KUKURUZ EERAC (Zea mays L.

saccharata) OPLEMENJIVANJE KUKURUZA EERCA

Kukuruz eerac se koristi za ljudsku ishranu u mlenoj fazi razvoja endosperma, kada je zrno neno, sono i slatko. eerac je jedna od najpopularnijih povrtarskih kultura u zemljama gde postoji tradicija proizvodnje i potronje, a potronja se iz godine u godinu poveava u veini zemalja irom sveta. Najvei roj komercijalnih hi rida kukuruza eerca se zasniva na jednom ili vie recesivnih alela koji menjaju ugljenohidratni sastav endosperma. !ridesetak godina unazad sugar" #su$ alel gena na hromozomu % je sluio za definiciju eerca. &li homozigotni recesivni gen #sugar", su$ ima nedostataka, a osnovni je u tome to je relativno kratak period u toku koga zrno zadrava visok tehnoloki kvalitet. 'repoznavanje dodatnih gena endosperma koji i uslovili vii nivo eera, kao i produen period prihvatljivog kvaliteta zrna je vodio korienju tih gena #sh(, fl), fl(, ae, se, i dr.$ u razvoju i po oljanju eerca. 'oreklo i istorijat kukuruza eerca. * +tandardni kukuruz eerac je mutant. ,utacija na +u lokusu se verovatno dogodila u razliito vreme i na razliitim tipovima kukuruza. ,utacija su uslovljava takvu kompoziciju endosperma gde se akumulira dva puta i vie u vodi rastvorljivih polisaharida #-+'$ nego kod o inog kukuruza u fazi nezrelog zrna kada se ono konzumira. 'reimustva hi rida kukuruza eerca, u odnosu na sorte, su u veem prinosu, ujednaenom klipu i ujednaenom stasavanju za er u. 'rve samooplodne linije su do ijene iz slo odnoopraujuih sorata kojih je u to vreme ilo dosta. Najpoznatije sorte eerca su ile. /ountr" 0entleman, +to1ell2s 3vergreen, 0olden 4antam, 0olden 5od, /ream*o*0old, 4lack ,e6ican, +ilver 4antam, 0olden +unshine, +panish 0old, 0olden 0iant, i dr. ,noge popularne sorte elog zrna su ukrtane sa sortom 0olden 4antam da i se do ilo zrno ute oje. 5ezultat toga je da i danas veina samooplodnih linija i hi rida utog zrna sadre odredjeni procenat germplazme poreklom iz sorte 0olden 4antam. +uperiorne samooplodne linije su esto ile roditeljske komponente za vie hi rida, a hi ridi su korieni dalje za razvoj novih samooplodnih linija. 5ezultat toga je uska genetika raznovrsnost. 7anas, hi ridi kukuruza eerca se tretiraju kao jedan od najkomercijalnijih useva. 0enetika osnova kukuruza eerca. * 8rno kukuruza eerca u mlenoj fazi razvoja endosperma se koristi za ishranu ljudi ili industrijsku preradu. Kvalitet tog nezrelog zrna odre9uju geni po kojima se eerac razlikuje od o inog kukuruza.

:kus eerca odre9uje slatkoa koja zavisi od udela eera i skro a u endospermu. ,ada je slatkoa zrna naznaena kao glavna komponenta ukusa, kremisavost zrna, sadraj vode, kao i odnos rastvorljivih i nerastvorljivih komponenata endosperma su znaajni parametri kvaliteta. 7ominantan eer u zrnu eerca u mlenoj fazi razvoja endosperma je saharoza. ,aksimalan sadraj saharoze je u fazi (;*(< dana posle polinacije kada je i kvalitet nezrelog zrna najvii. =d vie poznatih mutanata koji utiu na razvoj endosperma, )% se prouava radi korienja u oplemenjivanju eerca, a osam se koristi komercijalno. : fazi )>*(< dana posle polinacije kada se eerac ere, mutanti sa t, t(, sh, sh(, i sh% genom, sadre (*< puta vie saharoze od su endosperma. !ako9e, vaan momenat je da (> dana posle polinacije, kada je nivo saharoze u sugar" #su$ tipovima opao za vie od ?;@, ovi mutanti endosperma zadravaju i dalje visok nivo saharoze. 8 og visokog nivoa eera, hi ridi eerca zasnovani na ovim genima nazivaju se AsuperslatkiB #Asupers1eetB ili Ae6tras1eetB$. : vreme kada se eerac ere, )> do (< dana posle polinacije, hi ridi na azi ovih mutanata sadre % do > puta vie ukupnih eera od kukuruza standardnog kvaliteta zrna #zu ana, tvrdunca$. ,utant sa sugar" #su$ genom se naziva AnormalniB, AstandardniB, AtradicionalniB, AkonvencionalniB i AugeriB eerac. 8rno ovog tipa eerca #su$ akumulira vie eera nego zrno o inog kukuruza, +u. 'retean eer u zrnu standardnog eerca je saharoza, sa manjim udelom maltoze, glukoze i fruktoze. Kod su tipa, eeri se konvertuju u fitoglikogen pre er e i posle er e, rezultirajui kontinuiranim smanjenjem sadraja eera iji je maksimum )> do (< dana posle polinacije. !ako, za ovaj tip eerca period er e je vrlo kratak. Ci ridi kukuruza eerca sa poveanim sadrajem eera u zrnu #Asupers1eetB ili Ae6tras1eetB$ imaju rojna preimustva, ali i nedostatke. Deliki nedostatak je loija klijavost nego kod sugar" #su$ hi rida, i mnogo tea proizvodnja semena. 8relo zrno #seme$ je na orano, uglasto, sadri malo skro a koji je neophodan za ishranu klice. !ipovi hi rida sa sh( genom su prihvatljivi sa gledita nenosti i konzistencije zrna u mlenoj fazi.

Kukuruz eerac se razlikuje od kukuruza standardnog kvaliteta zrna po veem roju vanih oso ina koje uslovljavaju izgled klipa sa komuinom i ez komuine, a pose no po oso inama koje uslovljavaju ukus. =ve oso ine menjaju vanost zavisno od naina korienja hi rida i trita.

+l. < Ci rid eerca ute oje zrna

+l. % Ci rid eerca uto* ele oje zrna 4eli oklasak i providan perikarp su vane karakteristike kukuruza eerca, i veina eeraca je homozigotna za alel gena '*11 na lokusu za oju perikarpa i oklaska. Einije eerca esto nose alel gena /)*F, koji spreava razvoj antocijana u aleuronskom sloju, i mnogi sh( tipovi nose a alel gena, koji spreava razvoj antocijana u celoj iljci, i vrsto je povezan sa sh( tipovima. 4oja endosperma je veoma vana. !ri glavne oje kod hi rida su. uta, ela i arena # icolorG (?@ elih i H?@ utih zrna na istom klipu$. !ipovi eerca utog endosperma su najvaniji za industrijsku preradu i za potronju u sveem stanju. Iuti #J$ nasuprot elom #"$ endospermu je kontrolisan sa J lokusom gena dok je za elu oju odgovoran recesivan gen, ". Ci ridi eerca uto* ele oje zrna nastaju ukrtanjem samooplodnih linija utog zrna, JJ, i linija elog zrna, "".

