KONTROLA PLODNOSTI ZEMLJIŠTA

NA PODRUČJU OPŠTINE BAČKA TOPOLA

U 2016 GODINI
Fosfor

Fosfor spada u grupu neophodnih makrohranljivih, konstitucionih elemenata. Bitno utiče na cvetanje i
oplodnju biljaka. Posredno ili neposredno utiče na fiziološke procese u biljkama: sintezu sekundarnih anabolita, promet
energije, izgradnju nukleinskih kiselina, nukleotida, koenzima, lipida itd.

Lakopristupačan fosfor je fosfor koji biljke mogu lako da usvoje za svoje potrebe, a tu spada: fosfor
zemljišnog rastvora, adsorbovani deo fiksiranog fosfora, fosfor nekih jedinjenja (primarna, sekundarna i tercijerna
jedinjenja alkalnih elemenata, primarna i delimično sekundarna jedinjenja zemnoalkalnih elemenata). Lakopristupačni
fosfor se za naša zemljišta određuje AL-metodom (Riehm-Egner), gde je ekstrakciono sredstvo amonijum-laktat.

Sadržaj AL-P2O5 (mg/100 g

Klasa zemljišta Br. uzoraka %
zem.)
<5,0 Vrlo siromašno 2 0,3
5,01-10,00 Siromašno 25 4,0
10,01-15,00 Srednje 83 13,3
15,01-25,00 Optimalno 300 48,0
25,01-50,00 Visoko 182 29,1
50,01-100,00 Vrlo visok do štetan 33 5,3
>100,00 Toksičan 0 0,0
Ukupmo 625 100,0

Na području opštine Bačka Topola u 2016 godini na osnovu 625 uzoraka zemljišta prema sadržaju
lakopristupačnog fosfora 0,3 % uzoraka je vrlo siromašno, 4,0 % uzoraka je siromašno, 13,3 % uzoraka ima srednji
sadržaj fosfora, 48,0 % uzoraka ima optimalan sadržaj fosfora , 29,1 % uzoraka ima visok i 5,3 % uzoraka vrlo visok do
štetan sadržaj fosfora.

Prosečan sadržaj lakopristupačnog fosfora za ispitane parcele je 24,62 mg/100 grama zemljišta.

Ovakav sadržaj nam govori da ispitane parcele po sadržaju lako pristupačnog fosfora na osnovu
klasifikacije zemljišta prema obezbeđenosti u lakopristupačnom fosforu (klasifikacija po Manojloviću i sar. 1988) imaju
optimalan sadržaj obezbeđenosti zemljišta fosforom.

Treba istaći da optimalan nivo fosfora se ne može iskazati samo jednom brojkom. To je zato što optimalni
nivo nije određen samo jednim faktorom, već čitavim nizom faktora kao što su pH vrednosti, sadržaj CaCO3, sadržaj
humusa, te ostalih hemijskih i fizičkih osobina zemljišta što se pri njihovom tumačenju mora uzeti u obzir.

Polazeći od saznanja, uloge i značaja fosfora u ishrani biljaka, zatim imajući u vidu njegovu dinamičnost u
zemljištu, nivou sadržaja fosfora neophodno je obratiti posebnu pažnju. Prilikom određivanja potrebnih količina đubriva,
neophodno je voditi više računa o zahtevima biljnih vrsta koje će se proizvoditi.

Sadržaj pristupačnog fosfora je zadovoljavajući, a analiza zemljišta omogućava da se racionalizuje njegova

primena jer su evidentirane parcele sa vrlo visokim do štetnim sadržajem fosfora, na kojima ne treba primenjivati
fosforna đubriva u periodu od 1-3 godine, ali i pojavu manjeg broja parcela sa vrlo siromašnim i siromašnim sadržajem
ovog elementa na kojima je potrebno povećano đubrenje fosforom (10-50 % više nego što biljka iznosi prinosom).

Na osnovu ispitivanja plodnosti obradivog poljoprivrednog zemljišta u 2016 godini pokazalo se da je

đubrenje u prethodnom periodu na velikom broju parcela bilo neplansko, tj. bez prethodne analize zemljišta i proračuna
đubrenja. Tako je zabeleženo da 34,4 % uzoraka ima visok, vrlo visok i toksičan sadržaj lako pristupačnog fosfora. Sve
ovo može da bude posledica, prvenstveno neodgovarajuće primene đubriva na obradivim površinama. Ovi podaci (i
izuzetno niskog i visokog sadržaja hraniva) pokazuju da poljoprivredni proizvođači nedovoljno poznaju osobine svojih
proizvodnih parcela, osobine gajene biljne vrste, tj. pojedine sorte i hibrida i da ne primenjuju odredbe Sistema kontrole
plodnosti zemljišta i racionlane upotrebe đubriva.