Машински факултет

Универзитета у Београду

ПОГОНСКИ
М А Т Е Р ИЈ А Л И 2

Семинарски рад

Водоник као
алтернативно гориво

Оверио Име и презиме: Јелена Бањац

(потпис/датум):
Број индекса: 1171/16

Смер: ЗЗК

Семестар: летњи

Наставник: Владимир Јовановић

Школска година: 2017 / 2018

САДРЖАЈ:

1.УВОД.............................................................................................................................................................................. 3
1.1 ВОДОНИК КАО АЛТЕРНАТИВНО ГОРИВО ................................................................................................................. 3
2.ДОБИЈАЊЕ ВОДОНИКА ........................................................................................................................................... 4
2.1 ГАСИФИКАЦИЈА ....................................................................................................................................................... 5
2.2 ЕЛЕКТРОЛИЗА ВОДЕ ................................................................................................................................................ 5
2.3 ВИСОКОТЕМПЕРАТУРСКО ЦЕПАЊЕ МОЛЕКУЛА ВОДЕ ............................................................................................ 6
3.СКЛАДИШТЕЊЕ И ДИСТРИБУЦИЈА ВОДОНИКА ............................................................................................. 6
4.HHO СИСТЕМ .............................................................................................................................................................. 7
4.1 КОМПОНЕНТЕ HHO СИСТЕМА ................................................................................................................................ 7
4.2 ПРИНЦИП РАДА HHO СИСТЕМА ............................................................................................................................. 9
4.3 HHO КАО ДОДАТАК СМЕШИ ГОРИВА ..................................................................................................................... 10
5.ЗАКЉУЧАК ................................................................................................................................................................. 11
6.ЛИТЕРАТУРА............................................................................................................................................................. 12

2
1.УВОД

Водоник (H2) је алтернативно гориво које се може произвести из различитих домаћих извора. Иако се
тек започиње на тржишту као гориво за транспорт, влада и индустрија раде на чистој, економичној и
сигурној производњи и дистрибуцији водика за широку употребу у електричним возилима горивих
ћелија (FCEVs - fuel cell electric vehicles). FCEV почињу да улазе на тржиште потрошача у локалним
регионима у САД-у и широм света. Тржиште се такође развија за употребу у аутобусима, руковање
материјалима, опрему за обраду земљишта,употребу при управљању средим и тешким возилима и
стационарне апликације.

Водоник је елемент који се налази на првом месту периодног система елемената и уједно је најлакши
елемент тог система. Сачињен је од једног електрона и једног протона, дакле једновалентан је. Гради
ковалентне везе а његово једињење које ми највише користимо јесте вода коју граде два атома
водоника и један атом кисеоника. Верује се да 90% свих атома у универзуму припада водонику. Он
ствара све. Древни грци су му дали име “онај који
ствара воду”.

Под нормалним условима је у гасовитом стању.

Није отрован и веома је запаљив (граница
експлозивности у ваздуху је од 4% до 94%).
Температура пламена при стехиометријском
сагоревању је 1930˚C. При великим притисцима
(преко 2.8 Мbar) он се претвара у метал. Kада
реагује са кисеоником – ослобађа велику
енергију, када хлади – дубоко замрзава. Водоник
има максималну количину енергије по јединици
масе, у односу на сва позната горива, тако да се
може слободно рећи да је водоник гориво са
највећим степеном искоришћења. Слика 1.1 - Граница запаљивости смеше водоника и
ваздуха

Тренутно, реформисана пара, комбиновање високотемпературне

паре са природним гасом за издвајање водоника, чини највећи део
водоника произведеног у Сједињеним Државама. Водоник се такође
може произвести из воде путем електролизе, али је овај метод много
енергетски захтевнији. Обновљиви извори енергије, као што су ветар
или соларна енергија, могу се користити као извори енергије за
производњу водоника, при чему се избегавају штетне емисије које су
продукти других врста производње енергије.

Иако производња водоника може генерисати емисије које утичу на

квалитет ваздуха, у зависности од извора, FCEV који ради на
Слика 1.2 - Својства водоника водонику емитује водену пару и топли ваздух као издувни гас и
сматра се возилом са нултом емисијом. Највећи напори у
истраживању и развоју имају за циљ да ова возила и инфраструктура буду практични за широко
распрострањену употребу.

