y 4023 ‘Napomena: Oba rad ob vtjena at & Jedino) seect Nemadkofrancuskh yonder ee) Mara-Eogels Archiv, 3 on th gadiiniaa (Dextich rons © JEVREJSKOM PITANIU 1. Bruna Bauer: Die Judenfrage, Brown ‘sohweig, 1849. — W'Seuno Bauer: Die Fahigkett der heu- tigen Tuden und Christen fret zu werden Efundswanzig Bogen aus der Schweiz, Herausgegeben fon Georg. Herwegh, Zirich und Winterthur, 1888, S587" 1 Nemadki Jevreji trate emaneipaciju. Kavu emanci- paciju traze oni? yi i ‘Bruno Bauer ile po) iG Saenclporan, Ni mi simi nismo, slobodni, Kako emo vas oslobaditi? Viste J te ‘Keo Nemel, vi “ipravo kao potvrdy peas iy Jevreil zahtevaju injednatenje sa-hribconsks ate skew dréoou_Ka aT, Troliko oni priznaju viadavinu opBtes. po FESTRGe Zatto tm se ne svide nlihov poseben jaram TH Brno Paver: Joel pitanl, Braunsvale, 149 T runo Bonen Spomnast denabnih Jerre hridéana aa potent Hcl Pees ae Selene no em Her‘ako im se svida opti jaram! Zaito bi trebalo da se Nemac Interesuje za aslobodenje Jevrejina alto se Jevrejin ne in. ‘liriScanska dr2ava zna samo i. U njoj Je vrei Kao Jeures, ni prava Koja hristani nemaju, Zasto on tradi prava ke on nema i koja hrldéant u2ivayul ~+ Kad Jevrefin hoée da bude emancipovan od hrigéan- ske dr¥ave, onda on zahteva da hriséanska driava papust pia mluionn auedrasuds, Da i on, Jevrejin. hapulta 4boju religioznu predearmin? Ime lf onda on pravo dod + deugog zahteva odricanje od religije? » Po svojoj suftint. hriscenska drtava ne mote da eman- cipuje Jevrejina, ali, dedaje Bauer, ni Jevrejin po svol0) suffini ne mofe da bude emancipovan, Dogod je, driave bhristanska a Jevrefin jevrojski, oboje su isto {ako melo bai kako za davaije tako i za primanje emanetpacje. Hidéanska dréava moze da se ednosl prema Jevrelin ‘samo na natin hrigéanske drdave, na povleséujuei na: Bin, dozvoljavajudl izdvajanje Jevzelina od ostalih poda- riko, ali { pubtajut 2a da coet! pritisak drugih izdvorenih stera, { da\oseti utoliko snainije fo se Jevreiin nalari u eligioznoj suprotnosti sa vadajuéom relsesiom.°Ali isto ako Jevreiin mode da se ednast prema driavt samo iev- rejski, {kao prema tudines, suprotstavliajuel stvarno) narodnosti svoju himerlén narodnost, stvarnom zakon svoj iluzornt zakon. uobrazavaluei da ima pravo. da. se lndyoii od Sovetansiva, me urimaiud nateIno. nikskvos UwéeSéa u istorisko! dinemiel, itekstiudt buduénost koia nema nigeg zajednitkog. sa opStom baduénoteu Sovek,y ssmatrajuét sebe flanom jevrejskog naroda a jevzejski na: od ieabranim narodom. ¢- Po kom omov ond tratite vi Jevreli emancinactiu? Zivog vate relist? 0: a Ud sije. Kao gradani? WNematko} neme eradana, Kao ju? “Weniste ud, ka igu ni ont na koje apeluiete, S— Posen tears leitier dasraaentth postavTanfa | re Senja pitanla, Bauer jena nov natin postavio pltanie emancipaciie Jevrela, Kakve ovobine fimaiu, pita on. Jes vyrelin koii treba da bude emancipovan { heisGansiea a ava koia trebe da ga emancipuie? On odeovara kritkom S fevreiske religic. analisiea religiognu. suprotnost lemed jevrejstva i hriséansiva, objanjava’sultina, hBeanske 6 ie Saar ee at sont Bari See eer toe pitanja i ogg na levelsko se Bere i jem sme no Sto " fie suprotnastl amedu Jevrejina 4 hrigéa- a cd THis Ha se ona onemogutaje, Kako se onemoguéuje re- ligiozna suprotnost? Tome Ho oe -ubsida_relighe. on Sujebkosuijiee aapiftene of istorje, a éovek zaiie Eee meine HN lt tn als Soe Wns te ite Nelo Solan ‘Nemadkom_Jesinu naroite se swnotstavia neds sa se cle uote prononsrano es sales SBSSS Sjeveento_pitanye ima Tpak Seeicnatay pestvisa of spcelfiénn nomadic wslove. To Teligie prema dea, o protiorednostt Sctenost | polfcke emanctpacife. Emancina- a je pastavja se kao uslov kako Jevrejinu koji os di emanieipute t de T sama bude emendipovans. Ee ae ocho da Jevrejin kao Jevreiin bude emancipovan zato to Je ae Jer ap Feri ae ma ees Seco ie Be a ee se pate 2S a Se Seni ae egal rete mee re a ienova fultine uwele ne Kral od- SSuaedu ad niegovimn Ljudskim i polititkim_obave- ‘ima, Predrasuda ostaje wprkos tome Boje nadmatena Fin natelima. A alko ona astale, onda ona upravo nad- antago, Samo sate, prdno, Jeera rate Juste Seven u cavave Biot aot ho 1a ostane Jevrejin, prosta prividnost bi, dakle, bila sustina 4 ednela bi pobedt, t). njeyov svat w drsavt bio bi same Drividnost il trenutan iauzetak masuprot austini ¢ pra vila" (Sposobnost danabyjih.Jevreja t hridcana da "po. stanu slobodns, ,Dvadeset | jedan tabak, st. 57) Da tujemo!'s druge strane, kako Bauer postavija za- ont soe mtn a ee ES ma Zor Zivota oll Je Slobodan ai Kon svoju slobidy opob zakdnom deliv sep, ana deo” “GHfani vo} slobodan zakon opDvrgave Gelom" devrejsko _pitonje, st 08) OpSta slobods jo8 nije zakon 1 Francuskoj, j@Prejeko Pitan takodo jo8 nije refeno, jar je zakonsia sloboria — fa su svi —" ogranitena i Avot, KOYim Nggnjetene t esate ey ee a Vi, dakle, JevFejsko pitanje bilo refeno za Fran- ron sJevzejin bi, naprimer; morao prestati da bude Jevre- jin Kad ne bl dopuftao da bude ometan svojim zakonom i {spunjavanju svoj dutnostt prema drtav! svi sugea. Tinta, kad Si naprimer, sabvtom odlaze Naren sigpiiha ubrovan ian fikonare Sha > nivilepiia wopie, dakle | monapol iedne pools, ‘Bana grlve, morela br bi siinuta ano bi Reece ‘cig ac petener code Ba ceveoas nae unjacati religiome dusnowt, onda b. to lapunienje mo alo bit. ostavijeno nila “stmima kao 2uto privatea soar” (Sir 63) » religje kad nema vike priv as Mbgpulte clint nlenaikljuciv mot Tana. Sie 8) Ino ako ao Bi fe ospodin Marten ai Noch prediont da se u aakon tm Slav pominjanje nedelfe video nact sejave da Je hriicans stvo presialo postojtl aa istim bi pravom (io pravo le Potpuno oxnovano)tzjava da zakon bote nema ese nis eave obavernosti za Jevrejina bile prokiamacja 0 es pedi jovrejten” (St. 71) 8 lagpeesh we Dakle, s jedne strane, Bauer zabteva _da_Jovrefi Hove Sr 1) Na vol tai ispollava se jednostano ahvatane Je vols tana ‘ito nije blo doolino isptl: treba dg eman- ue Ho bad bye ean ea ls a0 Shi nett tree ‘Oka fe moran da psian pian S'eojol rst emancipactie se se Raa Suddat