1

OPTEREĆENJA
12/28/2015

Dejstva na konstrukcije u zgradarstvu

2

 sopstvena težina i stalna opterećenja (g)

 korisno opterećenje – (i)

 sneg – (s)

 vetar – (w)

 temperatura – (t)

 seizmika – (e)

12/28/2015
 Klasifikacija dejstava u zgradarstvu
3

Prostorna Referentni
Dejstvo Klasifikacija Vrsta Priroda
promena standard
Sopstvena
težina i stalno stalno ‐ G direktno statičko nepokretno EN 1991‐1‐1
opterećenje
Korisno
promenljivo ‐ Q direktno kvazi‐statičko slobodno EN 1991‐1‐1
opterećenje
promenljivo ‐ Q
Sneg direktno statičko nepokretno EN 1991‐1‐3
ili incidentno ‐ A

statičko/ nepokretno
Vetar promenljivo ‐ Q direktno EN 1991‐1‐4
dinamičko /slobodno

Temperatura promenljivo ‐ Q indirektno statičko slobodno EN 1991‐1‐5

Seizmika incidentno ‐ A direktno dinamičko 12/28/2015

slobodno EN 1998‐1

Sopstvena težina konstrukcije i stalna opterećenja

4

 Sopstvena težina konstrukcije, težina

nekonstrukcijskih elemenata i fiksne opreme
koja je stalno prisutna u objektu ‐ stalna dejstva
(G).
 Sopstvena težina elelementa konstrukcije
određuje se na osnovu nominalnih dimenzija
elementa i zapreminske težine materijala od
kojeg je izrađen.

12/28/2015
 Korisno opterećenje u zgradarstvu
5

 Dejstva koja potiču od prisustva ljudi i inventara unutar

objekta ‐ promenljiva dejstva (Q).
 Površinska, linijska ili koncentrisana optećenja.
 Intenzitet opterećenja se propisuje u zavisnosti od namene
objekta, ili njegovog dela, SRPS EN 1991‐1‐1:
 stambene, društvene, trgovačke i administrativne površine
(kategorije A, B, C i D),
 površine za skladištenje i industrijske aktivnosti
(kategorija E),
 garaže i saobraćajne površine (kategorije F i G),
 krovovi (kategorije H, I i K).
12/28/2015

Korisna opterećenja za stambene, društvene, trgovačke i

administrativne površine u zgradama
6

qk Qk
Kat. Opis Primeri
kN/m2 kN
A Površine za domaće i A: Sobe u stambenim zgradama i kućama; spavaće sobe i 2,0 2,0
stambene aktivnosti odeljenja u bolnicama; spavaće sobe u hotelima i prenoćištima; 2,51)
kuhinje i toaleti.
B Površine za kancelarije B: 3,0 4,5
C Površine, na kojima je C1: Površine sa stolovima 3,0 4,0
moguće okupljanje ljudi Površine u školama, kafeima, restoranima, trpezarijama,
(izuzev površina čitaonicama, salama za prijeme.
kategorija A, B i D) C2: Površine sa nepokretnim sedištima 4,0 4,0
Površine u crkvama, pozorištima ili bioskopima, konferencijskim
salama, učionicama, salama za skupove, čekaonicama.
C3: Površine bez prepreka za kretanje ljudi 5,0 4,0
Površine u muzejima, izložbenim prostorijama, kao i pristupne
površine u javnim i administrativnim zgradama, hotelima,
bolnicama, predvorjima železničkih stanica.
C4: Površine sa mogućim fizičkim aktivnostima 5,0 7,0
Plesne dvorane, gimnastičke sale, pozornice.
C5: Površine osetljive na veliko okupljanje ljudi 5,0 4,5
Koncertne dvorane, sportske dvorane uključujući tribine, terase i
pristupne površine, kao i železničke platforme
D Prodajne površine D1: Površine u maloprodajnim radnjama 12/28/2015 4,0 4,0
D2: Površine u robnim kućama 5,0 7,0
 Redukcija korisnog opterećenja kod elemenata međuspratnih
konstrukcija sa velikom pripadajućom površinom i višespratnih zgrada
7

10 0,6
 A  0,5  1  n  0,7 
A n
Koeficijenti redukcije korisnog opterećenja (za ψ0=0,7)
12/28/2015

Korisna opterećenja na površinama za skladištenje i idustrijsku

namenu
8

qk Qk
Kategorija Opis Primeri
kN/m2 kN
E E1: Površine na kojima se Površine za skladištenje, 7,5 7,0
nagomilavaju dobra, uključujući uljučujući skladuštenje knjiga
i pristupne površine. i drugih dokumenata.
E2: Površine za industrijsku U skladu sa konkretnim ‐ ‐
namenu procesom proizvodnje u
saglasnosti sa investitorom.

Dejstva usled kranova ili teške pokretne mašinske opreme

treba da se odrede u skladu sa standardom SRPS EN 1991‐3.

12/28/2015
 Dejstva na saobraćajnim površinama i parkinzima
9

qk Qk a
Kat. Opis Primeri
kN/m2 kN mm
Saobraćajne površine i parkinzi za laka garaže, površine za 2,5 20 100
F vozila (bruto težine do 30 kN, sa manje parkiranje,
od 8 sedišta neuključujući vozača)
Saobraćajne površine i parkinzi za prilazi, dostavne zone, 5,0 90 200
srednje teška vozila (bruto težine od 30 pristupni putevi za
G do 160 kN) vatrogasna vozila
(bruto težine do 160
kN)

 Jednako podeljeno opterećenje

qk i jednoosovinsko
koncentrisano opterećenje Qk
deluju istovremeno!
12/28/2015

Opterećenje krovova
10

 Kategorija H: krovovi koji su neprohodni,

izuzev za redovno održavanje i popravku.
 Kategorija I: krovovi koji su pristupačni (ravni)
i koji se koriste u okviru jedne od kategorija
površina A, B, C ili D.
 Kategorija K: krovovi sa posebnom namenom
(heliodromi).
Korisno opterećenje na krovovima ne kombinuje
se sa dejstvom snega!

12/28/2015
 Korisna opterećenja na neprohodnim krovovima
11

qk Qk
Kategorija Opis Primeri
kN/m2 kN
H Nepristupačni krovovi neprohodni krovovi, kosi krovovi 0,4 1,0

12/28/2015

Dejstva snega
12

 Promenljivo, nepokretno dejstvo, statičke

prirode (Q).
 Razmatra se u svim stalnim i prolaznim

proračunskim situacijama.
 Kada postoji opasnost od izuzetnih snežnih

padavina ili nagomilavanja snega, dejstvo

snega se tretira kao incidentno dejstvo (A).