+l. ? 5ezano zrno kukuruza eerca u mlenoj fazi Kukuruz eerac se esto koristi direktno u klipu, pa su oso ine klipa veoma vane. =so ina izgled klipa o uhvata roj redova zrna, konfiguraciju * raspored redova #pravac i ure9enje$, ozrnjenost, irinu i du inu zrna, o lik i veliinu klipa. 8a hi ride eerca koji se koriste za industrijsku preradu tj. za rezanje zrna, najvanije oso ine su one koje uslovljavaju izgled zrna i normalan izgled #stanje$ zrna posle rezanja, kao i oja zrna, irina i du ina. 7u lja zrna o ez edjuju olji izgled posle rezanja, a samim tim i olji prinos. = lik klipa je veoma vaan u industriji za preradu eerca. Fzvori germplazme i metode oplemenjivanja kukuruza eerca. * =d rojnih slo odnoopraujuih sorata kukuruza eerca, od kojih su mnoge ile sinonimi, stvaran roj razliitih sorata eerca se kretao oko <;;. +orta 0olden 4antam i one iz nje izvedene imale su najvei udeo u programima oplemenjivanja, kao i sorte 3vergreen i /ountr" 0entleman. =ve tri sorte su posluile kao prvi izvorni materijal u selekcionim programima. 5oditeljske komponente hi rida 0olden /ross 4antam su izvedene iz razliitih varijanti sorte 0olden 4antam. = e ove linije su mnogo koriene kao izvorni materijal za razvoj novih samooplodnih linija. +koro sve linije utog zrna imaju u svojoj osnovi germplazmu sorte 0olden 4antam. 0lavni resursi u selekciji eerca su elitni hi ridi i elitne samooplodne linije, koji se preporuuju i oda iraju za po oljanje oso ina. Ci rid Ku ilee zasluuje specijalnu panju u ovom pogledu. 5ealizovan je oko )LM;. godine, i rzo je postao vodei hi rid za industrijsku preradu, i nesumnjivo korien kao izvorni materijal u mnogim selekcionim programima. Ku ilee je hi rid privatnog vlasnitva i poreklo njegovih komponenata i same komponente nisu dostupne javnosti. Deliki roj hi rida kukuruza eerca je stvoren u svetu, razliite duine vegetacije, sa razliitim genima i kom inacijama gena koji poveavaju sadraj eera u zrnu, o ini #sugar"$ eerci, supers1eet N sa poveenim sadrajem eera u zrnu, za razliite namene. +koro celokupna selekcija kukruza eerca u svetu se o avlja u privatnim kompanijama gde je selekcioni materijal zatien, nije dostupan javnosti. +eme kukuruza eerca je jedan od najprofita ilnijih proizvoda. Konzumni kukuruz eerac se tretira kao povre ija je proizvodnja sa najmanje rizika. ,nogi selekcionari eerca se uzdravaju od korienja germplazme koje nije u tipu eerca u svojim selekcionim programima, z og tekoa da se sauva niz faktora kvaliteta i specifinost sirovog proizvoda to je karakteristino za eerac. Naravno, germplazma koja nije u tipu eerca se koristi za po oljanje eerca od samih poetaka selekcionih programa, u nekim sluajevima sa

veoma velikim uspehom. =vaj tip germplazme se koristi kao izvor za poveanje relativne otpornosti prema olestima i tetoinama u zavisnosti od aktuelnosti odredjenog svojstva za eerac. : selekciji kukuruza eerca, koriste se mnoge metode i tehnike koje se koriste u selekciji standardnog kukuruza, ali postoje i odredjene razlike u postupcima z og razlika u korienju proizvoda, efekta ksenija i prirode finalnog proizvoda. ,etodi koji e se koristiti u jednom selekcionom programu kukuruza eerca zavise od specifinih ciljeva programa i raspoloivog selekcionog materijala. ,ada je prinos uvek vaan, znaenje AprinosaB se menja zavisno od trita i naina korienja eerca. 8a industrijsku preradu gde se zamrzava klip vaan je roj klipova po hektaru. : sluaju konzerviranja rezanog zrna vaan je prinos zrna. 8a neka trita vana je teina pojedinanog klipa. 0ermplazma koja se koristi je odre9ena ciljevima selekcije. /ilj je do ijanje novih visokokvalitetnih samooplodnih linija, ijim se ukrtanjem do ije hi rid eljenih oso ina. &ko je u roditeljski materijal ukljuena germplazma koja nije u tipu eerca, testiranje ukusa je o avezno tokom procesa in ridinga, naroito za nenost i ukus zrna. Einije standardnog tipa iz kukuruznog pojasa prenose lo ukus, a zahtev selekcije je da se taj nedostatak eliminie. !ropski kukuruz selekcionisan za ishranu ljudi moe da ima mnogo poeljniji ukus, ali je tokom selekcije neophodno testiranje da i se odredili segreganti sa naj oljim ukusom. 'ovratna selekcija kao metod se veoma iroko koristi u po oljanju eerca. !ipian a lon poetnog razvoja varieteta zasnovanih na novim mutantima endosperma je ilo povratno unoenje novih gena u elitne samooplodne linije sugar" verzije, esto u o a roditelja zasnovanog ukrtanja. 7anas su aktuelne sh( verzije poznatih i popularnih su hi rida, kao to je izmedju ostalih i Ku ilee. =so ine hi rida. : poredjenju sa drugim tipovima kukuruza, vremenski raspon za ocenu prinosa i oso ina kvaliteta hi rida eerca je vrlo ogranien * samo ? do H dana, zavisno od klimatskih uslova. =da iranje hi rida u prvoj fazi je zasnovano na oso inama koje su relativno visokonasledne, kao to je izgled klipa i zrna, veliina klipa i zrna, i , ako izvori dozvoljavaju, ukus. /ilj veine programa selekcije eerca, je identifikacija naj oljih hi rida. ,noge oso ine mogu iti rzo, efikasno i su jektivno ocenjene. 8a merenje oso ina kao to je sadraj eera, nenost, i sonost potre na je oprema. 'oto su ove analize skupe i zahtevaju vreme, one se esto rade u poslednjoj fazi programa testiranja hi rida. 'rinos i komponente prinosa se odredjuju u svim fazama ispitivanja. 'ostoje uredjaji i tehnike za odredjivanje sadraja eera #hromatografi, refraktometri, analizatori za eer$, de ljine perikarpa i nenosti #mikroskopi, tenderometri , i dr.$. Naravno, svaka tehnika meri samo jedan parametar i ne moe da odredi suptilan ukus koji je rezultanta kom inacije vie razliitih komponenata. +eme kukuruza eerca. =snovni cilj svih selekcionih programa je visokokvalitetno seme novih hi rida ija je proizvodnja ekonomina. +vi komercijalni hi ridi kukuruza eerca se zasnivaju na jednom ili vie defektnih mutanata endosperma, i proizvodnja visokokvalitetnog semena je mnogo tea nego kod drugih tipova kukuruza. !i mutanti su enzimske ApovredeB na putu sinteze skro a, koje menjaju ugljenohidratnu kompoziciju endosperma, i skoro u svim sluajevima rezultiraju smanjenjem nivoa skro a. 8rna su na orana, vie uglasta i krta, nego zrna standardnog tipa kukuruza, i sklona su lomu. Deina eeraca je selekcionisana da ima tanak perikarp, a z og toga se lake stvaraju pukotine i