abtevane emanciaci eitis stve pate Same ote ler antes arta lerrlston pitanja ‘Tajeno siamo prelatenje W spite pitenje dose Foie Bauer ne pode plane na u proisetns-On estas te all nema pa aman je On postal Unf Kols MeGTENIGGT. ne cbt elavasadate Tel njepove liane otaljju merle, ead 20 prt ike stancipeijeJevrea Baga” kadg. “Nila Bile taind u tome Spi WG crews preigor - Soa RET pone Sit rite Rolom se farrnatral ievesistio"[otr- 3 onda in nlaoimo.sucuora al am ED Leon ano stidéansh diz abe dav uopsie™ pagina. ict or payout ile nena eis gure sates abv Ea Soe rel aeling cust setae pele ‘gunn evant atom snmnoi, ad Baer Hts Sevreler imate Tacos vogn glee pravo da frabte'emancpasin? onda rai postavjamo obenato pi tEnjel tm i ete poltae omamctpae prays a Eleva od fevrcling Ukidanje Joveltva, of Coven ‘uopéte ukidanje religje? Jevrejsko _pitanje se postavlia_caalitite vet _prema_ dcgavh Reto be Jeurolin balan U Neraatio) eae posta patie detay (claws. jevreiseo pltanie Te Esto eeolotho ltanie evrerin se nalael u religiozno] su Protas ar Gao bole poise aso a va °cenov. Ta-detava je teolog ex profesto!, Keita ie Esllka teologles rica on dve odsiee, Wrtika Rrsganse ka jeve(see tootogie- AN, nt) natins pelea i teoogi, a eoliko se ret u nj Ean {Fuoneuso}, « Ronstuioatn) dots, jevzeiako pani ie alanle oasteaeonalnns. ane aaaata polis emaacipacie alo fe able stnvana arid irzaune religiie jak’ w fortmali koja mista me Kaze Fe ret odnos Jevrelina prema deZavi zach Hes Mt formal reife tie, not Jevreina prema drlaylsad"dave pride’ lg Sane, tole suprotnost, ~ ae “Tek usexernoam: jobodnimn dr¥avama — bar sw jeipom iste nih velar nn wea zhasenie (a Tale fianie, dino tame ade postal nose presia)e da bude teolasks iritike im dave bre as ni preeminence d'un eulte mur un autre. L'Btat est etran= er d tous fer cultes." (Marie ou Tesclavege aur Brats. Unie ete, par G. de Beaumont. Paris 1855, p. 214)? Sige ‘ike, nostosi nella severnsameriGiih dedaua dete Zonsetution wimpore pas les crovanges religieuser ela pratique d'un culte comme condition des privileges po- libiques."® Lies. 225) Tpak, won ne eroit pas aie tats. Unis qu'un homme hus religion pulese Bre an honndte TTemtino,snalntt seta a alae pala pales 0 homme (Lp, 224) Ips je Severna Amerika prvene Bonn, FoLITT Eater Honiton. Medutin, sevemoame= Hike duave nam flufe samo hao primer, Plane Te Kakav je oboe dovsiene paliéke mancioseije prema Fellgit Ais Sak {semi Govesene pole etnance {ilenlasinn ne smo egetencfe ves Soon enabne e— tnej relg,onda fe dekazino da postojane reigie ne proivred dove drsave Ab kako postalane fai- . Wsinog dst, {0 50-2 Srdoctatkn mote tal Jot fodno u eetint came drtave eligi naa ie pretstavje vie orto ve ght rigor une skuéeno&¢a, Mi ne tvrdimo da oni moraiu previadati role lions spranenost Ga bi previadli svoje sve fovne pregrade, $U-tusdune Fike Kad postupa st svim elementima sivarnog narednog Jivote sa gledista driave. Pri svem tom drzava dozvoljava Ga privatna svojin, obrezovanje, zanimanje na svo} natin dlejstoujuy tj. kao privaina svojina, kao obrazovanje, kao animanje ida istiéu svoju posebnusustina. Daleko od ee eS ae Cee ee eae ie ir era i ra ae dai depots nt rn stn it oe eon a ee i ee ee ot man Se ee a ee epee ee eee re aes Flo prt, ind i) Saino! Se Fr ee ae Bet Se rere of tae at Bol Pe ae fron natn ee Tare ne Fat bre Sli pas ee Su te cae eer yan ae Be SLATS be Ri epitome a lings cate i UO ea ote ay ie a Bo pres ee ees pa Gasgrates tui J driava of Eng di no Staite ar tea ‘Sey prom Ae Ua} spotnonts ae ‘Previedova. na ist natin. kao Sio’religge proviadata Szranitenost profanog sveta Una fal metas Ro ge aoe ora Ponovo" prema “aspetaia't dopesute Sau Se iste ad Uae nly sent graders, Areata Cove je prolane bie” Owde pa on Same Ghai val io yarn Indu om jhe por java: Neprotiv, w drdavi gov. Covek wall Keo genengeo Bice oe imaginarn tan amine suverenety lien, Svog svatmog iedivicuainog Zveta | opunjen nestvarhens oetaea eee r ‘oft u kome se ove kao sledbenik posebne re gis alata svoj svojvom gradaning,"o0 eran 1udima kao dlanovima zajednice,.svodi se ha svetoent Taocep iemeds poli difave fpridanskag druioee Soret ourgeataj tivo u drdav se pevlanet [Trenton lure nasapfotsustnl pravlec’ovaknee Burgeo, kao | evreln’ samo sofsudetttajo ease om fivotu, Kao Ha clajen sano solsttat afaje Jere Jis"htSourgeos at ‘a safstte nie tna tp Je otis ite pode dete” Rania aca religodog fovea i gradanina e vata med tgoven | gradanina mea iar | greene, aneda semana gata Tamed five idividye 4 gradanina” Protirretaal fg tala religions Grek sa pomkim fovekom feo roivrethdt i Kolo) ac alec urgent aa sie envom, flan gradanskog trudtva sa svojom politckom lap ‘Jom oon = Ul faloea ssh na Kolo ma ha krjeva svodl Jevtjaio Hisuis Todnas poche dedive prow Spam SRS pa Ores crave proms Elo privat evoina di duhovnl ao obrazovane re lige a-sulab edu optogT prisameg teeta Ste ep iam polite arave 1 gragatotag drcitea wie ‘love supoinon Bauer ne dee doe poten prose ihovog Peligioeng Tans: Upravo njsgov cen, po- Gein kaj gredanskm draitsu Obedbedaje:njeqove’ Bov Hajane {gurontufe nfegoou mun iltde Meters Bo- Stojanje sainim opamosti, edreava a nema element Aesgutnont | sivera onu nepresidno peowenifv toes: u vinu siromsiiva { bogatstve, nemaitine i blagostanja, opite promenu." (Str. 8.) ‘Upored: ceo odeljek Gradansko drubtvo (str. 8—0) koji je skiciran prema osnovitna Hogelove filozotije pr Usvojo) suproinosti prema politike) drZavi, gr drustvo je prnato kao nuzno jer je polliidka drvava prie nate kao avin. So, ali ona Je-pasls si, Razutme se, ml vee govorimo 0 sivamnol, prakuéno) emancipacii. — ‘Covel se poli i proteraje i jivnog prava u privaino pravof Ona nije wise Fave ge ESTER — Tako wa ograhiten natin, w ecebnom ebiiku i u posebno} aferi — ponafa kao generi- ‘ho bide u aajednicl su drugim iudima, ona je postala duh (gradanskog druites, sfere egoizma, bellum omnia con- "ie vie suing ejednce set sna ‘ha omnes"-Ona i hike, Ona je postala izzaz odvajana. -njogove ajediice, od njoga samog #08 crugih Ijudly $0 je prvo- Se" Sa Gate sam jos apatrsktno Spovetane po- fein ponvzacenonty ene Gud, mova. Beakaing cepkanje seligie u Severno} Ameri), naprimer, veo Spolje daje cbllk Jedne Sato individvalne stvari, Ona je Pouimuta medu privatne lnterese 1 gana iz drdave kao Erdeve. All ne treba se savaravati w pogleda graniea polle | litke emancipaije) Rascep. coveka na Jamnop-+ privataap. | foveka dokacu Mpg Grave pedantry | to nije stspany vee doortenje pol Sancloade koja prema tome, ito tao mlo-Ukt ‘mala Lida | ‘bj tp relat si ‘Raslagenje Sosa na tewssjina {na gradanina, na piotstanta i sa gradasing, na rellgiomeg.