12/28/2015
 Dejstva snega
13

 Osnov za proračun je karakteristična vrednost

dejstva snega na tlo sk, data na kartama u okviru
nacionalnog priloga za teritoriju zemlje.
sk=1,0 kN/m2
 U slučaju izuzetnih snežnih padavina koristi se
proračunska vrednost izuzetnog opterećenja od
snega na tlo sAd
s

Ad  C esl sk

 Cesl koeficijent za izuzetna dejstva snega, prema
preporukma EN Cesl = 2. 12/28/2015

Dispozicije opterećenja od snega na krovovima

14

 Za stalne i prolazne proračunske situacije:

s  i C e C t sk
 Za incidentne proračunske situacije usled

snežnih padavina velikog intenziteta:

s  i C e C t s Ad
 Za incidentne proračunske situacije usled

snežnih nanosa (nagomilavanja snega):

s  i sk
12/28/2015
 Termički koeficijent Ct
15

 Mogućnost smanjenja opterećenja od snega

na krovovima sa krovnim pokrivačem niske
termičke provodljivosti (> 1 W/m2K), koje
je posledica topljenja snega.
 U opštem slučaju Ct = 1,0.

12/28/2015

Koeficijent izloženosti Ce
16

Topografija Opis Ce
Ravničarski tereni bez prepreka, izloženi sa svih strana, sa ili
Izložena
bez malih zaklona koje pružaju teren, viši građevinski objekti 0,8
vetru
ili drveće
Situacije kada usled dejstva vetra nema značajnog uklanjanja
Uobičajena snega sa građevinskih objekata zbog terena, drugih 1,0
građevinskih objekata ili drveća
Slučajevi kod kojih je razmatrani građevinski objekat znatno
Zaklonjena niži od okolnog terena, ili je okružen visokim drvećem ili 1,2
višim građevinskim objektima.

12/28/2015
 Koeficijent oblika krova i
17

0o    30o
 1=0,8
 2=0,8+0,8  / 30
12/28/2015

Nagomilavanje snega
18

  
2 s w

za   15  s  0
za  > 15  s  1b1 /(2Ls )
b  b  h
w  1 2 
2h sk
0,8  w  4,0

Ls  2h 5 m  Ls  15 m
 = 2,0 kN/m2

12/28/2015
 Dejstva vetra
19

 Osnov za određivanje dejstava vetra je

fundamentalna osnovna brzina vetra vb,0 .
 Desetominutna srednja brzina vetra sa
verovatnoćom prekoračenja 0,02 (povratni
period od 50 godina), merena na visini od 10 m
iznad ravnog otvorenog terena kategorije II.
 Vrednosti fundamentalnih osnovnih brzina vetra
za teritoriju zemlje treba da budu date u okviru
Nacionalnog priloga uz standard SRPS EN 1991‐
1‐4.
12/28/2015

Osnovna brzina vetra vb

20

 Osnovna brzina vetra vb uzima u obzir pravac

delovanja vetra i njegov sezonski karakter.
 Proizvod fundamentalne brzine vetra,
koeficijenata pravca i keoficijenta sezonskog
delovanja:
v  C C
b dir season v b,0

 U opštem slučaju koeficijenti Cdir i Cseason imaju
vrednost 1,0.

12/28/2015
 Srednja brzina vetra vm(z)
21

 Srednja (prosečna) brzina vetra vm(z) uzima u obzir

hrapavost terena cr(z), topografiju terena co(z) i referentnu
visinu z iznad terena:
vm z   cr z  co z  v b

Kategorija 0 Kategorija I Kategorija II

12/28/2015
Kategorija III Kategorija IV

Kategorije i parametri terena

22

z0 zmin kr cr(zmin)
Kategorija terena
[m] [m] [‐] [‐]
0 Mora ili obalna područja izložena otvorenom
0,003 1 0,156 0,906
moru
I Jezera ili ravničarske površine sa zanemarljivom
0,01 1 0,170 0,782
vegetacijom, bez prepreka
II Površine sa niskom vegetacijom, kao što je trava
i izolovanim preprekama (drveće, zgrade) na 0,05 2 0,190 0,701
razmacima od najmanje 20 visina prepreke
III Površine ravnomerno prekrivene vegetacijom ili
zgradama, ili sa izolovanim preprekama na
0,3 5 0,215 0,606
razmacima od najviše 20 visina prepreke (sela,
prigradske oblasti, šume)
IV Površine, na kojima je bar 15% površine
prekriveno zgradama, čija prosečna visina 1,0 10 0,234 0,540
prelazi 15 m
z0 i zmin su parametri hrapavosti terena
zmax = 200 m ‐ maksimalna razmatrana visina profila vetra

12/28/2015
 Koeficijent hrapavosti cr(z)
23

 z 
 Za zmin < z  zmax = 200 m cr z   kr ln  
 z0 


 z min 
 Za z  zmin c r z   c z
r min   k r ln 
z
 0 


0 ,07 0 ,07
 z   z 
 Koeficijent terena: kr  0,19  0 
  0,19  0 
 z0,II   0,05 

12/28/2015

Koeficijent topografije terena co(z)

24

 Postupak proračuna može biti definisan u

Nacionalnom prilogu ili se može koristiti
postupak prikazan u Aneksu A standarda SRPS
EN 1991‐1‐4.
 Ako topografija ne utiče na povećanje brzine
vetra može se usvojiti vrednost 1,0.

12/28/2015
 Pritisak vetra
25

 Osnovni pritisak vetra qb

1
qb   vb2
2
 Udarni pritisak vetra qp(z)
1 2
q
p z   1  7 I v z   vm z   ce z  qb
2

12/28/2015

Intezitet turbilencije Iv(z) i koeficijent izloženosti ce(z)

