26 D. Lekovi}, Krah real-socijalizma i alternative ..., LU^A XII/1-2 (1995) 26-41.

Krah real-
real-socijalizma i alternative dru{tveno-
dru{tveno-istorijskog razvitka
DRAGUTIN LEKOVI]
CANU

Real-socijalizam je bio ideolo{ko dru{tvo par excellence. On je ne samo bio iniciran

i utemeljen ideologijom nego je ideologija predstavljala najva`niju sferu tog dru{tva.
Zato uzroke njegove propasti treba najpre tra`iti u ideolo{koj sferi, u njegovoj ide-
ologiji.
Ideolo{ki uzroci sloma real-socijalizma su trojaki.
Prvi ideolo{ki uzrok je zamena marksizma bolj{evizmom. Zato }emo njega naj-
pre i razmotriti.
Govore}i o socijalnoj revoluciji i o novom dru{tvu Marks je polazio od visoko
razvijenog kapitalizma, koga je smatrao za neizbe`nog prethodnika i za neophodnu
pretpostavku besklasnog dru{tva. Na samom po~etku svoje komunisti~ke intelektu-
alne refleksije njegovo stanovi{te u pitanju revolucije i novog dru{tva bilo je "da se
komunisti~ka revolucija ne upravlja prema ’socijalnim talentima koji izumevaju
dru{tvena ustrojstva’, ve} prema proizvodnim snagama".
Postavljaju}i visoki razvitak materijalnih proizvodnih snaga kao neophodni uslov
socijalne revolucije i izgradnje novog dru{tva, Marks taj razvitak ipak nije apsolu-
tizovao. Razvitak proizvodnih snaga on je smatrao za opredeljuju}i faktor socijalne
revolucije, a svest i delatnost subjektivnog faktora za odlu~uju}i faktor te revolucije.
Englezi imaju sve uslove za socijalnu revoluciju. Ono {to im nedostaje to je revolu-
cionarna strast - istakao je Marks, u krajnjoj instanci zna~i da je revolucionarna
strast odlu~uju}i faktor te revolucije.
Marks je upozoravao ne samo da se novo dru{tvo mo`e izgra|ivati bez neo-
phodnih pretpostavki nego je izri~ito bio protiv toga da proletarijat uzme vlast bez
tih neophodnih uslova.
Polaze}i od tih realnih odnosa - odnosa snaga u Nema~koj i op{te evropskih
uslova, Marks se [aperu suprotstavio slede}im re~ima: "Mi smo odani jednoj partiji
koja, na svoju sre}u, jo{ ne mo`e da do|e na vlast. Ako bi do{ao na vlast, proletari-
jat ne bi preduzeo direktno proleterske ve} sitnobur`oaske mere. Na{a partija mo`e
do}i na vlast onda kad prilike budu dozvoljavale da se sprovedu njena shvatanja.
Luj Blan je najbolji primer za to {ta se posti`e kad se prerano do|e na vlast." Marks
ovde misli na u~e{}e Luj Blana u bur`oaskoj Privremenoj vladi 1848. godine.
I kasnije Marks je vrlo o{tro kritikovao voluntaristi~ko zastranjivanje u pitanju
socijalne revolucije i novog dru{tva. U ovom pogledu najkarakteristi~nija je njegova
kritika Bakunjinovog voluntarizma. "On o socijalnoj revoluciji ne razume apsolutno
ni{ta, on o njoj zna samo politi~ke fraze; njeni ekonomski uslovi za njega ne postoje... On
`eli da se evropska socijalna revolucija, zasnovana na ekonomskoj podlozi kapita-
listi~ke proizvodnje, izvr{i na nivou ruskih ili slovenskih zemljoradni~kih i pastirskih
naroda... Volja, a ne ekonomski uslovi, ~ini osnovu njegove socijalne revolucije."
Marks je ponovo sna`no istakao zavisnost socijalne revolucije od razvijenih
uslova kapitalisti~kog dru{tva. "Radikalna socijalna revolucija je vezana za izvesne
istorijske uslove ekonomskog razvitka; ovi su pretpostavka za nju. Ona je, dakle,
mogu}a samo kad sa kapitalisti~kom proizvodnjom industrijski proletarijat zauzme
u najmanju ruku zna~ajno mesto u masi naroda.
I u najzna~ajnijim svojim radovima u kojima se osvrtao na socijalnu revoluciju i
izgradnju novog dru{tva, a naro~ito u "Kapitalu" Marks je upozoravao da se "pri-
 D. Lekovi}, Krah real-socijalizma i alternative ..., LU^A XII/1-2 (1995) 26-41. 27