éovera 1 ma Fradanina, To radleganje nije nikekva ia? nasuprot sv} Kia gradanina, ono nije nikakvo obllazenje politike tmancipacie, ono Je iuickaemencipaciae ono Je polite natin, eanclpovanje of religie, Svakako, a. Soba kad se palit Sno rada iz gradsnskog drufive, ked Iudske samocslo~ ‘bodenje teil da se sprovede-u-oblika palitickeg-samoaslo- Rat evih proty eh 15Bodenjo, dréava mofe { mora nastaviti put do ukidan religie, do wnisenja religje, ait jedino’ kno ito eGo {idania rivaine svn, maksiniranjas do kone ij do progresvnog pores, do usidan Sot, do ios ncijt kao manljive} dr- “avi gom-dlltajs celica posiese-nesuacient pul -iica & pevom sludsju i rebgiyi ve patazuje nesavrsenos feak dovrdene polite, Taleozvano} hiséansko} dréavi po- fine, U trenucima svog posebnog seéanje samo pollen { trebra Je heienska’ eligi da bi se upotpanila keo Hiatt de “agull SVOpupreNpostavEte beadamaeo rusts | drgava, Demokretsko dears stvernoj delat) nelgija nije 1 chomenter 1 OF Se-RORIUTUM tag searan: He, | yolsebce oF Rene sen upaipunginje, Ons avai ds pen cer ame Seema pee : b [Slupravo ne obodive na religha jer Je ajo) ne sveiovan flin tarvijen udsk! snow religije- Neprote,takozvana Iiscanska drlava odes se poli prema relight a re- Tioano prema pelt, Kad na driawne oblike ponizava {2 prividnost onda ona ito taiko poniZava do prividno- se Pret Da Bist objasnli ovu suprotnst,razmtrimo Baue- sovu konstruke ih s ecko ie ‘esta i pasatvanjs hesgansingianee dreeve “Nedavno kase Bauer, yds bi se dokazala nemo- ménost il nepostojanje hriiineke drEave, taste se Ua Aivalo na one ireke u Jevandeljimn Kolin se danainja dr Tava, ne somo ne prdrsave. yet th. se ne moee nt ridrlovati ao nece da se kao dr¥ava potpuno raspadne.” "Aline resava Se tako lako to planje.-Pa-He-rahteraj ne jevandelake izreke? Nat If Sijavanje autovitety obkroveny “Bor maze to poster amo a : “opeverinrtivotnim ustovima, samo proglasavajudl reyer Tnujurpermanentron, te me sage poitecr cram sto ko Bing zevrlava uspostavijanjem religie, privazne svojine, guih clemenaia grndamskog dubs, ao ito se al 20 Stavise, takozva wa_koja_prianaie Inrigtanstvo za svol omnov, 28 dreavnn religila, 1 sioga ima “Twurjueayutt odes prema drugim selatame, nije’ dove dena hriNfanska-dsdava nego je to, naprotiy, atelier Gekave, demolratsho-detave, driava Koja stavija TeUh ‘meta odtale elemente gradanskog drusive. Drdavi Koja Je jo8 teolog, koja foF-Zvanitno ispoveda ‘hrisConsivo, koja Se jo8 ne usuduje da so proglasi za dréoviy — to} dctavt jo8 nije uspelo da w svetovnom, ijdskom obllku, svojo} stoarnosti kao drtava fared! Hudski osnov 3} Je nateult lzraz_hrittansivo, Takozvana hristansks driava jedno- stavno je samo mesirzava, Jerse u stvarng Ijudskin to evinama ne mote ostvaritihrliéanstvo foo religija vee Sino Ijudsha pozading hriséenske relige (gop, Takosvana hriseanska dréava ie heikéansko posicanje (\ artave kako dréaino-ootvarende heitéansiva, Draavs “Koja jo prfznaje hristansivo u obliku religije ne pranaie ia Jol u obliku drzave jer se Jos odnaa! religiosno prema Teligij 1}. ona nije stoarno Tazvijanje Hudskog omova religife jer Se ona jo’ poziva ns nestoarnost, na ‘magina- ‘ran oblik tog Wudskog jezgra, ‘Talgpevana - a fe_netroriens “drsaba ( hrttansi reba arm ‘nost. Seopa “Jo Fetes} ¥ Heije, to dolazi samo otuda sto ona taj duh izrazava ‘dvzavnim oblicima, tj, u oblicima koji su doduée povaj- Inijent od osobenosti draave i od ovog sveta, ali Ge ses feligioznom preporod, Koji oni moraja dozivetl, sniztt fo prividnost. Ona je‘otudenje od drdave Kole se, 2a svo}e raxvijanje, elugi dream oblicima." (Str. 55.) Mani fe ab Fe rot Rane peetogrerrs soe Ee a ee dl ged Ted oat i Pak Pans Dec nieaororsopson Te ee ee ed nar cise Slo ved Se a ee ea on en povlaifen! posrednict s sopstvenim narogom,tha- Sn: kako se sitns ta masa Taspeda W mnosivo posebni iat poaeCeNIe Alene near 1 1 Se a oe a Jeane } ms ©Sl eaee atl mate ogee snl sar nn Ho lt rearin meri, poser ain |e nr eran neta, hee Datuk Seba te ale eric ese an gs ret a0) Cea e i ee ae ale SB ee ea Tea aera rome se mace a et 2 mre seg eens grec oe ane ae ae ep ee 8 ot ra ae ee Hap rn eae by ee See sing han gr apo, 3 str seen etn me EE ges en ear ad nh Dee Se de ee Si nem een ae a ove se Kl lie de ae Se lw a ps ena th Balin, 8 U takoavano} hildansko} dr2avi, dodute, otudenje lima vredost al ne Eovelsdedin! ovek ko ma vegno- sii, kralj, speeifiéno se razikuje od drugih Ijud, usto je {7 ‘Sam Jos Felgioeno bite kole Je neposredno povezano $a nebo sa bogom, Oda Koji ovde vada} os st rele onto elon aah cle, jo be Aarne ‘Al rligiozni duh § ne mote stoarno da postane sve- tovniy jer sa Je on, sim’ do. neweloont Ob. jena razvojnog stupnja Ijudskog duha? Religini duh s8 mote vant) samo ukolxo se razvoj stupas) Ijudskog duke, ie on eigonn rar, jv | Kontae u aor se tovitom obits, Tose" dogeda w denokretsko,. dria Gano. ove drdave nije rteenstv neg ena boas sb ote nig, Gover svete Tanove; jer ona je idealan oblie Uudakog rervojno stung Koji se u to} Svesti sprovodi, 7 Hanovi polititce eréave su religioznt abog duvalizma iamegu inalvSdualnog { generickog fivota, izmedy 2ivota fradanstog drustva | pollitkog Busta, religiozn. su po {ome Sto se Covel odacst prema drZavnom Zivots ofl se nelaai = one airane njegove atvamne individualnost. kao pipma svome pravor Hivotu,religent su ukollxo Je re. Tije ovde duh gredanstog drustva, izraz odvajenja | efavanie ove Coveka “lieder ee Nets re