26

 za zmin < z  zmax

kI
I v z  

co z  lnz / z0 

 za z < zmin
I z   I z 
v v min

 kI koeficijent turbulencije (preporuka EN kI =1,0)

qp z   kI  2 2
ce z    1  7  kr ln z / z0  c0 z 
2
qb  co z  lnz / z0 
12/28/2015
 Referentna visina zs za različite tipove objekata
27

h h
z s  0,6 h  zmin z s  h1   zmin z s  h1   zmin
2 2

12/28/2015

Spoljašnje i unutrašnje dejstvo vetra - konvencija znaka

28

 Pritiskujuće (pozitivno) dejstvo vetra

 Sišuće (negativno) dejstvo vetra

12/28/2015
 Pritisak vetra
29

 Spoljašnji pritisak vetra

we  qp ze  c pe
 Unutrašnji pritisak vetra

wi  qp zi  c pi
qp(z) udarni pritisak vetra na referentnoj visini z,
cpe koeficijent spoljašnjeg pritiska,
cpi koeficijent unutrašnjeg pritiska.
 Unutrašnji pritisak vetra je značajan kod objekata sa velikim

otvorima (hangari, nadstrešnice) gde je, po pravilu,

dominantno sišuće dejstvo vetra na unutrašnje površine.
12/28/2015

Koeficijenti pritiska za zgrade

30

EN 1991‐1‐4 daje vrednosti koeficijenta spoljašnjeg

(cpe) i unutrašnjeg (cpi) pritiska za sledeće objekte u
zgradarstvu:
 vertikalne zidove zgrada pravougaone osnove,

 ravne krovove,

 jednovodne krovove,

 dvovodne krovove,

 krovove na četiri vode,

 testeraste (šed) krovove,

 kružno cilindrične krovove,

 nadstrešnice. 12/28/2015
 Zone vetra za vrtikalne zidove
31

12/28/2015

Koeficijenti spoljašnjeg pritiska za vertikalne zidove

zgrada pravougaone osnove
32

Zona A B C D E
h/d cpe,10 cpe,1 cpe,10 cpe,1 cpe,10 cpe,1 cpe,10 cpe,1 cpe,10 cpe,1

5 ‐1,2 ‐1,4 ‐0,8 ‐1,1 ‐0,5 +0,8 +1,0 ‐0,7

1 ‐1,2 ‐1,4 ‐0,8 ‐1,1 ‐0,5 +0,8 +1,0 ‐0,5
 0,25 ‐1,2 ‐1,4 ‐0,8 ‐1,1 ‐0,5 +0,7 +1,0 ‐0,3

12/28/2015
 Zone vetra za dvovodne krovove
33

12/28/2015

Koeficijenti spoljašnjeg pritiska vetra kod dvovodnih krovova za = 0°

34

Zona za pravac vetra  = 0

Ugao F G H I J
 cpe,10 cpe,1 cpe,10 cpe,1 cpe,10 cpe,1 cpe,10 cpe,1 cpe,10 cpe,1

‐ 45O ‐0,6 ‐0,6 ‐0,8 ‐0,7 ‐1,0 ‐1,5

‐ 30O ‐1,1 ‐2,0 ‐0,8 ‐1,5 ‐0,8 ‐0,6 ‐0,8 ‐1,4
‐ 15O ‐2,5 ‐2,8 ‐1,3 ‐2,0 ‐0,9 ‐1,2 ‐0,5 ‐0,7 ‐1,2
+0,2 +0,2
‐ 5O ‐2,3 ‐2,5 ‐1,2 ‐2,0 ‐0,8 ‐1,2
‐0,6 ‐0,6
‐1,7 ‐2,5 ‐1,2 ‐2,0 ‐0,6 ‐1,2 +0,2
5O ‐0,6
+0,0 +0,0 +0,0 ‐0,6
‐0,9 ‐2,0 ‐0,8 ‐1,5 ‐0,3 ‐0,4 ‐1,0 ‐1,5
15O
+0,2 +0,2 +0,2 +0,0 +0,0 +0,0
‐0,5 ‐1,5 ‐0,5 ‐1,5 ‐0,2 ‐0,4 ‐0,5
30O
+0,7 +0,7 +0,4 +0,0 +0,0
‐0,0 ‐0,0 ‐0,0 ‐0,2 ‐0,3
45O
+0,7 +0,7 +0,6 +0,0 +0,0
60O +0,7 +0,7 +0,7 ‐0,2 ‐0,3
75O +0,8 +0,8 +0,8 ‐0,2 ‐0,3
12/28/2015
 Koeficijenti spoljašnjeg pritiska vetra kod dvovodnih krovova za = 90°
35

Zona za pravac vetra  = 90

Ugao F G H I
nagiba cpe,10 cpe,1 cpe,10 cpe,1 cpe,10 cpe,1 cpe,10 cpe,1
krova


‐45O ‐1,4 ‐2,0 ‐1,2 ‐2,0 ‐1,0 ‐1,3 ‐0,9 ‐1,2

‐30O ‐1,5 ‐2,1 ‐1,2 ‐2,0 ‐1,0 ‐1,3 ‐0,9 ‐1,2
‐15O ‐1,9 ‐2,5 ‐1,2 ‐2,0 ‐0,8 ‐1,2 ‐0,8 ‐1,2
‐5O ‐1,8 ‐2,5 ‐1,2 ‐2,0 ‐0,7 ‐1,2 ‐0,6 ‐1,2
5O ‐1,6 ‐2,2 ‐1,3 ‐2,0 ‐0,7 ‐1,2 ‐0,6
15O ‐1,3 ‐2,0 ‐1,3 ‐2,0 ‐0,6 ‐1,2 ‐0,5
30O ‐1,1 ‐1,5 ‐1,4 ‐2,0 ‐0,8 ‐1,2 ‐0,5
45O ‐1,1 ‐1,5 ‐1,4 ‐2,0 ‐0,9 ‐1,2 ‐0,5
60O ‐1,1 ‐1,5 ‐1,2 ‐2,0 ‐0,8 ‐1,0 ‐0,5
75O ‐1,1 ‐1,5 ‐1,2 ‐2,0 ‐0,8 ‐1,0 ‐0,5

12/28/2015

Koeficijent unutrašnjeg pritiska cpi

36

 Zavisi od broja i veličine otvora i njihovog

rasporeda na različitim stranama (fasadama)
zgrade.
 Ukoliko ne postoje precizniji podaci o otvorima
na objektu, koji su neophodni da bi se tačno
odredila vrednost koeficijenta  mogu da se
usvoje sledeće vrednosti koeficijenta
unutrašnjeg pritiska:
cpi = +0,2 i cpi = ‐0,3
12/28/2015
 Sile (opterećenje) usled dejstva vetra
37

 Spoljašnje opterećenje vetra

Fw,e  cscd  c pe qp ze  Aref
 Unutrašnje opterećenje vetra
Fw ,i   c pi qp z i  Aref
 Sile trenja
Ftr  c tr qp ze  Atr
 Aref referentna površina razmatranog elementa.
 ctr koeficijent trenja (od 0,01 za glatke do 0,04 za vrlo
hrapave površine),
 Atr površina na kojoj se razmatra trenje.
12/28/2015

Koeficijent konstrukcije cscd

38
 Uzima u obzir dinamički odgovor konstrukcije.
 Kod objekata koji nisu osetljivi na dinamičke pobude može se
usvojiti da je cscd = 1,0. Ovo pojednostavljenje proračuna može da
se primeni u sledećim slučajevima:
 za zgrade visine do 15,0 m,
 za fasadne i krovne elemente sa sopstvenom frekvencijom većom
od 5 Hz (što je uglavnom ispunjeno za raspone manje od 3,0 m),
 za ramovske konstrukcije zgrada sa nosećim zidovima, visine do
100 m, kod kojih je h < 4d, gda je h visina, a d dužina zgrade u
pravcu delovanja vetra,
 za dimnjake kružnog preseka čija je visina manja od 60,0 m i 6,5d
gde je d prečnik dimnjaka.
 U svim ostalim slučajevima neophodno je da se sprovede preciznija
analiza i odrede tačne vrednosti koeficijenta konstrukcije cscd.