Водоник је широко распрострањен у нашем окружењу. Може се наћи у води (H2O), угљоводоницима
(као што је метан, CH4) и другим органским материјама. Један од изазова коришћења водоника као
горива је способност да се ефикасно издвоји из ових једињења.

1.1 Водоник као алтернативно гориво

Водоник се сматра алтернативним горивом у складу са Законом о енергетској политици из 1992.

године.1 Интересовање за водоник као алтернативно транспортно гориво потиче од његове
способности да напаја горивне ћелије у електричним возилима са ниским емисијама, његовог
потенцијала за домаћу производњу, брзог пуњења и високе ефикасности горивих ћелија. Заправо,

1
https://www.afdc.energy.gov/fuels/hydrogen_basics.html
3
горивна ћелија у комбинацији са електричним мотором је два до три пута ефикаснија од мотора са
унутрашњим сагоријевањем чије је погонско гориво бензин. Водоник може служити и као гориво за
моторе са унутрашњим сагоревањем. Међутим, за разлику од FCEV-ова, они производе емисију
издувних гасова и мање су ефикасни.

Eнергија koја се добија сагоревањем 1. килограма водониковог гаса је приближно једнака енергији 1.
галона (2,8 килограма) бензина. Пошто водоник има ниску волуметријску енергетску густину, он се
чува као компримовани гас како би се постигла ефикасност у раду налик на ону коју пружају
конвенционална возила. Већина актуелних апликација користи резервоаре високог притиска способне
за складиштење водоника на 350 или 700 bar-а.

Малопродајни уређаји могу попунити ове резервоаре за око 5 минута. Остале технологије за
складиштење су у развоју, укључујући везивање водоника хемијски са материјалом као што је метал-
хидрид или материјали постојани на ниским температурама.

Слика 1.3 - Релативна запремина водоника према типу

складиштења

2.ДОБИЈАЊЕ ВОДОНИКА

Водоник може бити произведен на различите начине, укључујући издвајање из фосилних горива,
биомасе и воде електролизом помоћу употребе електричне енергије. Утицај на животну средину и
енергетска ефикасност водоника зависе од тога како се производи. У току су неки пројекти за
смањење трошкова везаних за производњу водоника.

Водоник се може издвајати употребом следећих поступака:

 гасификација
 електролиза
 обновљиво трансформисање водоника из течног стања
 ферментација

Велики број метода за производњу водоника су у повоју:

 високотемпературско издвајање водоника из воде

 фотобиолошко издвајање из воде
 фотоелектрохемијско издвајање из воде

Примарни изазов за производњу водоника је смањење трошкова производних технологија како би

цена добијеног водоника била конкурентна конвенционалним транспортним горивима. Владини и
индустријски истраживачки и развојни пројекти смањују трошкове, као и утицај на животну средину
технологија производње водоника.
4
2.1 Гасификација

Гасификација је процес који конвертује органске или фосилне базне угљеничне материјале у угљен-
моноксид, водоник и угљен-диоксид. То се постиже реакцијом материјала на високим температурама
(> 700 °C), без сагоревања, са контролисаном количином кисеоника и / или паре. Добијена смеша гаса
се зове сингас (од синтезе гаса или синтетичког гаса). Снага добијена из гасификације и сагоревања
добијеног гаса сматра се извором обновљиве енергије ако је гасификовано једињење добијено из
биомасе.

У гасификацији, карбонатни материјал пролази кроз неколико различитих процеса:

1. Дехидрација или сушења се јавља на око 100 °C

2. Процес пиролизе се јавља на око 200-300 °C.
3. Процес сагоревања се огледа у испарљивим производима и производима чађи који реагују са
кисеоником и формирају угљен-диоксид и мале количине
угљен-моноксида, који даје топлоту за наредне гасификације:

C  O2  CO2
4. C  H 2O  H 2  CO Слика2.1 - Гасификација
чађи
5. CO  H 2O  CO2  H 2

Неколико врста гасификатора је тренутно доступно за комерцијалну употребу: контра-струјни фиксни

лежај, флуидизовани лежај, увучени проток, плазма и слободни радикали.