rodne faze razvitka ne mogu preskakati niti dekretima ukidati" i da bi svaki poku{aj
izgradnje novog dru{tva, bez neophodnih pretpostavki, bio ~ista donkihoterija.
Uslovljavaju}i izgradnju novog dru{tva svestranim razvitkom kapitalizma Marks
nije mislio samo na razvitak proizvodnih snaga i ekonomskih odnosa nego i na os-
tale tekovine tog dru{tva - politi~ke, nau~ne, umetni~ke i kulturne - koje je taj kapi-
talizam sobom doneo. Njegova vizija novog dru{tva elaborirana je na tekovinama
zapadno-evropske civilizacije. Polaze}i od toga on je za pojedine zapadne zemlje
rekao da mogu po}i u socijalizam putem parlamentarne demokratije.
I Engels je smatrao da socijalna revolucija i izgradnja novog dru{tva nemaju is-
torijske perspektive ako nisu utemeljeni visokim stepenom kapitalisti~kog razvitka i
ako se radni~ka klasa nije uzdigla dotle da mo`e da upravlja dr`avom. On je to isti-
cao ne samo u svojim teorijskim radovima nego mnogo vi{e i mnogo sna`nije u
prepisci sa rukovodiocima i istaknutim akterima me|unarodne socijalne demokrati-
je, jer je to bilo potrebnije i prakti~no mnogo zna~ajnije. Analiziraju}i politi~ku
situaciju i zbivanja u Francuskoj, Engels je konstatovao da se politi~ke stranke
kompromituju i da se "stvari brzo pribli`avaju trenutku kada }e na{i ljudi u Fran-
cuskoj postati jedini mogu}i upravlja~i dr`avom", i dodao: "samo, to ne sme do}i
suvi{e brzo, na{i ljudi u Francuskoj jo{ nisu zreli za vlast".
Engels je istupao ne samo protiv uzimanja vlasti u nerazvijenim uslovima nego je
bio i protiv toga da se revolucije guraju. "Postoji opasnost u zemljama s revolucio-
narnom pro{lo{}u da svaka nova oblast koju zahvati socijalizam dolazi u isku{enje
da izvr{i revoluciju u toku 24 sata. Nema ni malo potrebe da se podsti~e na
revoluciju, naprotiv - treba je zadr`avati. "Za "neodoljivo nestrpljenje" Engels je
rekao da je "narodu siguran poraz".
Istupaju}i protiv forsiranja revolucije Engels se suprotstavljao i izvo|enju
revolucije u zaostalim zemljama. On je to, poput Marksa, obrazlagao ~injenicom da
socijalizam u tom slu~aju ne bi bio autenti~an tj. proleterski, nego sitno bur`oaski.
U Nema~koj bi "svaka, ~ak i pobedonosna revolucija, dovela na vlast ne nas, ve}
najradikalnije me|u bur`ujima, tj. sitne bur`uje".
Engels je smatrao da bi se to u jo{ ve}oj meri desilo u Rusiji. U razgovoru sa
Kauckim o perspektivi revolucije u Rusiji on je istakao da ako bi socijalna revoluci-
ja u toj zemlji bila progla{ena, na vlast ne bi do{li socijalisti nego liberali. Samo ako
bi, podsticajem ruske revolucije, evropska revolucija pobedila, ruski socijalisti bi
imali {anse da do|u na vlast, naglasio je Engels.

II
Iako su Marksova i Engelsova upozorenja u pogledu socijalne revolucije u nerazvi-
jenim zemljama bila jasna i ~ak se odnosila na samu Rusiju, bolj{evici su ih posle
dugog prihvatanja postepeno modifikovali i na kraju sasvim napustili.
Suprotno Marksu, koji je - kao {to smo videli - socijalnu revoluciju i novo
dru{tvo uslovljavao visokim stepenom razvitka kapitalizma, Lenjin je smatrao da u
eri imperijalizma, kao parazitskog i trule}eg kapitalizma, koji do kraja zao{trava
dru{tvene protivre~nosti, ne mora ~ekati da uslovi za socijalizam sazru nego treba
osvojiti politi~ku vlast, pa u tim povoljnijim uslovima stvarati neposredne pret-
postavke socijalizma. O mogu}nosti te inverzije Lenjin je govorio kako u polemici
sa menj{evicima oko partijskog programa tako i jo{ izri~itije u polemici sa Suha-
novom.
Karakteri{u}i tezu Suhanova da su za revoluciju potrebni uslovi koji u Rusiji ne
postoje kao "{ablonsku tezu", Lenjin je istakao da je revolucionarna situacija koju
su stvorili imperijalisti~ki rat i bezizlazna situacija u kojoj se na{ao ruski narod za
28 D. Lekovi}, Krah real-socijalizma i alternative ..., LU^A XII/1-2 (1995) 26-41.

izvo|enje revolucije bitnija od zrelih ekonomskih uslova. A zatim se o tom pitanju i