12/28/2015
 Dejstva usled temperaturnih promena
39

 Temperaturne promene izazivaju pomeranja

(deformacije) elemenata konstrukcije i
posledično (ukoliko su pomeranja sprečena ili
ograničena) pojavu naprezanja u njima.
 Termička dejstva su promenljiva, indirektna
dejstva (Q).

12/28/2015

Deformacije elemenata konstrukcije usled nejednakog zagrevanja

40

12/28/2015
 Dejstva usled temperaturnih promena
41

 Komponente:
 Tu ravnomerna promena temperature u osi elementa
 TMy linearna promena temperature po širini preseka
 TMz linearna promena temperature po visini preseka
 TE nelinearna promena temperature u poprečnom preseku

12/28/2015

Ravnomerna promena temperature

42

Tu  T  T0
 T prosečna temperatura u elementu konstrukcije u zimskoj ili
letnjoj sezoni,
 T0 početna (inicijalna) temperatura, temperatura pri
izvođenju (montaži) objekta, ili prilikom sprečavanja
slobodnog dilatiranja elementa
 Vrednost početne temperature može da bude definisana u
Nacionalnom aneksu. EN preporučuje da se usvoji: T0 = 10 C.

12/28/2015
 Ravnomerna promena temperature
43

 Kada se elementi konstrukcije nalaze u

unutrašnjoj sredini može se ustvojiti da je
temperatura T jednaka temperaturi unutrašnje
sredine, T=Tin.
 Kada je konstrukcija, u spoljašnjoj sredini usvaja
se da je temperatura T jednaka temperaturi
spoljašnje sredine, T=Tout.

12/28/2015

Indikativne temperature unutrašnje sredine Tin

44

Sezona Tin
Leto T1 = 20 C
Zima T2 = 25 C
U tabeli su date preporučene vrednosti temperatura T1 i T2. Vrednosti
ovih temperatura mogu da budu definisane u Nacionalnom aneksu.

12/28/2015
 Indikativne temperature spoljašnje sredine Tout za zgrade iznad nivoa tla
45

Sezona Uticaj apsorpcije sunčevih zraka Tout

Relativna 0,5 ‐ sjajne, svetle površine Tmax + T3
absorptivnost u
Leto 0,7 ‐ svetle površine Tmax + T4
funkciji boje
površine 0,9 ‐ tamne površine Tmax + T5
Zima Tmin
Vrednosti maksimalne i minimalne temperature vazduha u hladu Tmax i Tmin, kao i
temperaturni uticaji sunčevog zračenja T3, T4 i T5, mogu da se definišu u Nacionalnom
aneksu. Ako nema raspoloživih podataka, za područja između 45oN i 55oN severne
geografske širine Evrokod preporučuje sledeće vrednosti:
za površine okrenute na severo‐istok:
T3 = 0 C T4 = 2 C T5 = 4 C
za horizontalne površine i površine okrenute na jugo‐zapad:
T3 = 18 C T4 = 30 C T5 = 42 C

12/28/2015

Dejstva usled kranova

46

12/28/2015
 Dejstva usled kranova
47

U toku kretanja krana javlja se niz međusobno

zavisnih pokretnih sila koje deluju u:
 vertikalnom, gravitacionom pravcu (sopstvena
težina dizalice, kolica i tereta),
 horizontalnom, poprečnom pravcu (usled
ubrzanja ili kočenja kolica, ekscentričnog
dizanja tereta, udara kolica u odbojnik i
nepravilnosti staze),
 horizontalnom, podužnom pravcu (usled
ubrzanja ili kočenja krana, ekscentričnog
dizanja tereta, udara krana u odbojnik).

12/28/2015

Klasifikacija dejstava usled kranova

48

Promenljiva dejstva (Q):

 promenljiva vertikalna opterećenja usled sopstvene
težine krana, kolica i tereta koji se diže,
 promenljiva horizontalna opterećenja usled
ubrzanja, kočenja ili zakošenja krana pri kretanju.
Incidentna dejstva (A):
 opterećenja izazvana udarom krana u odbojnik ili
iznenadnim ispuštanjem tereta.

12/28/2015
 Klasifikacija dejstava usled kranova
49

 Promenljive vrednosti dejstava sadrže

dinamičku komponentu usled inercijalnih sila
ili vibracija koje se javljaju pri kretanju krana.
 Promenljive vrednosti dejstava predstavljaju

proizvod karakteristične, statičke vrednosti

opterećenja i dinamičkog koeficijenta čija
vrednost zavisi od režima rada dizalice.
,

12/28/2015

Grupe opterećenja i dinamički koeficijenti za određivanje

karakterističnih vrednosti dejstava
50

Grupe opterećenja
Probno Incidentno
Simbol Granična stanja nosivosti
opt. opterećenje
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Sopstvena težina krana Qc φ1 φ1 1 φ4 φ4 φ4 1 φ1 1 1
Težina tereta koji se diže Qh φ2 φ3 ‐ φ4 φ4 φ4 η1) ‐ 1 1
Ubrzanje krana HL, HT φ5 φ5 φ5 φ5 ‐ ‐ ‐ φ5 ‐ ‐
Zakošenje krana Hs ‐ ‐ ‐ ‐ 1 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐
Ubrzanje ili kočenje kolica ili
HT3 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 1 ‐ ‐ ‐ ‐
uređaja za podizanje tereta
Vetar pri eksploataciji Fw* 1 1 1 1 1 ‐ ‐ 1 ‐ ‐
Probno opterećenje QT ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ φ6 ‐ ‐
Sila usled udara u odbojnik HB ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ φ7 ‐
Sila usled naginjanja tereta HTA ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 1
1) η prporcionalni deo tereta koji se diže, a koji ostaje nakon uklanjanja korisnog opterećenja i nije

uračunat u sopstvenu težinu 12/28/2015

 Vertikalna opterećenja
51

 Definišu se parovima koncentrisanih sila na

mestima točkova dizalice.
 Razmatraju se pojedinačna karakteristična

dejstva usled sopstvene težine krana, kolica

i tereta koji se diže.

