ДРУШТВЕНИ ФЕНОМЕНИ У 20.

ВЕКУ
ПРЕДАВАЊА

1. ДЕМОГРАФИЈА

Имамо демографски бум у 20. веку. Конференција по том питању у

Каиру 1994. закључила је да неће бити довољно ресурса ако се настави
тренд раста становништва. Раст је неравномеран:
 1650. - 1/2 милијарде
 1900. - 1 милијарда
 1950. - 2,5 милијарди
 1985. - 4,9 милијарди
 1994. - 5,5 милијарди
 2000. - 7 милијарди
Стопа раста је 0,6 % у развијеним (1,9 дете по жени),а 2,25 % (6 деце по
жени) у неразвијеним деловима света. Индија и Кина су прешле по
милијарду становника, Европа данас има 1/8 светског становништва, а
Северна Америка данас има 60 % становништва Јужне Америке, иако су
1950. биле изједначене.
Кључ је смањење морталитета, пре свега одојчади. Велику улогу имају
антибиотици и бољи услови живота. Морталитет може бити и друштвено
условљен - 1985. се у СССР живело просечно 65 година, а 1991. 59 година.
Стопа смртности није иста у вишим и нижим класама. Наталитет није
повећан, већ је смањен - 1930их је сведен на своју трећину јер се мења
однос о томе колико деце треба родити. После ове промене свести уследио
је технолошки напредак и појава контрацепције. Стопа наталитета остала
је мала у Нацистичкој Немачкој и ако су постојале државне мере. Постојале
су и социјалне мере у Француској за повећање наталитета. У Румунији у
време Чаушеског сматрало се да је фетус друштвено власништво и
спровођени су присилни прегледи против абортуса.
Индија и Кина, као и још шест држава југоисточне Азије, настојале су
да смање наталитет. У Сингапуру је расло опорезивање ако неко има преко
3 детета, док је породиљско боловање могло да се добије само за два детета.
У Индији у време Индире Ганди се спроводе мере насилне стерилизације.
1979. је у Кини уведена политика једног детета - мање рођене деце треба да
доведе до економског развоја. Као последицу тога данас имамо много више
мушкараца него жена, касне абортусе, убијање женске деце...
 Што се тиче миграција, почетком века је велики број Европљана
емигрирао у САД, Аустралију или Нови Зеланд - у том периоду 1 од 7
Американаца није био рођен у САД. Имамо и миграције унутар империја -
нпр. миграција из Индије у ЈАР. Током 1960. и 1970. неке државе имају
гастербајтере. У Француску је ушло око 2 милиона људи, у Немачкој је
1973. било 2,6 милиона страних радника, али је остало отворено питање
доласка њихових породица. Ако странце изолујете довешћете их у позицију
да буду терористи, а ако их не изолујете они ће се помешати са домаћим
становништвом.

Колико људи може живети на планети Земљи

 Данас се роди 2 човека сваке секунде, односно 200.000 људи на дан,

односно 80 милиона људи годишње
 предвиђање УН за средину 21. века:
-биће 9 милијарди ст
-Индија ће имати више становника од Кине
-број становника опашће у Јапану, Русији и у Немачкој
-САД ће имати 100 милиона становника више, а Британија 10
милиона више.
-Авганистан и Супсахарска Африка ће удвостручити своју
популацију
 Томас Малтус (1766-1834), енглески демограф и економиста, рекао је да
је моћ популације већа од способности природе да створи довољно
ресурса.
 вода: само 2,5 % слатке воде на свету, од тога само 1 % одговрајуће за
људску конзумацију - милијарда људи данас нема приступ пијаћој води
 због недостатка плодног земљишта мултинационалне компаније купују
земљу од држава трећег света а онда им продају готове производе - то
је, нпр, довело до парадоксалне ситуације у Етиопији, која због страних
улагања производи храну за међународно тржиште док истовремено
сама зависи од међународне помоћи.
 за потребе становништва данас је потребна једна и по Земља
 пример индијске државе Керале где образоване жене имају тенденцију
ка мањим породицама - висока писменост - доста парова са 1 или 2
детета.
 2. УРБАНИЗАЦИЈА

1900. године око 14 % светске популације живело је у градовима, а

2000. је преко половине становништва живело у градовима - имамо
глобални урбани свет. Од антике преко ренесансе град има улогу центра
развоја. Први милионски град био је Рим у 1. в. Цариград је достигао
милион у 7. в, а после њега први град који је достигао милион становника
био је Багдад. Током 16. и 17. века ни један велики град није успевао да
увећа број становника - зидине су онемогућавале његово ширење и у
градовима је често долазило до епидемија. Пекинг, Кантон и Токио су у 18.
веку имали око пола милиона ст. Индустријска револуција ствара нови
град - први прави индустријски град био је Лондон који је 1900. имао 5,5
милиона ст. Индустрија ствара велике америчке градове - Њујорк, Бостон.
Развој градова је повезан са економским развојем. Амерички
социолог Вебер 1899. говори о теорији концентричног развоја. 20. век ће
показати да то важи за западна друштва, али ту матрицу ће делимично
оповргнути социјализам у СССР. У СССР настаје нови модел града који
настаје политичким одлукама. Русија је дуплирала своју градску популацију
за 10 година (Москва: 1920 - милион, 1926 - 2 милиона, 1932 - 3, 1939 - 4
милиона становника). Мења се и облик града - у новом социјалистичком
граду елита живи у центру, а сиромашна радничка насеља су на
периферији. На западу се од 1900. формирају богата предграђа, док
сиротиња долази у центар. Процес колонијализације исто мења облик града
јер колонизатори из метропола праве за себе одвојена насеља у
предграђима, а домороци се групишу у центру - то ће временом довести до
сегрегације и одвајања зидовима (апартхејд, гетоизација).
Aфроамериканци током Првог светског рата прелазе у велике
градове севера и истока САД - потом бивају мобилисани за Други светски
рат, а по повратку траже своја права. Бејби бум доводи до давања кредита
за подизање кућа и настају предграђа за средњу класу, чиме се празне
центри градова - 1990. 50% људи у САД живи у предграђима - у центре
долазе најсиромашнији грађани, махом Афроамериканци и центри губе
значај. Настаје потреба за аутопутевима, аутомобилима, због великих
раздаљина граде се шопинг центри. Индустријски бум доводи до
јефтинијих кућних апарата за средњу класу.
У Европи је другачије - предграђа су гетоизирана и подељена у делове
за богате, за сиромашне и за разне етничке групе.
Нова етапа је уследила у време деколонијализације јер се велики број
људи враћа у метрополе и празне се градови. На њихово место долази
локално становништво које током демографског бума нагло расте. Људи са
више деце мисле да ће више зарадити у граду, макар и просећи, него ако
остану на селу - настају велики центри као Буенос Аирес, Мексико Сити,
Сао Пауло, Сеул... Видело се да има више људи него посла. 32% градског
становништва живи у фавелама, без социјалне мобилности, образовања и
сада сам град кочи даљи развој. Јавља се и питање породице - да ли да
мушкарац сам иде у град и да остави жену са много деце на селу или да
сви оду у фавеле - разбијају се традиционалне породице.
Настају велике конурбације и губе се културни центри. Поново је
питање имиграција - 15 % Парижана је дошло из колонија, 50 %
становништва Амстердама су странци.