na~elno odredio. "Ako se za izgradnju socijalizma tra`i odre|eni nivo kulture...
za{to mi ne bismo mogli da po~nemo s tim da najpre revolucionarnim putem izvoju-
jemo preduslove za taj odre|eni nivo, pa tek zatim, na bazi radni~ko-selja~ke vlasti i
sovjetskog sistema, da krenemo dalje da bismo stigli druge narode." U zaklju~ku
svojih izlaganja Lenjin je istakao da su "takve modifikacije obi~nog istorijskog toka
dopustive i mogu}e". Primetimo da su skoro svi bolj{evi~ki teoreti~ari i lideri u
ovom pitanju bili saglasni sa Lenjinom.
U skladu sa ovom modifikacijom obi~nog istorijskog toka bolj{evici su tokom niza
godina ne samo vodili revolucionarnu propagandu nego su 25. oktobra 1917. godine i
prakti~no postupili - osvojili su politi~ku vlast. Time je zamena marksizma bolj{evizmom
izvr{ena ne samo u domenu teorije nego i u domenu revolucionarne prakse.
Ovde treba ista}i da su bolj{evici prilikom osvajanja vlasti smatrali da bi ipak
bilo bolje da su se stvari odvijale po istorijskom redosledu. Kad smo izvr{ili soci-
jalnu revoluciju, istakao je Lenjin, "ve} tada smo u izvesnoj meri uvideli: da, bilo bi
bolje da smo pre do{li do dr`avnog kapitalizma, a tek zatim - do socijalizma".
I samu Oktobarsku revoluciju bolj{evici su vezivali za revoluciju u razvijenim
zemljama Zapada. "Mi smo tada smatrali da }e na{a pobeda biti ~vrsta samo onda
kad na{a stvar pobedi u celom svetu, zato smo i po~eli na{u stvar ra~unaju}i samo
na svetsku revoluciju." Bez pobede revolucije u najcivilizovanijim zemljama bolj{e-
vi~ka pobeda, kako se sam Lenjin izrazio, je "samo polovina pobede, ili ~ak i manje".
Uprkos tome {to su svoju pobedu vezivali za revoluciju u najrazvijenijim kapita-
listi~kim zemljama bolj{evici su ipak smatrali da njihova pobeda predstavlja
prekretnicu svetske istorije. "Svetski prelom je izvr{en. Epoha bur`oasko-demokrat-
skog parlamentarizma je zavr{ena. Zapo~elo je novo poglavlje svetske istorije: epo-
ha proleterske diktature" istakao je Lenjin ~etiri godine posle osvajanja politi~ke
vlasti.
Uop{tavaju}i ~etvorogodi{nje iskustvo Lenjin je ukazao i na koreniti uzrok svih
slabosti koje su se u izgradnji novog dru{tva ispoljile - prenagla{enu revolucionar-
nost. "Za pravog revolucionara najve}u opasnost - mo`e biti jedinu opasnost - pred-
stavlja preuveli~avanje revolucionarnosti, zaboravljanje granica i uslova umesne i
uspe{ne primene revolucionarnih metoda." Govore}i o prenagla{avanju revolucio-
narnosti Lenjin je neposredno mislio na primenu komunisti~kih principa u zaostaloj
sitnoj selja~koj zemlji. No zar i uzimanje vlasti oktobra 1917. godine nije predstav-
ljalo preuveli~avanje revolucionarnosti?
Ako je prvi uzrok propasti real-socijalizma bio to {to su bolj{evici hteli socijalnu
revoluciju i novo dru{tvo bez njihovih osnovnih pretpostavki, drugi je to {to su
odbacili celokupno racionalno i progresivno nasle|e zapadnog kapitalizma. Budu}i
odlu~ni protivnici kapitalizma, oni su smatrali da eo ipso facto moraju biti i protiv
svih njegovih tekovina, uklju~uju}i i one op{te - civilizacijske.
Bolj{evi~ku odbojnost prema progresivnim tekovinama kapitalizma jo{ vi{e je
poja~ala intervencija kapitalisti~kih zemalja protiv mlade sovjetske republike, koja
je sve dovela u pitanje. U tim uslovima doga|alo se da se sa prljavom vodom iz korita
izbaci i dete. To se desilo i samom Lenjinu, koji je tada odlu~no odbacio svaki mogu}i
kapitalizam. "I mi izjavljujemo da smo protiv kapitalizma uop{te, protiv republikanskog
kapitalizma, protiv demokratskog kapitalizma, protiv kapitalizma slobodnog...".
Polaze}i od toga da "upravo posle svrgavanja bur`oazije klasna borba poprima
najo{trije forme", Lenjin je istakao da se o demokratiji, slobodi i jednakosti mora
rezonovati sa stanovi{ta klasne borbe, ocenjivati sa gledi{ta izgradnje novog dru{tva
i da ih treba odbaciti ako one ograni~avaju klasnu borbu i protivre~e izgradnji tog
 D. Lekovi}, Krah real-socijalizma i alternative ..., LU^A XII/1-2 (1995) 26-41. 29

dru{tva. "Mi ne priznajemo ni slobodu, ni jednakost, ni radnu demokratiju, ako oni

protivre~e oslobo|enju rada od ugnjetavanja kapitala" - istakao je Lenjin. Sve
zahteve slobode, jednakosti i demokratije izvan tog konteksta Lenjin je okarakteri-
sao kao "malogra|ansko tupoumno frazerstvo".
Ove Lenjinove formulacije nastale su, kako se on sam izrazio, "u vreme kad je
ceo civilizovani svet bio protiv Rusije" i kad je sudbina revolucije i zemlje bila u pi-
tanju, pa se re~i i formulacije nisu mnogo birale. To je situacioni Lenjin koji zapada
u antitetiku i koji preteruje. U stvari, pomenute formulacije su ne samo situacione
nego i ultrasituacione, jer se na pitanje jednakosti, slobode i demokratije mora
gledati ne samo sa stanovi{ta klasne borbe nego i sa {ireg antropolo{kog i civiliza-
cijskog stanovi{ta.
Tre}i uzrok sloma real-socijalizma je zamena bolj{evizma staljinizmom. Ovaj
uzrok je jo{ bitniji i on zahteva posebno razmatranje.
Koji su izvori staljinizma i kako je do{lo do toga da je staljinizam postao ne samo
dominantna doktrina izgradnje socijalizma u Sovjetskom Savezu nego i interna-
cionalno priznata socijalisti~ka ideologija?

Izvori i pretpostavke staljinizma

Iako se staljinizam pojavio na ruskom tlu u procesu izgradnje novog dru{tva, on
nikako nije ruska ili sovjetska pojava. Njegovi izvori nisu samo sovjetski nego i
globalno - istorijski. Uzeti sa obe strane oni su ~etvorostruki: 1. idejni; 2. op{te is-
torijski; 3. specifi~no sovjetski i 4. personalni.

