M. Brdar, Raspad socijalizma i perspektiva..., LU^A XII/1-2 (1995) 215-233.

215

Raspad socijalizma i perspektiva privatizacije: paradigmati~nost

sovjetskog iskustva u periodu 1918-1929

MILAN BRDAR
Institut dru{tvenih nauka
Beograd

U ovom radu1 namjeravam da u sa`etom vidu izlo`im osnovne dileme

boq{evi~ke partije na vlasti u vezi s problemima privatizacije i wihov
zna~aj za dana{we razmatrawe tog problema. Prvo }u izlo`iti osnovni
problem koji je aktualizovan NEP-politikom; drugo, prikaza}u ukratko
genezu opozicije toj politici; tre}e, na osnovu izlo`enog pregleda razvi}u
osnovnu strukturu spora izme|u pozicije Politbiroa i svih opozicionih
grupa. U ~etvrtom delu zastupam tezu da je sovjetsko iskustvo razmatranog
perioda paradigmati~no iz dve perspektive: prvo, {to je u tom periodu
potpuno iscrpen program komunizma; drugo, {to sve potowe socijalisti~ko
iskustvo drugih dru{tava strukturno ponavqa ovde rekonstruisan original.
U zakqu~ku teksta razvijam paradigmati~no zna~ewe ovog iskustva na slu~aju
Jugoslavije, kao i perspektive za re{avawe aktuelnog problema postsocij-
alisti~ke transformacije.
Kqu~ne re~i: revolucija, socijalizam, kapitalizam, privatizacija,
opozicija, NEP.

I
Lewin je boq{evi~ku partiju doveo na vlast vo|en utopijom svetske
revolucije kojoj je Rusija trebalo da poslu`i samo kao iskra u buretu baruta.
Svetska revolucija, do koje }e sasvim izvesno do}i kada zapadni proletarijat
bude ~uo i video {ta su u~inila "wegova ruska bra}a", bila je kqu~ni ele-
ment ili osnovna utopija Lewinovog programa. Kako je sam rekao: "zato smo i
po~eli na{u stvar, ra~unaju}i samo na svetsku revoluciju."2 Naravno, za wega
to nije bila utopija, nego pouzdano predvi|awe utemeqeno na marksisti~koj
nauci. Drugi deo wegovog programa bio je poluanarhisti~ki koncept dru{tva,
bez birokratije, staja}e vojske i sa iluzijom da }e svaka doma}ica biti u sta-
wu da se bavi dr`avnim poslovima (Daniels, 1953). [to se ti~e ekonomije, kao
autodidakt "{kolovan" na utopisti~koj literaturi i inteligent ruskog
karaktera koji "zapadwa~ku hipotezu uzima kao svoj aksiom" (Dostojevski),
Lewin je ra~unao da }e po pobedi komunizma zlato slu`iti jo{ samo za obla-
gawe javnih nu`nika.3 Ideal Pariske komune prema recepturi Marksovih
1 Tekst ovog referata je odlomak iz studije "Revolucija i utopija opozicije: geneza
boq{evi~kog totalitarizma 1917-1929". Studija se realizuje u okviru projekta
"Postsocijalizam izme|u tradicije i Moderne, 1991-1995", u Centru za
sociolo{ka istra`ivawa, Institut dru{tvenih nauka, Beograd. Realizaciju
projekta materijalno omogu}uje Ministarstvo za nauku i tehnologiju republike
Srbije.
2 Lenin, So~ineniÔ, XXV, str. 473; kasnije je za perspektivu svetske revolucije
govorio: "mo`da izbije za tri meseca ili tri nedeqe, a mo`da uop{te ne}e
izbiti" (cf. Balabanoff, 1961, S. 89).
3 Lewin, Dela, 34, str. 375.
216 M. Brdar, Raspad socijalizma i perspektiva..., LU^A XII/1-2 (1995) 215-233.

Klasnih borbi u Francuskoj i furijeovska ideja falangi }e se preto~iti u

ideju kolektivnih gazdinstava u sklopu nove socijalisti~ke poqoprivrede.
Lewin je svoje sledbenike, uprkos otporima uo~i Oktobra, ovakvim
programom uvukao u istorijsku avanturu bez presedana. [to se ti~e "kriti~ne
mase" koja ga je dovela na vlast, a koju su ~inili prete`no besposleni vojnici
Petrogradskog garnizona (wih oko 100.000), mornari, radnici i seqaci, wih
je privukao populisti~kim instrumentalizovawem parola dana: "mir, hleb,
zemqa, Ustavotvorna skup{tina" (Fainsod, 1959, p. 63) i preuzimawem ili
kra|om eserovskog programa (partije socijalrevolucionara), {to je i priznao
na II kongresu Kominterne.4
Ironijom istorije, tek {to su do{li na vlast i do`iveli prvu
"vrtoglavicu od uspeha" ("Es schwindelt!") morali su da gutaju jednu po jednu
gorku pilulu u posledicama raspadawa iluzija utopijskog programa koji ih je
vodio. Prvo, po{to preko Brest-Litovska, ~iju govornicu je Trocki koristio
kao propagandnu stanicu namewenu zapadnom proletarijatu, nisu pokrenuli
zapadni proletarijat, po~ela je da se raspada iluzija o svetskoj revoluciji iza
ugla, zahvaquju}i kojoj je Lewin bio ube|en da }e u komunizmu biti za {est
meseci (vid. Trocki, 1972b, str. 171). Revolucionarni utopizam po~eo je da se
topi i ustupa mesto politi~kom realizmu. Sna`na opozicija levih komunista
vezanih za internacionalisti~ke ideale i ideale revolucije proklamovane do
Brest-Litovska, nije mogla da se pomiri sa tim Lewinovim politi~kim prag-
matizmom u kome je primarni interes bio o~uvawe vlasti po svaku cenu (u
vidu gubitka tre}ine dr`avne teritorije).
Po{to je svetska revolucija izneverila wihova o~ekivawa, maja 1918. sve
ih po prvi put optere}uje ose}awe izolovanosti na ostrvu socijalizma usred
prete}eg mora "svetskog kapitalizma i imperijalizma". Levi komunisti
konstatuju: "Preostalo je da pripremimo u`e i da se obesimo."5 Za pragmati-
~ara Lewina to je bilo samo pla~qivi pokli~ revolucionarnih romanti~ara,
kojima se tada podsmevao iako su oni ostali dosledni wegovim pre|a{wim
uverewima, kojima ih je pre Oktobra nemilice pedago{ki drilovao.
Period od jula 1918. do novembra 1920. je period gra|anskog rata u dva vida:
1) protiv "bele kontrarevolucije" (Judeni~a, Dewikina, Kaledina) i protiv
strane intervencije, koja je u propagandnoj literaturi uvek bila naduvavana
preko ukusa i ~iweni~ne istine; i 2) protiv grada i sela. Gra|anski rat ovog
drugog tipa u literaturi se ne pomiwe. On je u stvari pravi nivo u~vr{}ewa
vlasti, putem izazivawa klasnog rata na selu (mobilisawem vrle seoske siro-
tiwe protiv dobrostoje}eg seqaka "eksploatatora"), uterivawem gradskog
stanovni{tva u "sporazum" sa novom vlasti putem politi~ki dirigovane logi-
ke stomaka i fantazije (ili karticama za hleb). Iako su seqaci dobili zemqu
prema slavnom Dekretu o zemqi, boq{evi~ka vlast ih je li{avala proizvoda
rada na woj, putem zloglasnih rekvizicija `ita kao osnovnog sredstva ratnog
komunizma. S druge strane, tako rekvirirano `ito zna~ilo je monopol na
hranu, putem snabdevawa gradova sistemom racionisawa na ~ije kartice je
imao pravo samo poslu{ni podanik nove vlasti koji je bio nateran i spreman
da radi sve {to mu se ka`e "da bi mogao da jede" ("Ko ne radi, ne}e ni jesti").

4 Lewin, Dela, 34, str. 222.

5 Levi komunista Osinski (Obolenski) u TrudÀ I vs. sÍezda VSNH, str. 84-85;
Schapiro, 1955, p. 137.
 M. Brdar, Raspad socijalizma i perspektiva..., LU^A XII/1-2 (1995) 215-233. 217

[ta je bio ratni komunizam, kasnije }e re}i sam Lewin: poku{aj

uspostavqawa komunizma na juri{, putem realizacije ideje repatricionog
komunizma zajedni~kog magazina (Babefovog tipa), koji je funkcionisao na
zastra{uju}e niskom nivou dok je bilo {ta da se deli. Red je da se kona~no u
literaturi pojavi dijagnoza: Lewin kao spiritus movens te kwi{ke idiotije
bio je politi~ki {arlatan par excellance, koji zaista ume da "u~i na
gre{kama", ali po{to za sobom ostavi stotine hiqada le{eva, pri ~emu uvek
ponovo - otkriva azbuku. (Tako je u ovom periodu "otkrio" tejlorizam, jalo-
vost "radni~ke kontrole", neophodnost stru~waka (specÀ), kao i nepismenost
mase koja ga sledi; potom, neophodnost dr`ave i nesposobnost doma}ica da
wome upravqaju; kao i to da, na kraju krajeva, seqak ne}e da daje `ito bez
vrednosnog ekvivalenta. Pobeda u gra|anskom ratu protiv "belih" bila je
pra}ena porazom u drugom gra|anskom ratu - protiv grada i sela. Ovo postaje
jasno ve} u jesen 1920. i zimu 1920-'21. kada izbijaju masovne pobune seqaka u
Tambovu (Radkey, 1976), Zapadnom Sibiru i na Kavkazu, u `itorodnim
krajevima u kojima }e slede}e godine harati glad, zatim {trajkovi i pobune
radnika u gradovima zbog o~ajnih uslova `ivota i visokih normi produk-
tivosti i kona~no pobuna mornara u Kron{tatu. Sve ove pobune, na kojima ne
mo`emo da se zadr`avamo, ugu{ene su vatrom, gvo`|em i krvqu u ime
"diktature proletarijata" koju su elitni metalski radnici Rusije i kron-
{tatski mornari "pro~itali" kao komesarokratiju.

