KABASTA HRAN

KABASTA HRANIVA
IVA I TEHNOLOGIJA
PRIPREME

Novaković Zoran, mr
PSS Novi Sad
KABASTA HRANIVA

Kabasta hraniva
• Sveţa zelena hraniva
• Konzervisana hraniva
• Sočna hraniva
 Upotreba kabastih hraniva
- Kabasta hraniva uvek na raspolaganju (24 h/ dan)
- Često dodavanje kabastog hraniva: 4–6 puta na dan
- Sveţe kabasto hranivo nakon muţe
- Visok kvalitet kabastog hraniva na početku
laktacije

- Na kraju laktacije i u po zasušenju je dovoljna

i lošiji kvalitet hraniva! – Smanjiti udeo silaţe od
kukuruza!
- Na početku laktacije – više silaţe od kukuruza!!!
KABASTA HRANIVA
I
TEHNOLOGIJA PRIPREME
OPŠTE KARAKTERISTIKE KABASTIH HRANIVA
• Voluminoznost. Ovo su hraniva sa malom teţinom u jedinici zapremine;
• Sirova celuloza i energija. Sadrţe > 20% ADF (> 18% sirove celuloze) i manje od
6,5 MJ/kg SM NEL);
• Svarljivost. Kabasta hraniva, zbog sadrţaja lignina, obično imaju niţu svarljivost;
• Mineralne materije. Obično imaju viši sadrţaj kalcijuma, kalijuma i
mikroelemenata
od većine koncentrovanih hraniva;
• Vitamini. Kabasta hraniva su bogatija u sadrţaju liposolubilnih vitamina od većine
koncentrovanih hraniva. Leguminoze predstavljaju dobre izvore vitamina B
kompleksa;
• Proteini. Ova hraniva pokazuju odreĎenu varijabilnost u sadrţaju proteina.
Leguminoze mogu sadrţati 20 i više procenata sirovih proteina, dok slame, mogu
sadrţati svega 3-4%;
• Ĉuvanje. Mogu se konzervisati i čuvati na više načina.
SVEŢA ZELENA KABASTA
HRANIVA
SVEŢA ZELENA KABASTA HRANIVA SE DELE NA:

 Travnu masu sa:

- pašnjaka,
- livada i
- sejanih travnih površina
 Zelena masa sa oranica
FAKTORI KOJI UTIĈU NA KVALITET I HRANLJIVU
VREDNOST KABASTIH HRANIVA:

- Botanička pripadnost (leguminoze,trave,

kupusnjače, repe, krompir,suncokret i čičoka,
slez, tikve i dr.)
- Faza razvića
- Ciklus vegetacije (redosled otkosa)
- Uslovi gajenja
zemljište
klima
agrotehnika
- način korišćenja itd.
KABASTA STOĈNA HRANA ZA SVE PREŢIVARE
OBEZBEDJUJU SE SA:

 travnjaka (prirodnih i sejanih)

 durgih zeleni usevi sa oranica

 Način korišćenja može biti: u svežem stanju,

kao konzervisana (senaža i silaža) i u suvom
stanju (seno)
Pravilnim izborom useva, uz primenu odgovarajucih mera, mogu se dobiti
visoki prinosi kabaste hrane po jedinici površine, sa zavodoljavajucim
kvalitetom.
 ISKORIŠĆAVANJE TRAVNIH POVRŠINA
 Iskorišćavanje travnjaka moze biti razliĉito, kosidbom ili ispašom, a još ĉešće kombinacijom oba
naĉina.
 Najekonomiĉniji naĉin iskorišćavanja travnjaka je ispaša.
Korišćenje travnjaka ispašom ima brojne prednosti u ishrani preživara:
• Smanjuju se troškovi ishrane ţivotinja;
• Ţivotinje drţane na paši zahtevaju manja finansijska sredstva za objekte i opremu;
• Korišćenjem paše obezbeĎeno je kretanje ţivotinja tokom dana na sveţem vazduhu;
• Najbolji nacin je, ipak, pregonska ispaša jer se omogućava maksimalno korišćenje zemljišta.
Korišćenju paše i pašnjaka ispašom ima sledeće nedostatke:
• Niţi prinos mleka;
• Teţa je kontrola konzumacije hrane i sastavljanje obroka;
• Potrebne su velike površine da bi se obezbedile potrebe svake ţivotinje;
• Hranljiva vrednost biljaka u neposrednoj je vezi sa sastavom zemljišta.
Organizacija korišćenja pašnjaka ispašom može biti: kontinuirana , periodična i rotaciona-pregonska ispaša.