po a es ‘ Svaks Govek, vad kao su I covek 5oj slutajnoy curistencti, Covel onakav kakev te ‘Byer roe sen pa vi Fl anvins oo patiiy eos 7 atemens espera ‘gGneridko bike. Tvorevina matte, san, postulat hriséen- ‘Hiwa, suverencet goveka — ali kao tudog biéa koje se rezlikuje od stvarnog Coveka —u demokratiji je Culna stvarnost, sadatnjost, svetowna maksime, ‘Sema religioga i teoloska svest je w dovréeno} demo- kcratiji utolio vide religions, utoliko vile teoloska, uko- Iiko Je prividno bez polittkog ‘znatenja, bez sveiovnih tiljevs, stvar duge koja se plafl sveta, leraz ograniéenostl tanima, proizvod samovolje | maste, stvarno onozemal)- sii vot. Ovde gpisganstva dostize prakti¢an lzraz_svog ° 7tome, prava Soveka nisu dar prirode, nisu préija dossda- Enje istoriie vee nagrada 2a borbu protiv slutajnosti ro- denja 4 protv privilegija Koje je Istorjja dosad_ sage peracije na. generaciju nasledivala. Ona su. rezultat Obtasovania {Hoda malt samo oa} Hoth e steko tuniverzalno-religloanog znaéenja time Sto grupide, jedan pored drugog, najraznovrsnije poglede na svet uw obli Rraeanstva, # joe vie tlme St dno ne postavija tak dra- ima zahtey hriséanstva veé samo job reigije uopste, bilo oje relighe (upor. navedeno Bomanovo delo). Religiozna Svest pizuje u obliju religioane suprotmosti i religiome role rT ‘Mi smo, dakle, pokazali da politiéka emancipacii relige anpusta povojanje reli feigte Pornreeon Foy) ae aaa bone ol a sce a mote Ii sh Jevrejin styamo stedi? Dogod_je_o nae = , pie so woreenoatt temedu ponte) Wore ae tint evresinom, néagous_prava_najvita_sustina rt fe hriseanske drave je Pre Kojom morn da tatu suing tom Ne isti naéin ni hriléanin kao briséanin ne mote ae eile nile avail nikakva prava Goveka." (Str. 18, 20) . stavlja problem” poltigha ekonomia Il biddavina deultoa 2 ag problem: Mgrodua onomiija i vJadaving privatwe-svojine nad n0~ fodnolsu, U Prancuskof-! Englesko}, dalle, ima das? “kine monopol koji se. razvio do svojih krainiih.Konse= Ikvenea, 2 u Nematko} da se ide do krajniih konselcvenca monopola. ‘Tama je ree o redenjuy a ovde tek 9 sukob Dovoljan primer 2a nemavk oblik savremenih problema, primer koji pokezuje kako Je naSa istorlja, siéna neve: ‘tom regrutu, dosad mala samo zadslak’ da ponavlia otreane prite Dake, ako celokupné nemadici rarvitak ne bi iclazio ie okvira politiskog nemackog razvitka, Nemac bi moxao luzetl ubeséa u problerima sadasn{ice najvige onoliko ko- biko w njima moze uzati uéeséa Rug, Samp, ako pojedina Jil lie Vezina grnicama nase 1 Bani ec je coe hacia oslobodena oslobodenfem Taividte SRN ae sto je Greka ‘primate nae hora grCROy ROOT Uubraiala medu avoje fiozofe { jednog Skita, ‘Sretom, mi Nemec nismo Sift Kao Sto su start nated dodivlja : 1 jguMRSEL F slalog ako smo mi Nemel dohlon alt svoru poz imaiflosofji Mi smo Sei saveemen al nismo neni istorikt sevreeet Nemutks loatle Jo “ealag rodutese. nemaike ‘storie Ako, dace, umest® oeuvres fucomple TEP Ge eats lselie mi katkajen oewwres ooh: mest svoje idealnefstorje,Mozofify, onda fe nada lerttike W sreditty. o/tania 2a Kola sadainitea vell: that is. the auestion'®. Ono Sto je kod naprednth naroda praktiéno ra- ZHlatenfe sa savremenim drzavnlm stanjem, f0 jeu Ne~ ‘nati gle fo stanje ak jot mt ne. postolt pre. Sven © Feito fstafenfe ss Slsolakim odrazom tog sania, ‘Ovom Igor rut atg —tukav) Marke sludia na Fide Lunia aii borne zany caine Welly Domne Posmrina dela, vio Je pitanie* dz Seksplrova Hemtea. 2 i ilozofi Jedina nemata istontfa koja Je afgiet® sa zvanienomn vavremenom sda nuleom, Stoga eral narod mora poveaat tu avoly istonija sanjarenja sa svojim postojecim stanjem Lodve Een a ieee a oaajedatane. vee lorena 1 ‘“CHIREDT apstrakind naftayak. Njegova buduénost ne mobe hs Te apron ri na neponredint negacij njegovog Fealnon, Ti ha nepostedno sprovedenye njegovog Wdealnog dav hog | provnog stanfe, jer se nepowreds negacja. nego og realnog slanje,sadrii u niegovom idealnom sanju, WHepostedno esivarenje njegovog idenlnog stanja vee 3 kore presivelo ushvatanju susegnih naroda, Zao pre iitna poliiéee pert jaw Nematko). . pravom.zanteva inegucJu fiozofie| Nena greSka ise u tom zahtev, vee w table rove a gewke eprom Ons al GeOmU-nagatpe mode TAH Hine lo Ce Mlorll okre= frat Teda tpreko rameng_promrmiset) nekolixo jetih | Streanih retenea o nyo}, Zog svog ogranigenog hovizonta, Gna into fako ne ubraja fllorofjurs lerag nematke stare fost it take ucbradava da, je filozofija tepod nemacko prakse i teria Koje Jo} alute, Vi zahtevate da se_pride ocrnim Sivornim Klima, all raboravIjte da je stvarna Sivotna Hlea nematkog naroda dosed bujala samo U nfet ovo) loben. Tetnom ret Vi ue snatete pesladast o- Falla da je ne ostuanite, Tatu gredku, samo s obenutim Giniocima, wtinila Je tea itke parla Koja vou poreklo od fozofe. fe videa W sadainjo} borbL sama Leitishn horbu Seema Pnl-pamisila-daLsama os Ta Je ona mje Soe cian dopuna. Kriienn prem-reame rot “iia ont Je bite HORM prema samo} sebi time $0 Je les. pretieavEt fhozohj, pa e il ostajala. pet lento datineserctertin, i je sa" drugih strana uzete Zahteve | reatliae prikesvala kao nepasredne zahteve £ Feultnte float, fako se ovl =~ pretpostavjajue mje ovo opravdanje —mogu dob, naproty,same-wegac- Tom dSeadainje flozoje, Hlocoije kaa fovotie, Bi "9 Todnak, oft ima tet veednostopis ove partije daéemo drugom prilikom. Njen osnevni hedostatale moze se svesti na ove: Ona ie miele de mate oval Hoots ada ae neta, tka nemedke floraie treawe’s preva, Kojo} je Hegel dao" najdosedniy. nagormmtias posit sols, ‘sovrmono je kako ida ansiae-eromene deaueb 0 nom poses tama cent poutiske " rhe epee i is Serer bab sna saebalatia ; emathoy bli mogsena spstalattr Rlzetie rave, to apetratno, patna misjenge 0 cavremeno) des Ap 7i ei eno ee nl fe oe ane, maar [/ ‘0's one strane letalo samo s ont strane Haj: to ie Sei matin sao vrenegl arta kts “Guta Uo Walle cans cartaners RES TT Speman tate Non oyu pale sail sao Arona nasod Gnd Nematic I> Stn shiors tore Saver npsiakinnt i andivenon Sjoroy MTeTC le oe “ora sa jednotranciey Y