oteenja, zrno je na orano pa se stvaraju vazduni depovi izme9u endosperma i perikarpa, te je u nepovoljnim uslovima oteano klijanje i nicanje. !ako su klijanje, nicanje, i rani porast u polju umanjeni u odnosu na kukuruz standardnog kvaliteta zrna. Niska koncentracija ugljenih hidrata u sh( tipu izaziva jako smanjenje #skupljanje$ suvog endosperma, to stvara rojne pro leme kod semena. +eme standardnog su eerca se ere sa <;@ vlage u zrnu, gde je variranje );*?;@. +eme tipova eerca sa visokim sadrajem eera se eru sa ?;*??@ vlage u zrnu. 8rna u toj fazi su vrlo mekana i lako se oteuju tokom er e i komuanja. Detako suenje je kritian moment u procesu dorade semena sa visokim sadrajem vlage. =vakvo seme se lako oteuje suenjem pri visokim temperaturama. Nie temperature suenja o ez edjuju olji kvalitet semena. 'osle suenja, seme sh( tipa je lomljivo, nepravilnog o lika i na oranog perikarpa. !akvo seme je veoma osetljivo na mehanike povrede. Kukuruz eerac se koristi na dva naina. troi se u sveem stanju ili se prera9uje. +vaki od ovih naina potronje zahteva hi ride odre9enih oso ina. ,nogi hi ridi eerca ispunjavaju zahteve industrije i potroaa eerca u sveem stanju. Ci ridi kukuruza eerca za potronju u sveem stanju.* Ci ridi eerca za potronju u sveem stanju tre alo i da produkuju veliki roj klipova po jedinici povrine. : ovom sluaju teina klipa nije toliko vana. Komuina klipa tre a da je atraktivna, tamno zelene oje sa dugim lisnim zastavicama. Fzgled okomuanog klipa je takodje vaan, da je lepo do vrha ozrnjen, sa najmanje )M pravih redova uzanih zrna. 4oja zrna varira zavisno od trita. &ko je hi rid izuzetan u nekom pogledu, moe da se na9e kompromis za druge oso ine. 3kstremno rani hi rid moe da ima mali roj redova zrna, nii prinos, loiji jestivi kvalitet u odnosu na hi ride glavne sezone. Ci ridi kukuruza eerca za industrijsku preradu. * eerci za industrijsku preradu mogu da se prera9uju konzervisanjem celog zrna, konzervisanjem kukuruznog krema, zamrzavanjem rezanog zrna i zamrzavanjem celog klipa. +vi hi ridi za industrijsku preradu tre a da su adaptirani za mehanizovanu er u, komuanje i rezanje zrna. :jednaenost u sazrevanju, o liku i veliini klipa su izuzetno vane oso ine. Koliina izrezanog zrna po jedinici povrine je najvaniji parametar prinosa za rezano zrno i proizvodnju krema od eerca. =vo je odredjeno tonama zrna eerca po hektaru i zavisi od du ine zrna. +vetlo uta oja zrna je najpoeljnija, mada se preradjuju i neki hi ridi elog zrna. Nenost zrna je vana u odredjivanju kvaliteta svih naina prerade. :kus je takodje veoma znaajan, ali slatkoa moe da se popravi dodavanjem eera tokom procesa prerade. 'onekad se dodaje i so, zavisno od trita za koje se priprema proizvod. Kada se prera9uje sh( tip eerca, redukuje se koliina ili se uopte ne dodaje eer. : veini sluajeva kod zamrzavanja celog klipa eerca, zahtevi su slini kao za potronju hi rida u sveem stanju * poveani roj klipova po jedinici povrine #kao glavni parametar prinosa$ i poeljan izgled klipa. Fzgled komuine i ozrnjenost vrha nisu vani zato to se vrh klipa skrauje. Deliki je interes za korienje hi rida sa poveanim sadrajem eera u zrnu za zamrzavanje z og nemogunosti dodavanja eera da i se po oljao ukus zaledjenom proizvodu. +vi hi ridi koji se prera9uju, eru se, komuaju i sve druge operacije se o avljaju mehanizovano.

Ci ridi za preradu tre a da su veoma ujednaeni i adaptirani za zahteve i operacije prerade. Klip tre a da je postavljen dovoljno visoko kako i se omoguila efikasna er a, a iljka i tre alo da ude uspravna u vreme er e. Komuina tre a da se otstranjuje lako, a pose no su nepoeljni delovi komuine izme9u redova zrna. = lik klipa mora da zadovolji sekae zrna. Naj olji je lago zailjen o lik #kao svea$ klipa. 4oja oklaska je o avezno ela, a oja svile to svetlija. Ci ridi eerca u +r iji. * 5ad na selekciji kukuruza eerca zapoet je sedamdesetih godina u Fnstitutu za kukuruz A8emun 'oljeB, 4eograd. 7o sada je priznato (M hi rida kukuruza eerca razliite duine vegetacije i za razne namene. 'ovrine na kojima se gaji kukuruz eerac u naoj zemlji se kreu od (.;;; do ?.;;; ha. Najvei deo proizvedenog eerca se prera9uje u o liku zale9enog zrna i izvozi. Kod nas jo nije dovoljno razvijena navika za potronjom eerca, a nije razvijen ni marketing koji i vrio popularizaciju ovog tipa kukuruza. Na grafik. ). prikazani su prinosi i organolepticke ocene nekoliko domaih 8' hi rida kukuruza eerca. 'rikazan je prinos klipa ez komuine, izuzetak su dva nova hi rida oznaena #O$ kod kojih je dat prinos klipa sa komuinom. =rganoleptika ocena o uhvata vane oso ine kvaliteta. ukus, slatkou, oju, miris i konzistenciju zrna.