Idejni izvori staljinizma

U idejne izvore staljinizma treba najpre ubrojiti ortodoksni marksizam II interna-
cionale. Kao {to je poznato, ortodoksni marksisti su zapostavljali dijalekti~ki metod
i za najva`nije smatrali ostati veran duhu marksizma, braniti Marksa, dokazivati da
je on u pravu i raditi na o`ivotvorivanju njegovih nadzora. Oni su privilegovali
Marksovu teoriju a zapostavili njegov metod. Pored toga, oni su teoriju tretirali kao
zavr{eni sistem koji odgovara na sva pitanja revolucionarne prakse. Oni su izgradnju
novog dru{tva sagledavali kroz dr`avu. Umesto da marksizam sagledavaju i razvi-
jaju iz novih istorijskih uslova oni su ga dogmatizovali. Oni su Marksa ne samo tu-
ma~ili scijentisti~ki nego su zapostavljali i antropolo{ko-humanisti~ku komponentu
marksizma.
Drugi idejni izvor staljinizma je Lenjin. Iako je knji{ki odli~no poznavao Lenji-
novo nasle|e, Staljin nije primetio da kod Lenjina postoje dvojaki stavovi i nadzori -
na~elni tj. oni koji su u duhu marksisti~ke teorije i na nivou zahteva vremena, i si-
tuacioni stavovi i odre|enja tj. oni koji su izazvani izuzetno te{kom situacijom i koji
su reagovanje na situaciju i koji u tom smislu imaju zna~aj situacionog odre|enja. Ti
situacioni stavovi su - bezrezervno odbacivanje bur`oaske demokratije, apologija
dr`ave, svo|enje diktature proletarijata na grubo nasilje, kult i naddru{tveni status
partije, rigorozni monizam u mi{ljenju i ideologiji, beskompromisni obra~un sa
oponentima, pribegavanje sudskim procesima, radnim logorima i deportacijama.
Staljin ne samo da nije uo~io taj svojevrsni dualizam u Lenjinovom delu nego je
u~inio i ne{to mnogo gore - situacione Lenjinove stavove i odre|enja uzeo je za
su{tinske oznake lenjinizma. A kad se situaciono pome{a sa su{tinskim, ili, kako je
to uradio Staljin, kad se situaciono uzme za su{tinsko, onda Lenjinovo u~enje, ili,
kako ga je Staljin nazvao Lenjinizam, predstavlja antidemokratsko, autoritarno, an-
ticivilizacijsko i mizantropsko u~enje. Po{to je tako shvatio i predstavio lenjinizam
30 D. Lekovi}, Krah real-socijalizma i alternative ..., LU^A XII/1-2 (1995) 26-41.

Staljin je smatrao da kao autoritarni rukovodilac i diktator ostaje najverniji lenji-

nizmu i da najbolje ostvaruje Lenjinovo zave{tanje.

Op{te istorijski izvori staljinizma

U op{te istorijske izvore staljinizma spadaju: 1. odsustvo socijalne revolucije u razvi-
jenim kapitalisti~kim zemljama; ovde treba primetiti da je i Lenjin izuzetne te{ko}e
u izgradnji sovjetskog dru{tva obja{njavao ka{njenjem revolucija u zapadno-evrop-
skim zemljama; 2. Nedovoljna podr{ka mladoj sovjetskoj republici od strane
me|unarodnog proletarijata; 3. Stalna i organizovana borba me|unarodne
bur`oazije protiv sovjetske republike; 4. Pojava nacizma i koketiranje zapadnih kru-
gova sa njim na ra~un Sovjetskog Saveza; 5. Neuspeh kineske revolucije i gu{enje
{panske antifa{isti~ke borbe koji su ozna~ili pobedu reakcionarnih snaga na celom
frontu. Sovjetska zemlja je na popri{tu revolucije ne samo ostala sama nego je
protiv sebe imala i ceo svet.
Specifi~no sovjetski izvori staljinizma su izuzetno te{ki uslovi izgradnje novog
dru{tva. Zemlja je bila razorena vojnom intervencijom, radni~ka klasa desetkovana,
selja{tvo osirotelo i prepla{eno za svoj opstanak. Stanje u partiji tako|e je bilo
nezadovoljavaju}e - opadanje discipline i odgovornosti, ideolo{ka podeljenost,
konflikti raznih struja i tendencija, opasnost frakciona{tva i sl. Oslabela klasna
osnova partije, zbog desetkovanja radni~ke klase, i protivre~ne tendencije i sukobi u
samoj partiji ~inili su politi~ku situaciju u zemlji labavom i nestabilnom. Trebalo je
ne samo otkloniti postoje}e slabosti nego i sna`no ubrzati ekonomsko-socijalni i
politi~ki i kulturni razvitak zemlje. A te{ko}e sa kojima su se partija i radni ljudi
tada suo~ili daleko su prevazilazile sve raspolo`ive snage.
Navedene okolnosti su odlu~uju}e uticale kako na odnos prema Lenjinovom
nasle|u tako i na elaboraciju dru{tveno-politi~kog sistema.
Da bi se vlastitim snagama - jer pomo}i nije bilo ni od kuda - te nevi|ene te{ko}e
savladale pribeglo se {turmovanju istorije i elaboraciji dru{tveno-politi~kog sistema
u funkciji {turmovanja istorije, {to je zna~ilo prenagla{avanje revolucionarnosti.
Druga~ije re~eno, pribeglo se ja~anju dr`ave kao neposrednom naslonu zaleta, rigo-
roznoj ekonomskoj i politi~koj centralizaciji, idolatriji i hijerarhizovanju partije,
neposrednom podre|ivanju svih dru{tvenih organizacija partiji, zavo|enju bes-
pogovorne discipline, apsolutizovanju demokratskog centralizma i uspostavljanju
ideolo{kog monolitizma, kao i jedinstva misli i akcije. Time su stvorene neophodne
pretpostavke za {turmovanje istorije.
Taj kurs i tu prakti~nu orijentaciju trebalo je teorijski utemeljiti i opravdati auto-
ritetom Lenjina. Izlaz je na|en u situacionom Lenjinu tj. u Lenjinovim situacionim
stavovima i odre|enjima - u Lenjinu etatisti, zastupniku autoritarne vlasti, u
njegovom odre|ivanju diktature proletarijata kao na sili zasnovane i ni~im neogra-
ni~ene vlasti, u njegovom prenagla{avanju zna~aja i uloge partije, u njegovom
zabranjivanju svih raznoglasja i divergencija u partiji, u zahtevanju bespogovorne
discipline i sl. Autenti~ni i su{tinski Lenjin se potiskuje, a situacioni se radikalizuje i
kanalizuje. Tako je nastao staljinizam.
Staljinizam nije nastao samo iz odre|ene vizije i interpretacije Lenjina nego i iz
direktnog odstupanja od Lenjina. To odstupanje sastoji se u prenagla{avanju
revolucionarnosti, uskra}ivanju prelaznog perioda, u napu{tanju perestrojke i
preuzimanju arsenala ratnog komunizma, u ignorisanju dobrovoljnosti i li~ne
zainteresovanosti u ekonomiji, u ubrzanoj i nasilnoj kolektivizaciji i dr. Sve {to je
Lenjin poslednjih godina njegovog `ivota smatrao kao nu`nu korekturu ranije
slabosti i kao jedino mogu}i put u novo dru{tvo u datim uslovima, Staljin je ne samo
 D. Lekovi}, Krah real-socijalizma i alternative ..., LU^A XII/1-2 (1995) 26-41. 31