City of God

 Citade de Deus је настала плански 1960их са циљем да се становниптво,

које се због урбанизације нашло у центру, помери на периферију Рио де
Жанеира.

3. ИНДУСТРИЈАЛИЗАЦИЈА

Током 20. века индустрија је повећана 30 пута.

Технологија: Пре краја 19. века имамо 1. индустријску револуцију
засновану на тешкој индустрији и индустрији текстила. Крајем 19. века
креће 2. индустријска револуција заснована на струји, хемији и моторима
са унутрашњим сагоревањем. Најважнија је аутомобилска индустрија јер
она покреће све остале индустрије - 1900. било је 2.500 аутомобила у САД.
Пре Првог светског рата форд уводи јефтини модел Т (било их је120.000).
1920. било је већ 2,27 милиона аутомобила. Тренутно живимо у трећој,
информатичкој, индустријској револуцији.
Врсте енергије: Главна енергија 1.инд.рев. је угаљ (дрво у САД), а 2.инд.рев.
нафта и струја. Нафта је утицала на појаву глобалног света јер су њена
налазишта широм Земље - 1900. највећи произвођач је Русија, 1930. је
откривена у Тексасу, од 1950их главна налазишта су на Блиском истоку
који ће 1973. имати 33 % светске производње и САД ће увозити ову нафту.
Због рата са Израелом земље ОПЕК-а обустављају производњу и цена нафте
се учетворостручује. После 1973. нова места производње нафте су
Венецуела, Нигерија, Северно море. Лекција из 1973. је да нафта не сме
бити сконцентрисана на једном месту. 1890. годишња потрошња нафте је
10 милиона тона а 1990. 3 милијарде тона.
Ширење индустрије: 1.инд.рев. догодила се у Великој Британији јер је тамо
било највише угља - индустријски градови настају у близини рудника. Већ
1880. САД је индустријска сила број 1 са 30 % производње - политички је
то постала после 1.св.рата. САД су 1920. имале 40 %, а 1950. 50 % светске
производње. Већ од 1960. пада индустријска моћ САД јер свет постаје
децентрализован. У том периоду Европа се опоравља тако да је САД 1968.
производио „само” 4 пута више него Европа (1948. тај однос је био 10:1).
1950. је 3/4 свих аутомобила произведено у САД, а 1990. је тај број спао
на 1/5.
1900. 90 % производње било је у САД и Европи
1930. им се придружује СССР
1945. Јапан
1980. Кина
1990. Бразил, Индија, Турска и ЈАР
→данас имамо полицентрични свет
Модел организације производње:
1)класични капитализам - претходна акумулација капитала, масовно
образовање, демократија, слободно тржиште
2)планска привреда - државна својина, контрола тржишта, изолација
без демократије, мала доступност образовања. У СССР су пре Другог
светског рата дуплиране унутрашње инвестиције. Стопа економског
развоја је у време Стаљина била 12 % годишње - 2. економска сила света.
3)земље у развоју - капиталистичке државе са планском привредом и
ауторитарним поретком као што су Јапан, азијски тигрови (Тајван, Ј.
Кореја, Сингапур, Хонг Конг), касније Мексико и Бразил. Овај модел је
последица хладног рата - Јапан је постао америчка инвестиција пре због
политике него због слободног тржишта. ЕУ је исто политичка последица
Маршаловог плана. Све ове државе имају бесплатно државно образовање.
Овој групи 1980их прилази Кина за време Денг Сјаопинга - комунизам
(једнопартијски систем), плански развој, системско образовање.
Све је почело са мануфактуром. Већ 1846. донет је Incorporated Act за
регулацију инвестиција акционарских друштава. Настао је корпоративни
систем у ком корпорације контролишу новац. Период од 1950. до 1973. је
обележен корпорацијама. Њихову несигурност показала је нафтна криза.
Због тога је уследила трансформација у мултинационалне корпорације -
ExxonMobil производи и зарађује, рецимо, 6 пута више него Мароко, GMC 2
пута више него Египат. Почиње масовна производња изван држава центра
што доводи до контроле производње у целом свету - САД још од 1890. диже
фабрике у Ј. Америци, форд производи делове у 15 различитих земаља. То
је на крају довело до укидања слободног тржишта, светске владавине
најмоћнијих и заостајања држава у развоју - 1990. привредни центар света
је 7 пута јачи од периферије. Остаје питање шта ће бити са центром који
губи властиту производњу.