0raf.).'rinos klipa i ocena kvaliteta zrna 8' hi rida eerca

KARAKTERISTIKE ZP HIBRIDA KUKURUZA EERCA ZPSC 111

5ani hi rid kukuruza eerca. 8rno se koristi za ushranu ljudi u fazi mlene zrelosti kada ono neno, sono i slatko. +adri (,? puta vie saharoze u zrnu #u mlenoj fazi$ u pore9enju sa kukuruzom zu anom. Ci rid pripada o inim eercima sa sugar" #su$ genom. 8rno u mlenoj fazi je ute oje. 4er a se o avlja (< dana posle oplodnje, kada je sadraj suve materije (<*(?@. =d nicanja do er e je potre no ML*H; dana. Klip je ujednaene duine #)L cm.$, sa )% redova zrna. Ci rid je pogodan za potronju u sveem stanju. 'roizvodnja je o avezna u uslovima navodnjavanja. 'reporueni sklop je M?.;;; N H?.;;; iljakaPha. ZPSC 311

+rednje rani hi rid kukuruza eerca. 8rno se koristi za ushranu ljudi u fazi mlene zrelosti kada je ono neno, sono i slatko. +adri (,?*< puta vie saharoze u zrnu #u mlenoj fazi$ u pore9enju sa kukuruzom zu anom. Ci rid pripada o inim eercima sa sugar" #su$ genom. 8rno je u mlenoj fazi ute oje, mekano izvanrednog ukusa. 4er a se o avlja ((*(% dana posle oplodnje, kada je sadraj suve materije (<*(?@. =d nicanja do er e je potre no HH*HL dana. Klip je ujednaene duine #(; cm$, cilindrinog o lika, do ro o avijen komuinom sa )%*)M redova zrna. Ci rid je pogodan za potronju u sveem stanju i industrijsku preradu. 'roduktivnost. );,(? N )<,%; tPha klipa ez komuine u mlenoj fazi zrelosti zrna. 'roizvodnja je o avezna u uslovima navodnjavanja. 'reporueni sklop je M;.;;;*M?.;;; iljakaPha.

ZPSC 401

+rednje kasni hi rid kukuruza eerca. 8rno se koristi za ushranu ljudi u fazi mlene zrelosti kada je neno, sono i slatko. +adri < puta vie saharoze u zrnu #u mlenoj fazi$u pore9enju sa kukuruzom zu anom. 8rno u mlenoj fazi je ute oje, krupno. 4er a se o avlja (< dana posle oplodnje, kada je sadraj suve materije (<* (?@.=d nicanja do er e je potre no HL*>; dana. 'rinos klipa sa komuinom je )%*)?tPha. Klip je ujednaene duine #((cm.$, sa )%*)M redova zrna. Ci rid je pogodan za potronju u sveem stanju i industrijsku preradu. +etva ovog hi rida tre a da se o avi na veoma do ro pripremljenom zemljitu #kao za povre$, do ro isitnjeno, lako i toplo. +etva se o avlja na du ini %*? cm. 'roizvodnja je o avezna u uslovima navodnjavanja. 'reporueni sklop je M;.;;;*H;.;;; iljakaPha. ZPSC 531

Ci rid eerca srednje kasne vegetacije, od nicanja do er e je potre no >?*>H dana, zavisno od vremenskih uslova. 4ere se (< dana posle oplodnje #svilanja$ kada je zrno najvieg kvaliteta #sadraj eera*maksimalan a sadraj suve materije oko (<*(?@$. 8rno sadri < puta vie saharoze #koja daje slatkou$ od zrna o inog kukuruza. Klip je ujednaen, duine () cm, du okog zrna, sa )%*)M redova zrna. 'rinos klipa sa komuinom je )%*)?tPha. 'ogodan za potronju u sveem stanju a naroito za industrijsku preradu. o inim eercima. 8rno u mlenoj fazi je ute oje. +etva ovog hi rida tre a da se o avi na veoma do ro pripremljenom zemljitu #kao za povre$, do ro isitnjeno, lako i toplo. +etva se o avlja na du ini %*? cm. 'roizvodnja je o avezna u uslovima navodnjavanja. 'reporueni sklop je M?.;;; iljPha N H?.;;;. 7r 8orica 'aji, nauni savetnik, Fnstitut za kukuruz Q8emun 'oljeB, 4eograd !el.. ;)) <H ?M H;%

HIBRIDI KUKURUZA EERCA FIRME S&G N !"#$% &$#'() *)+!),)S.)!)' F1 Drlo rani hi rid predvi9en za najraniju setvu o zirom da odlino podnosi hladnou. Klipovi su uniformni, dugi oko (; cm, imaju )M redova zrna i do ro su pokriveni liem. Klipovi su na iljci postavljeni na visini od ?;cm, to omoguava kvalitetnu mehanizovanu er u. Fako spada u grupu ranih hi rida, +pirit ima sposo nost postizanja visokih prinosa. 'ogodan je za konzrviranje, smrzavanje i upotre u u sveem stanju. J/+)$00 F1 8a ovaj hi rid se moe rei da predstavlja standard u srednje ranim hi ridima i to ve dui niz godina. Drlo je prinosan a z og visokog kvaliteta nazastupljeniji je u hladnjaama irom sveta. Klipovi su dugi oko (< cm, sa)> redova zrna. Klipovi na iljkama rastu od L; cm. 8rno je zlatno* ute oje, a na tritu je prepoznatljiv po izvanrednom spoju specifine arome i slatkog ukusa. B &' % F1 4oston je srednje rani normalno slatki hi rid eerca. 4iljka je srednje visine sa jakom sta ljikom. Klipovi su dugi i krupni. 8rna kod ovog hi rida su krupnija u odnosu na ostale hi ride iz ove grupe. 4oja mu je prijatno uta a ukus odlian. +poro prezreva a procenat iskorienja u preradi je veoma do ar. :z visok prinos, sve navedeno ini ga veoma perspektivnim hi ridom. D#$$#& F1 =vaj hi rid je namenjen za gajenje u punoj sezoni.'oseduje otpornost na virus mozaika #,7,D$, pa se moe nazvati rezistentno varijantom hi rida Ku ilee, sa istim karakteristikama zrna. B %/& F1 'o vremenu prispea ovaj hi rid spada u kasne, a po slatkoi u normalno slatke hi ride. : odnosu na Ku ilee ima duu vegetaciju <*% dana i krai klip. =dlikuje ga visok potencijal rodnosti, kao i odlian kvalitet zrna pose no za prera9ivaku industriju. Klipovi nisu suvie de eli i imaju )>*(; redova du okih zrna lepe oje i odlinog ukusa. irok spektar otpornosti prema Celmintosporium* u, patuljastom virusu mozaika i r9i, ine pogodnim za gejenje u punoj sezoni. E$)'0 F1 Kasni hi rid sa zrnima izuzetnog kvaliteta. 4iljka je visoka a klipovi dugi i tanki duine (< cm sa po (; redova zrna. 8rna su atraktivne ute oje i odlinog ukusa. Klip je do ro zatien komuinom. !olerantan je na a9avost i patuljasti virus kukuruznog mozaika #,7,D$. Namenjen je kako za preradu tako i za upotre u u sveem stanju.