Najlošija strana ovog vida korišcenja zelene mase predstavlja preintenzivno iskorišćavanje što dovodi do
ruinirnja travnjaka, gubitka kvalitetnih trava, širenja korova, i manje produktivnih vrsta biljaka, kao i
biljaka koje imaju štetno i otrovno delovanje na ţivotinjski organizam.
 OSTALI NAĈINI ISKORIŠĆAVANJA TRAVNIH I
ZELENIH POVRŠINA SA ORANICA - KOSIDBA
 Kosidbom trane mase sa travnjaka ili zelenih površina sa oranica mogu se dobiti različiti kabasti
proizvodi: seno, senaţa ili silaţa.
 Dosadašnja praksa pokazuje da se kod nas dosta kasni sa kosidbom prvog otkosa. To zakašnjenje je
obicno 15 – 20 dana. Tako dobijeno seno nema zadovoljavajući kvalitet, slabije se iskorišćava.
Pored toga, zbog ovog zakašnjenja se gubi najmanje jedan otkos godišnje. Prirodno sušenje je kod
nas najceši način sušenja.
 Dobro osušeno seno u sebi, ipak, sadrţi 16 – 18% vlage i lako ponovo moţe povećati vlaţnost. Bez
obzira da li se seno skladišti u senjacima ili kamarama, jako je vaţno odabrati dobro, ocedito
mesto u blizini staje. Seno ne sme imati direktan dodir sa zemljom. Najsigurnije čuvanje sena je u
senjacima ili pokriveno folijom radi zaštite od zakišnjavanja i kvarenja.
 Senaţa je, konzervisana stočna hrana koja podseća na seno, a delimično i na silaţu. Bez obzira o
kojim biljnim vrstama se radi, da li su jednogodišnje ili višegodišnje, travne smeše ili smeše trava i
leguminoza, sve su namenjene za ishranu stoke i dosta su hranljive. U poslednje vreme i u našim
uslovima veći deo stočne kabaste hrane priprema se od mahunarki (grašak, grahorica) posejanih u
smeši sa ţitom.
 Silaţa omogućava ostvarivanje maksimalnog prinosa sa jednog hektara. Silaţa je proizvod koji se
dobija kontrolisanom fermentacijom zelenih biljaka. Gotovo svi usevi se mogu koristiti za
spremanje silaţe, mada se najčešće koriste graminee, leguminoze i cele biljke ţitarica, a naročito
kukuruz;
 Praktično pravilo: usev koji je ukusan i hranljiv za ţivotinje kao paša, sveţe pokošena hrana ili
suvo kabasto hranivo, sa uspehom se moţe koristiti za siliranje
ZELENA HRANA SA ORANICA
Izbor zelene hrane sa oranica:
• Višegodišnje leguminoze (lucerka, crvena detelina, ţuti zvezdan, esparzeta…);
• Trave (ljuljevi, jeţevica, mačiji rep, livadarka, vijuk, rosulja…);
• Jednogodišnje leguminoze (soja, grahorica, grašak, lupina, bob, vigna, galega…);
• Prosolika ţita (kukuruz, sirak, sudanska trava, sijuks, muhar…);
• Strna ţita (pšenica, raţ, ječam, ovas, tritikale…);
• Kupusnjače (uljana repica, ogrštica, stočni kelj, perko…);
Prednosti:
• Gubici u hranljivim materijama su minimalni;
Nedostaci:
• Više od 80% vlage oteţava manipulaciju i moţe da smanji konzumaciju hrane;
• Veliko angaţovanje ljudskog rada;
• Nemoguće je obezbediti ujednačen kvalitet hraniva;
• Velika zavisnost od vremenskih prilika.
Hemijski sastav zelene mase hraniva sa oranica