4. ЕКОЛОГИЈА

Највећу штету по екологију направила је пољопривреда, не

индустрија. То је у директној вези са демографским бумом који захтева
више земље и зато долази до крчења шума. Еколошке катастрофе исто
утичу и на богате и на сиромашне. У економској кризи 1929. проблем је био
са пољопривредом - маса сељака није посејала усеве → сушење плодног тла
→ огроман суви појас у центру САД услед деловања ветра и олуја (10
милиона хектара до 1938.) → миграције петине становништва Оклахоме и
трећине становништва Илиноја. У СССР је после 2. светског рата због
напуштања плодне земље у периоду од 3 године изгубљено 40 милиона
хектара земље. Демографски бум и непланско крчење шума у тропским
деловима у комбинацији са неадекватним кориштењем искрчене земље
довели су до слабијих приноса земље после 2 до 3 године → ти искрчени
терени се напуштају → стварање сувих предела. Од 1950. до данас је на
такав неплански начин уништена половина тропских шума. Око 1980их је
искрчени део амазонске прашуме већ напуштан.
Сушење тла → нема испарења → мање падавина:
→ повећање температуре и ширење пустиња
→ гушће и спорије реке (носе више муља) → поплаве
Реке са делтама су нарочито критичне јер се те делте шире - у
Бангладешу 1/8 становништва живи у стално поплављеним подручјима.
Неконтролисано наводњавање из река које се уливају у Аралско
језеро довело је до нестајања 2/3 језера, салинитет је порастао 3 пута што
је довело до масовног угинућа рибе. Нова густина воде тих река спречила је
уливање канализације у језеро и довела до изузетно тешких хигијенских
прилика и настанка заразних болести као што је тифус.
Индустрија: Као што је речено, имала је мањи утицај него
пољопривреда. Ипак, ширење индустрије значи ширење загађења.
Индустријски развој источноевропских земаља довео је до великог
загађења - у Чехословачкој је 2/3 хране било загађено и 1/3 река мртво
током 1980их. Посебан проблем је ширење хемијске индустрије и
индустрије пластичних маса у 2. половини 20. века. Било је више
еколошких катастрофа - изливање токсичних материја 1970. у Италији,
катастрофа у Бопалу у Индији 1984, због незгоде у Базелу 90 тона
пестицида завршило је у Рајни. Атомска енергија сматра се за најчистију и
најјефтинију, али незгоде у Чернобилу (1986) и Фукошими су трајно
затровале земљиште. Отворено је питање токсичног и електричног отпада.
Саобраћај: Аутомобил је у почетку изгледао као еколошко решење - у
Њујорку је у то време било 200.000 коња и питање фекалија се чинило
нерешиво - годишње је на улицама умирало 15.000 коња. Већ пре 2.
светског рата је Лондон због смога проузрокованог саобраћајем имао 20 %
мање сунчаних дана него остатак Енглеске - велики пораст стопе
смртности у Лондону се приписује саобраћају. Данас је највеће загађење у
неразвијеним земљама и у земљама у развоју. Богате земље улажу у
филтере. Њу Делхи је 14 пута загађенији од Лондона, а Багдад 3 пута више
од Атине, најзагађенијег главног града Европе.
Мислило се да су проблем и ниски димњаци па се почело са
изградњом високих димњака који избацују дим у више слојеве атмосфере:
→ киселе кише → загађење река и биљног света
→ ширење озонских рупа
Клима уређаји су током 1950их омогућили живот у тропским
пределима. Паралелно почиње и масовна употреба фрижидера. Оба уређаја
користе фреон који нагриза озонски омотач. Озонска рупа се због
окретања Земље појавила око Јужног пола. У време максимума озонска
рупа је имала површину САД и током лета се ширила на просор изнад
Аустралије и Новог Зеланда. Све то довело је до подизања нивоа УВ
зрачења и пораста температуре. Расте број меланома (рак коже) и
катаракте.
Ефекат стаклене баште настаје због угљендиоксида који спречава
рефлектовање Сунчевих зрака са површине Земље, што доводи до
глобалног загревања. Због тога је 1997. потписан споразум у Кјоту да ће
најразвијеније земље смањити емисију фреона и угљендиоксида. САД није
била потписница споразума. Недавно је одржан сличан састанак у Паризу
чији документ је Трамп одбио да потпише.

An Inconvenient Truth

 40 % пијаће воде добија се из глечера

 10 најтоплијих година пре 2005. било је у последњих 14 година.
Топлотни талас 2003. у Европи. Те године у Индији температуре преко
50 ºC.
 глобалним загревањем расте температура океана → олује, торнада и
тајфуни (било их је 10 2004. године). Марта 2004. ураган у Ј. Америци,
иако се до тада мислило да је то немогуће. Са растом температуре воде
расте брзина ветрова и количина влаге. Ураган Катрина је прешао
управо преко топле воде Мексичког залива.
 глобално загревање доводи до више падавина, а оне се изруче највише
током једне олује јер испаравања океана одлазе у више слојеве
атмосфере. Поред веће количине падавина, услед глобалног загревања
су веће и суше јер много испаравају не само океани, већ и тло.
 од 1970. дебљина леда на Северном полу се смањила за 40 %
 кад зраци ударају у лед 90 % њих се одбија у атмосферу топећи
истовремено лед, а када ударају у воду 90 % њих се упија што повећава
температуру воде и топи лед.
 ако просечна температура на Земљи порасте за 5 ºC то ће значити
отопљење од 1 ºC на екватору и 12 ºC на половима, а то ће утицати на
морске струје.
 велика језера у САД су остаци језера која су настала топљењем глечера.
Када се велика количина хладне воде из тог прајезера излила у Атлански
океан зауставила је океанску струју и донела Европи ново ледено доба.
Шта ако се отопе Гренланд и Артик!
 неке од последица глобалног загревања: померање циклуса излегања
птица и сазревања гусеница, мање мраза → хладноћа не убија инсекте у
корама неких борова, комарци на вишим надморским висинама →
ширење заразних болести, бледе корални гребени...