2.2 Електролиза воде

Поступак добијања водоника који се најчешће користи у индустрији је електролиза воде према
следећој реакцији:

2 H 2O  l   2 H 2  g   O2  g  ; E0   1.229 V

Овај поступак је предложен за промену друштва ка

употреби водоника као главног горива за напајање
електричних мотора и мотора са унутрашњим
сагоревањем.
Електролиза воде може посматрати помоћу протока
DC (једносмерне) струје коју ствара батерија или
други DC извор у чаши воде (у пракси се користи
слана вода јер повећава интензитет реакције и помоћу
ње се та реакција лакше прати). Користећи електроде
платине, водоников гас се везује за катоду, а кисеоник
за аноду. Уколико би се за материјал аноде користио
други метал кисеоник би реаговао са анодом уместо Слика 2.2 - Електролиза
да се ослободи ( електроде од гвожђа у раствору
натријум хлорида ). Када се створе велике количине водоника електролитичка ћелија се загађује и
због тога се гвожђе не користи у комерцијалној електролизи.
Ефикасност енергије која се добија електролизом воде веома варира. Неки извештаји тврде да је
ефикасност између 50%-70%. Други извештаји тврде да је теоријски максимална ефикасност између
80%-94%. Теоријски максимум подразумева тоталну количину енергије коју су водоник и кисеоник
апсорбовали. Ове вредности се односе на конвертоване електричне енергије у водоникову хемијску
енергију. Енергија која је изгубљена током стварања електрицитета се не рачуна. На пример,
Ефикасност електрана која конвертује топлоту нуклеарне реакције у водоник помоћу електролизе је
25%-50%.
5
Око четири процента водоника се у свету добија електролизом. Водоник се користи за прављење
амонијака за ђубриво, и конвертовање тешких нафтних ресурса у лакше фракције.
Типично у индустрији, напон већи од 17 kV може да елиминише потребу да електроде буду физички
близу, и да се јонски састојци, као што је со, не морају додавати.

2.3 Високотемпературско цепање молекула воде

Процес високотемпературског цепања молекула воде одвија се на температури од приближно

3000°C. На овој температури, 10% воде се бесповратно разграђује, док се преосталих 90% може
рециклирати. Основни циљ даљих истраживања везаним за ову технологију јесте смањење
температуре где се предлажу и разматрају други високотемпературски процеси за цепање молекула
воде као што су:

 Термохемијски циклуси
 Хибридни системи са термичком и електролитичком декомпозицијом
 Директна каталитичка декомпозиција молекула воде са сепарацијом на принципу керамичке
мембране (термофизички процес)
 Плазмохемијска декомпозиција молекула воде у двостепеном CO2 циклусу.

Очекивана ефикасност поменутих процеса износи око 50%, што би дугорочно довело до драстичног
смањења трошкова производње водоника. Основни разлог забринутости стручњака представљају
карактеристике кориштених материјала и њихова отпорност на корозију при високим температурама,
рад сепарационе мембране при високој температури, као и понашање измењивача топлоте и уређаја
за складиштење у таквим условима.

3.СКЛАДИШТЕЊЕ И ДИСТРИБУЦИЈА ВОДОНИКА

Транспорт водоника за индустријску употребу траје од почетка прошлог века. Како потражња за
бензином и горивим уљем постаје већа, расте и потреба за водоником који би процесирао ова горива.
Методе складиштења у почетку су подразумевале гасовит водоник чуван у челичним цилиндрима,
под притиском до 140 bar. После много година успешног коришћења, челик резервоара у којима је
чуван водоник не показује знаке корозије или деградације било које врсте, пошто водоник није
каустичан или отрован. У скорије време, складишни резервоари су ојачани композитним угљеничним
влаканима, чинећи их десет пута јачим од челика, увелико појачавајући сигурност којом се гасовитим
водоником може руковати.
1990-их, већина конвенционалних система транспорта водоника се одвијала са водоником у облику
криогених или супер-хлађених течности. Водоник постаје течан на температури испод -423 степени
Целзијуса, што захтева сложен и енергетски интензиван процес који се састоји од третмана течним
азотом и употребе низа компресора. Употребом водоника у течној форми, захтеви простора за
складиштење су знатно смањени, иако је неопходно обезбедити правилну изолацију како не би дошло
до испаравања течног водоника на повишеним
температурама. Складиштен у великим
резервоарима под притиском, течни водоник се
затим може транспортовати бродом, возом или
камионом.
Питања безбедности која се тичу конвенционалног
чувања и превоза водоника фокусују се на
запаљивост и експлозивна својствима гасовитог
водоника, како било која незгода која укључује
излагање течног водоника околини значи
испаравање,тј. трансформацију у гасовито
стање.Такође постоји могућност цурења у цевима
или индустријској опреми, стварајући проблеме
откривања и сузбијања пожара . Како до паљења
водоника долази при веома ниским
концентрацијама кисеоника, паљење може
покренути и нешто једноставно и уобичајено као
електрична варница,стога се ови потенцијални Слика 3.1 - Транспорт водоника