II
Period jesen 1920 - mart 1921. je period potpunog raspada politi~kog tela
uz ~iju podr{ku je boq{evi~ka vlast opstala i iza{la kao pobedonosna
strana iz gra|anskog rata. Bio je to raspad "kriti~ne mase" kao socijalne i
politi~ke osnove vlasti, {to svedo~i da je wihova pobeda bila Pirova
pobeda, u onom drugom gra|anskom ratu koji su pod sloganom "klasne borbe"
vodili u selu i u gradu. Izvorno socijalno-politi~ko telo poznato iz
prvobitnog naziva Kongresa Sovjeta: "radnici, seqaci, vojnici i mornari" -
diferenciralo se i listom okrenulo protiv nove diktatorske vlasti.
Vojnici nisu dobili mir, koji im je Lewin obe}avao 1917. i to "po svaku
cenu", nego surovi unutra{wi gra|anski rat, koji su izazvali smi{qenim
odbacivawem svake ideje koalicije sa ostalim partijama kako se tada
govorilo "revolucionarne demokratije" a koje su ~inile strukturu Kongresa
Sovjeta u ~ije ime su uzeli vlast. S druge strane, posle demobilizacije, s
jeseni 1920. masa vojnika su se kao seqaci vratili ku}ama gde su ih roditeqi
do~ekivali s pitawem: "znate li za {ta ste se borili"6 i gde su vrlo brzo
shvatali da ni od dobijene zemqe kod ku}e nema ni{ta. Radnici su na kraju
ostali bez autonomije i slobode, bez jednakosti, ali sa visokim radnim
normama i bednim snabdevawem koje nije bilo dovoqno za egzistencijalni
opstanak ni u stawu mirovawa. Mornari, slavqeni kao "ponos revolucije",
dobili su rafale po nare|ewu Trockog koji ih je tako titulisao, po{to su
otvoreno izneli {ta misle o vlasti Lewina i Trockog i izneli svoje zahteve
za Ustavotvornom skup{tinom, slobodom {tampe, vladavinom sovjeta i
slobodom trgovine (Berkman, 1923, str. 168-9, et passim). I radnici
Petrograda februara 1921. tra`e slobodu trgovine, jer crna berza ionako

6 Citira Fischer (1985), II, str. 87.

218 M. Brdar, Raspad socijalizma i perspektiva..., LU^A XII/1-2 (1995) 215-233.

radi i de facto ~etiri godine spa{ava stanovni{tvo od skapavawa.7 Hleb,

koga nema, u svakom momentu }ete dobiti na Arbatu od seqanke ispod keceqe,
samo {to rizikujete da vas ~ekisti skupa sa wom oteraju u tamnicu. Vas kao
kontrarevolucionara a wu uz to isto i kao raspiriva~a "robnog feti{izma i
kapitalizma".
Februara meseca boq{evi~ka vlast visi o koncu u ishodu Pirove "pobede"
ili poraza koji se finalizuje posledwim sukobom sa sopstvenom "kriti~nom
masom", tako da je gu{ewe pobune u Kron{tatu simbol te posledwe "pobede".
Ali ~iwenicu da vlast visi o koncu na X kongresu, kada je 300 delegata otposlato
da pomogne gu{ewu kron{tatskog ustanka, do kraja shvata jedino Lewin iz svog
politi~kog pragmatizma. Rezultat tog shvatawa i uvida da vlast pod hitno treba
spa{avati je Lewinova rezolucija "O porezu u naturi" u kojoj je ekonomski
program koji }e kasnije biti poznat kao "nova ekonomska politika" (NEP).8
Osnovni ciq te rezolucije bio je obnova pre}utnog sporazuma sa seqakom,
radi ~ega se rekvizicije `ita zamewuju porezom u naturi, preko koga je seqak
imao slobodu da vi{ak iznese na tr`i{te i wime raspola`e po svojoj voqi.
Sa ovom rezolucijom boq{evi~ka partija se po prvi put suo~ava sa neophod-
no{}u privatizacije ili uzmicawa korakom unazad - radi opstanka na vlasti.
Marta 1921, dakle, ponovo se aktualizuje pitawe koje je hroni~no i
prokleto za ~itavu rusku ispolitizovanu inteligenciju od ^erni{evskog do
Lewina: {ta da se radi? Lewinov program spasewa, koji je "proterao" na X
kongresu, predstavqa hibrid dva kardinalno razli~ita programa: u
ekonomskom programu Lewin se vra}a eserovskom programu iz 1917. kojim je
uzeo vlast i mew{evi~kom programu koji je izdat pod istim pitawem iz leta
1919.9 U politi~kom programu Lewin se vra}a svom programskom tekstu "[ta
da se radi" (1902) koga preta~e u drugu va`nu rezoluciju na ovom kongresu ("O
jedinstvu partije").10
Marta 1921. suo~eni su sa neophodno{}u privatizacije radi opstanka na
vlasti. Ovim programom samo se potencira wihovo ose}awe davqenika, jer se
kapitalisti~ko-imperijalisti~koj okolini sada prikqu~uje ~itavo podru~je
tr`i{ne i "privatno-kapitalisti~ke" ekonomije unutar zemqe. Nije nikakvo
~udo {to su mnogi delegati imali ose}awe ponavqawa Brest-Litovska,
takti~kog povla~ewa radi opstanka, ali sada ne teritorijalno-geografski
nego dru{tveno-ekonomski i politi~ki. Bio je to zaista drugi, "unutra{wi"
ili "seqa~ki Brest".11

7 Od februara meseca 1918. u Petrogradu stanovni{to dobija 100 grama hleba po

glavi dnevno, {to je za posledicu imalo da do juna preko milion stanovnika napu-
sti grad bekstvom na selo u uzaludnoj nadi da }e tamo mo}i da se prehrani. Kakvo je
ekonomsko stawe posle gra|anskog rata svedo~e slede}i podaci izre~eni na X kon-
gresu partije: vrednost rubqe je bila opala za 20.000 puta. Radnici "A" kategorije
(zaposleni na najte`im poslovima) dobijali su uglavnom dowu granicu raspona
1200-1900 kalorija na dan (za normalan `ivot minimum je 3000 cal.). Vid. X sÍezd
RKP(b): sten., str. 426, 434. Slika o bedi je jasnija kada se uzme u obzir da je odnos
"A"kategorije prema ostalim bio ustanovqen po srazmeri 4:3:1. Vid. Kritsman,
(1929), S. 180, fn. 7. Zato nije preterano kada se ka`e da je radno stanovni{tvo
`ivelo na ivici skapavawa.
8 X sÍezd RKP(b): sten., str. 608-09; KPSS: v rez., I, str. 563-64.
9 Cf. Schapiro, 1955, p. 199; tako|e, vid. mew{evi~ki politi~ki program od 10.
aprila 1920. u BLD Report, pp. 73-79.
10 KPSS: v rez., i, str. 527-30.
11 Vid. Buharinovu ocenu, X sÍezd RKP(b): sten., str. 224; tako|e Rjazanov, str. 468.
 M. Brdar, Raspad socijalizma i perspektiva..., LU^A XII/1-2 (1995) 215-233. 219

Stenogram odlu~uju}eg X kongresa, bar u delovima koji se ti~u rasprave o

novoj ekonomskoj politici, po svoj prilici je falsifikovan,12 tako da ne daje
vernu sliku o raspolo`ewu me|u delegatima i reakcijama na Lewinov pred-
log. Iz drugih izvora je znano da je on izazvao konsternaciju i `estok otpor
koji je dolazio iz tabora biv{ih levih komunista. Opet je to bio slu~aj su-
dara revolucionarnog utopizma i politi~kog realizma koji se ve} iskazao
prole}a 1918. u sukobu Buharina i Lewina. Buharin je, prema svedo~anstvima,
zbog NEP-a bio na ivici histerije, a {to se ti~e Lewina, stvar je do{la do
usijawa, ~im je bio potegao svoje oprobano sredstvo: zapretio je ostavkom uz
najavu da }e ostatak `ivota provesti kao "slobodni publicista". ^esto je
govorio: "kada vas u o~i gledam ka`ete da, kada okrenem le|a govorite ne."13
Va`no je razumeti da jednostavno nije istina ono {to }e svi potowih godina
pisati: kako su NEP "prihvatili jednoglasno". Naprotiv, ko u to poveruje
nikada ne}e do kraja razumeti logiku zbivawa sa opozicijom do 1929. kao ni
smisao opozicionog diskursa koji nije u redovima nego je izme|u wih i u
ekonomskoj dimenziji uvek se ti~e odbacivawa NEP politike.
Protiv uvo|ewa NEP-a iz principa su bili oni pripadnici boq{evi~ke
vrhu{ke koji za tri godine nisu ni osetili hladno}u, glad i bole{tine, pa su
mogli da brinu za "~isto}u principa". Kao na primer An|elika Balabanov,
revolucionarna avanturistkiwa koja Lewinu prebacuje da }e radnici patiti
zbog napu{tawa wihovih ideala i izgubiti veru u budu}nost socijalizma!
(Balabanoff, 1961, S. 146-7). Ali mo`emo da zamislimo kakvo je ose}awe
revolucionara koji su za ideju pro{li kroz gra|anski rat, zimu, glad i bedu, a
uz to svojeru~no, u ime budu}nosti, u podrumima bur`uje serijalno ubijali
metkom u potiqak, da bi po svo|ewu bilansa konstatovali kako im preostaje -
da se "u~e od kapitalista" kako ih Lewin odjednom u~i!14 Iza te Lewinove
preporuke i zvani~ne deklaracije, krila se prozai~nija istina `ivota par-
tijskog ~lana: wemu je bilo zabraweno i da trguje "ako je to ve} znao", kao i da
kontaktira sa "nepmanima". Zar onda nije logi~no {to idealno-tipski uzet
~lan RKP(b), revolucionarni romantik, usmerava svoj bes i zakrvavqen po-
gled na "novu klasu" nepmana, "koji se {epure", ponovo vesele po kafanama i
liju {ampawac - zar smo se za to borili? Wima dopu{teno, nama zabraweno.
Oni imaju a ja nemam ni{ta, ali zato moram da radim kao stoka. Pa ~ija je ovo
dr`ava, do |avola!? ^ija je to bila revolucija?! S obzirom na snagu revolu-
cionarnog utopizma koja je uistinu povukla stotine hiqada u `rtvovawe za
ideju, sasvim je logi~an stepen razo~arewa partijskog ~lanstva zbog Le-
winovog pragmati~kog zaokreta NEP-politikom. Zbog razo~arewa idealista
bilo je i samoubistava, naro~ito u Komsomolu, dok je ve}ina nalazila utehu u
alkoholu.15 Pre nego {to pojede svoju decu, revolucija ih psihi~ki uni{ti.
Ali ne gubimo iz vida {ta kriju pomenute racionalizacije i preusmera-
vawe besa na `rtvene jar~eve NEP-politike: oni kriju sna`nu opoziciju pre-