5. ФИНАНСИЈЕ

После Наполеонових ратова настаје систем златног стандарда. Ствара

га Велика Британија 1821. године како би олакшала функционисање целе
империје. Златни стандард базира се на фиксном односу фунте и злата у
Bank of England. У идеалном случају то значи да ако опадне количина
злата, опада и вредност фунте. Потом је фиксиран однос осталих валута
према фунти. Главна валута до краја 1. светског рата била је британска
фунта, да би је на крају заменио амерички долар. То је био најсавршенији
систем. Није био инфлације јер је курс фиксан, као и цене. До 1880. у овај
систем улазе готово све главне земље света: САД, Русија, Кина. Златни
стандард био је темељ економског и политичког либерализма, односно
теорије слободног тржишта. Либерализам у економском смислу значи да
тржиште само регулише све у складу са законима интереса, без уплива
државе. Дарвинов концепт еволуције преточен је у то да само најјачи
остају и у екомномском смислу. Социјални дарвинизам спојен са расизмом
је основа империјализма - треба да владају само најјаче државе. Све то је
захтевало минималну државу и законе који само одржавају тржиште.
Минимална држава подразумевала је мање порезе, што иде на руку
богатима. Форсира се интерес појединца - индивидуализам - друштво само
скуп појединаца.
Јача средња класа која захтева право гласа. Кроз ширење права
гласа шири се демократија. Долази до спајања демократије и либерализма,
што значи померање у лево у односу на конзервативну десницу 19. века -
ширење слободе мисли, слободе штампе, права гласа за жене.
Преломан је 1. светски рат, који је плаћан инфлацијом -
доштампавањем новца (папирнати новац је уведен у 19. веку). Новац
грађана губи вредност и руши се систем златног стандарда. Узрок кризе
1929. је то што су се сви правили да се доштампавање није догодило и што
се држе курса из 1914. Држава током рата почиње да се меша у финансије
- контролише 50 % бруто националног дохотка уместо некада 7 %.
Субвенције државе за набавку оружја повлаче са собом државну контролу.
Светско тржиште се распада јер су сви схватили да могу без њега и да им
је тако безбедније → идеје о затварању тржишта помоћу царина -
еконосмки национализам. Масовна смртност током рата обавезала је
државу да помогне ветеранима и инвалидима преко социјалне помоћи и
заштите.
Економска криза 1929. показала је немоћ држава економског
либерализма. Ова криза је била окидач за идеју Њу дила - сер Мајнард
Кејнз. Он ствари поставља супротно од либералне економије. Његове идеје
су примењене и после 2. светског рата. Кључ је у држави благостања, у
социјалној држави која има обавезу да заштити грађане, највише оне
најслабије - максимална држава. Уведен је систем социјалних мера:
пензије, годишњи одмори, породиљска боловања, социјална давања за
незапослене. Поента је била у томе да држава свакога мора оспособити да
купи макар минимум производа како би се запослили радници - велика
потрошња одржава велику производњу која повлачи запошљавање. Таква
држава је истовремено и скупа држава - високо опорезивање (максимум у
Скандинавији друге половине 20. века). Држава мора помоћи да друштво
буде задовољно - појединац посматран само као део друштва.
Светски монетарни фонд настао је на конференцији 1944. у Бретон
Вудсу. Одлучено је да су моћне државе дужне да помогну државама у
развоју преко 1)Међународног монетарног фонда (ММФ) - краткорочни
кредити државама у бранкроту 2)Светске банке - дугорочни кредити за
развој инфраструктуре. Сматрало се да се, ма колико се нека држава чини
мала и небитна, слаба места лако шире и могу довести до кризе преко
домино ефекта. Проблем код ММФа је што државе кредитори бирају коме и
под којим условима дају новац - на тај начин шири се политика САД.
Умножава се број држава којима је та помоћ потребна, нарочито
деколонијализацијом у Африци, што је искориштено за ширење монетарне
политике ММФа. Све то је чињено да се спречи нови слом, али 1973. земље
ОПЕК-а обустављају производњу нафте → учетворостручена цена нафте →
раст свих трошкова → више нема новца за социјалне мере → крах
социјалне државе.
На сцену онда ступа чикашка школа економије - неолиберализам и
штедња. Опет је идеја слободно тржиште и покушај враћања на минималну
државу. Креће издавање кредитних картица (прва је Diners већ 1949, а
прва на међународном нивоу је American Express 1958. Убрзо настају
Master Card и Visa) - људи се увлаче у систем потрошње за коју немају
покрића. То ће, на крају крајева, довести до кризе 2008. - куће куповане за
долар, кредити без покрића довели су до пуцања финансијског балона.
Крах 2008. остао је без теоријског одговора. Данас имамо стабилизацију
Ирске и Шпаније. Пољска је избелга кризу. Неки сматрају да је решење
штедња (неолибералисти), а други да је опет неопходна социјална држава.
Макрон, нпр, укида социјалне мере.