6
проблеми морају пратити веома пажљиво.
Цевоводи који транспортују природни гас су такође способни да преносе гас водоника, а ова два гаса
могу се транспортовати заједно и раздвајати на месту употребе. Природни гас, хемијски означен као
метан, има већу густину од водоника, што значи да је потребна троструко већа запремина водоника
да би се изједначила енергија одређене количине природног гаса. Али, водоник мање густине се
може пумпати кроз цевовод протоком три пута већим од метана, балансирајући деликатну енергетску
једначину.
Водоник се може транспортовати:

 цевоводима – најјефтинији начин транспорта велике запремине водоника

 приколице са високим притиском - транспортовање компримованог водоничног гаса камионом,
бродом или у приколицама са високим притиском је скупо и углавном се користи на
растојањима од 300 km или мање.
 цистерне са течним водоником – криогена ликвидизација је процес који хлади водоник до
температуре на којој прелази у течно стање. Иако је процес формирања течног водоника скуп,
водоник се у овој форми може транспортовати ефикасније (у поређењу са применом цеви за
високог притиска) на дужим растојањима.Ако се течни водоник не користи довољно брзо на
месту потрошње, он испарава из својих контејнера. Ова чињеница захтева да стопе доставе
водоника и потрошње буду пажљиво усклађене.

4.HHO СИСТЕМ

HHO систем је уређај који на бази електролизе производи HHO гас и убацује га у усисни вод мотора
где се меша са ваздухом и погонским горивом и тако доспева у цилиндар мотора. На овај начин се
повећава снага мотора и смањује потрошња горива.
Сва позната горива: бензин, нафта, плин, метан, етан, пропан, бутан, су угљоводоници (једињења
водоника и угљеника), тако да се водоник већ налази у овим горивима. Искоришћеност ових горива у
моторима са унутрашњим сагоревањем иде од 50-60% до 80-90%, у зависности од техничке
савремености и укупног броја радних сати датог мотора. Степеном недовољног сагоревања расте и
загађење ваздуха јер онај део горива који не сагори ствара штетне издувне гасове. Једино водоник
има 100% искоришћеност енергије и једино водоник сагорева 100%, до последњег атома и уједно је
потпуно чист и еколошки здрав.
Када у усисну грану дизел или бензиског мотора, заједно са ваздухом из атмосфере уведемо HHO
гас, онда у тренутку паљења горива у компресионом простору цилиндра, имамо ситуацију да водоник
преузима паљење преосталог горива, јер има већу брзину сагоревања од свих познатих горива. У
компресионом простору мотора, својим особинама, помаже сагоревање главног горива тако што
повећава укупан учинак искоришћености постојећег горива. Ово за резултат има повећање снаге
мотора и коначно смањену потрошњу горива, односно повећава се искоришћеност постојећег горива
и даје ефекат преласка дужег пута са истом количином горива.
Утврђено је да после 3000 до 4000 пређених километара са уграђеним HHO системом, вентили,
површина клипа и комплетан компресиони простор у мотору остају потпуно чисти. Ово се дешава због
повећане искоришћености енергије и бољег сагоревања постојећег горива.
Увођењем водоника штетни издувни гасови се смањују у знатно већем проценту него сама уштеда
горива. У складу са новим ЕУРО 5 и ЕУРО 6 стандардима у аутомобилској индустрији, HHO систем,
смањењем штетних издувних гасова повећава стандард возила у који је уграђен.