nesseapnodenjene evan MiRDakle ako status quo nemathey ddaovogwredsnfe Exntava dourenge ancln régime a dovrbnge kote te favremone drdave, onda slats que nemadke mauke 0 fr EE naleva nedovrienost mpsimene” dre, eden eng nog (Se emer dea, Setenost “Fee exo odlvént_protivnie dosadainjeg natinn_ne- inate poitsee. sweet “RFU sperulatiene fine rave ne nal! svoj ei sno] stot vet wtedecima a ~] Bj retenje posto amo Jeno seats paki Poste se tone, mote Neat dodo praksed tu naceur des principe. do revolusje koja & Je oe Gia ne caro na slo hoo epvrenenth nara Wet na fovetna visu Koa 6 bi naj Buduenost owns: role ‘One hake svaako ne mode zamenl itika or tin, Satedjina cla mora tt oborena mavenlalnom som: alt 1 teoriia postaje’ materijalng = z Tm ubaruje ad hominem, aflia-prava. Alco . & Uk # ona uks ‘postane-radiesine, BitLeae ukgzuje-ad-hommen ttm Gikalan znaéi zabveut svar u igorenu.” A oven GOVEKE regan dol radikaleraa nematke to es “Tie ie none praktitne energie le njeno pol odluchog portionageprevindavesyn FenTeRetie ae Dar oie eee a una ana _prerens Bipr oor ea oe ae nae he oe Ga ono Francis: prlikom projektovanjaporera na pie! Singh pall Sa vama hose da past ciltno praktin! anata ia Nemath, Revolucion gro Bist Rca nai peli, to E-Rate a Bo je onda revoluela potela wr glavt Raluera, taka danes potinje u glavtflozofe 7 vr Je Sakako gobs rpaun i nabbos ere) na njegito mesto stato ropstve iz ubedetis, On je slomo | tora auonteryere portale Biseke ver. On fe pr {Worlo popove u lake jer Je lake pretvorio u popave: On jevcnobotio taveka spoljtnje seigioenott Jer yo rele Sanat wtinto-tnatestajis Bits Toveke, Ope dslobodig {elo Tanace-jee fo acs siglo u lance All ako protestantizam alje bo pravo rebenje, on Je bio pravo postavljanje problema. Sad lac nije vite vodio bborbu sa popam koji Je blo van njega-Tee Borba wx SvO)IT my imp aém poponskin pve om ‘protestantsit preobrataj nemaekih latka ‘Popove emancipovan laitke pape, kneZeve sa njihovim kie~ Tom, povlaséene | fliste, onda Ge flozofski. preobraza} popovsith Nemaca 1 jude emaneipovati narod. All, a0 fro se emancipectja nije zaustavtla na kne2evima, isto tako se sekularizacija!® dobara note zaustavitina pljatkanju or kava koje je sprovela u delo pre svih licomerna Pruska, (Onda se celacki rat, najradikalnija injeniea nematke isto- nije, razblo na teologij. Danas kad je razbijena i sama {eologija, nat status quo, najmanje slobodna injenica ne- mate istorije, razdrobite se na Slorofji. Uo8 Refor rmucije, zvanitna Nematka je bile najposluiniji sluga semen i st prevaranie notes erkvenog w svetorn,‘Rima, Uotisvoje revolucije, ona je naipokoriiisluga onih Koji gu manji od Rima, tj. Pruske 1 Austrije, malin seoskih plemiéa! flistara Medutim, izgleda da radikalno) nematko} revolucii stoji na putu jedna glavna teskota ~ ‘Revolueijama je, nalme, potreban pasivan clement, va ‘i jednim_naTodit-ayele Stra ese lio, kali a otatenjenegovih potreba. Hoge ead ogromionrascepu izmeduzahteva ‘emake mls)! odgovora nematke stvarnanr odgovarait ish rascep aradarskog driSlva & GeZaupm tsa SUmINLSO- Bap? Hote ft teoreiske potrebe neposretino biti praktiene potrebe? Nije dovoljno da misao strem! ostvarenju, i sama Htvarnost mora da stremt mis all a fle iatowemene_snvrmenim, naka cima donigia Sens seapeve:peltce emaneped|e Gate ni Bhupnjeve Raj je teoretie provarite ona JoF nije paging dst. Kako oe ogi Jedi miter fala! preskositt ne samo svaje Sopstvene ‘pregrade ve “istovremeno | pregrade savremen’h narods, pregrade koje, ‘mora, ustvar, oseCati kao eslobodenje od avoiih stvarnih Dregrada {kao ellj ome mora teziti? Radikalna revoluclja Tote biti jedino revolucia radikalnlt potrsba. ie pretpo- ‘avis | Ba Ugleder 7 All ako Je Nematka pratila razvitsk savrementh na + roda samo apstraktnom delatnostu misljenja, ne uaimajuel aktivnog udeiea u stvarnim borbama tog razvitka, ona Je Srdruge strane, della patnje tog rarvitea, ne_utestvuluel 4 njegovim utivanjima niu nyihovom delimignom Zado- Yoljenpu: Apstralenoy delotnostJedno) strant adgovara apstraktna patnja na drugo). Stoge ée se jednog dana Ne~ smatka naéina nivou evropskog raspada pre nego sta-fe ? va ‘Ako posmaizamo najpre ie, onda prime Exjomo da led uslova ereme@a, User polozaja Nematke, usled gledisia nematkog vaspitanje, najzad gonjene sop ‘svenim sregnim instintom, ong_puino kembimefu-eiwii- Sota waren Sanucy sete ee pre Frutaiva tetnumot ag barsarsbn nedosasima ancien re 1 Smrtanesen (opasan) sok dimena kofih-imamo WisbIlfa, IS ‘ide utestvovatl ako ne w razums, si suave pad ‘quo-a. Posto i, naprimer, na svetu zemlja Koja, kao trv KKonstitueionaina! Nematha, sp toliko naivnosti utestvaje iluzijama konstituelonalnog drvavnog uredenja ne itke- stvajuéiw njegovim reslnostima? Il, Kome drugom bi hnuzno palo na pamet, izuzev nematko) vlad, da spojt uke cenzure sa mukame francuskih seplembarsicih. 22- ieona ko pretpostaijjnslobodu flampe! ay Sip ‘cman Pa puta to EGP Seta eo nemagaa) nnonc-aae are! vy ike GEE De ee oy icicles ates aT ‘Sludenu Visinu, za to jeméinarotito politigko-estetaka protdriivost bilo koga Tematkog kralja. Koji namerava Ikraljewstva kako feudalnag_take ae ere eee See te Tremenast: Koji $6 konstituisao svoj posebni set nese ‘mot! poruliti specifléno nemadke pregeade, a da ne poral ‘pita’ progrady poliiéke savremenasti Za Ne fematicn—nije-utoplakl san radikalna revolueia, epsittovetanaia-amancipncige, Vee, napratice elmnens, fomatha mora sve So posta remus, revolts koja oat neds vg wag nute stubove kuce. Na emu potiva delimigna, samo poli. /* hog one Iitka revolucija? Na tome So se jeden deo'gradanckog drultea emancipaje | dala do opite vladavine, na tom? Sto odredena less, polazei ‘od svog posebnog’ potosaja, Dredusima opsta erahelpatju dra, Ova kage oslobads {Elo druslvo, all samo pod pretpostavom da se celo dry ive nalaa u polotaju ove Rinse dn dakl, naprimer, ta 1H da mote po vali stots navae | obrazavente Nitedna Kase gradanshog druftva-ne mote igratl avi lagu ada ne iazove w sob mas Teena elas azn, {rental kad se-ona brat stapa sa Galisaia upton