Inside Job

 пример Исланда:
-бдп 13 мј $, губици банака 100 мј $
-процес дерегулације од 2000.
-приватизација 3 највеће банке које су позајмиле 120 мј $ → цене
акција расту 9 пута, цене некретнина 2 пута
-рејтинг банака ААА - касније 1/3 исландских регулатора прелази у е
банке
-слом 2008. је утростручио незапосленост за 6 месеци
 после кризе 1929. у САД донет је Glass-Steagal закон који је банкама
забранио ризичне трансакције и послове са новцем својих клијената -
систем регулације
 у почетку су инвестиционе банке мала приватна предузећа партнера
који улажу СВОЈ новац. То се брзо мења - Морган Стенли банка, нпр, је
 1972. имала 110 запослених и 12 милиона $, док је пред кризу имала
50.000 радника и милијарде $.
 та експлозија финансијске индустрије била је током 1980их - банке
постају јака акционарска друштва и добијају велику количину акцијског
капитала
 током 1980их креће процес дерегулације - 1981. Реган за секретара
финансија бира директора банке Мерил Линч. Тада креће чврста веза
Вол Стрита са врхом адмнистрације америчког председника. Банке
добијају могућност да тргују са новцем клијената →криза већ почетком
90их
 дерегулација настављена у време Клинтона. Водећи људи финансијске
индустрије су Алан Гринспен (председавајући Централне банке Америке
- Федералних резерви), Роберт Рубино (секретар за финансије, бивши
директор Голдман Сакса), Лери Самерс (проф. економије на Харварду) -
ова тројица су најзаслужнија за доношење Gram-Leach-Bliley закона
(познатог и као закон за ослобађање Citigruop, највеће финансијске
компаније на свету настале 1999.), који је поништио Glass-Steagal закон.
 током 90их због дерегулације и развоја технологије настају деривати -
посебни финансијски механизми који су банкама омогућили да се кладе
на било шта. Деривати почињу много више да се користе 2000их
 крах 2001. настао јер су инвестиционе банке промовисале интернет
компаније за које су знале да ће пропасти
 доласком Буша креће и надувавање финансијског балона (2001-2007)
o читаве финансије су у рукама 5 инвестиционих банака, 2
финансијска конгломерата и 3 рејтинг агенције
o креће ланац секјуритизације:
купци кућа→кредитори→инвестиционе банке→инвеститори
Кредитори хипотеке продају инвестиционим банкама, а банке те
хипотеке обједињују са осталим дуговима (кредит за кола, студентски
дугови...) и продају их инвеститорима. Истовремено, банке плаћају
рејтинг агенције да процене те обједињене дугове и многи добијају
највиши рејтинг (ААА).
Кредиторе је сад баш брига да ли дужник може отплатити своје
дугове и дозвољавају ризичне дугове, јер што више тих кредита продају
инвеститорима имају већи профит.
Рејтинг агенције исто баш брига ако рејтинг који дају буде оповргнут,
њима је битно да буду плаћене. Агенције су се кад је избила криза
правдале да су њихови рејтинзи само мишљење које се не мора узети за
озбиљно.
 →број хипотекарних кредита расте 4 пута од 2000. до 2003.
→цене некретнина расту до неба и 2007. износе 194 % у досносу на
1980те
→зајмови са 30 мј $ годишње расту на 600 мј $ годишње
o банке се све више задужују да би купиле више хипотека и других
кредита - настаје левериџ =позајмљени новац/сопствени новац.
Односно, банке што више позајмљују имају већи левериџ и бивају
конкурентније на тржишту. Левериџ иде и до 33:1.
o у игру се укључују и осигуравајуће компаније као што је АИГ - оне
зарађују тако што продају инвеститорима полисе осигурања на све
те кредите и хипотеке.
o Буш је 2004. за секретара трезора поставио Хенрија Полсона,
директора банке Голдман Сакс, човека који је неколико година
раније успео лобингом да скине ограничења за левериџ на хартије
од вредности!
o До краја 2006. банке Голман Сакс и Морган Стенли иду корак
даље - не само да продају све те кредите (који се иначе рогобатно
зову Обезбеђена дужничка обавеза), већ се кладе против њих -
односно купују полисе од АИГа, а затим се кладе против
обједињених кредита које нису у њиховом власништву (односно
који су у власништву других банака) да би добили новац од АИГ
када сви ти кредити попадну. Иду толико далеко да се унапред
осигуравају и на пад АИГ!

 пуцање ланца секјуритизације јер нико више не купује куће пошто су

цене некретнина оишле у небо - ако нема хипотека значи да пропадају и
кредитори и банке остају са дуговима које не могу да продају→слом
15.9.2008.
-банкрот инвестиционе банке Лиман Брадерс
-продаја банке Мерил Линч
-пропала осигуравајућа компанија АИГ
→пад акција
→30 милиона људи је у САД остало без посла, незапосленост у САД и
Европи расте на 10 %
→Џенералс моторс и Крајзлер су децембра 2008. пред банкротом
→дуг САД је удвостручен
→раст Сингапура са 20 % пада на -9 %, извоз пада за 30 %
 Треба поменути и корупцију у академској настави економије. Многи
професори су живели од консалтинга а не од плата на факултетима.
Многи подржавају ланац секјуритизације.
 Обама је по доласку на челу САД упозорио на похлепу Вол Стрита али
његове реформе из 2010. су биле слабе. Он је заспослио исте оне људе
одговорне за крах из 2008.
 Када је 2010. Европски парламент донео прописе о регулацији није било
одговора од стране Обамине администрације.

6. КОМУНИКАЦИЈЕ

Прву покретну траку 1903. употребио је Форд. Уследила је масовна

производња и пораст броја аутомобила. Самим тим, пала је њихова цена.
Форд Т је 1908. коштао 850 $, а 1925. 250$. Речено је да аутомобилска
индустрија покреће све друге индустрије. Аутомобили мењају друштво и
градове - куповина, предграђа, годишњи одмори.
Мост у Сан Франциску (Golden Gate) изграђен је 1936. године, тунел
под Монбланом 1965. године, мост преко Босфора...
1903. године први лет браће Рајт. Прва авионска линија 1914. године
Вашингтон - Флорида (убрзо укинута јер је скупа), прва авио компанија
1919. Већ од 1918. пошта у САД се преноси авионом. Од 1920. авиони су
приступачнији и за обичан народ, наравно пре за богате. Од 1960их и
1970их летење постаје масовоно. Настаје џетсет. Врхунац је био са
конкордом 1976. - лет од Париза до Њујорка трајао је 3 сата. Карте
појефтињују - 1990. је 70 % Американаца летело авионом. Са друге стране,
употреба авијације у рату учврстила је феномен тоталног рата где нема
разлике између фронта и позадине. Имамо Данунција као песника и
бомбардера. Мусолини је очаран авијацијом. Од 1. светског рата
бомбардовања постају уобичајена. У хладном рату авиони могу носити
атомско наоружање.
Развој телекомуникација почео је 1837. Морзеовом азбуком, која је
омогућила настанак телеграфа и масовних медија (Associated Press 1848).
Империјализам је незамислив без телеграфа јер информације омогућују
ширење у унутрашњост колонија. Поред тога, значај имају пароброд и
железница. Следећи корак је Белов телефон (1876) - 1900. разговор између
две обале САД, 1907. већ 6 милиона телефона у САД, 1915. са Ајфела
разговор са Њујорком. Телекомуникације имају велику улогу у
еманципацији жена јер се оне од 1907. у САД запошљавају као
телефонисти. Жене и деца користе телефон као средство слободе -
комуникације без контроле мужа. Куповина преко телефона.
 Радио је развијен током 1. светског рата. Значајан је као средство
масовне културе и пропаганде, нарочито у тоталитарним режимима. Прва
радио станица настала је 1920. у Филаделфији. ТВ настаје 1923. године.
Информатичка револуција исто почиње због рата. Због дешифровања
Енигме настаје Тјурингова машина. 1946. године настаје први ИБМов
компјутер, први транзистори настају 1947. - они су много мањи од лампи и
смањују величину рачунара - 1977. Епл избацује први мекинтош. Идеја о
интернету настаје у Пентагону како би се повезале канцеларије. Почетком
1990их настају модеми. Интернет је, са једне стране, преносилац
информација (омогућио, нпр, арапско пролеће), али са друге стране,
интернет нарушава културни комфор (поновни притуп књигама као што су
Mein Kampf, Протоколи сионских мудраца...). Имамо злоупотребу
интернета-случај брегзита или прошлих америчких избора. Ајатолах
Хомеини је својевремено поруке слао преко видео касета - пример
комбинације конзервативних идеја и савремених средстава.