12/28/2015

Vertikalna opterećenja - oznake

52

 Qh,nom – težina tereta koji se diže;

 Qr,min – minimalna sila po točku neopterećenog krana;
 Qr,(min) – odgovarajuća minimalna sila po točku
neopterećenog krana;
 ΣQr,min – suma minimalnih sila;
 ΣQr,(min) ‐ suma odgovarajućih minimalnih sila;
 Qr,max – maksimalna sila po točku opterećenog krana;
 Qr,(max) – odgovarajuća maksimalna sila po točku
opterećenog krana;
 ΣQr,max ‐ suma maksimalnih sila;
 ΣQr,(max) ‐ suma odgovarajućih maksimalnih sila. 12/28/2015
 Šema opterećenja opterećenog krana za dobijanje maksimalnih
uticaja
53

Maksimalni pritisak točka Qr,max ‐ na kuki je obešen maksimalni

teret Qh,nom, a kolica su u najbližem mogućem položaju
posmatranoj kranskoj stazi emin. Na suprotnoj kranskoj stazi
određuje se odgovarajući pritisak točka Qr,(max).

12/28/2015

Šema opterećenja neopterećenog krana za dobijanje

minimalnih uticaja
54

Minimalni pritisak točka Qr,min ‐ na kuki nema tereta, a kolica

su najbližem mogućem položaju uz suprotnu kransku stazu. Na
suprotnoj kranskoj stazi određuje se odgovarajući pritisak
točka Qr,(min).

12/28/2015

 Horizontalna opterećenja
55

 Horizontalne sile usled ubrzanja ili kočenja

krana,
 horizontalne sile usled ubrzanja ili kočenja
kolica,
 horizontalne sile usled zakošenja krana,
 horizontalne sile usled udara krana u odbojnik,
 horizontalne sile usled udara kolica u odbojnik.

12/28/2015

Podužne horizontalne sile usled ubrzanja i kočenja krana

56

 K – pogonska sila
 nr – broj šina (kranskih nosača)
 φ5 – dinamički koeficijent
12/28/2015
 Poprečne horizontalne sile usled ubrzanja i kočenja krana
57

T,1

T,2

12/28/2015

Podužne i poprečne horizontalne sile usled zakošenja krana

58

S,1,j,L S,1,j,L r

S,2,j,L S,2,j,L r

S,1,j,T S,1,j,T r

S,2,j,T S,2,j,T r

 i – oznaka za redni broj šine

 j – oznaka za par točkova
 f – faktor koji zavisi od ugla zakošenja α
 λS,i,j,K – faktor sile 12/28/2015
 Seizmička dejstva
59

U seizmičkim područjima konstrukcije moraju da

budu projektovane i izvedene na takav način da se:
 spreči rušenje objekta,

 ograniče njegova oštećenja.

Proračunsko seizmičko dejstvo se izražava preko:

 referentnog seizmičkog dejstva koje se određuje na
osnovu verovatnoće prekoračenja u periodu od 50
godina PNCR, ili povratnog perioda TNCR,
 faktora značaja γI koji uzima u obzir razlike u nivou
pouzdanosti za različite kategorije objekata.
12/28/2015

Preporučene vrednosti faktora značaja γI

60

Klasa
Opis objekta I
značaja
Zgrade manjeg značaja sa stanovišta bezbednosti, na primer
I 0,8
poljoprivredni objekti.
II Obične zgrade, koje ne pripadaju ni jednoj drugoj klasi. 1,0
Zgrade čija seizmička otpornost je važna sa stanovišta posledica loma,
III 1,2
kao što su škole, hale za okupljanje ljudi, kulturne institucije...
Zgrade čiji integritet u toku zemljotresa je od vitalnog značaja za civilnu
IV 1,4
zaštitu, na primer bolnice, vatrogasne stanice, elektrane,...
Klase značaja I, II i III ili IV približno odgovaraju klasama prema posledicama CC1, CC2 i
CC3, koje su definisane u Evrokodu 0 (SRPS EN 1990).
Referentna vrednost je I =1,0 (klasa značaj II, odnosno klasa pouzdanosti RC2).

12/28/2015
 Verovatnoća prekoračenja i povratni period
61

 Vrednosti PNCR ili TNCR mogu da se definišu u

Nacionalnom aneksu, a EN preporučuje sledeće
vrednosti: PNCR = 10% u 50 godina i TNCR = 475
godina.
 Seizmičko dejstvo, koje se uzima pri analizi koja
se odnosi na „zahteve ograničenja oštećenja“,
ima verovatnoću prekoračenja PDLR u 10 godina i
povratni period TDLR. Preporučene vrednosti su
PDLR = 10% i TDLR = 95 godina.
12/28/2015

Proračunsko ubrzanje tla

62

 Evrokod 8 seizmički hazard opisuje preko

vrednosti referentnog maksimalnog ubrzanja tla
agR za tlo kategorije A:

a g   I a gR

 Horizontalno zemljotresno dejstvo se opisuje sa
dve ortogonalne komponente koje su
međusobno nezavisne.

12/28/2015
 Horizontalni elastični spektar odgovora
63

 Definiše kao
složena funkcija
koja se sastoji iz
četiri segmenta,
dva linearna i po
jednog
hiperboličnog i
paraboličnog.

12/28/2015

Elastičani spektar odgovora ubrzanja tla Se(T)

64

T period vibracija linearnog sistema sa

jednim stepenom slobode,
  T  Ag projektno ubrzanje tla za tlo tipa A
a g S 1  2,5  1 0  T  TB (ag = I·agR),
  TB 
 TB donja granica perioda u oblasti sa
2,5 a g S  TB  T  TC konstantnim spektralnim ubrzanjem,

S e T    TC gornja granica perioda u oblasti sa
2,5 a S   TC  TC  T  TD
konstantnim spektralnim ubrzanjem,
g TD vrednost perioda koja definiše
 T 
 početak oblasti spektra sa konstantnim
2,5 a S   TC TD  TD  T  4s odgovorom pomeranja u spektru,
g
  T 
2
S faktor tla,
 faktor korekcije prigušenja ( =1,0 za
standardno viskozno prigušenje od
5%).