4.1 Компоненте HHO система

HHO систем се састоји од следећих компонената:

 Водоник генератор
 Водени осигурач
 Пулсни модулатор
 Релејни прекидач
 Топљиви осигурач
 OBD II Микроконтролер

Наравно, уз ове компоненте спадају и армирана црева као и бакарни проводници који повезују
споменуте компоненте.
7
Водоник генератор – или “сува ћелија” (Dry Cell) је уређај у коме се одвија електрохемијска реакција-
електролиза воде.
Принцип новог начина електролизе воде је заснован на што мањој уложеној енергији за што већу
количину добијеног HHO гаса. Техничка примена новог начина електролизе заснива се на великој
површини електрода у малом простору уређаја.
Састоји се од 8 или више нерђајућих, магнетно
отпорних челичних плоча дебљине око 1,5mm које
су спојене редно на 14 V акумулатора. Одвојене су
међусобно дихтујућом гумом (кружног или
четвртастог облика) дебљине око 3mm. На
крајевима се налазе две плоче дебљине око 1,5mm
направљене од тврде пластике, односно поли –
етилена. За прорачун димензија ћелија треба
користити податак да 1cm2 ћелије вуче око 0,08-0,1А
при 20% раствора NaOH (каустичне, живе соде) која
слузи као електролит у води. Обзиром да све ћелије,
везане редно, не би смеле да троше струју већу од
15А (да не би дошло до оштећења каблова и Слика 4.1 - структура водоник генератора
алтернатора), тако би њихове димензије требале да
износе око 15x15cm2.
Да би имали процес електролизе воде у “сувој ћелији” потребно је на уређај довести са једне стране
позитиван а са друге негативан напон
акомулатора од 14V. Ова ћелија се
конструише тако да може дуго и безбедно да
ради у свим условима на возилу.

Водени осигурач – или “баблер” (Bubbler)

служи као резервоар за воду коју користи
“сува ћелија” и онемогућава да се
произведени HHO гас врати уназад кроз
црево и на тај начин спречава евентуалну
могућност да се гас запали или експлодира.
Он је састављен од пластичног цилиндра
напуњеног водом, са изводником који са
доње стране спроводи воду до ћелије и
уводником горње стране кроз који HHO гас
долази од ћелије. Из уводника спуштено је
црево до самог дна “баблера” кроз које
пролази HHO гас и даље у виду мехурића
пролази кроз воду све до врха посуде где се
даље одводи у усисну грану мотора.

Пулсни модулатор – PWM (Pulse Width

Modulator) поставља се између акумулатора
Слика 4.2 - "баблер" - шема
и „суве ћелије“ и утиче на напон који добија
„сува ћелија“.
Ако узмемо у разматрање једну ћелију и спојимо је на позитиван и негативан напон од 12V, она ће
добијати тих 12V константно, дакле нема прекида у напајању. Упоредимо је са другом ћелијом која
добија 12 V преко пулсног модулатора. Друга ћелија ће добијати импулсно 12 V раздвојених са 0 V.
Ови импулси се могу слати са одређеном ширином импулса и са одређеном фреквенцијом која је
понекад иста а понекад променљива.
Улога пулсног модулатора јесте да мења ширину импулса и на тај начин непосредно мења струју кроз
HHO ћелију, у зависности од режима рада мотора. На овај начин са 85% „ширине импулса“ и
додавањем 15% електролита у воду се може добити иста количина HHO гаса као код константног
напајања ћелије, само што са модулатором можете контролисати производњу гаса.
Неки пулсни модулатори имају фиксну фреквенцију, а код неких постоји опција подешавања
фреквенција у одређеном опсегу. Углавном сви модулатори раде између 100Hz и 500Hz, односно
шаљу од 100 до 500 импулса у секунди.
Дакле, пулсни модулатор је електрични уређај који прекида једносмерни напон у импулсе који се могу
мењати у односу на потребе.