Ku ilee R)

+pirit R)

4oston R) H)+!),) &# . 102#%)" &#,!3#40" 5020!# L)%6 $% F1 Eincoln je po vremenu prispea srednjerani hi rid sa poveanim procentom eera. 'oveanje eera u odnosu na normalno slatke hi ride je <;@. Kake iljke su otporne na ,7,D i daju duge i krupne klipove. Deliina zrna je slina hi ridu Ku ilee. 4oja zrna je svetlo uta a ukus izvrstan.

HIBRIDI KUKURUZA EERCA FIRME CLAUSE S/%,#%60 F1 !renutno najraniji hi rid, vegetacije M>*H; dana od nicanja. Kukuruz ecerac normalne slatkoe, sa utim cilindrino* konusnim klipovima, prosene duine )H*)L cm.Deoma je traen za sveu potronju i preradu. 8 og svog kvaliteta i ranostasnosti, poela je i proizvodnja rasada u zatienom prostoru da i se do ila to ranija er a. G $, C/. F1 Drlo popularan hi rid kukuruza eerca sa neto duom vegetacijom >;*>? dana. Rormira lep, cilindrian i vrlo kvalitetan klip duine (;*(( cm. Sesto se na iljci nalaze i po dva klipa. Namenjen za sveu potronju i preradu. 7ugi niz godina prisutan na naem tritu. Deoma otporan na gar kikuruza. C*#$$0%70! F1 AS /hallenger R) &+ je kasni super slatki hi rid. +azrevanje je oko >; dana nakon nicanja #)MH; toplotnih jedinica$. :sev rzo raste i daje prave, uniformne, atraktivne klipove sa malim utim zrnom. S*0+# F1 AS +he a R) &+ je rani visokorodni super slatki hi rid. 4iljke su srednje, duge i vrste. Klipovi su pravi, do ro puni vrh, skoro cilindrini i do rog ukusa. 'ogodan je za mehaniku er u.

+undance R)

0old /up R)

!olerancija prema olestima. //5 T 59a kukuruza N/E4 T 0are lista +D4 T +tjuartova akterija uvenua ,7,DT virus patuljavosti kukuruza &E4T &ntraknoza #gar$

NamenaPupotre a. ' T 'rerada R, T +vea potronja R T zamrzavanje / T konzervisanje

+he a R)

/hallenger R)

HIIBRIIDII KUKURUZA EERCA FIIRME SNO89 RIIVER SEEDS Kukuruz eerac za industrijsku preradu u naoj zemlji se gaji na oko (.?;; ha godinje. :pore9ujui tu povrinu sa znaajnijim proizvo9aima ova povrina je mala, ali ima tendenciju rasta. Najznaajniji proizvo9a u svetu su +&7 sa oko )M;.;;; ha, ostali znaajniji proizvo9ai u svetu su 4razil sa <;.;;; ha, !ajland sa M;.;;; ha #sa tri etve godinje $, Kina sa );;.;;; ha #izvozi se svega ok ); @ proizvodnje$. : 3vropi lider u prizvodnji kukuruza eerca je ,a9arska sa <(.;;; ha u (;;M. godini. =stali znaajni proizvo9ai u 3vropi su Rrancuska sa (<.;;; ha, Ftalija sa %.;;; ha. :oljivo je rzo poveavanje povrine pod ovom kulturom u :krajini, 5usiji, ,oldaviji i 'oljskoj. : 5usiji je i rz porast potronje sa oko )? @ godinje, to moe uticati i na povanje izvoza prera9enog kukuruza eerca iz nae zemlje u 5usiju. Na tritu 8apadne 3vrope i +&7 zadnjih godina uoena je vea potranja Usuper slatkogV kukuruza eerca i to za oko ); @ godinje. : Rrancuskoj, Ftaliji i paniji potronja super slatkog kukuruza eerca prelazi ?; @ od ukupne potronje. &ustralijska firma +N=-J 5FD35 +337+ prisutna je u +r iji od (;;). god., posredstvom 3vropskog predstavnika firme /=N+:E!FN0 R=5 FN7:*+!5F&E D303!&4E3+ N K&5E KNW+3E iz Nemake i predstavnika u +r iji U05=-35 +337V d.o.o. iz &de. Najpoznatiji hi rid ove firme je. 3N!35'5F+3 R). Namenjena za sveu potronju u glavnoj sezoni, duina vegetacije >> dana. +pada me9u normalno slatke kukuruze eerce. 4iljke su visoke oko ((; cm, snane otporne na poleganje. Klipovi su oko () cm, cilindrini su sa )> redi zrna na klipu. 'rinos klipa u do rim uslovima gajenja dostie i () N (( tPha. 5ezistentan na virusna o oljenja kukuruza. #,7,: N &$. 3,'F53 R). Ci rid eerca za prve rokove setve, duina vegetacije >H dana. 4iljke visoke oko (); cm. Klipovi duine () cm sa (( redova zrna po klipu. Fzrazito ukusan kukuruz eerac, normal slatki tip. 'rinosi (; N () tPha. 5F+FN0 +:N R). Ci rid namenje prvenstveno za sveu potronju. Kratke vegetacije sa >; dana. +pada u super slatke eerce, duina klipa )L cm sa )M redi zrna po klipu. /=E:,4:+ R). +uper slatki eerac, sa duinom vegetacije od >H dana. Namenjen za industrijsku preradu i za sveu potronju. Klipovi su duine () cm sa )> redi zrna po klipu. 4EF++ R). Normal slatki eerac, spada u rane hi ride sa duinom vegetacije od >; dana. Namenjena je industrijskoj preradi is sveoj potronji. Klipovi su duine (; cm sa )> redi zrna po klipu. 4or Nandor dipl.ing. agr. U0ro1er +eedV d.o.o., &da

3,'F53 R)