12/28/2015
 Vrednosti parametara koji opisuju elastičnan spektar odgovora
65

Kategorija S TB (s) TC (s) TD (s)

tla Tip 1 Tip 2 Tip 1 Tip 2 Tip 1 Tip 2 Tip 1 Tip 2
A 1,0 1,0 0,15 0,05 0,4 0,25 2,0 1,2
B 1,2 1,35 0,15 0,05 0,5 0,25 2,0 1,2
C 1,15 1,5 0,20 0,10 0,6 0,25 2,0 1,2
D 1,35 1,8 0,20 0,10 0,8 0,30 2,0 1,2
E 1,4 1,6 0,15 0,05 0,5 0,25 2,0 1,2

12/28/2015

Proračunski spektar za elastičnu analizu

66

 U proračunu se koristi se elastična analiza zasnovana na spektru

odgovora koji je redukovan u odnosu na elastični spektar,
uzimajući pri tome u obzir kapacitet konstrukcije za disipaciju
energije kroz duktilno ponašanje njenih elemenata i/ili veza.
 Ovakav spektar se naziva proračunski spektar, a redukcija se
ostvaruje uvođenjem faktora ponašanja q.
 Preko faktora ponašanja q se aproksimativno definiše odnos
seizmičkih sila koje bi delovale na konstrukciju u slučaju da je
njen odgovor u potpunosti elastičan, sa 5% relativnog
viskoznog prigušenja i sila koje mogu da se koriste u analizi sa
uobičajenim linerano elastičnim modelom, a da se pri tome
obezbeđuje zadovoljavajući odgovor konstrukcije.
12/28/2015
 Proračunski spektar Sd(T) za horizontalne komponente seizmičkog dejsta
67

  2 T  2,5 2 
a g S      0  T  TB
  3 T B  q 3 
 2,5
 a g S TB  T  TC
 q
S d T   
 2,5 a S  TC    a TC  T  TD
 q g T  g

 2,5 a S  TC TD    a TD  T
 q g  T2  g

Faktor donje granice horizontalnog projektnog spektra  može da se
definiše u Nacionalnom prilogu, a EN preporučuje  = 0,2.

12/28/2015

Seizmička analiza čeličnih konstrukcija u zgradarstvu

68

Nisko‐disipativno ponašanje konstrukcije

 Elastična globalna analiza, bez uzimanja u obzir
značajnog nelinearnog ponašanja materijala.
 Gornja granica vrednosti faktora ponašanja q ima
vrednost između 1,5 i 2.
Disipativno ponašanje konstrukcije
 Uzima se u obzir sposobnost pojedinih delova
konstrukcije (disipativnih zona) da se efektima
zemljotresa suprotstave neelastičim ponašanjem.
12/28/2015
 Klase duktilnosti konstrukcije i vrednosti faktora ponašanja
69

Klasa duktilnosti Faktor ponašanja

Koncept projektovanja
konstrukcije q
Nisko disipativno Niska
≤ 1,5 – 2,0
ponašanje konstrukcije (Ductility Class Low ‐ DCL)
≤ 4
Srednja
i ograničen
(Ductility Class Medium ‐
vrednostima iz
Disipativno ponašanje DCM)
tabele na slajdu 69
konstrukcije
ograničen samo
Visoka
vrednostima iz
(Ductility Class High ‐ DCH)
tabele slajdu 69
Preporučena vrednost gornje granice faktora ponašanja za nisko disipativno
ponašanje iznosi q = 1,5. Nacionalni prilog svake zemlje može dati ograničenja
za izbor koncepta projektovanja i klase duktilnosti koja su dopuštena u toj
zemlji.
12/28/2015

Gornje granice referentnih vrednosti faktora ponašanja za konstrukcije

koje su regularne po visini
70

Klasa duktilnosti
Tip konstrukcije
DCM DCH
a) Okviri otporni na momente savijanja 4 5 u/ 1
b) Okviri sa centričnim spregovima:
Dijagonalni spregovi 4 4
V‐spregovi 2 2,5
c) Okviri sa ekscentričnim spregovima 4 5 u/ 1
d) Obrnute pendel konstrukcije 2 2 u/ 1
e) Konstrukcije sa betonskim jezgrima ili zidovima važe pravila za AB
konstrukcije
f) Okviri otporni na momente savijanja sa centričnim
4 4 u/ 1
spregovima
g) Okviri otporni na momente savijanja sa ispunom:
Betonska ili zidana ispuna nepovezana sa okvirom 2 2
Povezana armirano‐betonska ispuna važe posebna pravila (EC8 C7)
Ispuna izolovana od okvira otpornog na momente savijanja 4 5 u/ 1

12/28/2015
 Kriterijumi konstrukcijske regularnosti
71

Klasifikacija se vrši u osnovi objekta i po njegovoj

visini:
 konstrukcijski regularne (pravilne),

 konstrukcijski neregularne (nepravilne).

Utiče na:
 izbor modela konstrukcije (ravanski, ili
prostorni),
 izbor metode analize,

 vrednost faktora ponašanja q.

12/28/2015

Regularnost u osnovi
72

 Rasporeda mase i konstrukcija zgrade mora da bude približno simetrična u

osnovi u odnosu na dve ortogonalne ose.
 Konfiguracija u osnovi mora da bude kompaktna, odnosno svaka tavanica
mora da bude ograničena sa poligonalnom konveksnom linijom. Ako postoje
uvlačenja (sažimanja) u osnovi (uvlačenja uglova ili ivica), regularnost u
osnovi još uvek može da se smatra da je zadovoljena, pod uslovom da ova
uvlačenja u osnovi ne utiču na horizontalnu krutost tavanice i da, za svako
uvlačenje, površina između konture tavanice i konveksne poligonalne linije
koja obuhvata tavanicu ne prelazi 5% od površine tavanice.
 Krutost tavanice u svojoj ravni mora da bude dovoljno velika u poređenju sa
bočnom krutošću vertikalnih nosećih elemenata, tako da deformacija tavanice
ima mali uticaj na raspodelu sila između vertikalnih nosećih elemenata.
 Vitkost zgrade u osnovi  = Lmax/Lmin ne sme da bude veća od 4, gde su Lmax i
Lmin veća i manja dimenzija u osnovi zgrade, merene u ortogonalnim pravcima.