minimizovao i revidovao nego i direktno napustio. To napu{tanje u~injeno je i

pravdano je potrebama {turmovanja istorije radi {to br`eg izlaska iz zaostalosti, sti-
canja ekonomske samostalnosti i stizanja i prestizanja kapitalizma.
Personalni izvor staljinizma nalazi se u samom Staljinovom mentalitetu, kome su
svojstveni prenagla{ena ambicija, sklonost dogmatizmu, grubost u pona{anju, bru-
talnost prema onima koji druga~ije misle i koji izgledaju kao neprijatelji i sl. Tome
treba dodati i uticaj njegovog teolo{kog obrazovanja.
U zaklju~ku na{e analize re}i }emo da je staljinizam kako izraz brutalnosti samih
uslova u kojima se socijalizam izgra|ivao tako i li~ne brutalnosti samog rukovodioca
te izgradnje - Staljina. Pod uticajem te dvostruke brutalnosti i sam socijalizam koji
se izgra|ivao morao je biti brutalan. Brutalne objektivne uslove Staljin je svojom
li~nom brutalno{}u znatno radikalizovao. Ako socijalizam u nerazvijenim uslovima
nije mogao biti autenti~an, pod Staljinovim rukovodstvom on je morao biti devijan-
tan i deformisan. Umesto celovitog socijalisti~kog sistema dru{tvo je imalo mini-
mum istinskog socijalizma. U tom smislu staljinizam predstavlja maksimum socijali-
sti~kih deformacija i minimum istinskog socijalizma.
Ako je staljinizam op{ti uzrok propasti realnog socijalizma moraju se razmotriti i
posebne deformacije i glavni uzroci koji su neposrednije odre|ivali njegovu sudbinu
- u~inili ga neodr`ivim i u krajnjoj instanci osudili na propast.
Kad govorimo o osnovnim deformacijama i bitnim uzrocima propasti real-soci-
jalizma, mi nemamo u vidu samo one koji su nastali za vreme Staljinovog ruko-
vo|enja partijom nego i sve one koji su nastali i delovali sve do propasti tog sistema.
Prva deformacija, koja zna~i inverziju pravog odnosa, ispoljavala se u domenu
doktrine. To je inverzija odnosa metoda i teorije - podre|ivanje metoda teoriji i tre-
tiranje teorije kao zavr{enog sistema. Iz nje je nastao dogmatizam.
Dogmatizam je stanje svesti, modalitet pristupa stvarnosti i na~in rezonovanja o
zbivanjima u stvarnosti.
Staljinov dogmatizam i uop{te dogmatizam real-socijalizma sastojao se u tome
{to se isuvi{e insistiralo na vernosti marksisti~ko-lenjinisti~kom nasle|u a malo na
njegovom kriti~kom ispitivanju i daljem stvarala~kom razvijanju. Veruju}i da je
doktrina uobli~ena kao celina i da predstavlja zadovoljavaju}e rukovodstvo za ak-
ciju u prvi plan je stavljena odbrana doktrine od napada i izopa~avanja, a ne njeno
dovo|enje u recipro~ni odnos sa istorijkom i dopunjavanje i razvijanje u duhu
zakona istorijskog razvitka. To je teoriju osudilo da ne samo zaostaje iza zahteva
vremena nego i da osaka}uje samu dru{tveno-politi~ku praksu.
Druga isto tako bitna inverzija je inverzija ciljeva i sredstava u izgradnji novog
dru{tva.
Dok je Marks ~oveka smatrao kao osnovni kapital, a socijalizam i komunizam
kao sredstvo da ~ovek postane svoj, da ostvari svoj autenticitet i da postane slobod-
no univerzalno bi}e, staljinizam i real-socijalizam uzeli su socijalisti~ko dru{tvo kao
kona~ni cilj, a ~oveka sveli na puko sredstvo ostvarivanja tog cilja.
Jo{ ve}a inverzija je bila u tome {to se humani ciljevi ostvaruju nehumanim sred-
stvima - autoritarnom vladavinom, progonima onih koji druga~ije misle, zatvorima,
montiranim procesima, masovnim smrtnim kaznama ili deportacijama. Do{lo se
dotle da cilj opravdava sredstva.
Tre}a inverzija ti~e se dr`ave i dru{tva. Dr`ava, koja je organ dru{tva, uzdi`e se
iznad dru{tva, saobra`ava dru{tvo sebi ili ga ~ak apsorbuje. Posledica toga je
radikalni etatizam.
^etvrta inverzija je inverzija odnosa klase i partije. Partija, koja je deo, organ i
oru|e klase, uzdi`e se iznad klase, saobra`ava je sebi i odlu~uje o celokupnom
32 D. Lekovi}, Krah real-socijalizma i alternative ..., LU^A XII/1-2 (1995) 26-41.

