BOJNI

OTROVI
Lazar Vučetić
238/09
• Bojni otrovi su vrsta hemijskog oružja sastavljenog od otrovnih jedinjenja
namenjenih za ubijanje, onesposobljavanje ili kontaminaciju ljudi, životinja
i biljaka
• Zajedno sa nuklearnim i biološkim oružjem spada u oružja za masovno
uništenje
• Da bi ispunila svoj cilj, ne zavise od eksplozivne sile, već od
jedinstvenih hemijskih svojstava
• Koriste se u svrhe povređivanja i onesbosobljavanja neprijatelja, kao i u
taktičke svrhe (uništavanje useva i životinja, kao i vegetacije)
• Mnoge nacije poseduju zalihe ovih hemijskih agenasa u slučaju izbijanja
ratnih sukoba
 ISTORIJA BOJNIH OTROVA
• Kameno doba (10.000 godina
P.N.E.)
• Manuovi zakoni i Artašastra (oko
400 god P.N.E.)
• Sun Cu (oko 200 godina P.N.E)
• Peloponeski rat (5. vek P.N.E.)
• Doba Renesanse
• Američki građanski rat
• Haška deklaracija (1899. i 1907.)
• Prvi Svetski Rat
• 124.000 tona gasa
• 1.176.500/85.000 žrtava
• Versajsko primirje (član V)
• Međuratne godine
• Protiv revolucija
• Ženevski protokol (1925.)
• Italijansko-Abisinijski rat
 FRIC HABER
9. DECEMBAR 1868. - 29. JANUAR 1934.

• Dobitnik Nobelove nagrade 1918.

• Otac hemijskog ratovanja
• Razvio gas-maske sa filterima
• Ciklon B
• Haberov zakon

• „U budućnosti, nijedna vojska neće

moći da ignoriše otrovne gasove.
To je viša forma ubijanja.
• Smrt je smrt, ma kojim sredstvom
se do nje došlo.“
 ISTORIJA BOJNIH OTROVA

• Drugi Svetski rat

• Japan
• Vijetnam (1955-1975.)
• Nemačka
• Iransko-Irački rat (1980.)
• Severni Jemen (1963.)
• Folklandski rat
• Hladni Rat
• Terorizam
• Zapadne vlade
• Projekat SHAD
• SSSR
KONVENCIJA O HEMIJSKIM ORUŽJIMA
TEHNOLOGIJA RAZVOJA BOJNIH OTROVA
Agensi Diseminacija Zaštita Detekcija

Hlor, hloropikrin, fozgen,

1900 Disperzija vetrom Gas maske, gaza Miris
plikavac
Čaure sa hemijskim Gas maska, odeća sa
1910 Levisit Miris geranijuma
punjenjem smolom
Projektili sa centralnim
1920 CC-2 odeća
detonatorom
Nervni agensi G-serije
Detektori plikavaca,
1930 tabun, sarin, soman, Avionske bombe
Indikatorski papir
ciklosarin
Protektivni premaz,
1940 Bojeve glave, tenkovi
unapređene gas maske
Nervni agensi V-serije Gas maske sa zalihama
1960 Aerodinamičnost Alarm za nervne gasove
amiton, VX, V-gas vode

1980 Binarna municija Unapređene gas maske Laserska detekcija

1990 Novičok agensi

 AGENSI
• Mogu biti u sva tri agregatna stanja
• Tečni su dizajnirani da brzo ispare (volatilne tečnosti)
• Prvi agensi su bili dizajnirani ne da budu toksični, već da deluju preko
odeće
• Plikavac (jul 1917.)
• Dele se na smrtonosne i onesposobljavajuće
• Onesposobljavajuće – ako manje od 1% letalne doze izaziva
onesposobljavanje (npr. nauzeju ili probleme sa vidom)
 AGENSI
Na osnovu vremena posle koga ostaju efektivni mogu biti perzistentni i
neperzistentni.
Neperzistentni gube efektivnost nakon nekoliko sati, minuta, čak i sekundi
čisti gasovi, visoko volatilni agensi, i većina nervnih agenasa
Perzistentni ostaju i do nekoliko nedelja, komplikujući dekontaminaciju
nevolatilni agensi (plikavac, i VX agens)
 KLASE AGENASA
• Nervni
• Krvni
• Plikavci • Uništavajući