Inside the Dark Web

 Захваљујћи Едварду Сноудену знамо за GCAQ, који врши неку врсту

појачавања сигнала на оптичким подокеанским кабловима у Корнволу.
Ово појачавање се врши дуплирањем података, што подразумева
њихово чување током 3 дана - могућност прислушкивања и шпијунаже.
 WiFi које емитују бројне компаније могу да се користе за прикупљање
метадате - података о навикама на интернету, о страницама које
посећујемо итд. Ти подаци могу да се искористе за предвиђање и
маркетинг.
 Tor Network посебни претраживач који користи неколико нивоа заштите
и мрежу компјутера (релеја) за бољу енкрипцију. Џулијен Асанж,
оснивач Викиликса, је користио Тор. Тор је омогућио арапско пролеће.
 Проблем је што су на Тору временом настали сајтови као Silk Road, који
је кориштен за диловање дроге. Такви и слични сајтови прерашће у
Dark web. Поред тога они почињу да користе Bitcoin као валуту како се
трансакције не би могле пратити.
 7. БОЛЕСТИ И МЕДИЦИНА

Просечан животни век почетком 20. века био је 45, а крајем века 75
година. Почетком века медицина није виђена као решење, тек крајем века
расте вера у медицину. Важно је схватити да су болести историјски и
друштвено условљене:
-крајем 19. и почетком 20. века присутне су заразне и инфективне
болести које преносе вируси и бактерије - туберкулоза, колера, дифтерија,
тифус.
-у другој половини века заразне болести су излечене, али повећан је
број кардиоваскуларних и малигних обољења.
-крајем века јављају се нови типови болести - АИДС, резистентна
туберкулоза, нове инфективе болести (птичији, свињски грип, ебола, вирус
западног Нила).
-у будућности ће кардиоваскуларне и малигне болести постати
хроничне, са њима ће се живети. Нова оболења су гојазност, алергије,
дијабетес.
Фаза заразних болести везује се за услове живота - сеобе село→град,
дугачко радно време доводе до раширености туберкулозе. Представници
науке утичу на политичаре да се побољшају услови живота, уведу годишњи
одмори и викенди. Крајем 19. века постоје идеје о социјалним давањима.
Све то доводи од смањења смртности. У другој половини 20. века мењају се
услови живота, месо је приступачније, брза храна... То доводи до
гојазности, дијабетеса, кард.васкуларних болести. Појава АИДС-а везује се
сексуалну револуцију.
Промена филозофије према узроцима болести и открића науке:
Однос према болестима се дуго није мењао на глобалном нивоу - постоји
потреба да се изолују болесни. Потреба здравих је да болесне људе
критикују на рачун морала. Морална осуда блокирала је развој медицине, а
све то је због предрасуда. Често су се тражили историјски и политички
узроци епидемија и вршиле моралне осуде читавих друштава. Болест је
посматрана као последица нечијег понашања. Од 1860их мења се однос
према узроцима болести - разматрају се медицински узроци уместо
неморала. Луј Пастер уочава бактерије и саветује прање руку. Узроци се
почињу тражити изван тела:
-1880те пронађени узрочници туберкулозе и колере
-1890те узрочник дифтерије, нешто касније и тропских болести,
сифилиса, гонореје
-1928. Флеминг открива пеницилин
 -1930те окриће рендгена, убрзо потом и зрачења
-1950-60те вакцине против богиња и дечије парализе
-крајем 20. века откриће статина који разграђују масноћу у крви
-данас актуелна открића имунотерапија (на бази биологије) -
паметни лекови који делују тамо где треба.
Временом је дошло до става да медицина све може да излечи па
друштво не води рачуна о понашању - настају нове болести (АИДС,
алергије и гојазност). То поново ограничава медицину. Јавља се
туберкулоза резистентна на пеницилин.
Данашња медицина тражи дубље узроке, као што су психолошки
узроци (стрес), еколошки узроци, генетика. Мења се и приступ - већи
значај се предаје превентиви, него лечењу - лечење од малигних болести
много је скупље него, рецимо, филтери против загађења. У Србији 30.000
људи годишње умре од малигних болести.
Рачуна се да је АИДС кренуо из Африке. До данас ова болест је
однела 20 милиона жртава. Предрасуде друштва везане за сиду су
успориле медицину - осуда због неморалног понашања. Највише се
стигматизују хомосексуалци па наркомани. Данас се и код ХИВа ради на
превентиви - контрацепција. Постоје лекови који успављују вирус ХИВа и
блокирају га, али ти лекови су јако скупи и то је већ политичко питање.