D' !/ :NF=N R) +: je trolinijski hi rid kukuruza eerca standardnog kvaliteta firme A+:'35F=5B. +adraj eera je %,?*?@, (?* (H dana od oplodnje. Klip je dug (; * (? cm, prenika %*? cm, sa )%*)M redova zrna. ,lado zrno je uto, krupno, du oko, mekano i slatko. 4iljka raste (;;*((? cm u visinu i daje )*( klipa normalne krupnoe. +azreva za oko L; dana od nicanja, poetkom avgusta, iz aprilske setve. D! I1 :)% 1)2 Kukuruz eerac do ro uspeva na prirodno plodnim, strukturnim, humusnim i du okim

zemljitima koja su do ro o ez e9ena vlagom. =ptimalna pC reakcija je lago kisele do neutralne. Na peskovitim zemljitima pC moe da ude ?, na renim humusnim aluvijumima M,% na zemljitima sa dosta ine M,H. Na istoj parceli moe da se gaji svake druge godine. : atama koje se redovno 9u re stajnjakom, podnosi i monokulturu. ,onokultura tre a da se iz egava z og z og irenja olesti i tetoina. 7o ri i kvalitetni prinosi kukuruza eerca postiu se u uslovima optimalne vlanosti zemljita. 8 og toga on se o avezno gaji u uslovima navodnjavanja. !o naroito vai za postrne ili kasnije rokove setve, kada je navodnjavanje potre no posle setve, kako i se o ez edilo rzo i ravnomerno nicanje. Kasnije, navodnjavanje svakih )? do (; dana, kako i se do ili renta ilni prinosi. : uslovima ez navodnjavanja do re prinose daje samo rani hi ridi iz redovne proletnje setve. Njihov vegetacioni period traje kratko, te u kritinim fazama razvoja cvetanju i nalivanju zrna, poetkom jula u zemljitu se jo uvek nalazi dovoljno vlage koja se akomulira tokom zime i ranog prolea. : pogledu prema toploti, kukuruz kao iljka toplog porekla , ima izraene zahteve. ,inimalna temperature zemljita za nicanje je );;/ optimalna (L;/ , a maksimalna %;,M;/. &ko su zemljite i vazduh dovoljno vlani, rast se ne zaustavlja ni a %;;/. Fzmrzava na *)do *(;/. !emperature, udruene sa svetlou, najvie utiu na rzinu rasta i prelaska iz jedne faze razvoja u drugu. !ako kod jednog istog hi rida, iz redovne, aprilske setve, od svilanja do tehnoloke zrelosti pro9e proseno (<*(% dana, a iz postrne junske, svega )M do )> dana. : postrnim rokovima suma toploptnih jedinica potre ni za razvoj od nicanja do er e postie se za )? do (; dana krai period. Fsto tako, roj dana za vegetacioni period od nicanja do er e do ijen u Kaliforniji ili na Rloridi je za oko )?*(; dana manji od potre nog roja u Dojvodini. 8 og toga amerike hi ride deklarisane kao rane, npr. od M% dana kod nas posmatrati kao da im tre a >; dana. :naim uslovima postoje dovoljne koliine suneve svetlosti za optimalni razvoj eerca, ilo iz redovne ili postrne setve.

+l. M eerac na zakieljenom zemljistu.

+l. H +la a polinacija

AGROTEHNIKA Kukuruz eerac se gaji slino kao retarski. 8emljite se 9u ri stajnjakom, (;*%; tPha, ujesen, pre du okog oranja, kada se unosi i N'K );.<L.(;, %;;*?;; kgPha. =snovno se 9urenje podeava tako da odnos hraniva N'K ude ).(.(, s tim to e azot kasnije dodavati kroz prihranjivanje. 'rihranjuje se )*( puta, sa po )?; *(;; kg K&N*a ili uree. 'rvo prihranjvanje izvodi se kada iljke odrastu );*)? sm u visinu, a drugo kada odrastu pola metra. Xu riva se unose malo dalje od korenovog vrata, naj olje da se rasture po celoj me9urednoj povrini i onda pomeaju sa povrinskim slojem okopavanjem, kutiviranjem ili rotoviranjem. 'osle prihranjivanja tre a da padne kia, ili da se o avi navodnjavanje, kako i se 9u rivo rastvorilo i dolo u zonu korenovog sistema. +etva se o avlja od polovine aprila pa do (; juna #postrno$. +ukcesivne setrve tre a da omogue to dui period er e sveih klipova. = avljaju se svakih )? dana, tj. kada prethodni rok nikne, sledei se seje. 'o hektaru se troi )(*(; kg semena, to zavisiod krupnoe semena i eljene gustine useva. : jednom gramu ima <,M do M,H semenki proseno ? zrna. &psolutna masa semena varira )?; * (>; grama. +eme uva klijavost ?*M godina. +eje se u redove, najee H?6(? cm, to daje ?<.<<< iljaka po hektaru. 5ani hi ridi se seju gue, a kasni re9e. : malim atama o avezno se seje u nekoliko redova, kako i se o ez edila do ra oplodnja i ispunjnost klipova zrnom. Naime, kukuruz se oprauje vetrom, tako da, ako se gaji u jednom redu, vetar odnosi prah daleko od iljaka i klipovi ostaju turi. 7u ina setve varira od %*M cm. Na peskovitim zemljitima je vea nego na na tekim glinovitim.

+l. > 5asad kukuruza eerca

+l. L Kukuruz eerac na mal foliji

+l. ); +istem navodnjavanja Akap po kapB ez folije

+l. )) +istem navodnjavanja Akap po kapB pod folijom Fzuzetno eerac se moe gajiti i iz rasada. +eje se u saksije prnika M*> cm, i );*)? dana od nicanja presauje se, sa sve zemljom i ilama, na ista rastojanja kao i pri setvi. H;6(? cm. 0usta setva omoguava razvoj veeg roja zaperaka. Fsto tako smanjuje se roj klipova po iljci, ali se do ija vei roj standardnih klipova u jednofaznoj etvi. eerac u retkim usevima olje podnosi suu, daje vei prinos po iljci i esto se okori. = avezna je zatita semena od olesti, zemljinih tetoina i ptica. +eme mora da se tretira nekim fungicidom npr. !,!7*om, tiramom i slinim, kao i insekticidom koji se unosi u zemljite uporedo sa setvom. 7a i se nicanje odvijalo rzo i ujednaeno, parcela mora da dude idealna kako i svo seme ilo posejano na istu du inu i dolo u vlanu i strukturnu sredinu koja omoguuje nicanje u kontinuitetu, od poetka do kraja. :koliko seme nije uneto na istu du inu, preti opasnost od zasuivanja klice onog koje je plitko posejano, i truljenja onog koji je posejano mnogo du oko. =d gustine useva mnogo zavisi uspeh u proizvodnji. KAKO OBEZBEDITI TO DU;I PERIOD BERBE : naim klimatskim uslovima, kom inacijom sorti ili hi rida, rokovima setve, iz orom parcele, 9u renjem i navodnjvanjem, mogue je ostvariti kampanju er e i prerade eerca dugu dva meseca * od poetka avgusta do kraja septem ra. : pogledu iz ora zemljita, tre a znati da postoje prirodno topla i hladna zemljita. 'rva su peskovita i humusna, na niskim nadmorskim visinama, ravna ili lago nagnuta prema jugu, zaklonjena od hladnih vetrova ili oluja. 7ruga su teka, glinovita, hladna, ritska i smonina zemljita koja do ro vodu i teko se zagrevaju. Na njima svi radovi kasne, a iljke stiu za er u M*); dana kasnije u odnosu na peskue, iz istih rokova setve. 8emljita na viim nadmorskim visinama omoguavaju kasnije redovne rokove, imaju hladniju klimu i na njima vegetacioni period due traje. Xu renje veim koliinama azota usporava i omoguuje kasnije zrenje. = rnuto, 9u renje veim koliinama fosfora i kalijuma, a manjim azotom, o ez e9uje ranije zrenje. Navodnjavanje je