12 Ovaj fenomen mora da ima u vidu svaki istra`iva~ istorije sovjetske Rusije koji
koristi stenograme kongresa, konferencija i sastanaka CK boq{evi~ke partije.
Ovo tim pre {to su falsifikati "maskirani" fingiranim temama dnevnog reda
tako da se ne mogu lako utvrditi. Takav je slu~aj sa raspravom o porezu u naturi na
X kongresu, kao i sa istorijski presudnim sastankom CK od 1 (14) novembra 1917. u
ProtokolÀ CK RSDRP(b), str. 124-130.
13 Cf. Valentinov, (1971), str. 28-31.
14 Lewin, Dela, 34, str. 95.
15 Vid. Fainsod, (1959), p. 244; Valentinov, (1971), str. 29.
220 M. Brdar, Raspad socijalizma i perspektiva..., LU^A XII/1-2 (1995) 215-233.

ma Lewinu koja radi podzemno u partiji i povremeno izbija na videlo sve do

1929. Znak te sna`ne i vi{e ilegalne opozicije su i apoteoze epohi ratnog
komunizma, koje levi komunisti pi{u u sred perioda NEP-a (npr. Kritsman, 1929).
Osnovna aporija u vezi s NEP-om bila je u tome {to je ta politika uvedena
radi spasa vlasti, a na du`i rok ugro`ava upravo vlast koju je trebalo da
obezbedi.16 Uz pomisao na du`i rok te politike obuzimalo ih je ose}awe
davqenika u sred okeana, po{to se daske ~amca pod nogama raspadaju a nigde
obale ili ~vrstog tla pod nogama. Lewin tokom 1921. i 1922. u svakoj prilici
jednom rukom gasi, a drugom doliva uqe na vatru. Gasi, kada ih te{i: bez
brige, "dr`ava - to smo mi" (gosudarsmvo - Ìmo mÀ).17 Sve dok su u na{im
rukama dr`avna banka, najkrupnija preduze}a, transport i spoqna trgovina,
nema razloga za strah. Naj~e{}e u istom govoru Lewin doliva uqe na vatru
koja ih ionako pe~e, pri~om: NEP je uzmicawe, takti~ko povla~ewe i zna~i
povratak na kapitalizam. Seqak, privatni posednik, robno-nov~ana razmena
itd., to je kapitalizam.18 Dodatnu gor~inu kod sledbenika izaziva ~estim
poukama: "u~ite se ra~unovodstvu i trgovini", "pratite bur`oaziju". Ciq
Lewinovih govora je da se smawi panika koja ih zahvata i ve} je vidqiva na XI
kongresu partije, marta-aprila 1922.19
Dvadesete godine prolaze pod vladavinom ose}awa davqenika i izneve-
renosti od istorije usled izostanka "sasvim izvesne svetske revolucije".
Ali, tada opozicija vi{e ne ka`e: "Preostaje da pripremimo konopac i da se
obesimo", nego izra`ava mnewe ve} u}utkanog ~lanstva tvrdih romanti~ara
epohe "ratnog komunizma" koji u mislima su~u u`e "za debele nepmanske i ku-
la~ke vratove" - i ~eka okon~awe "takti~kog povla~ewa".
Istinski stav prema NEP-u i wime izvr{enoj privatizaciji izbio je na
videlo u dva odlu~uju}a talasa ose}awa opsade: 1923. i 1925. godine. Pozadinu
ove fluktuacije stavova u oba slu~aja je ~inila dobra `etva, koja je u sovjet-
skoj Rusiji kao i svakoj nerazvijenoj zemqi uvek bila odlu~uju}i ekonomski
~inilac od koga su zavisila sva anualna politi~ka kretawa.
Posle velike gladi 1921-'22, koja nije bila katastrofa samo zahvaquju}i
tome {to Huverova American Relief Asociation hrani stanovni{tvo od Petro-
grada do Urala (Fischer, 1985, II, str. 142), ~ime le~i katastrofalne posledice
Lewinovog eksperimentisawa, leto 1922. je donelo iznena|uju}e dobru `etvu,
prvu u sovjetskoj Rusiji (Carr, 1954, p. 3). Bio je to prvi opipqiv u~inak NEP
politike. Dobra `etva je otvorila perspektivu da radnik vi{e ne}e biti gladan,
a za dr`avu mogu}nost izvoza radi namicawa dragocenih deviza. Za ideolo{-
ki zagri`ene komuniste to je zna~ilo mogu}nost da seqak raspola`e ve}im
vi{kovima `ita i da se preko slobodnog tr`i{ta "obogati" ili "okula~i".
Ve} sam karakter vlasti izbija iz glave pomisao na neko slobodno tr`i{-
te uprkos tome {to ono kao termin frekventno figuri{e u wenom diskursu
tog vremena. Ideolo{ko opravdawe NEP-a od Lewina ide kao slogan savezu

16 Ovo je bilo jasno ve} na X kongresu. Upor. X sÍezd RKP(b): sten., str. 433.
17 Lewin, Dela, 35, str. 61, 160, et passim.
18 Sa time je Lewin po~eo ve} u predlogu programa NEP-a. Vid. X sÍezd RKP(b):
sten., str. 406.
19 Sude}i samo na osnovu Lewinovog govora: XI sÍezd RKP(b): sten., str. 10-44; isto u
Dela, 35, str. 149-80. I on je dao znatne priloge raspirivawu panike, kao na
primer: "Neprijateq je sitnobur`oaska stihija koja nas okru`uje kao vazduh i
veoma sna`no prodire u redove proletarijata". Dela, 34, str. 274-75; vid. i str. 63.
 M. Brdar, Raspad socijalizma i perspektiva..., LU^A XII/1-2 (1995) 215-233. 221

(smÀ~ka) radnika i seqa{tva kao osnovi sovjetske vlasti. Na ~iwenicu

postojawa vi{kova `ita u jesen te godine dr`ava odgovara dirigovawem cena.
Ovim dr`avnim intervencionizmom sovjetska vlast, s jedne strane, gledala je
da umawi prednost seqaka nad radnikom, koju je donela NEP-politika, a s
druge strane da dosko~i "okula~ivawu" seqaka prodajom vi{kova `ita na
tr`i{tu sa slobodno formiranim cenama, putem potra`we i ponude. Ishod
ove politike, o kojoj se za 1923. godinu mora zakqu~ivati vi{e posredno nego
na osnovu proklamovanih mera,20 bilo je otvarawe "makaza cena": one se prvi
put otvaraju jeseni 1922. i pro{iruju u prole}e 1923, a drugi put 1925. na istoj
pozadini dobre `etve i identi~ne kula~ke i privatno-kapitalisti~ke
opasnosti koja "ponovo di`e glavu". U oba slu~aja posle toga (dakle u 1924. i
1926.) dolazi do krize u poqoprivredi i snabdevawu: 1924. je godina krize
kada zahvaquju}i politi~kom intervencionizmu u ekonomiji i preko
politike cena na ruskom selu dolazi "odgovor" u vidu skrivawa `ita i
brojnih pobuna.21 [to se ti~e drugog talasa krize 1926. godine, sli~an
"odgovor" seqaka }e finalno biti razlog za eliminaciju NEP-politike pod
sloganom "borbe protiv kula~ke opasnosti", do ~ega de facto dolazi ve} 1928.

III
Vratimo se u 1923. i izvedimo prvi zna~ajan zakqu~ak:
Ono {to je uz dana{we zdravorazumske perspektive pozitivna posledica
NEP-a, za komuniste, gledano iz wihovog ideolo{ki-paranoi~no prezasi}e-
nog horizonta (u kome stoje "kulak" sa `itom u ambaru koje ne da bez para i
privatna svojina kao "zlo po sebi"), listom su negativne posledice koje
kumuliraju razloge za ideolo{ku i politi~ku paniku. Bur`uj u Rusiji dvade-
setih godina od koga, u sociolo{ki respektabilnoj veli~ini, preti opasnost
sovjetskoj vlasti - to je seqanka koja na pijaci prodaje desetak jaja da bi
kupila {ibice, sve}e i maramu. Ekvivalentno tome, kada bi NEP imao listom
negativne posledice, one bi sa wihovog stanovi{ta bile pozitivne, jer bi
davale predtekst za ukidawe tog Lewinovog posledweg "nu`nog zla", po{to,
eto, nije uspeo!
U ovoj ekonomskoj i wome zasi}enoj ideolo{koj situaciji, po~iqe da puca
Politbiro sa ~ime kre}e opozicija Trockog i wegovih sledbenika
(Preobra`enski, Larin, Pjatakov, itd.) Sukob izme|u Trockog i Politbiroa,
koji }e se otvoreno razviti tek najesen, dogodio se ve} na XII kongresu aprila
meseca. Ali to je bilo vi{e na distanci i potisnuto, usled Lewinove bolesti
i u potpunom odsustvu voqe trijumvira (Zinovjev, Kamewev, Staqin) da pri-
hvate ba~enu rukavicu. Stenogram kongresnih zasedawa svedo~i da se dogodio
rascep po linijama kojima }e se odvijati sukobi izme|u svih potowih
opozicionih grupa i pozicije do eliminacije NEP-a 1928-'29. To su pitawa
smisla NEP-a i wegove odr`ivosti, naro~ito u povezanosti sa problemom
stagniraju}e te{ke inustrije. Drugo je bilo ve} "klasi~no" pitawe unutar-
partijske demokratije.
Zinovjev je u uvodnom referatu na oba pitawa dao nedvosmislen odgovor.
[to se ti~e partije, re~e da je sada, kada mora da se radi bez Lewina, neopho-