iim se. fe shvataju je | prianoju kao niegovog fenitep preistaonike, tremula iced su njentzahtev! | prava isunt prava Trahtev! samog drustva kad je ona usivart flava drutiva i sree drustva, Jedi th prava alta mots jd pssina ase polgat ponte a pa agtadavinw Za gvejanie tou emanspatorskogpoloeja'a “ume Fs polisidy ekeplostacu svih tere druftva u inte” Eject duhovne-osetanie vole vrecrost, Da Braz revelu- Enetag ute? Se ged porte Rate aa sa eas ip ile selon dnica am tne ora, av nec a -Srtea msl atresia argo eas Jota satecen sail tvs BI ule? Oplog Segeaovands WE go\ Nctonencaje ots prepeske, o8 i porebnaarutve ‘Achy \siers mora biti smatrana ao geadam ra ot oe Jarusiva, tako da se oslobodenje"od fe stere Javija kao opSte Jsamoosiobodenje. Da bi jedan stale2 bio par excellence'* talet oslobodenja, za to jedan drug stale, obratno, sora ‘itl odigledno stale? pogjarmljivanja. Opétl negatient zma- 2a] francustog ple og svettenstva uslovia~ 0 Je pl posivnl ana ase urdoosie Hola se = posreaio granitila sa njimma-t Koja im se suprotstavijele Ail taka) poesia} es w Nendo, nado ne. samo dostednact,ostina,brabrost, heanbairnost koje bi je \ cobblefie Kao agatienag pretsayalita druttva, Isto tolko costae svakom sales ona fring dubs oe st ma ¢ amo trenutno, identifiluje se narodaom duiom, ona ge- «cqnijelnost koja materijang ilu raspeljuje u poliidk sta, ona revolucionarna smelost kovarprowvaik dobacuje pr Wenbes iistaa me POs = te aano-inderdod neu | Hck in naprosona) comet epic ol prenaie Sto skagen 1 doputte ea-ae-omeatte protien Zio ods ramih sora nematkog drustva nije dramaist & ogo eno. Saka od nih potinje da doll do avest 0 > SSB) Abs matt pore oath sn svojin posebniy zate= na all ne dk fe on tna podjriijena vee Rad bez & Sjende audelovnnge slow vremenn swore drustvent pod ‘3 Wpeu't horaQona moze, sa svoj strane, dank prise ak se mord?i ponos nematke srednje Kase zasniva je- \ =o tome da je ona opita pretstaviics Hlistar- Ske prossinost Svitrostelis lant. toga hieu sno nematil Tov Ko} Popo stypaju na presto, nego svaka So prevashodst. ‘sigan Hoje fo ugio Seles uot Vole trancuske revue tie (1a0) 1 svom sols Sta je tee wale? S"Neumesno,u neagedan ess “8 sfora-gradanskog druttva dotivijuje poraz pre nego ito je Sani pobeda. egraduje svoju sopstvena.pregrad pte nego ito je savladala pregracu koja stoji nasuprot njoj, “eliza bcmres acgeeay neeh a eal aa ah Gs Wire pee ee a soa amanda sae a print gta breil Faevo} drastvenihustval prods pistes Se ne het poker Je amo glee eater i bas Erie ee oka Je smo dif rane be 1 Branco je Eoveku dovlino da neo jest pa da 2a du bude sve U Neruda cot ne spe te bude ata ako ne tl dase aden svegn-U Prancuno) fe deimeaa — ~ emmeprctir tentl)optie C Nemadka) je opts mance acila_conditio sine que-non'T-svake delimiéne emanelpa- eljeU Francuskoj sivarnest mora roditi potpunu siobodu, w Nemado| nesaguenotpaignrog. of des Fol pogunu soba U Pani abr aoe nego tno runautle_Seasieh ‘ Stog tog cronpaton ples scion ee ‘nj Tone ieee arn dak nae ne Digne do one Kise hej envarae auatvens sods ne vige pod pretpostavkom izvesnth uslova koji lee van tos veka a koje je ipak stvorilo Hjudsko drustvo, vee, naprotiv, organizuje sve uslove judske egzistencife pod pretpostey kom druSivene.slobode. Waprotiv. uw Nemasko} ade ie a vot Isto toliko bez duh Bolo je euligvn ot n , mijedna, Klaas polrebr bnost_za"opstu emancipaelja dok ne bude ‘ba to primorana SvONUaEpoarenim polorajem, materi- - ‘ni of lands ue Jalnom nummose, Dakle, gde je poritiona moguénost nematke emanci- pactig? H3e 3¢ positiona mogutnost nematie emancic Odgovor: U obrazovanju klase vezane radtkalnim lan= cima, klase gradanskog drusiva koja nije klasa gradanskog * Neopnodan usodrustva, sialeta Koti ie ubidanie svih staleta, store koja ima univeraalan karaktor ehog svojih-univerzalnth patnjt koje ne ier jo} nije na neta nikaleva posebna neprovda “oj be ne mole porivatl na istorisk: rave, Koja nije jednastrano} supromasti sa posledicama ihogdraeog petra eu sean + ye set Se a Se ie ark aeal strs eh TRRSPE ihe ne emandpuse sve etl alee dutta, Sipe seth set ponpnl aha ua, dake, Fon Pa ae sme a mor ‘gm Baska. Ova rasicujavanye-drustvarkao-povebensia- 1, leste aula ‘Proletrjet u Nematko} potinje da se obrazuje tek ja Rudustrshog-revvoge, jot se_pralatacia usted prea is meta = ‘ipa nod ne mae Yn, fe eran a atone avait not atl tp bug rapa ee Hapubfe etnegni e pepe et 9 SS es re “Sala sizainja | hpanica germans amet salt reper eon lcs saedane tg pared See eee cee praises Tatar on latte somo kao poncipdruitoa ono foe Ersitusblohas wiepn prvi tio Je M njom do arene cevitat drdlra fee olloivorano ber njogovog Petia jen adoes oa gst ol natae prolees me riaovael Eats in neva kel) weds na pose Seca no mars opm reo el fin = Siem iujerijfud’ da fe Zarodnjogova petvsaa avon, ital samo iazava da je privatnt sopstvenic kal Aa gabe istic naa u please sve materi- “alnd Sale, tke peetanjat maa a Hott svoj du eer Ma cna mal bude ttl ala eroaieae sardine te ivi se eroencipaclja Nemaca wie erinicajo rerltat: ‘CK lsino prastts moguée oslobodenje Nematke jeste 50 at ho od prlslnlat chaining doedaieg ‘slobodenje na stanovittu one teoije Ke yoka za najvitu subinu tousea Beutncpaciie oh oe Nemadho) je mogutna,jedoe ee ee TERE Nemecko] ie oguing eine ao. tovrement | Nematho} ne-moze bit unistene nijedne ates a da se Temeljna Nematic ymoke_revolucionisati a da se oniSe fz oimowa jsBesgemaltt ne revolusone i oinous ni uslovi, a -budeispuntensyt- Peoma galskog petia® objavige dan nemackog nadkrrenme TH eto mara con EE I Teta seta w Pats stDVA ZNACASNA RANA MARKSOVA SPISA Karl Barks je svakako jedna od najsvestranije obda- renit lignosti u istorii Govjetansiva, On je istovremeno Tgenijalni nauénix —~ ekonomist, socilog, istoriéar — 1 filozot | polities, zatim izvrsni poznavalae umjetnosti, pa Gk | tovek koji se u Zasovima yodmora" bavio Imatematicom! Pa ipa ako bisme"htjell da Kod te ne- Dbitne i rijetke genijalnosti trazimo onu osnovnu teznju koja eve oblike njenog ispoljenja i djelovanja