njenom organizovanju i delovanju. Nema ne samo samodelatnosti klase nego ono

{to je subjekt postaje objekt, {to je primarno postaje sekundarno.
[esta inverzija je inverzija odnosa prava i politike i dominacija politike nad
pravom. Pravo, koje je po prirodi stvari iznad politike, gubi samostalnost i suvere-
nost a politika odre|uje karakter i domen prava. Ona se direktno me{a i u sudske
odluke. Onemogu}ena je pravna dr`ava.
Ovde treba pomenuti i inverziju odnosa zakonodavne i izvr{ne vlasti. Umesto
zakonodavne, kao primarne i bitne, primarna i bitna postaje izvr{na vlast. Ona se ne
samo me{a u zakonodavne poslove nego ih velikim delom i odre|uje.
Inverzija postoji i u odnosu nauke i ideologije. Umesto da nauka bude relativno
samostalna od ideologije i da predstavlja suverenog arbitra u svim dru{tvenim pita-
njima, ona je neposredno podre|ena ideologiji i potrebama ideolo{ko-politi~kog ra-
da. Time je ne samo otvoren put voluntarizmu i subjektivizmu u re{avanju dru{tvenih
pitanja nego je i samo dru{tvo li{eno inspirativne i kreativne uloge i snage nauke.
Podre|ivanje nauke ideologiji dovodilo je do toga da su nauke vi{e vodile ra~una
da se ne ogre{e o ideologiju nego da do kraja izu~e i upoznaju datu stvarnost, vi{e su
vodile ra~una o vrednosnim stavovima nego o nau~nim stavovima i odre|enjima.
Suverena dominacija ideologije nad naukama bila je dvostruko {tetna - kako za
samu ideologiju, tako i za praksu socijalisti~ke izgradnje. Udru`ena sa dogmatiz-
mom, ona je socijalizmu zatvorila istorijsku perspektivu.
Posebnu te`inu imala je inverzija odnosa nu`nosti i slobode. Po doktrini, nu`nost
je osnova slobode, a smisao slobode je ta da nu`nost ograni~ava i da je sebi po-
dre|uje. Tako je sloboda iznad nu`nosti.
U realnom socijalizmu nu`nost izbija iznad slobode - sloboda se ne samo shvata
kao saznata nu`nost nego se i `ivi po nu`nosti - sloboda je ono {to ostaje od
nu`nosti. U tom smislu ona je ograni~ena i neadekvatna sloboda.
U bitnije uzroke krize i propasti real-socijalizma treba ubrojiti i oblik svojine.
Taj oblik je rigorozni monizam svojine, postavljanje svojine kao dru{tvene svojine i
eliminisanje svih ostalih oblika svojine. Monizam svojine prati i monizam
ekonomske regulative - regulative putem sveobuhvatnog i centralizovanog
planiranja. Ovome treba dodati isklju~ivanje i satanizovanje tr`i{ta.
Monizam svojine i komandna ekonomija podstakli su ubrzani ekonomski rast i
relativno brzo uveli zemlju u najrazvijenije zemlje. Ali su vremenom izazvali i vrlo
negativne posledice - nemotivisanost proizvo|a~a za intenziviranje proizvodnje,
ekonomski subjektivizam i nedoma}insko gazdovanje privredom. Zbog svega toga
dru{tvo nije moglo ne samo izdr`ati konkurenciju kapitalisti~ke proizvodnje nego je
vremenom do{lo do stagnacije i zaostajanja za naraslim potrebama sovjetskog
dru{tva. A neblagovremenost reforme ekonomije i prevladavanja pomenutih
slabosti dovela je ne samo do osiroma{enja trudbenika nego ~ak i do pojave gladi.
Uzrok sloma real-socijalizma je bio i oblik vlasti. To je diktatura proletarijata
shva}ena kao autoritarna vlast. Takav oblik vladavine izgubio je privla~nost, a gra-
|ani u njemu nisu se ose}ali kod ku}e. To je vremenom moralo rezultovati ne samo
nezadovoljstvom nego dovesti do krize i doprineti slomu samog politi~kog sistema.
Krizi i slomu realnog socijalizma doprinele su i deformacije u socijalnoj sferi - u
sferi socijalne strukture i socijalnog organizma. Najbitniji od njih su birokratizacija
dru{tva, stvaranje i osamostaljivanje elita, slabljenje socijalne kohezije i dekom-
pozicija socijalnog organizma. Sve je to vodilo su`avanju i slabljenju socijalne
osnove dru{tveno-politi~kog sistema. A sistem bez solidne socijalne osnove morao
je ne samo biti labilan nego vremenom zapasti u takvu krizu koja }e ugroziti i sam
njegov opstanak.
 D. Lekovi}, Krah real-socijalizma i alternative ..., LU^A XII/1-2 (1995) 26-41. 33