Hranivo S.M. S.Pr. S.M. S.C. S.Pep. BEM

Lucerka 24,2 4,6 0,7 7,2 2,3 9,4
Crvena detelina 18,2 3,6 0,6 4,6 1,8 7,6
Grahorica 18,0 4,3 0,6 5,2 1,8 6,1
Stočni grašak 20,2 3,7 0,6 4,8 2,2 8,9
Soja 24,2 4,0 1,0 6,4 2,4 10,4
Sudanska trava 21,7 1,9 0,5 6,1 1,0 12,3
Sirak 17,5 1,9 0,5 4,9 1,0 9,3
Uljana repica 10,8 2,4 0,4 1,8 1,5 4,7
Kupus 12,0 2,2 0,5 1,8 2,0 5,5
Raţ 18,0 2,6 1,0 4,2 1,1 9,1
Kukuruz 25,0 2,2 0,7 5,5 1,6 15,0
Stočni kelj 12,6 2,7 0,4 2,4 2,1 4,9
Suncokret 15,1 2,3 0,5 3,6 2,0 6,8
KONZERVISANA KABASTA
HRANIVA
 SENO
• Jedno od najvaţnijih hraniva u ishrani preţivara i herbivora nepreţivara;
• Najvaţniji cilj pripremanja sena je smanjenje sadrţaja vlage do nivoa 15-20%
pri kojem je inhibirana enzimska i mikrobiološka degradacija materija;
• Seno više varira u svojoj hranljivoj vrednosti od bilo kog hraniva.
Proizvodnja i upotreba sena ima sledeće prednosti:
• Seno je najbolja forma za dugotrajno lagerovanje kabastih hraniva;
• Izvanredan izvor odreĎenih vitamina i mineralnih elemenata za ţivotinje;
• Dodavanje sena olakšava varenje i prevenira poremećaje u varenju;
• Kada je seno balirano, manipulacija i ishrana ţivotinja je laka.
Seno, meĎutim, ima i odreĎene nedostatke, od kojih su najvažniji sledeći:
• Za ubiranje i pripremanje neophodno je angaţovanje dosta ljudskog rada i
opreme;
• Fizički proces ubiranja i spremanja sena dovodi do značajnih gubitaka;
• U toku sušenja dolazi do gubitka hranljivih materija (kiša, temperatura);
• U slučaju da seno nije dovoljno osušeno, moţe doći do spontanog
samozapaljenja.
NA KOLIĈINU I KVALITET UTIĈU
FAKTORI:
SLEDEĆI FAKTORI:

- Faza vegetacije (vreme košenja);

- Vremenske prilike;
- Visina kosidbe;
- Način košenja;
- Upotreba gnječilica i sličnih mašina radi brţeg sušenja;
- Način sušenja: na zemlji, na napravama (rozge, piramide,
ograde, švedski jahači), i dosušivanje ventilatorima;
- Način sakupljanja (ručno i mehanizovano);
- Upotreba hemijskih sredstava za nedovoljno osušenu masu;
VRSTE SENA:

- Seno lucerke i crvene deteline

- Livadsko seno
- Seno graška i grahorice (gajeno u smeši sa ţitima)
- Koja će se vrsta kabastog hraniva koristiti za spremanje sena
zavisi od
tipa zemljišta, navodnjavanja, pH zemljišta, klimatskih uslova i
vrste ţivotinja.
- Gde god je to izvodljivo preporučuje se gajenje leguminoza:
(1) bogatije u sadrţaju proteina, vitamina i minerala,
(2) imaju veće prinose i
(3) dolazi do azotofiksacije.
OCENA KVALITETA SENA