poveruie, pothranjuje, usmjerava i daje im pedat, onda bismo mogli Er sigumnostu reti da je to velika revolucionarna teénja za Fadikalnom izmjenom svi78 njemu covfetanski, Tudski__,Filozoti Saniet ne ra a5 je Marks 0 WM oje svi Doce! marksirnn econ To ar novos, Fevor Eeccnurnog,dijeektidxomstensalisttkog oogieda na vi- (eran meen a ae ma yi 7 SE Blinc ersubjekiom, to jest u oviekovo} akcij, w praks:, Ojon jena svijet Na KOUKS aa je COURT ae ooo THISGTETOeETE teze 0 Fojerbehu, odnomo o rankjem ma- terijalinma, koji ae jasno postavija resiea lzmedu tog SSelsrfaizna 1 iealizma, Jedne, dijaleetighog mate ‘eliza, s-druge strane, Marks je napisao 1849 godine, {o jest vadeset sedmo} godin ivola All one nijesu do- stSle na svijet samo kao Saran § formulacija trenutnog mi- ssonog” nadahruca, vee na remultat Tanijeg, neebien intensvnog« dubokog poravnavanja sa sity foe anete). nijim tekovinama’dotadainje evropeke loz ali i Tezultat aktivnog, neposrednog uteiea u rjeavonfa sbvare "ih sorjalth b pollen, problema koii su se postav lal Ui Njematkoj Etrdeseth godina proslog vijeka, probleme oje e Marks merio na oxnovi dubotog poenavanja cele ‘kupne evropske sivarnostiu znatajnom: period, lreda 17H0'| 184, dakle lemeda pobjede burtonsje u Francis sho) { prvog!aatajnog istupanja prota jata ha itor sho) povornll. Ta bogetduhovn! napor rad Marks je invrsio od 1697, dakle od svoje devetnaeste gotlne, do 1865, kada w zajednict sa Engels pie prvo" obvi. diel, Svetu poredicu, a matin Njemadlex ideology he fine’ polit nin | obtke dishusie 0 anoenim logfsklm ¢ kulturno-politiim pitanjima Sash0, fate Aaje svole istorisko-materjaisideo gledilte na tovjek rustvo, udske svjert Kako je, u glavnim momentima, tela ta.iéeina borba { idejno uobigavanje Marken u markets do 1018 one, koje su to iden | druftveno-polititke sage u sukaba { Poravnavanju s Kojima se ingradivan Marisov revalucion haat ijelektitko-materjallstékt pogled a, sijet? ‘Tj rl vous Helga oe vno-dealntta, a ‘Slovremeno 1 dijalektidka Hse, ato. anati, pored ostalog,flozofija Koja Je posmatrla sve sivariu proces prervold (makar idealss& shvacenog) 1 kota Je pored vex idealizma istcala. dg or mda seta sivarnost ne smile [recret- ao NOeHe TE malienjamo | da ono fo Zelimo poste a Sto jeste, Bice 1 trebanje ova filozofija nije suprotstavljala, I, mada je onekad glorifikovala ono Sto vee jeste, sadrYala je sebi raravo realistiako uleazivanje da ono. 30 teste mite sla —iblageTine |e, po samo) susie ov TroraM To Tea Fstigka w osnovnom polazist, bila antisubjekivistieha Imada je puna logitkih konstruketja, neprijateliska prem Subjektivistiakim konstruleljama, Druga znaéajna pojeva za razvo} Marksa blo je Fo ‘bah sa. svojom ketikom religie { materijlizmomn, af ‘eaatticitcim mateijaizmom, Pojerbahove analiza Fee lige jano je pokuzaa da bog ne nikalvo posebno vie Dee He arevina tovjeks, wojl-u pretstaviboga ujedi- Riule niperboloane a apeciut 1 beekonaénostprodutenc bine Samou seb tpritede | tako th, ujecinjene peered Sree ynteoteduje od bebe | pripisyeSednom ima- Soebiea ‘ao ‘ihovom:subjeeta Ustvar one su Predae Govieka's prison, Na skéan natin Fojerbaln po Eire i Begetovo ueenge 0 del duh kao apeolutnem Rroren vege Dok ih Hoye! wma 7a subjeka, 70 Foler= sn petit sae viet eee. a Bublje a plane saito tov uae Bale ne esate star Moret driven oan lana ala ew oa to pote 7 Soe ance ranvo} Masa si nlegove Se wore jean Hegelasein (orators Baer. Strausom 1 ered Ear EES aha viieme | sam Merk pr gale eutko lpitvanje rege, woje su predavel Pot Straus | Boner bo je unter pokretano politi othe | svojim sakijuama malo je ita poltle= Wee adamnn Metitaiame 1 ejemke netpel vost {PFaoauacr poled u sem amiss 7a jee hegelowes Tir fe karakterstenn to ito ru nemjesto Hegelor® apso- Putee defy fh raewo} Iba wkjoeaje wsebe edna nae Irabeje nadnosttankonlos, eso ggnovn aa ae ee een fitin mites aA RE pears toe poli dobie sve vie Sibjetsistite | indeterminiautes Karate: intone no flag aanana cena ony ba tL foe jenjail sivarnast, ,Ova kritiga filozo- se sa pelle S27 diovaraie lads zelowskima intel nso} nemott ale ke, Bs pode SGveen tome So peecenluje tien) dele na. Gnfenlce $3ueSGeraj ds samomn sions mitt mote vest edna {.Shedien bromiene starlst Ons Je sama po sb | oll ‘lle tein hl ui je pollen a fe Fe putes pravom ieacnito ives odfaz ekonomi rn aimivny zaestale njematce burtoasfe, Nespo- sg lane fl ihre oe toes pet ena o Koiina Je ovdie nije tustjos pod slesem ht ovh ()nekth drug) ESM Sle "Punekad je ta uc) petkanvan tao kao TA, Goran da jeuneae de Karl Mors, 98, Paris 194, ayda je Matks samo dopunio | produtio svoje prethodnike Mhavremenike. Piehanov, aapfimjer, abe da ,treba pre nal Ga, Mariaova gnoseologija.w najdizelttio) Uni potlée od Fojerbahove gnowtologje il ako hocete, da je {na uetvar Fojerbahovagroseologlja same, produbljena fesutioe dopunom koja outing Mane? Ova ene etn primjer precjenivanga-seaje.koyi_ je preltpio Marks Bio Je vet u miso] Slonofsko) ieratr ilogen i= tied, a mi bismo. jel da ovdje ukszemo. samo na eke momente koji pokazuju da je ‘neobitna.genijalnost Marksove litnosti sa idejntsadsda) Koll Je taterla kori sled ranih dana prvenstveno kao matertju 2a iegradnj Sopstvenog stava, du nikada mje bila jeénostaymt dopt fe mila a ammo prosto utenic ove sl: one strue, mekar 2: Je pritvatala nee njthove ideje 4 kategorijePritom Csidfe Rt Marhatdooinentna feinja Kage 0 ha Do" fet pomenul,teinis-za-revoluclonaenom,ejenom sl sta asta ostvarenja Covjoka, RIT ba 2 Ho je itin~ APR Sra oe we fatksa je, cak i onda kada "je dijello ievjeme ideallatee-grmvove: prisuino uvjerenje Si aie ne male mile At aialine ae Sime svijedl-najatle we deptvom trolovape, usamljenc_ Svijest Ru TanTfestacije oba ova oshovna stava nalazimo vet ‘Marksovor mladidom rads, njegovo} doktorsko) diser- taciji Ractika iemedu Demokritove | Epikurove filozofije pprirade (koja je plsao od posetka 1838, a doktorst polotio prila 1841 got) Niegove interesovanje 28 ova temu nije Fillo usko Jszorisio, Esk ni samo opttfilozofsko. Obradu- jul rari tamed te dvlje Mlozole prirode