20 Na primer, analiti~kim ~itawem govora Trockog, kada ekonomska pitawa izla`e

kao sporedna u odnosu na osnovnu temu: Trocki (1971b), str. 441 i 450.
21 Carr, (1958), ch. 5, sec. (a).
222 M. Brdar, Raspad socijalizma i perspektiva..., LU^A XII/1-2 (1995) 215-233.

dno "gvozdeno jedinstvo" i da je svaka mogu}a kritika od sada nadaqe

"objektivno mew{evi~ka kritika". Nesre}nik ni tada a ni kasnije nije shva-
tio da je time napravio prvi zahvat lopatom u kopawu svog politi~kog groba.
[to se ti~e drugog goru}eg pitawa, Zinovjev kao prvi ~ovek partije u tom
trenutku izra`ava oficijelni stav: NEP se mora ~uvati "ozbiqno i za du`e
vreme". Zato se mora u~initi sve za odr`awe saveza radnika i seqaka, koji je
osnova sovjetske vlasti. [tavi{e, seqaku treba u~initi daqe ustupke, raste-
re}ewem od poreza i wihovim objediwavawem u jedan "poqoprivredni porez",
uz mogu}nost da se namiri u gotovini. Treba raditi na izvozu `ita kako bi se
pove}awem wegove cene na doma}em tr`i{tu iza{lo u susret seqaku.
Trocki, koji je na kongresu do~ekan ovacijama kao "Lewinov naslednik",
podnosi referat o industriji i u wemu u vezi s NEP-om pri~a sasvim
druga~iju pri~u. On prvo crta "makaze cena", upire prstom na opasnost po
savez radnika i seqaka i tvrdi da je to u~inak "slobodnog tr`i{ta". Time
gradi predtekst da iznese svoj program razvoja te{ke industrije, u kome su
va`ne dve ta~ke:
a) u odsustvu obrtnog kapitala i {ansi za dobijawe inostranih kredita
re{ewe je u kreditirawu industrije od strane radnika, ma i po cenu svo|ewa
plate na polovinu ili na nulu. To ne bi bila eksploatacija, ka`e on, jer rad-
nik "ima pravo da kreditira svoju vlast". Seqaka kao eventualnog kreditora
nije ni pomenuo. Za wega je imao ne{to drugo.
b) globalno re{ewe problema industrije je u prvobitnoj socijalisti~koj
akumulaciji, ~iji smisao je razjasnio pozivawem na mesto iz Marksovog Kapi-
tala i uz svoj originalni doprinos, pri~om kako u kapitalisti~koj akumu-
laciji kapitalista "nemilice eksploati{e svoju `enu i decu". Naravno, ako
to kapitalist mo`e sa `enom i decom, za{to socijalisti~ka dr`ava to ne bi
~inila sa svojim seqacima i radnicima? Trocki bi, po svom obi~aju, rekao da
"to nije mislio", ali to je poenta.
[to se ti~e teme izvoza `ita Trocki ubacuje u igru pri~u o sasvim drugom
savezu do koga bi u tom slu~aju do{lo: savez zapadnog kapitala i doma}eg ku-
laka - a to nam nije potrebno, ka`e Trocki. Da, ni nama vi{e nije potrebno da
bismo videli u ~emu Trocki vidi osnovni u~inak NEP-a: u savezu koji direkt-
no preti sovjetskoj vlasti.22 Ovaj savez je "ozbiqniji i opasniji". Kona~no
Trocki je izlo`io program "jo{ novije" ekonomske politike, kojim treba da
se elimini{e privatno-kapitalisti~ka nepovska ekonomija. Te`i{ni argu-
ment je slu~aj dijalekti~ko-retori~ke alhemije:
"Na{a nova ekonomska politika bila je uspostavqena ozbiqno i za dugo, ali ne za
uvek. Uveli smo "novu" politiku da bismo je na sopstvenim osnovama i u velikoj meri
putem wenih metoda prevazi{li... U krajwem mi }emo planski princip pro{iriti na
tr`i{te u celini i na taj na~in ga progutati i eliminisati. Drugim re~ima, na{i
uspesi na osnovu nove ekonomske politike automatski nas privode bli`e wenoj
likvidaciji, wenoj zameni novijom ekonomskom politikom, koja }e biti socijalis-
ti~ka politika. U tom smislu mo`emo re}i s punim pravom da }e uspehe na{e dr`avne
privrede ozna~iti niz na{ih pobeda nad novom ekonomskom politikom uz pomo}
wenih sopstvenih metoda."23

22 Ve} na X kongresu Trocki je dramio da se NEP-om ~ini "ogroman ustupak

privatnovlasni~kim sitnobur`oaskim uslovima ekonomskog `ivota i seqa~koj
psihologiji". Cf. X sÍezd RKP(b): sten., str. 349.
23 XII sÍezd RKP(b): sten., str. 343.
 M. Brdar, Raspad socijalizma i perspektiva..., LU^A XII/1-2 (1995) 215-233. 223

Ako to ne u~inimo, upozorava Trocki, mo`emo dobiti te{ku industriju za

10 ili 20 godina, ali tada na privatno-kapitalisti~kim osnovama. Jer ne za-
boravimo, pod NEP-om se na selu izdi`e kulak a u gradu nepman.24 Zemqa je,
prema tome, u procesu neumitnog rastakawa sovjetske vlasti koja }e, ako se
ne{to ne preduzme, nestati kao Atlantida u okeanu. U kakvom je Trocki ideo-
lo{ko-psiholo{kom stawu te 1923. svedo~i najboqe metafora koju navodi:
"I ko zna da u skorim godinama ne}e do}i do toga da svaki pedaq na{e socijalis-
ti~ke teritorije, to jest, svaki deli} dr`avne privrede pod na{im nogama branimo
zubima, noktima od centrobe`nih tendencija privatno-kapitalisti~kih snaga? Kao
{to su Holan|ani branili svoju obalu od okeana... tako i nama komunistima, sa dr`av-
nom vla{}u u rukama, sledi da se u najskorijem periodu borbe sa stihijom kapita-
lizma, planiraju}i, predvi|aju}i, manevri{u}i borimo za svaki kvadratni metar so-
cijalisti~ke teritorije, za svaki deli} dr`avnog kapitala. I tu je na{oj partiji ne-
ophodna voqa koncentrisana u visokom stepenu - usmerena na {ta? Na boga}ewe zem-
qe. Spremamo se da pro|emo kroz stepen prvobitne socijalisti~ke akumulacije".25
Kada su oponenti u diskusiji odbacili wegove teorije, uz podse}awe da su u
Engleskoj u vreme akumulacije kapitala "ovce pojele qude", Trocki u replici
uvodi novi savez koji preti, pod uslovom da imamo "jo{ dve ili tri dobre
`etve": savez izme|u zanatlije i kulaka, tako da nema govora o "harmoniji in-
teresa sovjetskih klasa."26 To je drugo bacawe rukavice trijumviratu koja, kao
i prva tada ne}e biti prihva}ena.
Referat Trockog koji je u ukupnoj svetskoj literaturi sveden u granice
komentara "slavnih makaza cena" i pohvale tog "velikog otkri}a", svedo~i da
je on ideolo{ko-paranoi~ni protivnik NEP-a, zagovornik industrijalizaci-
je "po svaku cenu", na osnovu svoje obnovqene militaristi~ko-organizacione
i planokratske utopije totalne mobilizacije radnog stanovni{tva u armije
rada kojima dr`ava raspola`e po zacrtanom planu. To je wegov program iz
juna 1920. kojim je u jesen te godine izgubio u sukobu oko sindikata.27
U novembru (1. XI) 1923. Ïkonomi~eskaÔ `iznÃ, zvani~ni ekonomski organ
(pod uticajem protivnika NEP-a), objavquje "otkri}e" da kriza "ekonomski i
politi~ki preti samom opstanku sovjetske vlasti".28 Kada Trocki 8. XII 1923.
javno u Pravdi napadne Politbiro zbog odsustva demokratije u partiji,29 i
kada istomi{qenici istupe sa "Platformom 46", bi}e u potpunosti mani-
festno zaokru`en politi~ko-ekonomski program leve opozicije. Borba
Trockog sa trojkom oko "Novog kursa" traja}e do XIII konferencije (januara
1924), a tokom 1924. zbog "Pouka Oktobra" (Trocki, 1979), posle ~ega }e on
biti samo politi~ka senka negda{we veli~ine. Za to vreme Preobra`enski
}e ve} razraditi i na Komunisti~koj akademiji izlo`iti "teoriju prvobitne
socijalisti~ke akumulacije", sa odgovaraju}im "osnovnim zakonom" skrojenim
na kalupu levo-opozicione fantazije (fiks-ideje) te{ke industrijalizacije
jedne siroma{ne zemqe, bez {ansi za dobijawe stranih kredita.30

24 Ibidem, str. 336.

25 XII sÍezd RKP(b): sten., str. 351, kurziv moj; tako|e Trocki (1971b), str. 438.
26 Ibidem, str. 402-404; tako|e Trocki (1971b), str. 450.
27 Program "Pitawa organizacije rada" iz juna 1920. sadr`an je u Trocki (1971a), str.
241-83; tako|e u K. Kaucki-L. Trocki, Terorizam i komunizam, Filip Vi{wi},
Beograd, 1985, gl. VIII, str. 193-217.
28 Cf. Carr, (1954), p. 107.
29 Trocki (1972a), "Novi kurs", str. 71-75.
30 Vid. Preobra`enski, (1983), str. 47, et passim.
224 M. Brdar, Raspad socijalizma i perspektiva..., LU^A XII/1-2 (1995) 215-233.