Mada nije pouzdan kao hemijska analiza, najveći

deo sena u svetu i dalje se kupuje i prodaje na
osnovu vizuelnog izgleda.
 OSTALA SUVA KABASTA
HRANIVA
Slama
- Sadrţe svega 3 - 8 % sirovih proteina, niske biološke vrednosti i svarljivosti. Slama
gotovo ne sadrţi vitamine, dok su količine kalcijuma i fosfora male;
- Po hranljivoj vrednosti od slama leptirnjača na prvom mestu je slama sočiva, a zatim
slame lucerke, deteline, esparzete, graška i grahorice.
- Slame pasulja, boba i soje sadrţe više hranljivih sastojaka nego slame ţita, ali su vrlo
tvrde i grube, te ih ţivotinje teško koriste;
- Na hranljivu vrednost slame bitno utiče i duţina vegetacije pa su slame jarih sorti ţita
svarljivije i sa većom hranljivom vrednošću od slame ozimih sorti;
- Hranljivost slame se povećava Ďubrenjem ţitarica, kao i prisustvom trava, pa čak i
nekih korova.
- Ţivotinjama se slama daje kao posebno hranivo, ili pomešana sa korenasto-krtolastim i
vodenastim hranivima. Krupne ţivotinje dnevno mogu da konzumiraju i 5 - 10 kg
slame;
- Preporučuje se da se uključi u obrok zasušenih krava
Hemijski sastav suvih-grubih kabastih hraniva,

Hranivo S.M. S.P. S.M. S.C. S.Pep. BEM

Graškovina
86,4 8,0 1,6 33,5 5,4 37,9
Sojina slama
84,0 7,4 2,0 31,1 5,2 38,3
Kukuruzovina
85,0 5,0 1,5 37,5 4,8 36,2
Pšenična slama
85,7 2,2 1.2 40,8 4,4 37,1
Ječmena slama
85,7 2,9 1,4 42,0 4,6 34,8
Ovsena slama
87,5 3,8 1,4 36,9 6,0 39,4
Pleva (pšenična)
84,0 4,4 1,7 31,0 10,1 36,8
Mahune (grašak)
86,0 9,8 1.2 35,4 5,9 33,7
 PRIPREMA SILAŢE

- Silaţa je proizvod koji se dobija kontrolisanom fermentacijom zelenih biljaka;

