace opstaju) kao I suvi predmeti
od vlaznih.Izbegavanje dobro posecenih mesta,situacija u kojoj se dize prasina kao I redovno
provetravanje prostorija su samo neke od preventive.
10.Infekcije koje se prenose putem krvi I njihove mere prevencije
-Ove infekcije imaju indirektan put prenosa, infekcije poput hepatitis B, HIV, hepatitis C. Mogu
prouzrokovati hronicne infekcije a osobe koje ih imaju cesto nisu svesne njih; jedan od nacina prenosa je
I transfuzija.Osobe koju su izlozene riziku su medicnski radnici,cistacice,trasfuzija, prostitutke,gej
populacija,narkomani itd. Mere prevencije su svakako zastitna oprema, ne deliti iglu,redovna
kontrola,pravilno odlaganje otpada,edukacija,koriscenje kondoma,higijena.
11.Imunizacija
-Imunizacija je najvazniji I najefikasniji nacin sprecavanja I suzbijanja zaraznih bolesti.Cilj je eliminacija I
eradikacija zaraznih bolesti. Postoje dve vrste otpornosti : -urodjena (rezistencija) kao sto su fizicke
barijere (koza),hemijske barijere (HCl..), fagociti ; -specificna (imunitet) odnosno odgovor imunog
sistema na izlaganje stranim supstancama (antitelima). Dva tipa imuniteta – specifican *usmeren protiv
odrzavanja antitela* -stecen (nakon prelezane bolesti prirodnim putem.
Dve vrste imunog odgovora su humoralni (antitela) I celularni (t limfociti).
Prirodno stecen specifican imunitet moze biti pasivan (placenta,dojenje) I aktivan (kada se prelezi
bolest).
Vestacki stecen spec imunitet moze biti pasivan (serum,gotova antitela u hitnim slucajevima) I aktivan
(vakcinacija,davanje oslabljenih antitela).