Uzrok krize i propasti real-socijalizma je i ignorisanje zna~aja nacionalnog pi-

tanja. Nacionalno pitanje se smatra za re{eno i apsolvirano pitanje.
Prirodna posledica ovakve politike je nacionalizam - nacionalisti~ka zatvaranja i
etni~ke trzavice i sukobi.
Iako su se nacionalni problemi otvarali i izbijala me|unacionalna nepoverenja,
iako je ~ak do{lo i do sukoba, te opasnosti su se isuvi{e kasno uo~ile a intervenisalo
se ne samo sa velikim zaka{njenjem nego i neefikasno. Zato su nacionalizam i etni-
cizam ne samo sve vi{e potiskivali internacionalizam na margine nego su ugrozili
opstanak kako socijalizma tako i dr`avne zajednice. Nacionalizam se na kraju
pokazao i kao pobednik nad realnim socijalizmom.
Uzrok krize dr`avne zajednice - sovjetske federacije i raspada kako federacije
tako i samog sistema bila je prenagla{ena uloga centra - supercentralizam centralnih
tela, i nedovoljna autonomija pojedinih republika, pa ~ak i Rusije kao najve}e i za
opstanak svega najbitnije. Ta supra-centralizacija, koja je sve vi{e pokazivala svoje
slabe strane, nije blagovremeno umanjivana - nije postizana harmonizacija centra i
republika, pa su se republike ne samo pobunile protiv centra nego su po{le i putem
secesionizma. U tome su one bile obilato potpomognute od nacionalizma.
Uzrok krize i kraha realnog socijalizma bili su pojava i razmah otu|enja.
Istorijska misija socijalizma bila je da utre put razotu|enju i da otu|enje sve vi{e
potiskuje na margine. Me|utim, u sovjetskom dru{tvu ono je ne samo obnovljeno
nego je i sve vi{e raslo. Ono se ispoljilo u tri bitna vida - u vidu otu|enja u okviru
partije, koje je zna~ilo otu|enje rukovodstva od ~lanstva, partije od klase, nemen-
klature od naroda. Tome treba dodati i kult li~nosti, kao koncentrat tih otu|enja.
Obnova i ja~anje otu|enja delovali su ne samo dezintegrativno na sve sfere
dru{tvenog `ivota, nego su sve vi{e degutirali i revoltirali trudbenike. Ono je ne
samo nagrizalo i podrivalo dru{tveno-politi~ki sistem, nego je vodilo i sve ve}em
otu|enju naroda od socijalizma. A socijalizam, koji je sve vi{e gubio podr{ku naro-
da, morao je ne samo zapasti u krizu, nego na kraju i i{~eznuti.
Na osnovi otu|enja i paralelno sa otu|enjem zapo~ela je i moralna degradacija,
prvo rukovode}ih struktura a zatim i aktivista. Javile su se i zloupotrebe vlasti.
Umesto da se predano radi na izgradnji novog dru{tva, `ivelo se od kori{}enja
dru{tva u li~ne svrhe. @udnja za lagodnim `ivotom dovela je do mita i korupcije.
Ljudi su po~eli da `ive dvojnim `ivotom i da ispoljavaju dvojni moral - dru{tveni i
privatni `ivot i moral. Na toj osnovi uzimali su maha hipokrizija i licemerje. Dru{-
tvo je po~elo da propada u sferi koja je trebalo da ga najvi{e reprezentuje i
najsna`nije brani tj. u njegovoj moralnoj sferi. A kada se dotle do{lo, glavno pitanje
vi{e nije bilo da li }e sistem izdr`ati nego kada }e propasti, jer od moralnog
propadanja leka i ozdravljenja nema.
Me|u najva`nije uzroke propasti real-socijalizma treba ubrojiti antropolo{ke
uzroke. Po Marksovoj doktrini, antropologija treba da bude ne samo znak
raspoznavanja nego i kruna socijalizma. A ona je u sovjetskom dru{tvu ispala
njegova najslabija strana.
U antropolo{ke uslove sloma real-socijalizma treba najpre ubrojiti `rtvovanje
sada{njosti u ime svetle budu}nosti, koja se sve vi{e udaljavala. Real-socijalizam je
od naroda postojano tra`io maksimalne napore, odricanja i `rtve, a vrlo malo je
kompenzovao u sada{njosti. A ve~ito se nije moglo `iveti od svetle budu}nosti, jer
se ona vremenom pokazala ne samo sve dalja nego i sve neizvesnija.
U antropolo{ke slabosti real-socijalizma treba tako|e ubrojiti i ideolo{ku in-
doktrinaciju ne samo na~ina mi{ljenja nego i samog na~ina `ivljenja naroda. To je
ne samo suzilo i osiroma{ilo `ivotne sadr`aje nego je dovelo i do dezindividualizaci-
34 D. Lekovi}, Krah real-socijalizma i alternative ..., LU^A XII/1-2 (1995) 26-41.