8
Може се поставити у кабини возила на дохват руке
возача који мења производњу гаса преко потенциометра,
очитавајући на екрану параметре.
OBD II микроконтролер – прати ниво кисеоника у
издувној смеши, количину усисаног ваздуха, температуру
мотора и тако сакупљене информације шаље
управљачкој јединици мотора (ECU) за убризгавање
оптималне количине горива.
Код старијих модела аутомобила, који немају уграђене
системе за мерење протока ваздуха и време
убризгавања, додатни ваздух у виду HHO гаса у усисној
грани мотора не представља проблем, па је уградња
лакша и јефтинија. Али код новијих модела, управљачка
јединица „види“ HHO гас као додатни, не измерени Слика 4.3 - OBD II микроконтролер
ваздух у усисној грани мотора и констатује грешку.
Управљачка јединица одређује количину горива коју треба убризгати у цилиндар користећи
информације од MAF (Mass Air Flow) сензора, који мери количину усисаног ваздуха и MAP (Manifold
Absolute Pressure) сензора, који мери потпритисак у усисној грани. Због тога је потребно изменити
сигнале који се шаљу управљачкој јединици са ова два сензора како се не би константно појављивала
грешка о лошем сагоревању смеше.
OBD II микроконтролер прилагођује количину HHO гаса, време убризгавања и количину горива за
убризгавање ради најоптималније потрошње горива. Микроконтролер је изузетно софистициран и
има брз одзив, а комуникацију са рачунаром возила (ECU) остварује преко серијског улазног и
излазног OBD II прикључка на возилу.

Релејни прекидач се уграђује ради лакшег и сигурнијег управљања системом. Везује се између
контакт браве и акумулатора а треба да ради у области од 30А до 70А. Између релеја и акумулатора
поставља се топљиви осигурач (40А - 80А) како не би дошло до оштећења делова система.

4.2 Принцип рада HHO система

Принцип рада HHO система је веома једноставан и безбедан. Треба напоменути да у овом систему
нема складиштења водоника јер се водоник генерише кроз систем електролизе (ткз. “ HHO on demand
” – HHO на захтев систем).
Да би имали процес електролизе воде у “сувој челији” потребно је на уређај довести са једне стране
позитиван а са друге негативан напон акомулатора од 14V који контролише пулсни модулатор.
Стартовањем мотора почиње електролиза воде тако што електролитичка течност са 20% раствора
NaOH (на 1l дестиловане воде – 250g NaOH) , која се налази у воденом осигурачу, природним падом
преко доњег уводника улази у ћелију. У коморама ћелије имамо процес електролизе а издвојени HHO
гас природним притиском
(водоник је 25 пута лакши од
ваздуха) излази на горњем
изводнику ћелије и цревом
спроведен иде у водени
осигурач. Кроз горњи
уводник гас пролази до дна
воденог осигурача и након
тога се пробија кроз водени
стуб где долази до
ваздушног простора у
горњем делу воденог
осигурача.
Овде сабрани HHO гас на
врху воденог осигурача
излази и цревима спроведен
завршава у усисном воду
мотора. У процесу рада, Слика 4.1 - шема HHO система
“сува ћелија” користи
каталитичку течност, тако да корисник редовно треба да проверава ниво у мешачу и по потреби доспе
дестиловану воду. Ова ћелија се конструише тако да може дуго и безбедно да ради у свим условима
на возилу.
9
Делови система приказаног на слици:

 1 – контакт брава
 2 – прекидач
 3 – маса
 4 – релеј
 5 – осигурач
 6 – акомулатор
 7 – пулсни модулатор
 8 – неповратни вентил
 9 – HHО генератор (“сува ћелија)
 10 – резервоар за воду (баблер)
 11 – филтер
 12 – кућиште филтера