8. ЖЕНЕ У 20. ВЕКУ

Феномен који се највише променио. Почетком 20. века девојчицама

су у Кини везивали стопала, удовице у Индији су спаљиване, исецање
клиториса у Африци, уговорени бракови широм света. Жене су у просеку
имале 8 деце - смртност одојчади био је 50 %.
Прва организација за права жена настала је крајем 19. века у САД -
такве организације настајале су из удружења антиалкохоличара јер су се
жене бориле против пијанства мужева. Међународни савет жена основан је
1898. у Лондону,а 1902. настала је 1. међународна организација за женско
право гласа - сифражеткиње су биле милитантне, веровале су у политичко
насиље, учествовале у маршевима, каменовале излоге, упадале на митинге.
Нови Зеланд је 1893. дао женама плаво гласа, а Финска 1908. - у
питању су само једногодишњи експерименти - Нови Зеланд је под Великом
Британијом, а Финска под Русијом. Током 1. светског рата, 1915. године,
Холандија, Норвешка, Данска и Исланд дају женама право гласа. Низ
антисемитских покрета се бори за женско право гласа - социјалисти у 19.
веку тврде да капитализам држи жене у подређеном положају.
Националисти исто тако тврде да жене испаштају због потчињености неких
нација - Кинеска револуција 1911. године поред ослобођења од Јапана
повлачи и укључење жена у покрет, затим Ататурков покрет који даје
права женама у једној исламској држави, у Индији је 1925. жена на челу
Индијског националног конгреса који се залаже за антиколонијализацију.
Први светски рат мобилисао је позадину - жене у индустрији
замењују мушкарце и тиме су показале своју способност, спасиле нацију и
поднеле жртву у рату. У рату јача концепт женских дружења - жене су се
осамосталиле без мушкараца: пушење, друштвени живот, облачење
панталона у фабрикама. Жене често стају на чело антиратних покрета или
политички ангажованих уметничких покрета (дадаизам у Швајцарској).
Берта фон Сутенер је 1901. убедила Нобела да оснује Нобелову награду за
мир. Женска лига за мир 1915. године у Хагу доноси декрет сличан 14.
тачака и Лењиновом Декрету о миру.
У потрошачком друштву 1920их употребом машина за веш и
фрижидера смањени су кућни послови. Жене ускоро почињу да возе. У
међуратном периоду настаје масовна култура - певачице џеза, блуза;
холивудске диве Герта Гарбо, Мерлин Дитрих; жене авијатичарке,
редитељке, спортискиње, уметнице (Фрида Кало). Значајна је авангарда у
СССР. Поред Лењинових декрета о миру и о земљи донет је и Декрет о
браку и породици - право женама на развод, наслеђе, абортус. Једна
последица овога је повећан број деце бескућника. Александра Колонтај
тврдила је да нема промене друштва без слободне жене. Стаљин је поново
конзервативизовао друштво укидањем аванграде и преласком на
соцреализам.
Фашизам и нацизам: Једна од разлика међу ова два ситема тиче се
женског питања.
-Фашизам на прво место ставља велику сеоску италијанску
традиционалну породицу као основу будуће империје. Град је посматран
као непријатељ италијанске традиције. Идеал повратка на село преточен је
у законе - 90% жена је отпуштено са посла, од 1934. забрана запошљавања
жена, породиљско боловање од само месец дана како би жене дале отказ. У
корпоративној држави жене врше неке јавне послове као што је рад у
народној кухињи. Доста жена се зато прикључило комунистичком покрету.
Нема пораста наталитета. Ипак, у фашизму није било антисемитизма ни
бруталности.
-У Нацистичкој Немачкој циљ је да сваки појединац служи држави.
Законодавство (као касније у Скандинавији) је прописивало отварање
обданишта, четворомесечно породиљско, социјалне мере, финансијске
стимулације како би се подигао наталитет. Лига националсоцијалистичких
жена основана је 1931. - спроводи идеолошку обуку, обуку у домаћинству,
подизању деце... Држава, међутим, има власништво на телом - подстицање
рађања, укидање живота без вредности (еутаназија хомосексуалаца,
инвалида, ментално оболелих) 1930их, превенције живота без вредности
(одлуке ко не би требало да има децу одвеле су око 1,5 милиона људи на
присилну стерилизацију, највише жена).
У Другом светском рату у СССР жене учествују у војним операцијама.
Мобилисане су жене из колонија. Током бомбардовања и разарања градова
жене имају улогу очувања живота. У концентрационим логорима жене,
деца и стари који не могу да раде су масовно убијани. На Далеком истоку
жене су одвођене у сексуално ропство приликом јапанске инвазије -
највише Кинескиње и Корејке. Доласком САД ове сексуалне робиње само
прелазе у њихово власништво.
Током златних 50их влада социјална сигурност. Природна реакција је
бејби бум (1947-1960те). Половина жена почиње да ради. Жене добијају
места у антиколонијалном покрету. Свест се мења. Амерички покрет за
грађанска права слави Розу Паркс, Афроамериканку која је села на
забрањено место у градском аутобусу - Обама јој је поставио статуу у
Конгесу. Феминизам као идеал и покрет везује се за књигу Бети Фридан
Женска мистика у ком она описује живот жена више средње класе у
предграђима - депресија, алкохол, златни кавез. Она је оснивачица
Националистичке организације жена која захтева исте плате за жене, исте
радне услове, право на абортус и на развод. Симон де Бовоар у књизи
Други пол тврди да се људи јављају са полом, али је род друштвено
условљен. У ратовима друге половине 20. века учествују жене - у восјци
Северног Вијетнама њих милион. Појава сексуалних ропкиња у Јужном
Вијетнаму.
Средњи животни век Афроамериканки порастао је са 35 на 75
година током 20. века, писменост са 5 на готово 100 %. Многе ствари су
ипак непромењене - Исламска револуција у Ирану па појава радикланог
ислама често се схватају као одговор на веће слободе жена. У кризи 2008.
жене су прво отпуштане. Глобализација је радно ангажовала пре свега
жене трећег света, без права на нормално радно време. У Африци
ситуација је најгора: животни век жена је 54 године, неписменост, нема
употребе контрацепције.