• Zagušljivci • Onesposobljavajući

• Nadražljivci • Uznemiravajući

• Psihohemijski
• Radioaktivni
 acetilholin
Presinaptička
vezikula

holin
Acetil-CoA

Holin acetil transferaza

NERVNI
CoA
Nosač
holina AGENSI
Ciklosarin, sarin, soman, tabun,
acetilholin VX, VR, neki insekticidi i novičok agensi

Inaktiviraju acetilholinesterazu
holin

Sinaptička
Sprečavaju razlaganje acetilholina
pukotina

acetilholinesteraza
Deluju i na muskarinske
Acetat
i na nikotinske receptore
Acetilholinski
receptor holin

Postsinaptička vezikula
 acetilholin
Presinaptička
vezikula

holin
Acetil-CoA

Holin acetil transferaza

NERVNI
CoA
Nosač
holina AGENSI
acetilholin

Isparava u vremenu do nekoliko minuta

na koži deluje do 18 sati
holin
VX je perzistentan i opasan na dodir
Sinaptička
pukotina Ostali su uglavnom opasni kada se udahnu
acetilholinesteraza

Acetat

Acetilholinski
receptor holin

Postsinaptička vezikula
 O2 se veže sa Fe2+ u Cijanid se veže za isti
hemu unutar citohrom hem

KRVNI AGENSI
Arsini, Cijanogen hlorid, hidrogen cijanid
oksidaze

Mitohondrijalna
membrana
Citohrom
oksidaza
O2 ne može da se veže

Mesta
vezivanja
Hem
Cijanid

• Arsin: O2 se
veže sa
Fe2+

• intravaskularna hemoliza
• Otkazivanje bubrega Unutar
mitohondrije

• Cijanidi: O2 se redukuje do H2O

Nema redukovanja O2
Struktura Hema
sa vezanim cijanidom
Nema produkcije ATP
Stvara se ATP
• Sprečavaju korišćenje O 2 Smrt ćelije

• Dolazi do aerobne respiracije Normalno funkcionisanje

citohrom oksidaze
Trovanje cijanidom

• Stvaranje laktata Jon cijanida veže se za Fe2+ jezgro u citohrom oksidazi. Citohrom oksidaza koristi elektrone nastale oksidacijom da bi O2
redukovala u H2O, kao deo aerobnog puta koji stvara ATP. Blokiranje ovog puta zaustavlja sintezu ATP, čineći cijanid lelatan u
malim dozama.
• Metabolička acidoza
KRVNI AGENSI
Arsini, Cijanogen hlorid, hidrogen cijanid

• Crvena koža
• Moguća cijanoza
Nastupaju trenutno,
• Konfuzija neperzistentni su,
• Nauzeja i direktna su opasnost
• Jaka dispnea
• Napadi
putem udisaja!
• Metabolička acidoza
• Smrt
 VEZIKANTI/PLIKAVCI
Levisit, fozgen oksim,
azotna i sumporna 2-hloroetil jedinjenja
• Agensi formiraju kiseline
• Levisit deluje trenutno • Oštećuju kožu
• Ostalim navedenim treba 4 do 6 sati • Respiratorni sistem

• Koža od 2 do 48 sati • Dovode do jakog bola u mukoznom tkivu,

oku, kao i eritem i žuljeve na koži koji
jako sporo zaceljuju
• Kornealna oštećenja, konjuktivitis,
pojačano suzenje, kao i blaže
Perzistentna opasnost na dodir respiratorne smetnje
 LAKRIMATORNI AGENSI
Suzavac Biber-sprej
 LAKRIMATORNI AGENSI
Suzavac Biber-sprej

• Jaka iritacija očiju

• Privremeno slepilo
• Nauzeja
• Trenutno dejstvo
• Neperzistentno
• Opasnost nastaje inhalacijom
 /

ONESPOSOBLJAVAJUCI BOJNI OTROVI

• Cilj: nalaženje supstance koja • Nizak nivo atropinizacije
nema letalan efekat • Suva usta, dilatacija zenica,
• Estri persićetne kiseline tahikardija

• Depresanti i stimulansi CNS-a • Toksična doza

• Iritacije, dezorijentacija,
• LSD i kanabinol letargija, halucinacije,
• Supstance slične atropinu delirijum