osnovni preduslov za uspeh u kasnijim rokovima i ono je esto ograniavajui faktor u o ez e9enju to due kampanje kukuruza eerca. 'ostrna setva ne sme da se o avlja ako nisu o ez e9eni uslovi navodnjavanja. : redovnim rokovima navodnjavanje poveava prinos, prua sigurnost u planiranju i omoguava neto kasnije er u iz istih rokova u odnosu na one ez navodnjavanja. ,oe delimino da uspori prezrevanje kukuruza eerca i produi period za nekoliko dana. Fz or sorte ili hi rida ima najvei znaaj u o ez e9ivanju to dueg perioda er e pogotovo u ulovima ez navodnjavanja. : zavisnosti od klimatskih uslova, nekada posle )H, drugi put posle (% dana nakon oplodnje eerac dospeva za er u. : to vreme klipovi su na rekli i jedri, do ro napunjeni zrnom, svila je do ila mrku oju i sasuila se, a zrno se nalazi u mlenoj zrelosti. Kada se oljuti vrh klipa i noktom pritisne zrno * ako iz njega procuriBvodaB * jo je rano za er u, a ako se pojavi AmlekoB * vreme za er u je tu. +adraj eera je najvei izjutra oko ); asova. 'osle er e sadraj eera se naglo smanjuje u zavisnosti od uslova u kojima se uva. 8rno eerca je tako mekano, slatko i ukusno z og toga 9to sadri gene AkoniareB za pretvaranje eera u skro , pa se oni uvaju u o liku vodorastvorljivih polisaharida, koji se nazivaju dekstrini. =ni daju kremastu strukturu i fini ukus. 4ez njih zrno kukuruza ima vodnjikav ukus. =dmah po er i koja se moe o aviti mainski ili runo, eerac mora da se kuva ili zamrzava kako i sauvao ukus i kvalitet. Naeti klipovi ne ostavljaju se u polju jer je idealan mamac za ptice koje mogu napraviti velike 9tete naroito u semenskom usevu.

<UVANJE I PROMENA KVALITETA KUKURUZA Kod normalvih hi rida kukuruza eerca, za jedan dan uvanja klipova na %; / izgu i se se )H@ saharoze, dok se -+'s*a , a za isto vreme cmanji sadraj skro a za <?@ i ukupnih ugljeninih hidrata za ?@. 8a isto vreme uvanja na temoeraturi od (H; / izgu i se M;@ saharoze, sadraj -+'*a se poveava za <L@, izgu i se %;@ skro a i ?@ ugljenih hidrata. 8a dva dana uvanja na temperaturi od (H; / izgu i se M>@, a za tri ak ><@ saharoze. 3kstra slatki, ugeri ranken hi ridi, na o inim temperaturama koji vladaju uvreme er e, izgu e za dan * dva ()*(<@ eera, ali jo uvek vie sadre nego normalni u momentu er e. Kod njih se naglo povea sadraj skro a pri uvanju, tako da se gu i kremasta struktura zrna. Najvaniji sastojci mladog zrna kukuruza eerca +adraj suve materije se menja sa zrenjem, re ili sporije, to zavisi od spoljnih uticaja sredine. !ako jedna ista sorta ili hi rid moe imati razliit procenat suve materije zavisno od godine. =cenjivanje najpovoljnijeg momenta er e sa stanovita kvaliteta zrna mora da se o avlja svake godine, za svaki hi id i lokaciju pose no. 'rerana er a daje nizak prinos, a kasna lo kvalitet.

Setiri gupe jedinjenja ore9uuje kvalitet zrna me9uso nim odnosom. voda, eeri, deksrini i skro . 'ri tome tre a znati daposle er e na re poda sadraj 9eera, dektrini ostaju na istom nivou, dok se sadaj skro a poveava, pd >,?@ do )(* )<@. : ovakvim uslovima kvalitet 9eerca moe da se ouva %*> dana, due ako je u ran sa komuinom, dok oien krae vreme.

+l. )( 4er a kukuruza eerca.

+l. )< Krunja za kukuruz eerac * F!N 8emun ;))P<)M;*<(> MINI KUKURUZ = >BEB9 CORN? !o su sitni, mladi klipovi kukuruza eerca, u rani i konzervisani pre oplodnje. : iraju se u vreme kada pone da se javlja svila, iste se od komuine i svile i kisele se kao krastavci kornioni. Koriste se kao salata. 8a ovu proizvodnju tre a gajiti prolifik * vieklipe hi ride kukuruza eerca. ,oe da se do ije i od o inih tipova kukuruza, zu ana i tvrdunca ili kokiara.

+l. )% ,ini corn BOLESTI I TETO<INE KUKURUZA EERCA ,nogo rojne olesti i tetoine kukuruza javljaju se u veem ili manjem intenzitetu i na eercu. +eme posle setve, ako nastupi dui period hladnog i vlanog vremena, moe da istrune od napada saprofitnih gljiva. 'ri optimalnim temperaturama u nicanju seme napada gljiva 'enicillium spp. !rule sta la moe da ude prouzrokovana gljivama 0i erella spp., 7iplodia spp., '"thium spp., i Rusarium spp. !rule klipova najee izazivaju 7iplodia i 0i erella zeae. 8rno trune usled napada Rusarium spp. izazivajui ruiastu trule. Sesto se javlja kod semenskih useva kukuruza eerca. Eist o oljeva od suve palei koju izaziva Celmintosporium turcicum i lisne r9e pr. 'uccinia spp., gar na klipu, metlici i sta lu koju prouzrokuje gljiva :stilago ma"dis. =d akterijskih olesti poznato je akterijsko uvenue pr. 3r1inia ste1artii. +ve ove olesti spreavaju se gajenjem otposnih sorti hi rida, plodoredom, do rom negom, agrotehnikim merama koje se sprovode lagovremeno, kao i hemijskim merama zatite smena pre setve.

!rule klijanca * pr.Rusarium spp.

Eisna r9a * 'uccinia spp.

