N-MIN ZA ŠEĆERNU REPU

Đubrenjenje treba da bude optimalno i zasnovano na preporukama i analizama iz

laboratorija za ispitivanje zemljišta, a nikako na svoju ruku, jer prevelike količine pojedinih
hranljivih elemenata (npr fosfora) mogu da dovedu do nedostatka mikroelemenata, a time do
slabljenja biljaka i umanjenja roda.

Tačnu preporuku doza i količina đubriva s obzirom da se zemljište razlikuje od

parcele do parcele, a naročito od lokaliteta do lokaliteta, možemo dati samo na osnovu hemijske
analize zemljišta.

Prosečne vrednosti koje se preporučuju su oko 100 kg čistog azota koji treba uneti
neposredno pred setvu i to u vidu pristupačnijih mineralnih đubriva poput AN-a.

Kako bi što preciznije procenili potrebe za azotnim đubrivima neophodno je uraditi

N-min analizu zemljišta. Cilj je da se ustanovi sadržaj nitratnog azota u profilu zemljišta 0-30,
30-60, 60-90, i 90-120 cm i pravilno oceni neophodna doza azotnih hraniva.

Ishrana šećerne repe je vrlo specifična jer treba postići visok prinos korena, uz veliki
udeo šećera i male količine topljivih nešećera u korenu. Nedostatak ili suvišak hraniva utiče na
visinu prinosa, ali i na kvalitet šećerne repe. Po pravilu, fosforna i kalijumova đubriva dodaju se
u jesen i zaoravaju. Pošto azot u ishrani šećerne repe ima najveći značaj, zbog njegovog uticaja
na prinos i kvalitet šećerne repe, mora mu se posvetiti najveća pažnja, tim pre što se optimalne
količine azota kreću u uskim granicama.

Kod đubrenja azotom koje znatno premašuje optimalnu količinu, primećuje se

prekomeran porast lišća, izostaje očekivan porast korena, smanjuje se kvalitet šećerne repe tj.
opada sadržaj šećera i drastično raste sadržaj alfa-amino azota, tako da veliki deo šećera odlazi
direktno u melasu. Klijanci repe osetljivi su naročito na đubriva koja sadrže azot u amonijačnoj
formi, a manje su osjetljiva na nitrate.

Zato pravilnu ishranu azotom možemo obaviti samo na osnovi analize o količini
nitratnog azota u zemljištu, što utvrđujemo krajem februara ili početkom marta meseca pre
predsetvene pripreme uzimajnjem uzoraka do 120 cm i izrade analize na lako pristupačan azot
(N min metoda). Na osnovu ove analize jednostavno se može izračunati potrebno đubrenje
azotom.
Formula za obračun glasi:

Y = a x b - ((c+d)-e)
gde je:
y = potrebna količina azota u proleće pre setve
a = planirani prinos
b = potrebna količina azota za jednu tonu korena i vegetativne mase
c = količina mineralnog azot u sloju 0-120 cm
d = mineralizaciona sposobnost zemljišta
e = količina azota koja ostaje posle vađenja šećerne repe
1) na plodnim zemljištima iznosi 25-30 kg/ha
2) na plitkim i manje plodnim 15-20 kg/ha
Količina azota koja se može mineralizovati

Donji teren Gornji teren (Telečka)

Duboka i plodna zemljišta 100 70
Srednje plodna i srednje
80 50-60
duboka zemljišta
Plitka i slabo plodna zemljišta 60-70 40-50