Potpuno sli~an slu~aj dogodi}e se sa opozicijom Zinovjeva i Kameweva

1925. godine u tipi~no ponovqenoj situaciji: posle dobre `etve, ponovnog
"otvarawa makaza" dirigovawem cena `ita, {to posreduje ja~awe crne berze i
~ime se potencira pri~a o novom talasu "kula~ke opasnosti" i privatno-
kapitalisti~ke ekonomije koja "potapa sovjetsku vlast". Godinu dana, u vreme
krize, dok sa Staqinom 1924. vode borbu protiv trockizma, Zinovjev forsira
parolu "okrenimo se selu". Jedan od osnovnih razloga proseqa~ke politike
trijumvirata bio je u tada{wem obra~unu sa Trockim, radi potencirawa
optu`be kako on "potcewuje seqa{tvo". U 1925. taj razlog vi{e ne postoji i
iz Zinovjeva po~iwe da izbija istina: `ivci po~iwu da mu se raspadaju od
"kula~ke opasnosti". I kao {to je Trocki po~eo da ~ezne za demokratijom u
jesen 1923, po{to je Staqin po~eo da ga istiskuje sa mesta prvog ~oveka armi-
je, tako i Zinovjev pada u opoziciju kada konstatuje da ga je Staqin "minirao"
kao lewingradskog partijskog bosa. Nesre}ni Zinovjev sa svojim alter ego-om
Kamewevim tek 1925. po~iwe da tra`i demokratiju u partiji, ne vode}i
ra~una da je sebi iskopao grob, ne samo na XII nego i na XIII kongresu, kada je
od Trockog zahtevao da padne na kolena ({to je ovaj i u~inio).31 [to se ti~e
ekonomske strane, Zinovjev je tada "pukao" vis-à-vis NEP-a, objavquju}i "Fi-
lozofiju epohe" u kojoj ka`e da je egalitarizam osnovna vrednost "na{e
epohe" i pi{u}i protiv klasnog raslojavawa na selu; protiv kula~ke opas-
nosti i privatno-kapitalisti~ke najezde - sve "na povr{ini" lupaju}i po tada{-
wem `rtvenom jarcu Ustrjalovu i smenovehovcima, a ispod we po Buharinu ko-
ji je ve} tada de facto jedini branilac NEP-a u smislu "ozbiqno i za dugo"32
Od te 1925. sa propadawem Zinovjevqeve opozicije do 1926. po~iwe
nepovratno propadawe NEP-a.33 Slede}e 1927. i 1928. na delu je "udru`ena
opozicija" sastavqena od politi~kih olupina (Trocki, Zinovjev, Kamewev) sa

31 Vid. XIII sÍezd RKP(b): sten., str. 372.

32 Cf. Carr, (1958), pp. 300-301, et passim. I Trocki }e udariti po smenovehovcima uo~i
svog definitivnog politi~kog pada, juna 1927. Vid. Trocki (1972c), str. 308-09.
33 Najve}i optimista 1925. u vezi sa NEP-om, bio je Buharin, kada je izjavio: "Na{a
politika u odnosu prema selu mora da se razvija tako da se uklawaju i odbace mnoga
ograni~ewa koja ko~e rast bogatih i kula~kih gazdinstava. Seqacima, svim seqa-
cima treba re}i: Bogatite se, razvijajte svoja gazdinstva i ne pla{ite se da }e da
vas pritegnu." - iz govora od 17. IV objavqenog u Pravdi, 24. IV 1925 (Carr, 1958, p.
260; Medvedev, 1989, str. 94). U maju mesecu Buharin ukazuje kako se seqak pla{i da
akumulira, jer se time pove}avaju izgledi da bude progla{en za kulaka, time da
bude li{en svih prava i kona~no, da bude raskula~en (cf. Carr, 1958, p. 289).
Osvedo~eni levi~ar Larin na XIV partijskoj konferenciji (27-29. V 1925) izla`e
stav leve opozicije: "Otvoreno priznajemo da kod nas na selu postoje eksploatato-
ri. Oni za sada mogu da postoje zato {to nam vi{e odgovara da postoje javno nego
zamaskirano (...) Kada za to do|e vreme, za 15-20 godina, konfiskova}emo i ekspro-
prisati velika privatna gazdinstva (...) A {ta bi drugo trebalo da uradimo?!"
Larin, XIV konf. RKP(b): sten., str. 135-42 (isti u Medvedev, 1989, str. 95; Carr,
1958, p. 263, f.3).
Ali ve} tada su na delu pripreme za eliminaciju NEP-a, o ~emu svedo~i tajni cir-
kular OGPU-a koji se u junu {aqe svim partijskim komitetima u Ukrajini. U we-
mu se ka`e: "Da je to stawe privremeno, jasno je svima nama. Zato OGPU ne sme da
propusti povoqnu okolnost da razotkrije na{e neprijateqe u ciqu da im zada od-
lu~ni udarac kada za to do|e vreme". Potom se navode uputstva za budu}a hap{ewa
"sada{wih" nepmana i wihovih simpatizera. Za tajni cirkular, cf. Konkvest
(1988), str. 79-80.
 M. Brdar, Raspad socijalizma i perspektiva..., LU^A XII/1-2 (1995) 215-233. 225

svojim nepohap{enim sledbenicima, ali su oni za Staqina jo{ samo "blede

senke" negda{we mo}i, lutke u vazduhu koje sigurno, uz pomo} Buharina,
sklawa u politi~ki bezna~aj.
Posle eliminacije ove posledwe epizode leve opozicije, Buharin 1928.
shvata da se "ne{to ~udno doga|a", da je on posledwi Mohikanac NEP-poli-
tike (v. Buharin, 1928). Staqinu je Buharin bio ponajmawi problem i zato
{to je uvek bio teoreti~ar a ne politi~ar od mo}i i ve{tine. Staqin ~ini
preokret - prelazi na program leve opozicije Trockog i Preobra`enskog i
kre}e u raspirivawe klasnog rata na selu; u borbu "protiv kula~ke opas-
nosti" i u industrijalizaciju putem recepture Trockog: "kreditirawa dr`ave
od strane radnika", a na selu putem "prvobitne socijalisti~ke akumulacije".
Godine 1929. elimini{e se NEP i zvani~no po~iwe prva annus terribilis
Staqinove epohe. Ova epoha }e ostati zapam}ena po znoju, suzama i krvi, ali i
u "zaboravu" da osnovu Staqinove tre}e revolucije ~ini poraz leve opozicije
i trijumf wenog programa "jo{ novije ekonomske politike"! To otkriva da je
Staqin bio wihov istomi{qenik, a da mu je NEP samo obavio funkciju
trojanskog kowa u politi~kom smicawu Trockog, Zinovjeva, Kameweva i
ostalih, kao konkurenata u pretenziji na Lewinovo nasle|e.
Staqinova politika od 1929. nadaqe je povratak romantici i realnosti
"ratnog komunizma", ali sada uz mnogo mo}nija dr`avna i organizaciona sred-
stva, koja su mu omogu}ila da objavi "rat naciji" (Ulam, 1974, p. 289) i na osno-
vu programa koji mu je izradila "leva opozicija" kao stalna "savest revolu-
cije" (Daniels, 1960). Staqin je u pogon stavio wihov program i kao da im je
rekao: "Gledajte, jer ste vi to tra`ili!" A da je tako svedo~i ~iwenica koja je
decenijama ~amila u marksisti~kom "zaboravu": da su te 1929. sve figure
"leve opozicije" po~ele da se vra}aju Staqinu sa obrazlo`ewem sebi i drugi-
ma: "sada moramo biti uz wega, iz principa, jer, evo, usvojio je na{ program".
Drugim re~ima, pored svoje politi~ke nesre}e, ~itava "leva opozicija"
po~ev od levih komunista iz 1918. do "udru`ene opozicije" 1927. na po~etku
prvog petogodi{weg plana je sre}na, jer je na{la utehu i bila spremna, skupa
sa masom stare boq{evi~ke garde romantika epohe "ratnog komunizma", da
radi i da sve od sebe kao "Staqinovi qudi" - i to iz principa. Kada ve} 1932-
'33. budu videli u`asne posledice svog programa u prakti~noj primeni
(Konkvest, 1988), prenerazi}e se i pasti u o~ajawe, ali }e biti kasno. Posle
1956. ove istine }e se kriti, sve }e pasti na Staqina kao zlo~inca a mark-
sizam }e raspredati opasan mit: da je revolucija izdana zato {to je pora`ena
leva opozicija ({to je istina) pa wen program nije bio primewen ({to je
kardinalna neistina).

IV
Da, naravno, Staqin nije preuzeo i demokratski program "leve opozicije".
Ali zahtev za tim, uz program industrijalizacije, dostojan je nivoa intelek-
tualne i politi~ke demencije a là Preobra`enski, koji je prvi prokukao zbog
tog Staqinovog "propusta."34 Da bih ovo argumentovao, razvi}u dispozitivnu

34 Preobra`enski: "Staqin je ostvario levi kurs druga~ije nego {to je pretpostav-

qala opozicija, koja je te`ila industrijalizaciji i kolektivizaciji uz proleter-
sku demokratiju. Ipak, Staqin je ostvario zahteve opozicije... Sada je na{ zadatak
da se pribli`imo partiji, da se vratimo..."; citira Medvedev, (1989), str. 113.
226 M. Brdar, Raspad socijalizma i perspektiva..., LU^A XII/1-2 (1995) 215-233.

strukturu pozicije i opozicije za period 1921-1929, ~ime }emo u}i u ekspli-

kaciju paradigmati~nosti sovjetskog iskustva.
Sveukupna geneza odnosa pozicije i opozicije 1918-1929 pada u slede}u
strukturu (vid. sheme 1 i 2):

Shema 1:

Partija Opozicija
(J) vs (D) Politika

vs L vs Etika

(T) vs (P) Ekonomija

Shema 2:

P T

1918 - 1921 1921 - 1929

(1
1) (2
2)

1929 - 1989 -
(3
3)

Ad. shema 1. Tuma~ewe simbola:

(JJ) Jedinstvo partije uvek i po svaku cenu, uz de iure i de facto eliminaciju
frakcija i opozicionih grupa. Strogo hijerarhizovana struktura partokrat-
ske vlasti. Sredi{wi trenutak ovakve partokratske strukture je rezolucija
X kongresa ("O jedinstvu partije) i wena 7. ta~ka dr`ana u tajnosti do XIII
konferencije, januara 1924. godine. To je par excellence lewinisti~ki princip
i X kongres je trijumf Lewinovog organizacionog programa ("[ta da se
radi?") iz 1902.
D) Demokratija u partiji na svim nivoima, "odozdo na gore", kako to tra-
(D
`e sve opozicione gupe, od "demokratskih centralista" (1919-'21) i "radni~ke
opozicije" (od 1920-'22), preko Trockog (1923-'24) i Zinovjeva (1925-'26), do
"udru`ene opozicije" (1926-'27). U ja~oj varijanti demokratija ovde zna~i
legalizovawe drugih partija, {to su tra`ili kron{tatovci (1921) i
usamqeni pojedinci u boq{evi~koj partiji (Gerasim Mjasnikov, leta 1921).
T) Tr`i{te kao op{ti termin sinoniman sa NEP-politikom. Spontanost
(T
ekonomskih zakona, robno-nov~ani odnosi, pravo privatne svojine, sloboda
 M. Brdar, Raspad socijalizma i perspektiva..., LU^A XII/1-2 (1995) 215-233. 227

trgovine. NEP nema ni~ega sa Lewinom; to je eserovski program ili, u

drugom kqu~u gledano, mew{evi~ki ili par excellence socijaldemokratski.
P) Plan, kao suprotnost tr`i{tu u pojmu. U ovoj upotrebi sinoniman sa
(P
programom centralizacije, industrijalizacije i prvobitne socijalisti~ke
akumulacije. Ukqu~uje uni{tewe svih osnovnih elemenata prethodnog pro-
grama, odnosno NEP-a.
Stanovi{ta pozicije i opozicije data su u vertikalama (jedinstva poli-
ti~kog i ekonomskog programa). Horizontale ilustruju konfrontacije i su-
kobe, kako na politi~kom tako i na ekonomskom planu. Opozicija uvek tra`i
demokratiju (DD) i protestuje protiv centralizma partije, birokratizacije i
jednosmernosti (JJ) "odozgo na dole". U ekonomiji opozicija uvek "puca" na
pitawu NEP-a (T T), prelazi na protivtr`i{nu ideju plana i totalne organi-
zacije komandno-opsadne ekonomije (P P).
Ova struktura je jedina, kao op{ta i obuhvatna za sve opozicione epizode,
koja se mo`e rekonstruisati na osnovu istorijskog materijala sovjetskog
iskustva. Najzna~ajniji aspekt strukture je potpuna identi~nost odnosa na
svim linijama ovog kvadrata: nisu naime nespojivi samo programi pozicije i
opozicije (po horizontali sheme) - {to je trivijalno otkri}e; uz to, svaka od
tih pozicija je neodr`iva u sebi (u vertikali), {to ve} ne{to zna~i. Svaka od
pozicija za sebe izme|u politi~kog i ekonomskog dela programa sadr`i
identi~an odnos nespojivosti, koji va`i za me|uprogramske odnose u poli-
ti~koj ili ekonomskoj dimenziji. To zna~i da je svaka koncepcija jednako u
sebi labilna i da je usled strukturne neodr`ivosti neophodno razre{ewe te
unutra{we protivre~nosti.
Ako su akteri programskih pozicija ovoga {to smo ustanovili bili sves-
ni, onda su nu`nim na~inom i jedni i drugi bili cinici i demagozi. Ako to
nije slu~aj, onda jednostavno nisu znali {ta ho}e! To nije kompliment za
upravqa~e istorije na osnovu epistemolo{ke nadkompetentnosti nad svetom.
Ali, tre}e nije mogu}e. Po{to je svaka pozicija labilna i neodr`iva u sebi,
to neki od wenih nivoa mora da se, u kona~nom bilansu, ispostavi kao ~isto
demago{ki. Za partijsku poziciju to je bio NEP; za partijsku opoziciju to je
pri~a o demokratiji.
Na osnovu unutarstrukturne nespojivosti i labilnosti stanovi{ta sledi
da ni jedna strana u stvari ne poseduje celovit program. Naprotiv, koherentan
program je uop{te mogu} samo razgradwom i transformacijom ovog dispozi-
tivnog sklopa, do ~ega je, usled unutra{we labilnosti, jednostavno moralo da
do|e. Fakti~ki pozicije su u vertikalama, ali teorijski, one se u odr`ivim
vidovima nalaze tek u dijagonalnim spojevima polova prikazanog kvadrata.
Postoje, prema tome, samo dve varijante:
A. U prvoj varijanti dobijamo kqu~ tajne, kao i strukturne nu`nosti po-
znatog Staqinovog preokreta - prelaza na ekonomski program "leve opozici-
je" (P
P) ali uz precrtavawe wenog "politi~kog programa" (D D). To je prva od
logi~ki mogu}ih koherentnih pozicija transformacijom labilne strukture
koja se dobija spojem na dijagonali (JJ) - (P
P). Ova pozicija zna~i definitivno
pro~i{}avawe lewinizma od stranih elemenata socijaldemokratije ili mew-
{evizma u sferi ekonomskog programa. Prema tome sledi, da je staqinizam
konsekventan lewinizam, koji se vra}a svojoj koherentnosti od pre 1921.
B. U posledwoj re~enici je sadr`ano obja{wewe koje ka`e da druga struk-
turno mogu}a pozicija, za wih ni trena nije ideolo{ki bila mogu}a, a time ni
228 M. Brdar, Raspad socijalizma i perspektiva..., LU^A XII/1-2 (1995) 215-233.

dopustiva; dakle, da nikada nije ni postojala. Ona se dobija suprotnom dijago-

nalom (D D) - (T
T), {to je, tipski uzev, pozicija socijaldemokratije (ili
mew{evizma).
Ove dve dijagonale se ukr{taju u jednoj sredi{woj ta~ki, u ta~ki le-
winizma (LL) koji apsolutno vlada eti~kom dimenzijom partije i transcenden-
talno diktira granice u rasponu uop{te spojivih politi~kih i ekonomskih
komponenti programa. Lewinizam prekriva eti~ku dimenziju (kako je u shemi
istaknuto) ~ijim posredovawem su diktirani mogu}i spojevi politike i
ekonomije. Lewinizam je sredi{wa ta~ka ili te`i{te partije, sveg wenog
ose}awa, mi{qewa i delawa. Wime je izdiktirana varijanta (JJ) - (P P), na
na~in posledwe logi~ke i ideolo{ke nu`nosti, kao {to je varijanta (D D) - (T
T)
iz wime odr`avanog hermeneuti~ko-ideolo{kog horizonta - "zlo po sebi",
{to je socijaldemokratija za wih oduvek i bila.
Iz ove analize sledi zakqu~ak: sa padom opozicije uop{te i Staqinovim
okretom, lewinizam se vra}a svojoj primordijalnoj programskoj ~istoti koju
je izgubio ulaze}i u instrumentalnu vezu sa mew{evizmom putem preuzetog
NEP-programa. Tako gledano, borba sa opozicijom se pokazuje kao borba dva
krila ruske socijaldemokratije, ali sada unutar same boq{evi~ke partije
koja se 1921. shizoidno rascepila u logiku "nesre}ne svesti" (Hegel). Le-
winisti~ka ~istota je, naravno, na strani leve opozicije, ali u krajwem
zakqu~ku na strani Staqina, kada izvr{i preokret, {to daje po~elo potowe
epohe u`asa. Staqinizam je konsekventan i do kraja doveden lewinizam.
Staqin je bio ve}i i tvr|i lewinista od samog Lewina. On je Lewina izdao
samo zato {to je kao u~enik na videlo izveo posledwe prakti~ne konsekvence
u~ewa svog u~iteqa, ~ime ga je diskreditovao i zato "izdao". Boq{evi~ku
opoziciju je Staqin mogao da elimini{e (i pobije), zato {to je wu jo{ ranije
eliminisao i duhovno i moralno pobio lewinizam.
Ad. shema 2. Kada osmotrimo jedinu mogu}nost koja se uop{te dr`i u wi-
hovom ideolo{kom horizontu, preostaje nam redukovana varijanta sheme 1 (u
vidu sheme 2). Time smo dobili politi~ko klatno koje obuhvata ~itav period
1918-1929. Ovo je "klatno strave" (E. A. Po), zato {to u jednoj varijanti vodi
sadomazohisti~kom maltretirawu i `rtvovawu dru{tva (kao {to je slu~aj u
vremenu ratnog komunizma i u epohi petogodi{wih planova), a u drugom
slu~aju samomu~ewu elite na vlasti (kao {to je slu~aj u epohi NEP-a). U
prvom slu~aju (1918-1920) na delu je neprekidni nesporazum vladaju}e klike sa
dru{tvom; u drugom slu~aju (1921-1929), uspostavqa se "pre}utni sporazum",
ali po cenu mu~nog nesporazuma vladaju}e klike sa sobom i svojom ideologi-
jom. Boq{evi~ka avanturisti~ka istorija je po~ela od levog pola (ratnog
komunizma) i u krizi vlasti 1921. klatno je pomereno u desno (T T) putem NEP-
politike, "sporazuma" i pomirewa", ne samo sa seqakom nego sa dru{tvom,
protiv koga je rat vo|en; 1929. Staqin klatno vra}a u levo, {to rezultuje
"objavom rata naciji" i ponavqawem ve} vi|enih slika iz "ratnog komunizma"
ali sa mnogo te`im posledicama. Pod pritiskom panike usled gladi i krize
1932-34. ponovo popu{taju, tako {to klatno odlazi donekle u desno (ali,
naravno, bez ikakvog pomena na obnovu NEP-a).
Time smo ve} za{li u smisao paradigmati~nosti raspravqenog sovjetskog
iskustva. Ona ima dva osnovna smisla:
1. U rezimiranim fazama sovjetske istorije dvadesetih godina (koje su se
cikli~no smewivale sve do Gorba~ova) sadr`ane su sve opcije socijalizma.
 M. Brdar, Raspad socijalizma i perspektiva..., LU^A XII/1-2 (1995) 215-233. 229