12/28/2015
 Regularnost u osnovi
73

 Na svakom spratu i svakom razmatranom pravcu x i y,

konstrukcijski ekscentricitet ео i torzioni radijus r moraju da
ispune uslov:
eox  0,30 rx rx  ls
 eox rastojanje između centra krutosti i centra mase, mereno u
pravcu x ose, koja je upravna na pravac za koji se vrši analiza,
 rx kvadratni koren iz odnosa torzione i bočne krutosti u y
pravcu ("torzioni radijus"),
 ls radijus inercije mase tavanice (kvadratni koren iz odnosa
polarnog momenta inercije mase tavanice u odnosu na
vertikalnu osu u centru mase i mase tavanice).
12/28/2015

Regularna po visini
74

 Svi elementi koji obezbeđuju noseći sistem za bočna dejstva,

kao što su jezgra, konstrukcijski zidovi ili okviri, moraju da se
prostiru bez prekida od temelja do vrha zgrade ili, ako
postoje uvlačenja na različitim visinama, onda do vrha
relevantne zone zgrade;
 Horizontalne krutosti i mase pojedinačnih spratova, moraju
da budu konstantne, ili da se postepeno smanjuju bez naglih
promena, od osnove pa do vrha posmatrane zgrade.
 Kod zgrada okvirnih sistema odnos stvarne spratne nosivosti
prema zahtevanoj nosivosti ne sme neproporcionalno da se
razlikuje između susednih spratova.

12/28/2015
 Regularna po visini
75

postepeno simetrično sužavanje sužavanje je iznad 0,15H

sužavanje je ispod 0,15H postepeno nesimetrično sužavanje

12/28/2015

Koeficijenti kombinacije za promenljiva dejstva

76

 Inercijalni efekti projektnog seizmičkog dejsta moraju da

se izračunaju uzimajući u obzir masu koja je posledica
gravitacionih opterećenja (stalnih i promenljivih) koja se
javljaju u sledećoj kombinaciji dejstava:
n


 Gk   E ,iQk ,i
i
 Koeficijenti kombinacije E,i uzimaju u obzir verovatnoću
da opterećenja Qk,i nisu prisutna na celoj konstrukciji
tokom zemljotresa.
E ,i    2.i
12/28/2015
 Preporučene vrednosti parametra φ za proračun ΨE,i
77

Vrsta promenljivog
Sprat φ
dejstva
Kategorije A‐C Krovovi 1,0
Spratovi sa povezanim sadržajima 0,8
Spratovi sa nezavisnim sadržajem 0,5
Kategorije D‐F i arhive 1,0

12/28/2015

Izbor metode analize konstrukcije

78

Dva tipa linearno‐elastične analize:

 metoda ekvivalentnih bočnih sila koja može da
se koristi samo za zgrade koje zadovoljavaju
određene uslove,
 multimodalna spektralna analiza, koja može da
se primenjuje za sve tipove zgrada.

12/28/2015
 Metoda ekvivalentnih bočnih sila
79

Može se primeniti kod zgrada koje se mogu analizirati sa dva ravanska modela, a
čiji odgovor ne zavisi bitno od uticaja viših svojstvenih oblika slobodnih vibracija.
Sledeći uslovi treba da budu ispunjeni:
 osnovni periodi slobodnih vibracija T1 za oba glavna pravca su manji od:

 4TC
T1  

2,0 s
 ispunjen je kriterijum regularnosti po visini.

Ukupna horizontalna seizmička sila u osnovi Fb za svaki horizontalan pravac za

koji se zgrada analizira, treba da se odredi prema sledećem izrazu:

 
Fb  S d T1 M 
 Sd(T1)ordinata projektnog spektra za period T1,

 T1 osnovni period slobodnih vibracija za posmatrani horizontalan pravac,

 M ukupna masa zgrade iznad temelja, ili iznad vrha krutog podruma,
 λ korekcioni faktor, čija je vrednost jednaka 0,85 ako je T1≤2TC i zgrada
ima više od dva sprata, dok je 1,0 u svim drugim slučajevima.
12/28/2015

Preraspodela ukupne seizmičke sile Fb

80

s m
Fi  Fb n i i
 s j m j
j 1

 Fi horizontalna sila koja deluje u nivou i‐te tavanice;
 Fb ukupna seizmička sila u osnovi zgrade;
 si i sj amplitude pomeranja masa mi i mj u
osnovnom (prvom) tonu vibracija u razmatranom
horizontalnom pravcu;
 mi i mj odgovarajuće spratne mase.

12/28/2015
 Uprošćen postupak za raspodelu ukupne seizmičke sile Fb
81

zi mi
Fi  Fb n
 z j m j
j 1

12/28/2015

Slučajni torzioni efekti

82

 Sa namerom da se uzmu u obzir nepouzdanosti u položaju masa i u prostornoj varijaciji

seizmičkih kretanja, izračunati položaj centra mase svake tavanice i mora da se posmatra kao
premešten iz svog nominalnog položaja za dodatni slučajni ekscentricitet u svakom pravcu:
eai   0, 05 Li
eai slučajni ekscentricitet spratne mase i u odnosu na nominalni položaj centra mase, koji
se primenjuje u istom smeru za sve spratove,
Li dimenzija tavanice upravno na pravac seizmičkog dejstva.
 Ako su horizontalna krutost i masa simetrično raspoređeni u osnovi zgrade i ako slučajni
ekscentricitet nije uzet u obzir nekim tačnijim postupkom, slučajni torzioni efekti mogu da se
uzmu u obzir tako što se uticaji u pojedinim nosećim elementima pomnože sa faktorom , koji
je dat sa: x
  1  0, 6
Le
x rastojanje posmatranog nosećeg elementa od centra mase zgrade u osnovi, mereno
upravno na pravac zemljotresnog dejstva koje se analizira,
Le rastojanje između dva međusobno najudaljenija noseća elementa u osnovi, mereno
upravno na pravac zemljotresnog dejstva koje se analizira.
12/28/2015
 Kombinacije opterećenja za ULS
83

 Stalne i prolazne
 G   P   Q    Q
 G, j k, j P Q ,1 k ,1  Q , i 0 ,i k , i
j 1 i 1

 Incidentne proračunske situacije

 Gk , j  P  Ad  ( 1,1 ili  2,1 )Qk ,1   2,i Qk ,i
j 1 i 1

 Seizmičke kombinacije
G  P  A   Q
 k, j Ed  2 ,i k ,i
j 1 i 1
12/28/2015

Određivanje proračunskih vrednosti uticaja od dejstava

84
Stalne i Stalna dejstva Promenljiva dejstva
prolazne
proračunske
nepovoljna povoljna dominantno ostala
situacije
 Gj,sup G kj,sup  Gj,inf G kj,inf  Q,1 Q k,1  Q,i  0,i Q k,i

1,35  Gkj ,sup  1,00  Gkj ,inf  1,50 Qk ,1  1,50 0 ,i Qk ,i

j 1 j 1 i 1
ili alternativno
 Gj,sup G kj,sup  Gj,inf G kj,inf  Q,1  0,1 Q k,1  Q,i  0,i Q k,i