• BZ (hinuklidin benzilat, • Letalna doza

ditran) • Depresija, koma, medularna
paraliza
 BZ OTROVI
• Za terapiju gastrointestinalnih
bolesti • PREDNOSTI
• Jačina – deluje u mg/kg telesne
• Neželjene posledice mase

• Konfuzija • Deluje u roku od par minuta

• Traje nekoliko sati
• Halucinacije
• Reverzibilno
• Jaka rastvorljivost • Stabilnost

• Stabilna nekoliko dana bez • Predvidljiv efekat

gubitka potentnosti • Rapidna diseminacija
• Visoko sigurna
 KINETIKA BZ OTROVA
• Unose se oralno, parenteralno i
inhalacijom
• U krvi se veže za albumine
• interferira sa holinergičnim
nervima na nivou
muskarinskih receptora
• Prolazi krvno-moždanu
barijeru
• Deluju na celokupni nervni
sistem
• Hronološka simptomatologija
• 30 min – suva usta, zamućen vid,
nauzeja, hladnoća, grčenje
• 1 h – dezorijentacija, gubitak kondicije,
pospanost, drhtanje nogu
• 2 h – slaba koncentracija, halucinacije,
otežan govor
• 3 h – tremor
• 4 h – povećanje pulsa na 130
• 8 h – delirijum, halucinacije
• 24 h – konstantni delirijum
• 48 h – stalna šteta na tkivu
• Traje više od 70 h
 KINETIKA BZ OTROVA
Presinaptički
neuron
Neuron otpušta
Ach koji inicira
signal za
započinjanje Ach
kontrakcije mišića

atropin
Nervni agens

AChE sinapsa

Nervni agensi se
vežu za
acetilholinesterazu Atropin blokira
koja normalno receptore Ach, i
razlaže ACh prekida
Ciljna Signal za sprovođenje
ćelija kontrakciju signala atropin

Ach ostaje vezan

za receptor. Mišić
se nekontrolisano
kontrahuje, dovodi
do konvulzija, i
moguće smrti

Delovanje nervnog agensa Atropin: protivotrov

 v

LECENJE
• FIZOSTIGMIN
• Leči elektrofiziološke,
psihijatrijske i biohemijske
simptome
• TAKRIN
• Povećanje nivoa Ach • Antagonista morfinu i kurareu
inaktivacijom holinesteraze
• NEOSTIGMIN
• Ne prodire kroz krvno-moždanu
barijeru
• DIAZEPAM
• Za suzbijanje motornih efekata
 7-MEOTA
• Na principu kompetitivne i • Poluživot – 5h
nekompetitivne reverzibilne
• Efekti – 12h
inhibicije
• Eliminiše se urinom i fecesom
• Veže se za aktivno mesto AchE
6 h nakon administracije
• Većinom nepromenjen
• Ne koristi se samo kao
protivotrov
• Alchajmerova bolest
OSTALE SUPSTANCE
Citotoksični proteini (ricin i abrin)
• Inhibiraju sintezu proteina
• Latentni period od 4-8 sati
• Simptomi prehlade
• Nauzeja, kašalj, dispneja, edem
pluća
• Hemoragija GIT, emeza, melena
• Otkazivanje jetre i bubrega
• Agensi se brzo razgrađuju u
prirodi
Nisu obuhvaćene
Konvencijom o hemijskim oružjima
• Defolijanti
• Uništavaju vegetaciju
• Agent orange, dioksini
• Zapaljive i eksplozivne supstance
• Napalm i dinamit
• Virusi, bakterije i drugi mikroorganizmi
• Njihovi toksini su pod
jurisdikcijom Konvencije o
biološkim oružjima
 ZAŠTITA OD BOJNIH OTROVA
KOLEKTIVNA Individualna
• Idealna zaštita ne postoji • Nošenje gas maske
• Obaveštajne službe, izveštaji • Zaštitna odeća
• Špijunaža, satelitske slike • HAZMAT odela
• Detekcija agenasa i njihove • Nošenje zalihe vazduha i vode
proizvodnje
DEKONTAMINACIJA

• Zavisi od upotrebljenog agensa

• Hlor, fozgen, neki nervni
gasovi sami disperzuju
• Neki se neutrališu amonijakom
• Hlor i hidrogen cijanid
• Injekcija atropina (za nervne
agense)
• Dekontaminacija opreme i zgrada
• Uvek se traži specifičan
dekontaminant
Hvala
Na
v

Paznji!