+uva pale * Celmintosporium turcicum

0ar na klipu * :stilago ma"dis

!rule klipa * 0i erella zeae

4akterijska pale * 3r1inia ste1artii

+l. )? Raze razvoja kukuruza osetljive prema plamencu

+l. )M Eisne vai i virusne olesti kukuruza eerca Najznaajnija tetoina na eercu je gusenica kukuruznog plamenca #=strinia nu ilalis$. eerac je omiljena meta napada plamenca jer je sla9i i hranljiviji od zu ana i tvrdunca. Crani se sadrajem sta ljike, od osnove do metlice, napada klip te se hrani zrnom i koankom. Sesto se na polju mogu nai polomljene iljke od vetra na mestima gde je gusenica progrizla i osla ila sta lo. ,esto napada potamni, a pri pregledu otkriva se hodnik kroz koji gusenica iz acuje izmet napolje. Na velikim povrinama zatita se izvodi aviotretimanjem. Na manjim povrinama # atama$ da se na vrhove klipa na ve osuenu svilu, nanese nekoiko kapi mineralnog ulja. 'ored plamenca na kukuruzu eeracu poznate su i druge insekatske vrste. Earve injaka napadaju tek iznikli kukuruz, itna pijavica grize list, pogotovo posle setve penice kada se preseli s jednog polja na drugo. Kukuruzni uvai nisu retki, ponekad se masovno javlja kukuruzna lisna va 5hopalosiphum maidis. Kukuruzna sovica Celicovepra armigera predstavlja novu opasnu tetoinu koja napada klip, oteujui zrno i koanku i stvarajui uslove za sekundarna akterijaska i gljivina o oljenja kukuruza eerca. =d virusnih o oljenja na kukuruzu eercu moe da se pojavi viroza patuljavosti kukuruza, zatim mozaik lista i dr. Dirus patljavosti izaziva atrofiju pojedinih zrna i itavog klipa. Naroito je izraeno na vrnom delu klipa. 5ane zaraze izazivaju jako skraivanje internodija, iljke upadljivo zaostaju u porastu i patuljastog su izgleda. Kasnije zaraze iljke izostaju simmptomi patuljavosti, pa su gale du nerava jedini vidljivi simptom i otuda se ovo virusno o oljenje i naziva patuljava hrapavost kukuruza. Dirus prenosi jedna vrsta cikade, koju je potre no suz ijati na svim travnim korovima u lizini kukuruzita.

ZATITA KUKURUZA EERCA 8atita kukuruza eerca je veoma ograniena to se tie registrovanih preparata. 5azlog tome je mala povrina pod ovim usevom u +r iji tako da proizvo9ai sredstava za zatitu ilja nisu spremni da ulau u skup proces registracije jer je potencijal trita veoma ogranien. Fz tog razloga proizvo9ai su primorani da koriste preporuke iz susednih zemalja gde kukuruz eerac predstavlja vanu kulturu u o imu poljoprivredne proizvodnje. Naveemo praktine preporuke iz ,a9arske gde je iz or preparata za zatitu kukuruza eerca zadovoljavajui.

C354F/F7F 'oznato je da je kukuruz eerac osetljiviji na primenu her icida od merkantilnog kukuruza i da znaajan deo ovih preparata primenjivanih u merkantilnom kukuruzu izazivaju fitotoksinost na eercu. Fsto tako, pojedinani hi ridi eerca razliito reaguju na her icide, pa je preporuljivo da se proizvo9a informie kod semenskih kua o moguoj primeni her icida za svaki hi rid. 'reparati na osnovi istog atrazina su ez edni za primenu u suz ijanju irokolisnih jednogodinih korova pri standardnoj primeni posle setve a pre nicanja. 7oza je )*( lPha preparata #?;@ atrazina$. Na parcelama gde dominiraju travni jednogodinji korovi slo odno se moe primeniti selektivni her icid 7ual 0old LM; 3/ #a.m. +*metolahlor$ tako9e u periodu posle setve, a pre nicanja sa dozom ),(*),% lPha. : sluaju prisustva o e vrste gore navedenih korova ova dva preparata se mogu meati, ili se primenjuje specifini her icid 'rime6tra 0old H(; +/ koji u se i sadri o e gore navedene aktivne materije. =primalna doza primene je <*<,? lPha. : sluaju ponovnog ili kasnijeg nicanja korova a kada je ve kukuruz iznikao, preporuuje se selektivni her icid /allisto #a.m. mezotrion$ sa dozom primene ;.(? lPha. 'reparat se primenjuje kada je kukuruz <*? listova, a irokolisni korovi ?*M cm. 'reparat e o ez editi i dodatno delovanje preko zemljita na korove koje i tek tre ali da izniknu #(*< nedelje posle primene$. +uz ijanje viegodinjih travnih korova kao to je divlji sirak je veoma oteano upravo iz razloga osetljivosti kukuruza eerca na her icide iz grupe sulfonilurea koji se standardno primenjuju u merkantilnom kukuruzu. 'ominje se mogua primena her icida na osnovi aktivne materije nikosulfuron #,otivell$, ali sa umanjenom dozom #;.> lPha$ i ranijoj primeni kada je kukuruz %*? listova, a divlji sirak );*)? cm. Deoma je vano za primenu ovog her icida da kukuruz nije izloen stresnim uslovima #visoke temperature$, ili kada se oekuju padavine, ili nagla promena temperatura <*% dana posle primene her icida.

FN+3K!F/F7F =snovni pro lem u gajenju kukuruza eerca je kukuruzni plamenac ija se gusenica u uuje u sta lo koje se kasnije lomi, ili u ve formirani klip i time oz iljno smanjuje prinos. + o zirom da je pojava ove tetoine u fazi kada je iljka kukuruza eerca ve formirana, mehanizovana primena insekticida je mogua samo, sa traktorskim agregatom visokog klirensa, kako ne ih dolo do oteenja iljaka. +uz ijanje je mogue u dva navrata. 'rvo kada se uoi masovan let leptira #momenat odlaganja jaja$ u veernjim satima i drugo, pri piljenju jaja na naliju lista i pojavi gusenica a pre njihovog u uivanja u iljku. 'ri iz oru insekticida svakako tre a voditi rauna o karenci samog preparata jer er a kukuruza eerca poinje u relativno kratkom periodu posle pojave kukuruznog plamenca. Kedan od insekticida koji je mogue primeniti je Karate 8eon ? /+ #a.m. lam da*cihalotrin$.

'reporuuje se doza ;.(? lPha i to u dva navrata. 'rvi tretman tre a o aviti kada se uoe prva poloena jaja na naliju lista a drugo H*)( dana kasnije #piljenje jaja$. + o zirom da su temperature vazduha u tom periodu o ino visoke, preporuuje se primena preparata u kasnim poslepodnenvim satima. 8emljine tetoine kao iari, podgrizajue sovice, gundelji se uspeno suz ijaju primenom zemljinih insekticida depozitorima u vreme setve. Kedan od najpouzdanijih insekticida je Rorce ).? 0 koji pored navedenih tetoina pomae i u suz ijanju larvi kukuruzne zlatice. 7oza primene je H*> kgPha a period zatite je oko M; dana a pri primeni doze od ); kgPha #za kukuruznu zlaticu$ zatitni period se produava do L; dana.

Napominjemo da su navedene preporuke zasnovane na zvaninim preporukama drugih zemalja i pozitivnim iskustvima proizvo9aa kukuruza eerca. +lo odan Nikoli, dipl.ing. A&grostarB Novi +ad, ;()P%(;*);?