 Gj,sup G kj,sup  Gj,inf G kj,inf  Q,1Q k,1  Q,i  0,i Q k,i

1,35  Gkj ,sup  1,00  Gkj ,inf  1,50  0,1Qk ,1  1,50 0 ,i Qk ,i

j 1 j 1 i 1

0,85  1,35  Gkj ,sup  1,00  Gkj ,inf  1,50 Qk ,1  1,50 0 ,i Qk ,i

j 1 j 1 i 1

Kao proračunska vrednost se usvaja nepovoljnija vrednost dobijena iz prethodna dva

izraza!
Evrokod preporučuje sledeće vrednosti parcijalnih koeficijenata:
 G,sup = 1,35  Q,1 =  Q,i = 1,50 (za nepovoljne uticaje)
 G,inf = 1,00  Q,1 =  Q,i = 0,00 (za povoljne uticaje) 12/28/2015
 = 0,85
 Preporučene vrednosti parcijalnih koeficijenata za proračun kranskih
nosača prema EN 1991-3:2006
85

Proračunske situacije 
Dejstva  Oznaka 
Stalne i prolazne  Incidentne 
Stalna dejstva usled krana       
nepovoljna   G sup  1,35  1,00 
povoljnja   G inf  1,00  1,00 
Promenljiva dejstva usled krana       
nepovoljnja   Q sup  1,35  1,00 
povoljna   Q inf     
sa kranom    1,00  1,00 
bez krana    0,00  0,00 
Ostala promenjljiva dejstva   Q     
nepovoljnja    1,50  1,00 
povoljna    0,00  0,00 
Incidentna dejstva   A    1,00 

12/28/2015

Preporučene vrednosti koeficijenata i za konstrukcije u

zgradarstvu
86

Dejstvo 0 1 2
Korisna opterećenja (SRPS EN 1991‐1‐1)
Kategorija A: Prostorije za domaćinstvo i stanovanje 0,7 0,5 0,3
Kategorija B: Kancelarijske prostorije 0,7 0,5 0,3
Kategorija C: Prostorije za okupljanje ljudi 0,7 0,7 0,6
Kategorija D: Trgovačke prostorije 0,7 0,7 0,6
Kategorija E: Skladišne prostorije 1,0 0,9 0,8
Kategorija F: Saobraćajne površine, težina vozila ≤ 30 kN 0,7 0,7 0,6
Kategorija G: Saobraćajne površine, 30 kN < težina vozila ≤ 160 kN 0,7 0,5 0,3
Kategorija H: Krovovi 0 0 0
Opterećenja od snega (SRPS EN 1991‐1‐3)
Finska, Island, Norveška, Švedska 0,7 0,5 0,2
Ostale države članice CEN, za lokacije na nadmorskoj visini H > 1000 m 0,7 0,5 0,2
Ostale države članice CEN, za lokacije na nadmorskoj visini H ≤ 1000 m 0,5 0,2 0
Opterećenja od vetra (SRPS EN 1991‐1‐4) 0,6 0,2 0
Temperatura ‐ izuzev u slučaju požara (SRPS EN 1991‐1‐5) 0,6 0,5 0

12/28/2015
 Preporučene vrednosti koeficijenata i za dejstva usled kranova
prema EN 1991-3:2006
87

Dejstva Oznaka  0  1  2
Jedan kran ili Qr 1,0 0,9 Odnos
grupa stalnog i
opterećenja ukupnog
usled kranova opterećenja
usled krana

12/28/2015

Kombinacije opterećenja za SLS

88

 Pri dokazima graničnih stanja upotrebljivosti

izostavljaju se svi parcijalni koeficijenti!
Stalna dejstva Promenljiva dejstva
Kombinacija
nepovoljna povoljna dominantno ostala
Karakteristična G kj,sup G kj,inf Q k,1  0,iQ k,i
Česta G kj,sup G kj,inf  1,1Q k,1  2,iQ k,i
Kvazi‐stalna G kj,sup G kj,inf  2,1Q k,1  2,iQ k,i

12/28/2015
 Definicija ugiba nosača
89

 wc nadvišenje nosača (ako

postoji),
 w1 početni ugib usled stalnih
dejstava,
 w2 priraštaj ugiba usled dugotrajnog
uticaja stalnih dejstava, kao što su
skupljanje i tečenje betona
(kod čeličnih konstrukcije je w2
=0, ali ovaj deo ugiba treba uzeti
u obzir kod spregnutih nosača),
 w3 ugib usled promenljivog
opterećenja,
 wtot ukupan ugib,
 wmax maksimalan ugib uzimajući u
obzir i nadvišenje.
12/28/2015

Dopušteni ugibi nosača u zgradarstvu

90

Dopušteni ugibi
Vrsta elementa
wmax w3
Obloge krovova:
‐ bez rizika od skupljanja vode; L/100 ‐
‐ kod kojih postoji rizik od skupljanja vode:
‐ L < 4,5 m L/150 ‐
‐ 4,5 < L  6,0 m 30 mm ‐
‐ L > 6,0 m L/200 ‐
Rožnjače i fasadne rigle L/200 ‐
Krovni nosači L/250 L/300
Međuspratne konstrukcije u zgradama* L/300 L/400
Međuspratne konstrukcije u industrijskim objektima L/250 L/300
Međuspratne konstrukcije koje nose krte nekonstruktivne
‐ L/500
elemente
Međuspratne konstrukcije koje nose stubove
L/400 L/500
(ako deformacija nije uzeta u obzir pri globalnoj analizi)
Napomena: Za konzolne nosače L je dvostruka dužina konzole ili prepusta.

12/28/2015
 Horizontalna pomeranja
91

12/28/2015

Dopuštena horizontalna pomeranja

92

Dopušteno horizontalno pomeranje

Vrsta objekta vrha objekta (ili vrha stuba)
Prizemne hale bez kranskih nosača* H/150
Višespratne zgrade:
‐ relativna spratna pomeranja (ui = hi ‐ hi‐1) Hi /300
‐ pomeranje vrha zgrade H/500
* Za hale sa kranskim nosačima videti SRPS EN 1993‐6 i njegov Nacionalni prilog SRPS
EN 1993‐6/NA.
H visina vrha stuba (objekta)
Hi međuspratna visina i‐tog sprata.
Napomena: U slučaju seizmičkih dejstava za ograničenja horizontalnih pomeranja videti i
SRPS EN 1998‐1.

12/28/2015
 Dopuštena horizontalna pomeranja prema EN 1993-6:2007
93

12/28/2015

Dopuštena horizontalna pomeranja prema EN 1993-6:2007

94

12/28/2015
 Dopuštena vertikalna pomeranja prema EN 1993-6:2007
95

12/28/2015