4.3 HHO као додатак смеши горива

Паљење смеше HHO ослобађа енергију (одговарајућа мешавина може да достигне температуру и од
2800˚C, а челик се топи на 1500˚C), а резултат овог хемијског процеса је поновна синтеза воде у
облику водене паре. Овај процес се назива егзотермна реакција (ослобађање топлоте).
Уколико се правилно искористи, ова ослобођена топлотна енергија ће на исти начин као мешавина
горива и ваздуха у мотору аутомобила произвести користан рад – кретање клипова. Исти метод
техничке примене, само различита горива. Тако кроз електролизу, вода делује као медијум за
складиштење енергије. Енергија се складишти у току процеса електролизе у тренутку када је H2O
молекул подељен у форму HHO гасова.
У цилиндру мотора, паљењем смеше горива се ослобађа енергија за рад, што доводи до повећања
ефикасности сагоревања. Ни у једном тренутку вода (H2O) не може сагорети гориво. То једноставно
хемијски није могуће. Када водоник и кисеоник формирају H2O молекул, то је корисна егзотермна
енергија и молекул постаје релативно (хемијски) стабилан. У том случају, не постоји начин да молекул
воде формира додатну егзотермну реакцију користећи више кисеоника, јер је водоник већ везан за
кисеоник. Пошто је водоник везан и није доступан за додатне егзотермне реакције, вода је
једноставно бескорисна као извор енергије у мотору вашег аутомобила. Вода може даље да оксидира
(у нпр. водоник пероксид, H2O2), али је за реакцију потребно додатно уложити енергију (ендотермна
реакција), као супротност ослобађању енергије (егзотермна реакција).
Аутомобил може да ради на мешавини бензина и HHO гаса као хибридног горива. Хидрокси гас (HHO)
допуњује и побољшава сагоревање у мотору тако што производи много чистије издувне гасове (који
су мање штетни за животну средину).
Што је већи проценат HHO којег користи мотор аутомобила за генерисање енергије, потребна је мања
количина бензина (или дизела) за рад мотора. Мање бензина, више новца који се уштеди. Међутим, у
апликацији хибридног горива, сам за себе HHO додаје само безначајан износ кинетичке енергије
према покрету клипа.
HHO примарно функционише као врло ефикасан и скоро бесплатан додатак за побољшање
сагоревања горива. То је ефекат повећања способности вашег мотора да извуче више снаге из сваког
литра бензина (ефикасности сагоревања). Да би разумели ово, морамо да пажљивије сагледамо
сагоревање моторног горива, однос ваздуха и горива, као и конфигурацију горива.
Гориво се из резервоара у виду ситних капљица, помешано са кисеоником из ваздуха распршује у
усисну грану мотора и вакумом (или натпритиском у случају турбомотора) убацује у цилиндре мотора.
Клип сабија ову смесу и када свећица баци варницу (или притисак и температура достигну критичну
вредност у случају дизел мотора), експлозија (сагоревање смеше горива и ваздуха) ослобађа енергију
потребну за рад мотора аутомобила. Једна од промењивих која одређује колико енергије (снаге) се
добија из реакције сагоревања је однос ваздуха и горива (однос бензина или дизела у ваздуху).
Превише ваздуха (или премало горива), производи сиромашну смесу горива и ваздуха. У овом
случају, мотор нема довољно снаге јер не добија довољно горива за сагоревање. Превише горива
(или премало ваздуха) производи "богату" смесу. Овај однос је посебно битан код бензинских мотора,
који раде на веома уском интервалу односа гориво – ваздух.
У екстремним условима, то такође може да изазове губитак снаге, јер не постоји довољно кисеоника у
цилиндру за сагоревање довољно капљица горива, да се одржи корисна реакција (генерисање снаге).
Енергетски богата стања, стварају услове за вишак горива и као резултат имамо отпад горива, јер се
несагореле капљице избацују са издувним гасовима (тзв. несагорели угљоводоници). Произвођачи