It's a Girl
 У свету је однос рођених дечака и девојчица 105 дечака на 100
девојчица, али не и у Кини и Индији, где је однос 140 дечака на 100
девојчица због убијања женске деце.
 Морталитет за девојчице од 1 до 5 година је 40 % већи него код дечака
 Проблем у Кини и Индији је у традиционално патријархалном друштву и
сиромаштву, непостојању образовања... - желе се синови који наслеђују
имовину - у Индији се приликом удаје кћери мора дати мираз и сматра
се да се кћерка заправо одгаја за неког другог јер након удаје она
напушта своју породицу (мираз је 1961. стављен ван закона али је
пракса остала)
 сурови методи убијања женских беба у Индији - дављење, киселина,
гушење мокром крпом преко лица... - процена УН да је тако страдало
200 милиона девојчица.
 У Кини и Индији се на годишњем нивоу убије више девојчица него што
се роди у САД.
 100 хиљада Индијки буде убијено јер својим мужевима нису подариле
сина
 Разлика између богатих и сиромашних је та што се богати након
установљења пола бебе одлучују на абортус - 1994. је у Индији донет
PCPNDT Act којим је докторима забрањено да открију пол бебе а
родитељима да предузму абортус само зато што је девојчица у питању.
Међутим, закон нема функцију због корупције и подмићивања лекара.
 Политика једног детета од 1979. у Кини - породице могу имати још једно
дете само ако је прво девојчица. КП плаћа потказиваче и организује
Полицију за планирање породице. Ако би се прекршио закон
родитељима би се одбијало 10 % од плате док им дете не напуни 15
година. Ако се роди друго дете оно остаје без држављанства,
школовања, права на брак, не може напустити земљу...
 У Кини се годишње изведе 13 милиона абортуса - 35.000 дневно. Неки
абортуси чак у 9 месецу трудноће. 500 жена дневно изврши
самоубиство у Кини.
 Данас у Кини 37 милиона више мушкараца - проституција,
киднаповање девојчица за удају (70.000 годишње).
 9. СЕКС И ДЕЦА

Секс је културно и друштвено условљен и зато га треба посматрати

кроз призму социјалног конструктивизма који каже да култура и друштво
дају смисао феноменима.
Прва књига о сексу је Сексологија (1902). Пре 1. светског рата Фројд
истражује људску сексуалност и полази од нормалних појава, а не од
девијација. Сматра да је секс основа функционисања друштва.
Истраживања о развоју сексуалности крећу још од дарвинизма - тада је
уследила велика промена у сексуалности која баца нову слику да сексуалну
револуцију 1960их - углавном се на шездесете гледа као на последицу
просперитета после Другог светског рата, али шта ако је ова промена у 19.
веку уствари омогућила просперитет.
Године 1946. настаје књига др Спока Одгајање деце, која је одмах
продата у милион примерака - полази од тога да су деца људска бића, да
треба слушати дечије сигнале из инцидентног понашања, да детету треба
дати слободу. 1961. је 2/3 Американаца децу васпитало по др Споку.
Године 1960. излазе Слободна деца Самерхила. Самерхил је специјална
школа основана 1921. за децу из виших слојева која су немирна, а њен рад
се базира на слободи, поштовању, разговору...
Као показатељи сексуалног понашања узимају се подаци о
пребрачном сексу, почетку сексуалних односа код жена и број ванбрачних
трудноћа.
Сексуалне слободе прво крећу у најнижим класама. По многима прва
сексуална револуција се везује за нагли пораст пребрачног секса и
ванбрачних трудноћа крајем 18. века међу најнижим слојевима. Током
читавог 19. века сексуалне слободе се крећу ка вишим класама да би се
међу аристократијом усталиле после 1. светског рата. Од антике до 19.
века секс није повезиван са љубави и емоцијама и имао је само
репродуктивну функцију. Што је класа виша то је мања веза секса и
љубави. Романтизам је унео тему љубави. Тек у 20. љубав је главна норма
сексуалног понашања.
У 19. и раном 20. веку секс је сезонска ствар везана за лето и
пољопривредне радове - то се види по броју ванбрачних порода 9 месеци
после сезонских радова. После радова на пољу одржавани су фестивали и
прославе. Секс временом улази у кревет и добија већу приватност.
Сексуалну револуцију 1960их омогућила је контрацепција -
контрацептивна пилула изумљена је 1960. Те године 23 % студената имало
је оносе на факултету, а 1970. односе је имало 50 % студената. Студентски
покрет, поред борбе за грађанска права и антиратног покрета, покреће
сексуалност као политичко питање.
Прво геј удружење настало је 1924. - Society for Human Rights - већ
тад се право на хомосексуалност повезује са људским правима. Књига
Сексуално понашање мушкараца (1948) тврди да је хомосексуалност
раширенија него што се мисли. Тек 1965. настаје прва организација за
лезбејке. У Илиноју је хомосексуалност декриминализована 1962, а код нас
током 1970их. Испред бара у њујоршком Гринич Вилиџу је 1969. одржана
прва геј парада коју је обележио тродневни сукоб са полицијом, без
жртава. Друштвена условљеност хомосексуалности - у антици геј
понашање је било норма, нарочито међу спортистима. Хомосексуалност је
дуго била дефинисана као психичко или физичко оболење. У САД је 1973.
скинута са листе менталних болести, а 1990их је Светска здравствена
организација скинула ознаку болести са хомосексуалности. Харви Милк се
1976. залаже за геј права, 1979. био је марш хомосексуалаца у
Вашингтону који је тражио права на јавно изјашњавање, брак, усвајање
деце, восјку. Тек 2000их држава Вермонт прва легализује геј брак. Обама је
легализовао геј брак на нивоу целих САД.
Теорија сексуалне слободе и ширења капитализма. Фокус се са сељака
пребацује на раднички средњи слој. Догма капитализма велича личне
циљеве појединца који се бори за своје интересе и ослобођење. Радничка
класа прва излази ноћу, живи на популаран начин. Радници траже своје
слободе - то је повезано и са женским питањем јер жене улазе у раднике
током Првог светског рата.