Prva paradigmati~nost, dakle, sastoji se u uvidu da su u periodu 1918-1929.

razvijene sve strukturno rapolo`ive mogu}nosti socijalizma u transcenden-
talnom okviru komunizma ili lewinizma. Nikakvih novih mogu}nosti tu ne
mo`e biti bez razgradwe prikazane strukture. Sva mogu}nost ideolo{ki
neproblemati~nog socijalizma je na levom polu strukture. Desni pol nije
mogu}nost, nego nu`no zlo, ad hoc {taka ili proteza za politi~ko izbavqewe
od, po pravilu, katastrofalnih ishoda levog eksperimentisawa sa dru{tvom i
qudima. Ovo je vi|eno u dve faze: 1918-'20 i 1921-'29.
2. Drugi smisao paradigmati~nosti ve} je sadr`an u prvom. Sovjetsko
iskustvo dvadesetih je paradigmati~no po tome {to se kao original, dispozi-
tivno razvijen na prikazan na~in, strukturno ponavqao na na~in "kopije" sa
lokalnim efemernim razlikama u svakom potowem slu~aju socijalizma,
ukqu~iv i jugo-slu~aj. Ovde je bio na delu jedan paradoks: socijalizam je u Ru-
siji dvadesetih godina, ve} 1918-1929. iscrpeo sve svoje strate{ke i takti~ke
mogu}nosti i u stvari je ve} 1921. mrtav projekt ili "mrtva zvezda" koja jo{
dugo "oda{iqe" svetlost. S druge strane, zahvaquju}i Staqinovoj dr`avi ta
fantomska svetlost }e za mnoge u svetu, evropsku levicu, pa i za na{u
posleratnu politi~ku vlast, tek va`iti kao perspektiva i obe}awe istorije.
Paradigmati~nost koja se ispoqava u ponavqawu originala putem mnogih
kopija u slede}ih sedam decenija nije uop{te rezultat direktnog "preno{ewa
bogatog sovjetskog iskustva", {to su budu}i komunisti~ki satrapi {kolovani
u Luksu i Kominterni odu{evqeno ~inili posle II svetskog rata. Kqu~
pomenutog ponavqawa je u diskurzivno-ideolo{koj formaciji komunizma,
odnosno lewinizma. Ponavqawe originala u kopijama bilo je posledica tip-
ski identi~no strukturisanog mi{qewa i prakti~no-rasudne refleksije, koja
je uz pomo} dr`ave imala mo} nad stvarno{}u.

IV
Na osnovu uvida u strukturni identitet koji je kao konstanta morao da se
istorijski duplira i ponavqa, imamo most za legitiman skok iz dvadesetih
godina u na{e devedesete, kako bismo zavr{ili sa aktuelnim problemom pri-
vatizacije. Ponavqawe paradigmati~ne strukture na jugo-slu~aju se dogodilo
po~ev od programa privredne reforme 1965. do wegovog odumirawa i zamene
"dogovornom ekonomijom" 1975. Jugo-socijalizam (koji je, naravno, bio "samo-
upravni") 1965. se prvi put suo~ava sa neophodno{}u osloba|awa tr`i{ta i
"restauracije kapitalizma" koja se sastojala u tome da su preduze}a kona~no
morala da stoje na svojim nogama, a ne da vise na jaslama dr`ave. Od 1965. i
pojave "novog dinara" koga se vi{e niko ni ne se}a, a koji je "progutao" 100
pre|a{wih aluminijumskih apoena, po~ela je politika koja je bila ekonomski
ekvivalent NEP-u dvadesetih godina. I kao {to se doga|a ovo ponavqawe
NEP-a, tako|e se doga|a i ponavqawe wenog sukonstitutivnog dela: "leve
opozicije" u Jugoslaviji a u vidu "humanisti~kog i otvorenog" marksizma koji
je u sebi do kraja ponovio iznutra neodr`ivu strukturu ideolo{ke pozicije
ruske opozicije iz dvadesetih godina. Levi opozicionari, ~elnici humanis-
ti~kog marksizma druge polovine {ezdesetih, dizali su ideolo{ku paniku
zbog "restauracije gra|anskog dru{tva i kapitalizma", "potro{a~kog dru{-
tva koje nadire", protiv "otu|ewa" i zvonili na uzbunu slikawem "fenomeno-
logije uspona sredwe klase", koja }e "uni{titi revoluciju i socijalizam" -
ukoliko se, naravno, ne{to ne preduzme. U politi~kom programu zalagali su
230 M. Brdar, Raspad socijalizma i perspektiva..., LU^A XII/1-2 (1995) 215-233.

se za demokratiju "odozdo na gore", spontanost radni~kog pokreta u potpunoj

parafrazi ruske "radni~ke opozicije". Zato su od titoisti~kih ideolo{kih
Kerbera bili otpisani gotovo kao i radni~ka opozicija sa Lewinove strane:
kao "anarho-etatisti~ka" ili "anarho-liberalisti~ka devijacija". Naravno,
program na{e leve opozicije iz {ezdesetih i ranih sedamdesetih godina
strukturno je neodr`iv u istom stepenu kao i ruski original i sadr`i
"ugra|en" princip cinizma i demagogije; ali nije bio onoliko razvijen, pa ni
sami akteri nikada nisu doveli do pojma znaju li zaista {ta ho}e i {ta
uop{te performativno forsiraju.
Sukob izme|u partijskog vrha i jugo-opozicije u potpunosti je pro{ao pu-
tawu na kojoj se pobednik ve} zna: leva opozicija je eliminisana, ali su wene
teze preuzete. Jedina bitna razlika vis-à-vis originala bila je u tome {to deo
ovda{we leve opozicije iz perioda 1965-1975. nije pao na kolena ve} se dr`ao
svojih principa, a sa strane vlasti - {to opozicija nije pohap{ena nego je
samo ostala bez posla. Primewene mere su bile u proporciji sa nesamerqivo
ve}om meko}om titoisti~kog totalitarizma. Privredna reforma je na kraju
napu{tena, a osamdesetih godina biv{i kriti~ki diskurs i diskurs oficijel-
ne ideologije vi{e se nisu razlikovali.
U vreme Perestrojke, u drugoj polovini osamdesetih, ruski autori su
ponovo "otkrili" NEP kao "Lewinovo nasle|e", kako bi legitimisali
Gorba~ovqeve reforme ~iji ishod tada niko nije znao. Godine 1989. klatno
cikli~nog kretawa socijalizma se raspalo, ili kona~no je preovladala (D D) -
(T
T) opcija, {to je ve} tu godinu najavilo kao godinu kona~ne istorijske smrti
fantoma lewinizma i wegovog kru`ewa Evropom. To je osa aktuelnog
raspadawa socijalizma. Ova druga opcija na delu je u Isto~noj Evropi i danas:
slobodno tr`i{te u ekonomiji i legalne politi~ke partije i parlamentari-
zam u politici, o ~emu dvadesetih godina u Rusiji i sedamdesetih u Jugo-
slaviji leva opozicija nije ni sawala, pa zato to nikada nije ni tra`ila, jer
tada to nije mogla da vidi kao izlaz iz istorijskog }orsokaka u kome je zagla-
vila lewinisti~ka avantura.
Ne zaboravimo: u Isto~noj Evropi, a pogotovo kod nas u Jugoslaviji niko
od (biv{ih) marksista koji pretenduju da sutra budu u kwigama o opoziciji
komunizmu nije se borio za politi~ki pluralizam. Ovaj je padom SSSR-a kao
bastiona komunizma i silom istorije - doslovno "pao s neba" i sve nas zatekao
nespremne. On nam se iznenada dogodio, izazvao jedno traumati~no ideolo{ko
stawe (ne samo u vlasti nego i u inteligenciji) i iznudio teme transformaci-
je dru{tva, politi~ke pluralizacije i ekonomske privatizacije. Danas biv{a
leva opozicija lamentuje zbog nepostojawa jake sredwe klase kao oslonca de-
mokratije socijalne grupe koju je decenijama retori~ki satirala kao "nepri-
jateqa revolucije". I na osnovu toga, ~isto se neodmereno pri~a kako smo
"nesposobni za demokratiju", a izostavqaju}i se pitawe: ~ime su to isto~no-
evropska dru{tva (bila) onesposobqena?

* * *
Savremeni problemi privatizacije tipski su identi~ni problemima pod
NEP-om kao "nu`nim zlom" sovjetskih dvadesetih godina. Samo {to je tada
komunizam, na osnovu jo{ uvek velikog simboli~kog kapitala, tek bio budu}-
nost i san. Boq{evici su `iveli utopiju da }e komunizam izgubiti {anse i
da }e propasti ako zadr`e NEP "ozbiqno i za dugo". Nisu mogli da dovedu do
 M. Brdar, Raspad socijalizma i perspektiva..., LU^A XII/1-2 (1995) 215-233. 231