- Gotovo svi usevi se mogu koristiti za spremanje silaţe, mada se najčešće koriste
graminee, leguminoze i cele biljke ţitarica, a naročito kukuruz;
- Praktično pravilo: usev koji je ukusan i hranljiv za ţivotinje kao paša, sveţe
pokošena hrana ili suvo kabasto hranivo, sa uspehom se moţe koristiti za siliranje;
- Pripremanje silaţe je jedan od 3 najrasprostranjenija metoda korišćenja kabastih
useva, dok su preostala dva ispaša i spravljanje sena;
- Silaţa omogućava ostvarivanje maksimalnog prinosa sa jednog hektara;
- Tipovi silo objekata za siliranje zelene mase su brojni, počev od malih plastičnih
vreća do velikih cilindričnih silotornjeva od betona, čelika ili drveta;
- Hranljiva vrednost proizvedene silaţe zavisi, pre svega, od vste biljke i faze
vegetacije u vreme ubiranja, a zatim od promena izazvanih aktivnošću biljnih enzima
i mikroorganizama u toku ubiranja i perioda lagerovanja;
- Silaţa se preteţno koristi za ishranu krava muzara i tovne junadi
PREDNOSTI SILIRANJA
- Silaţa je po hemijskom sastavu i hranljivoj vrednosti veoma slična zelenoj hrani.
Zbog toga je najviše podesna za zimsku izhranu ţivotinja, mada se u novije vreme
koristii svih 365 dana godine;
- Korišćenjem silaţe postiţe se stabilan sastav obroka u duţem vremenskom
periodu, što doprinosi stabilnoj proizvodnji mleka, kako u pogledu količine, tako i
sastava;
- Silirati se mogu biljke koje daju visoke prinose u zelenoj masi, a nisu pogodne za
pripremanje sena zbog grubosti stabla (kukuruz, sirak, suncokret…), ili se zbog
vremenskih prilika ne mogu osušiti za seno (lucerka ili livadske trave u kišnim
periodima godine);
- Kukuruz za silaţu se ubira ranije nego kada se gaji za zrno, što omogućava
blagovremenu pripremu zemljišta i setvu ozimih kultura;
- Spremanjem silaţe kukuruza dobija se znatno više hranljivih jedinica po hektaru
nego kada se kukuruz koristi u obliku zrna i kukuruzovine;
- Pri siliranju višegodišnjih leguminoza ili trava kombajnirana masa se odmah
odvozi sa parcela pa se brţe obavlja regeneracija i dobija se jedan otkos više u toku
godine;
- Silirati se mogu i različiti sporedni proizvodi biljne proizvodnje (glave i lišće šećerne
repe, kukuruzovina i slama), zatim sporedni proizvodi industrijske prerade (sirovi
rezanci šećerne repe, pivski trop, komine…);
- Siliranjem zelenih biljaka postiţu se manji gubici u hranljivim materijama u odnosu na
sušenje. Tako, na primer, pripremanjem sena gubi se najčešće oko 25% (a ponekada i
30-40%) suve materije, dok pri siliranju svi gubici retko prelaze 10%;
- Siliranje omogućava bolje korišćenje zemljišta, sa dve ţetve godišnje, jer se kulture za
siliranje mogu gajiti kao ozimi, prolećni, naknadni i postrni usevi;
- Postupak siliranja je u manjoj zavisnosti od vremenskih uslova nego što je spremanje
sena;
- Siliranje pomaţe kontrolu korova, koji se često puta šire sa senom ili suvom kabastom
hranom;
- U 1 m3 silaţe staje dvostruke više suve materije (160-180 kg/m3) nego u 1 m3
nebaliranog sena (70-80 kg/m3);
- Gotovo svi procesi siliranja, ali i distribucije silaţe ţivotinjama, mogu biti potpuno
mehanizovani;
- Dobro spremljena silaţa, u dobrim silo objektima, moţe se čuvati do momenta
upotrebe više godina, po nekima i do 20 godina; Zbog visokog sadrţaja vlage silaţa se
čuva bez ikakve opasnosti od moguće pojave poţara, dok seno i slična hraniva dobijena
sušenjem (kukuruzovina, slame i pleve) su stalno ugroţena ovom potencijalnom
opasnošću.
 NEDOSTACI SILIRANJA

- I u toku siliranja nastaju odreĎeni gubici hranljivih materija, koji su, istina, manji nego
pri spremanju sena;
- Silaţa praktično ne moţe biti predmet kupoprodaje, osim senaţe spremljene u velikim
okruglim balama;
- Siliranje zahteva veće početne investicije, za nabavku silokombajna i podizanje silo-
objekata;
- Pri spremanju silaţe neophodno je manipulisati sa 2-3 puta većom masom nego pri
spremanju sena;
- Pri ad libitum ishrani preživara, dolazi do manjeg konzumiranja suve materije nego
pri konzumiranju sveţih ili osušenih kabastih hraniva;
- Pri upotrebi silaţe mogu se javiti neki zdravstveni problemi;
- Korišćenje utiče negativno na zrenje kvalitetnih sireva.
ORGANOLEPTIĈKA OCENA KVALITETA SILAŢE