10
аутомобила су још одавно подесили однос ваздуха и горива са циљем остваривања оптималне
смеше горива и ваздуха, али тако да овај однос више нагиње на страну богату енергијом, да би се
прилагодили флуктуацијама у атмосферском притиску и самим тим уделу кисеоника у ваздуху, тј.
односу квалитета и квантитета у погледу неких параметара (нпр. температура, садржај влаге, итд.).
То је помогло да мотор одржава миран и стабилан рад у свим режимима рада (вожње аутомобила).
Међутим, капљице које нису сагореле, као резултат богате смеше горива и ваздуха, до данашњег
дана, се практично неискоришћене избацују као издувни гасови (у 1970. је EPA, ужаснута овом
праксом и утицајем на животну средину, мандатирала контролу емисија из ауспуха – катализаторе, да
заврше сагоревање несагорелих материја, односно отпадних материја гаса). То значи, да данас,
мотор аутомобила баца велике количине горива, као заштиту од губитка моћи, услед промене услова,
као и начина вожње.
Када се HHO меша са горивом и ваздухом онда водоник окружује капљице бензина. Паљењем,
фронтални пламен се креће кроз цилиндар на много већој брзини него у обичним смесама горива и
ваздуха за сагоревање. Топлота и притисак таласа HHO гаса разбија ионако ситне капљице бензина у
још мање, стварајући, практично бензинску маглу излажући тако гориво из унутрашњости појединих
капљица кисеонику и реакцији сагоревања.
На овај начин се ефективно обогаћује смеша ваздуха и горива, јер је сада више горива изложено
сагоревању. Истовремено, HHO пламен додатно утиче на сагоревање уситњених капљица горива,
тиме ослобађајући већи део своје енергије.
Поред тога, пошто је HHO распршен по запремини цилиндра, смеша горива и ваздуха више не чека
сопствену спорију реакцију процеса паљења капљицу по капљицу.
Због тога што HHO има веома високу брзину сагоревања, врши и паљење смеше ваздуха и додатно
„уситњених” капи горива практично одједном (понашајући се као експлозивна подлога). Додатно
изложено и сагорело гориво делује већим притиском на клип у краћем временском интервалу. Што је
најважније, реакција сагоревања црпи снагу из горива чији би део иначе био избачен са издувним
гасовима. Тачније, фрагментација капљица прави више горива доступног за сагоревање и конверзију
у енергију. Зато HHO систем повећава километражу присиљавајући мотор да сагори гориво
ефикасније и потпуније, пружајући више рада од сваког литра горива.
HHO пружа корист (смањује потрошњу и побољшава перформансе) на тај начин што модификује
гориво у мотору и побољшава његово сагоревање, а не тако што се понаша као примарно гориво што
је веома важна разлика.

5.ЗАКЉУЧАК

Коришћење водоника у енергетске сврхе намеће се као логичан и одржив начин у процесима
задовољења експоненцијално растућих енергетских потреба пре свега зато што је генерално лако
доступан у смислу да генерално егзистира у изобиљу. Такође, сагоревањем водоника практично се не
емитују штетне супстанце у атмосферу услед чега не утиче на загађење зивотне средине. Водоник
карактерише висока доња топлотна моћ што га чини енергетски ефикасним горивом, а оно што је
посебно важно нагласити, водоник се сматра обновљивим извором енергије из разлога што га је
могуће произвести по потреби ослањајући се на не тако мали број постојећих технологија за његово
генерисање. Са друге стране, постојеће технологије за производњу водоника нису још увек
усавршене и економичне, док је сам водоник нестабилан када се налази у гасном стању. Имајући у
виду да је потребно обезбедити одређену количину енергије у процесима генерисања водоника, као
и ефективне начине за његову екстракцију и складиштење, шира примена коришћења водоника још
увек не представља одржив начин задовољења енергетских потреба јер је процес његовог добијања
дуготрајан и скуп. Поред наведеног, потребно је створити услове за адекватно транспортовање
водоника јер је превише лак и немогуће га је траспортовати конвенционалним цевоводима,што
значајно поскупљује његово коришћење ако се ради о већим количинама. Ипак, константан развој
великог броја технологија, посебно оних што интегришу обновљиве изворе енергије као што је
соларна енергија знатно утичу на развој економије водоника у будућности.

11
6.ЛИТЕРАТУРА

 https://www.nap.edu/read/10922/chapter/6#38
 „Технологије производње водоника коришћењем соларне енергије“ , МИЛОВАН М.
МЕДОЈЕВИЋ, Универзитет у Новом Саду, ЈОВАН Р. ПЕТРОВИЋ, Универзитет у Новом Саду,
Факултет техничких наука, Нови Сад, НЕНАД Ђ. МЕДИЋ, Универзитет у Новом Саду,
Факултет техничких наука, Нови Сад, МИЛАНА С. МЕДОЈЕВИЋ, Универзитет у Новом Саду
 https://www.afdc.energy.gov/fuels/hydrogen_basics.html
 „Hydrogen as an alternative fuel“, PH 313: Alternative Energy, Oregon State University
 „VODONIK KAO GORIVO“, Đorđević Stefan

12