pojma da je lewinisti~ka istorijska avantura propala ve} 1921. a to nismo

shvatali ni mi dana{wi sve do 1989. Utopija komunizma obja{wava sve wi-
hove neuroze, paranoje i, kona~no, surov raskid sa privatizacijom i NEP-om.
Danas, me|utim, komunizam va`i kao propali i diskreditovani projekt. U
ideji komunizma vi{e nema budu}nosti; u woj je samo pro{lost, prekrivena
propagandnom tamom i jo{ uvek nepoznata. Zato i ne razumemo za{to nam se
doga|a ovo {to nam se doga|a, pa u tom okviru i za{to i otkud toliko sho-
lasti~kih rasprava oko privatizacije? Iskustvo propalosti marksisti~ko-
istoricisti~ke utopije ~ini osnovnu razliku u dana{wem odnosu prema pri-
vatizaciji u postsocijalizmu. Ali, kao i 1921. odnos prema privatizaciji je
danas, za vladaju}e elite sa komunisti~kim zale|em, tako|e pitawe opstanka
na vlasti. Prema tome, postoje samo dve mogu}nosti:
1. Komunisti~ke politi~ke elite, koje su se odr`ale posle potresa 1989,
nesumwivo su naterane politi~kom konstelacijom da trpe i otrpe i poli-
ti~ki pluralizam, temu i proces privatizacije, kao i na fingirawe "koraka
sa vremenom" uz latentnu uzaludnu nadu u "povratak starih dobrih vremena";
da je sve ovo "samo privremeno" pa i wihovo "takti~ko uzmicawe". Eh, samo da
se u Rusiji komunisti vrate na vlast! Konzervativci devedesetih godina - to
su komunisti koji `ive od uspomena na idilu sedamdesetih i koji veruju da se
ona mo`e vratiti. Ali "starih dobrih vremena" ne}e biti. Komunizam je
epohalno mrtav. U wemu vi{e nema budu}nosti, ima samo pro{losti koja u
ki~erskoj, neura~unqivoj i priglupoj retorici mo`e da se prodaje kao
"budu}nost ~ove~anstva". [to pre to budemo shvatili bi}e boqe za sve nas.
2. Po drugoj opciji, u interesu odr`awa na vlasti komunisti~ke elite }e
zavr{iti kao skorojevi}ki kapitalisti. Ova druga opcija ima vi{e {ansi, ne
samo zbog politi~kog realizma na osnovu dugog iskustva vladawa, nego i zbog
najpovoqnijih {ansi za grabe` i boga}ewe pomo}u mera dr`ave i zakonske
regulative. To zna~i da }e biv{i komunisti umesto u komunizam u}i u kapi-
talizam, u "dru{tvo" sa svim ostalim subjektima divqe prvobitne akumula-
cije i postsocijalisti~kog piratskog liberalnog kapitalizma. To je ona bu-
du}nost radi koje su Lewinovi naslednici napustili NEP i prihvatili se
programa "prvobitne socijalisti~ke akumulacije kapitala". Ova je, kako sle-
di, kao i ~itav komunisti~ki projekt - bila uzaludna. Komunisti se na vlasti
mogu odr`ati, u skladu sa Lewinovim na~elom "dr`ava - to smo mi", jedino
kao pripadnici embrionalne klase kapitalisti~kih preduzetnika koja, radi
svog ekonomsko-politi~kog etablirawa, ponovo mora da opqa~ka dru{tvo.
Time }e se do kraja dovr{iti cinizam komunisti~kog ideolo{kog diskursa i
parodija "oslobo|ewa ~ove~anstva od jarma kapitala". Do~eka}emo jo{ i
pri~u da tog "jarma" u stvari nikada nije ni bilo. Ali i to bi bilo boqe nego
da nam skorojevi}ki "biznismeni", koji su crvene kwi`ice zamenili zelenom
bojom novca, i daqe pri~aju bajku za "bla`eno neznaju}e": o idili i progre-
sivnosti socijalizma, dok jednim okom merkaju svoje {estocifrene ra~une u
inostranim bankama.
Realisti~ki gledano, problem nije u tome {to se neko bogati nego u daqem
gubqewu dragocenog istorijskog vremena.
232 M. Brdar, Raspad socijalizma i perspektiva..., LU^A XII/1-2 (1995) 215-233.

Literatura:

A. Primarni izvori:

ProtokolÀ i stenografi~eskie ot~etÀ sÍezdov i konferenciy Kommunis-

ti~eskoy partii Sovetskogo soÓza:
DesÔtÀy sÍezd RKP(b); mart 1921 goda: stenografi~eskiy ot~et, Moskva, 1963.
(X sÍezd RKP(b): sten.)
OdinnadcatÀy sÍezd RKP(b); mart-aprelà 1922 goda: stenografi~eskiy ot~et,
Moskva, 1961. (XI sÍezd RKP(b): sten.)
DvenadcatÀy sÍezd RKP(b);17-25 aprelÔ 1923 goda: stenografi~eskiy ot~et,
Moskva, 1968. (XII sÍezd RKP(b): sten.)
TrinadcatÀy sÍezd RKP(b); may 1924 goda: stenografi~eskiy ot~et, Moskva,
1963. (XIII sÍezd RKP(b): sten.)
^etÀrnadcataÔ konferenciÔ RKP(b); aprelà 1925 goda: stenografi~eskiy
ot~et, Moskva, 1925. (XIV konf. RKP(b): sten.)
Kommunisti~eskaÔ partiÔ Sovetskogo SoÓza v rezolÓciÔh i re{eniÔh
sÍezdov, konferenciy i plenumov CK, ~astà I, 1898-1924, Moskva, 1954.
(KPSS: v rez. I)
ProtokolÀ CentralÃnogo komiteta RSDRP(b): avgust 1917-fevralà 1918,
Gosizdat, Moskva, 1958. (ProtokolÀ CK RSDRP(b))
TrudÀ Pervago vserossiyskogo sÍezda sovetov narodnogo hozÔystva. Stenogra-
fi~eskiy ot~et, Moskva, bez godine. (TrudÀ I vs. sÍezda VSNH)
Buharin, N. I. (1928), "Zametki Ìkonomista", u Buharin, N.I., IzbrannÀe
proizvedeniÔ: Putà k socializmu, Novosibirsk, 1990, str. 336-366.
Lenin, So~ineniÔ, v 32 tomah, izd. 3. Moskva, 1930-1932, t. XXV.
Lewin, Dela, Yugoslaviapublik, Beograd, 1976, tomovi 34-35.
Trocki, Lav, Izbor iz djela, Otokar Ker{ovani, Zagreb, 1971-73:
(1971a), Terorizam i komunizam, 1971, str. 127-296.
(1971b), Nova ekonomska politika Sovjetske Rusije i perspektive svjetske
revolucije (1923), 1971, str. 413-482.
(1972a), Novi kurs, 1972, str. 5-90.
(1972b), O Lenjinu, 1972, str. 91-211.
(1972c), Izobli~ena revolucija (1927-1929), 1972, str. 213-374.
(1979), "Pouke Oktobra" (1924), u "Permanentna revolucija" i socijalizam u
jednoj zemlji: Buharin - Staljin - Trocki - Zinovjev, Globus, Zagreb, 1979, str. 6-59.
Zinovjev, G. (1925), "Lenjinizam", u " Permanentna revolucija" i socijalizam u jed-
noj zemlji: Buharin-Staljin-Trocki-Zinovjev, Globus, Zagreb, 1979, str. 106-140 i
181-228.

B. Sekundarni izvori:
Balabanoff, Angelica (1961), Lenin. Psychologische Betrachtungen und Beobach-
tungen, Verlag für Literatur und Zeitgeschehen Gmbh., Hannover.
Berkman, Aleksandar (1923), "Kron{tatska pobuna", u Revolucija nije partijska stvar.
Komunisti~ke kritike bolj{evizma, L. Sekelj (prir.), Filip Vi{nji}, 1985, str. 165-190.
BLD Report, - British Labour Delegation to Russia 1920: The Report of, London, 1920.
Carr, E. H., A History of Soviet Russia, Macmillan & Co., Ltd., London:
(1954), Interregnum 1923-1924.
(1958), Socialism in One Country 1924-1926, Vol. I.
 M. Brdar, Raspad socijalizma i perspektiva..., LU^A XII/1-2 (1995) 215-233. 233

Daniels, R. V. (1953), "The State and Revolution: A Case Study in the Genesis and
Transformation of Communist Ideology", American Slavic and East-european Re-
view, 12 (1953), pp. 23-41.
(1960), The Conscience of the Revolution: Communist Opposition in Soviet
Russia, Random House, New York.
Fainsod, Merle (1959), How Russia is Ruled, Harvard Univ. Press, Cambridge.
Fischer, Luis (1985), Lenjinov `ivot, t. 2., Globus, Zagreb.
Konkvest, Robert (1988), ^emerna `etva. Sovjetska kolektivizacija i teror gladi,
Filip Vi{nji}, Beograd.
Kritsman, L. (1929), Die heroische Periode der grossen russischen Revolution. Ein
Versuch der Analysen des sogenannten "Kriegskommunismus" (1924), Verlag für
Literatur und Politik, Wien-Berlin.
Medvedev, Roj (1989), Neka istorija sudi, Naprijed, Zagreb.
Preobra`enski E. (1983), Nova ekonomika (1924), Cekade, Zagreb.
Radkey, O. H. (1976), The Unknown Civil War in Russia. A Study in the Green
Movement in the Tambov Region 1920-1921, Stanford UP, Stanford, California.
Schapiro, Leonard (1955), The Origin of the Communist Autocracy: Political Op-
position in the Soviet State. First Phase: 1917-1922, The London School of Eco-
nomic and Political Science, London.
(1960), The Communist Party of the Soviet Union, Eyre & Spottiswood,
London.
Ulam, Robert (1974), Stalin: The Man and His Era, Thetford, London.
Valentinov (VolÃskiy), Nikolay (1971), NovaÔ Ìkonomi~eskaÔ politika vo
vremÔ Lenina. VospominaniÔ, Hoover Institution, Stanford.

Summary
Disintegration of Socialism and Prospects of Privatisation:
A Paradigm of Soviet Experience 1918-
1918-1929
In this article author is about to summarize the soviet experience of privatization
during the period of NEP (New Economic Policy) 1921-1929. In the first part, the
main ideological dilemmas of Lenin's descendants are provided reiterating the main
quarrels between the party and left opposition. On the ground of given review
author elucides a reconstruction of structure as the framework within which all the
political quarrels in the twenties took place. The given structure is rendered as a
paradigm for subsequent cases of socialism, including Yugoslavia within the period
1965-1975. Case of Yugoslavia in the seventeenties is sustained as in a sense a copy
and reiteration of soviet original of the twenties. In the completion of the article, the
author concludes on the actuality of given paradigm nowadays (1989-1994) concern-
ing the postsocialist social transformation and economic problem of privatization.
Prospects of that transformations are summarized within the depicted structure by
marking the huge changes as a hallmark of postsocialism.
Key words: revolution, socialism, capitalism, privatisation, opposition, NEP.