on Je S8a0 pretelno ka onome Slo ima zataja za samy praksi. Zato Eevon ovdje narotito podvuci | prikazatl sve Konsekvence fednog nalzgled tako ‘usko teorlskog | Istoriskog deta kao Ho je Epikurove uéenje da atom! pored pravolinis keretanja raspolafu i moguenoseu.taltzvane’ deklinacije, skretanja od prave lini, 1 Isticatl prednost takvow shva- anja nad Demokritovim, Jer, doasivati opravdanost prednostugenja o moguénost! skretanja stoma znaéi Ustvarl dokezivati moguénost slobode, slobodne aketje, do TPichanow, Ornoone pitanja merksima, ste 2, Kulture eos 184 Bee" Berit ihr, Prdgner Omeenin pitensine marksome 56 iat da jo omova stash dinaniinn de sega rh xara peincip®, Ontavimo ovale, Postar ijednata- qeeertemd oa exmorijescu& .pomale fantastiéna” obja, Yard etmek fenomena koje ehijesu bila neobignija od Anvendt gelovin: itn su svakalco 1 ovdje snovna tens San reteaeksov -~ zasnoveljednu fofju koja akc ‘jsbsinost daje pravo mjeslo i zataj reba dodati jo { Bue aris Lovaje, uovor evom radia, ik . vidualistidke msl koje & kab Fa aaa Hjevih hegelovace koji. su Tutedalt presuanu Wiogu -ertike™ od strane indivi Bre PvApotrakina pojedinatnos! je, velt Mark, sloboda od due -Aeetjgbodaly pigu. Ona ne moze svjeliti w svijet ica SDanjl rexvo} uvjerava Marksa sve viSe da se) ako trcbn mijenjatt ai} a _bego da se, ine pore notes samol eee ark oe, sta, navednih gouins, 1641 — Te A aeivoo masesa ue poligki 1 drustvent, vot igh cee saradjud u liberal Ljevitsrskim Yistovima Mpemeks godifujac, Rajnske novine, koje je jedno) vti~ Feat Sr | dave tm, ave vodivalnjt tom, zai Wfemadkofrancuskim godiinjacima (oa kojth je izatao seen jelan bro), Clanet koje u ovo vrijeme pide (aeke fe hrura zabranjvale)powtent 2 pitanja slobode BEAT gnoony conzure, paresisanju zemlje, Tovnlm DIE- Hapa, Goma se rnpentiloeRejoks septin Ta tania, od koji neka ‘zgledaju sitna, Marks je, anal J kab urstalom 1 ave Geen se dotakan, duboko 1 peinct- tae aotst potrane je vex! njima opste drusivene pcan eet Eitan ns nha tat eat anh rupt, osuda)ul egaizam pretstavnika plomstva } buréoa- ‘ihe, Kara se ietra gra faz Marksaveg razvoja da jee ilimom dlaniew 0 conzur, ddinajucspitarce en eo uijed a trvyesme tegetovake Muze Hone erao wstnom ierazu ama u svi" All dale po~ aisveni problema poeinge vbreo-do— % TA Goro. on tp. 19 TE Seime OP StaB AME conmmenma, x 1 er. 36 Mo. xen 18 2 ssaragVranihh Mazon resltak Kevle Marks, st. 9, rage 108 Te aapne — @. Sesse, op. ey 7.16 stlem se sem prvi, takvog ideaisti¢hos fhvetania 1 pasiavlja pred. fem odsosa_drdaue.t Eira boi lean rledaveo irtekt, isptajuel Hesetowa f- He A Tiinlgus tu ljeto 1049 g). emulate, tog Reet adearyaog fapiivanja sam on Je kasnije formulisao ee Moje Je istrazivanje dovelo do rezultata da se ni eee; bans pi drzavni obliel ne mogy razumett ni Se Pree amih, ni ig takorvanog opsteg reavitka ljudskog sete seep da im je moren. naprotiv uw materijalnim 2 Jane peRinosima, fiju Je celokupnost Hegel, po primer: Weeeea | Prancuza 18 ‘veke, obuhvatio imenom birger= re Gesellechait (gradansk, 1), burdoasko drubtvo), a da pene Mtomija burkoaskog drugtva mora traditt u pollfiéko) fvanjima (Sil je rezultat, spis rites Hegelove flozofie prove, objavijen na nie mackom ar Ee pier onom Sto ga karekterse, ret rnaterijalistitkom -shvatanju drusiva i Astorije 18 djemna} t nado} vert su idejnim rezvojem ide 1 njegov Co a arcduje mam prema Tyevim hee Po EE paime, onl sve vide. padall u nemoént DoW eubjektivizam 4 oslanjali se na erika stvar- eet od strane sapsolutne samosvijesti, Marks trai anu ga Koja Ce allom svog Fivotnog po- j rutty 0 Dy Tetajaf eat pea ‘Tu snagu on ala w pro- X + ine tretiga kao oslobodehJe Qs Eaiestl i dq, wet kao oslobstenje ochyealnih, ekonom- SAgEIn 1 drusventh toga: Istovremeno, af tren, KTS RB NiEee, lake oduleljen Folerbahovim idejama, dolazi do Nianoviite da je itno. analiziratl i kritikovatl one_kon- Wee forme druteve { anu konketne draava Kofa rade teligija = sfatastitno.ostparenjé Tudskog biea, Jer Thugako bige nema istinsku-stvarnost* sea bral razvo) i praveu iaterijalizma { komuniama “Ssnalast svoje jasno wdbligenje u dva relativno mala a sa- Tidsiem velo bogata Markova spisa, u O Jevrejskom pi- safe Prilogu keriict Hegelove filozoftie Prava, Koj ikient w jedinom broju Njemazko-francuskih godt “rjake u Parizy keaiem februara 1844 godine, [eipostato je vrlo aktuelno poslije 1 jeerskog ministd unutranjth posiova kojom 1 ans = Bae bene le (1 at 3 ‘ (16g) derejina uate we jim tame. en hose Sra Hauer pote tee ia eae all ps rece Pina vedo a ofl pls pa on, Peli, retusa opt jc nd Eicon, yo [acm cals Sie er int nce de Sa abe tmeee oE ‘ira pe atin ete Sole seen i oe ES Bi Haan ES : Sine faeecnane’ Colermlg an vile saison epanspucfor pa poke Sa pallte een eset ote rca pro lamujuéi izmedu ostalih prava i pravo na slobodu _ Ae ote ac od cand enables Stee at fle vette ae Saale hauls rgslguada stvarno kao dove, kao drattveno ‘generidko esentutl ah de odes Sef ea ea Hooray a daa Pere ine pam fete eae Pa Beer ese arlene anstee Swat ; fea tana dale casi ena Spe hae’ Fo So ‘rl, ae siete Zao fe da seers eel oe es Stop dna see alge ile ar Soke a iba ef omowe esau Sng Be atc” deen eet ee ee moguénost iftinstva, onemoguéila bi Jevrejina, Sgr am se puss S's fa le rane kad Joven vided Jot nlegoen praise Ethan rene jerom pevadlPen eal iSop dua rl rah ipl) cheney i i eer ny a Dale mis ene savremen antisocijalan element koji je, es sg ate a aha art ovat vam nila Tere eae a kome se nuZno mora raspasti. eeeBmancpacjaJeorejau svom kranjry aman e- se epanitc tna ores” ‘Ennapecis Sevrele 1 Coulee pte zahtjeva, aki atene of potaine saline Ser heal bree pissved event tegouany Stone ope Sees Dect rg So atau avons se oar dala alfa aga onde tafe ae ee raven. gener te Enjckove, Over arsed tovJk eno podlien a og sna Cts Sor pivainom' Sve isa a stom teres na apsiraktnog gradanina,dlana delave, koja ipak obesbje duje nek drustvenost, florea a= dusint Covjék postane.genericko bice,u svom empiriskom oS re eet eat tt oc ~ pages Bi warts seat resus oh 42) on