Odsustvo ili prisustvo plesni u silaži, kao i stepen zagađenosti silaže

zemljom:
- Plesnivost - mikoze i mikotoksikoze;
- Zagađenost zemljom - problemi u varenju ili izvor kontaminacije
bakterijala buternog vrenja ili vrstom Listeria monocytogenes;
- Prisustvo leševa glodara - izvor kontaminacije vrstom Clostridium botulinum;
Boja silaţe:
- Kvalitetna silaţa cele biljke kukuruza - ţutozelena boja;
- Kvalitetna silaţa vlaţnog zrna ili klipa kukuruza - ţuta boja;
- Silaţe lucerke i trava - maslinasto zelena boja;
- Boja silaţe od glava i lišća šećerne repe – mrka;
- Prekisele silaţe - bledozelena, a ĉesto i ţutozelena boja;
- Tamnija boja silaţe - visoka temperatura pri siliranju;
Miris silaže:
- Kvalitetna silaţa - blago nakiseo i prijatno aromatičan miris (miris uskislog
testa);
- Silaţa od provenutog materijala ili senaţa - znatno slabije izraţen miris u
odnosu na silaţu prirodno vlaţnog materijala (podseća na miris sena);
- Oštar kiseo miris - znatnije prisustvo sirćetne kiseline;
- Teţak i oštar miris na uţegao buter – prisustvo buterne kiseline;
- Povećana aromatičnost u odnosu na normalnu – fermentacija je tekla na višim
temperaturama
Struktura silaže:
- Kvalitetna silaţa - očuvana struktura, lako se raspoznaju pojedini biljni delovi;
- Lošija silaţa - sluzavost i ulepljenost.
SPREMANJE SENA
SENAŢE
ŢE
NOVI MODELI SILAŽE OD LUCERKE
I TRAVA:
TRAVA:
FORMIRANJE PRESOVANIH BALA OD
KOMBAJNIRANOG MATERIJALA
- SILAŽA OD ZRNA KUKURUZA
ODPATKE OD VOĆA
Ova mašina košta oko 200.000 evra,
a podruĉje Vojvodine može se pokriti
sa dve mašine. Ona balira sve od
senaže, silaže, ostataka prehrambene
industrije (repini rezanci, pivski
treber, i mnogo šta drugo.
SOĈNA – KORENASTO KRTOLASTA HRANIVA

 Stočna repa
 Šećerne repa
 Sveţi repini rezanci
 Rezanci repini,silaţa
 Stočna mrkva
 Čičoka,krtole
 Krompir
 Šargarepa,koren
 Melasa
Hemijski sastav korenasto-krtolastih hraniva,

Hranivo S.M. S.P. S.M. S.C. Pep. BEM Ca P

Stočna repa,cela bilj. 14,30 1,96 0,11 1,66 1,80 8,81 0,02 0,05
Šećerne repa,koren 20,10 1,53 0,29 1,16 1,60 15,6 0,32 0,06
Postrna repa,koren 9,2 1,20 0,21 1,10 0,68 5,90 - -
Stočna mrkva,koren 13,50 1,40 0,30 1,20 2,50 8,10 0,05 0,04
Krompir 23,82 1,80 0,95 2,80 1,00 16,5 - -
Šargarepa,koren 11,90 1,30 0,30 1,30 1,30 7,70 0,05 0,04
Tikva 9,60 1,30 0,40 1,20 0,60 6,10 - -
Čičoka,krtole 28,50 2,60 1,40 5,80 2,90 15,80 - -
Sveţi repini rezanci 13,40 1,45 0,13 3,23 0,80 7,75 0,10 0,01
Rezanci repini,silaţa 14,10 1,59 0,22 3,67 0,95 7,69 0,10 0,01
Melasa 72,80 6,00 0,00 0,00 7,20 59,6 0,12 0,02
PSS ,,POLJOPRIVREDNA
,,POLJOPRIVREDNA STANICA
STANICA”” NOVI SAD
TEMERINSKA 131, NOVI SAD
TEL. 021/4780-
021/4780-220