je svakodnevnog `ivota. Real-socijalizam je ne samo ignorisao zna~aj sfere privat-

nosti nego je privatnost okarakterisao kao sitno-bur`oasko skretanje. Zaboravilo se
da je sre}a li~na stvar i da bez li~nih sadr`aja `ivota nema ni prave sre}e.
A socijalizam, koji negira privatnost, ne mo`e trajno vezati ljude za sebe.
U uzro~nike sloma realnog socijalizma treba ubrojiti i kadrovski faktor tj. ne-
doraslost i nesposobnost partijskih i dr`avnih rukovodilaca.
Tragedija realnog socijalizma sastojala se u tome {to su se uslovi izgradnje novog
dru{tva sve vi{e uslo`njavali i ote`avali, globalno istorijsko kretanje sve vi{e
ubrzavalo, a nivo rukovode}ih ljudi ne samo stagnirao nego je sve vi{e opadao i
zaostajao za potrebama dru{tva. Ta tragedija je bila utoliko ve}a {to su, u najkri-
ti~nijoj situaciji po zemlju i politi~ki sistem, na odlu~uju}e funkcije dolazili najmanje
sposobni ljudi - recimo ^ernjenko, pa, u izvesnom smislu, i Gorba~ov.
Veliki broj sovjetskih rukovodilaca, a to va`i i za one u drugim socijalisti~kim
zemljama, nije samo bio ispod zadataka vremena nego je bio zahva}en i nizom
li~nih slabosti - samozadovoljstvom, preteranom ambicijom, privilegijama, ne-
doli~nim hobijima, pa ~ak i lagodnim `ivotom.
Sa brojnim i ozbiljnim slabostima, koje smo naveli, socijalizam je morao ispasti
ne samo deformisan nego i znatno osaka}en. Nastala je protivre~nost izme|u imena
- real-socijalizam, i samog predmeta u stvarnosti - minimum istinskog socijalizma.
Ta protivre~nost morala se ili pozitivno prevladati, ili je socijalizam morao i{~eznuti.
Ako reformu socijalizma nije bilo mogu}e preduzeti sve do Staljinove smrti, ona
je tada morala zapo~eti, jer su slabosti dru{tveno-politi~kog sistema, u bliskoj per-
spektivi, morale postati prepreke sveukupnom daljem razvitku dru{tva.
Ta reforma socijalizma zapo~eta je Hru{~ovljevim referatom na XX partijskom
kongresu kritikom kulta Staljinove li~nosti i naru{avanja socijalisti~ke zakonitosti u
periodu Staljinovog rukovo|enja partijom. Ali, ona se sudarila sa objektivnim i
subjektivnim te{ko}ama i ograni~enostima, tako da nije ispunila svoje ciljeve.
Objektivne te{ko}e i ograni~enosti bile su veliki Staljinov ugled ne samo u partiji
i dr`avi nego i u celom dru{tvu i predominacija Staljinovih pristalica u rukovode}im
partijskim telima i strukturama. Subjektivna ograni~enost Hru{~ovljevog poduhvata
bila je odvajanje kulta li~nosti od dru{tveno-politi~kog sistema - tretiranje sistema
kao dobrog i obja{njavanje slabosti time {to se politika neadekvatno realizuje.
Druga ograni~enost sastojala se u tome {to je Hru{~ov mnogo vi{e znao {ta i
kako ne treba nego {ta i kako treba. Pored toga, i onda kad je poga|ao {ta treba
~esto je pravio improvizacije. Te improvizacije ispoljile su se naro~ito u domenu
poljoprivrede. Improvizacije je on pravio i u domenu spoljne politike. Tu se on ne
samo zatr~ao nego je ~ak zapadao i u nedozvoljene rizike.
Hru{~ov je bio vrlo kriti~an prema Staljinu, a nekriti~an prema sebi samom. Jo{
vi{e, smatraju}i se reformatorom socijalizma, on je kult Staljina hteo da zameni
svojim kultom. Hru{~ov je ispoljavao i nepotisti~ke slabosti - svog zeta Ad`ubeja je
nadredio ministarstvu inostranih dela.
Hru{~ov nesumnjivo nije bio na nivou istorijskog zadatka - obra~una sa stalji-nizmom
i regenerisanja socijalizma - za tako grandiozan poduhvat on nije imao ni teorijske
sposobnosti, ni prakti~no-organizacionog iskustva, kao ni dr`avni~ke postojanosti. Ali
njegova inicijativa bila je vrlo smela i vrlo zna~ajna, jer je ne samo ukazala na odre|ene
Staljinove li~ne slabosti i slabosti u dotada{njem stilu i metodu rukovo|enja, nego je on
pokolebao ideolo{ko samozadovoljstvo, probudio kriti~ku svest dru{tva i, kao imperativ,
postavio demokratizaciju sovjetskog dru{tva i politi~kog sistema.
Zapla{eni Hru{~ovljevim radikalizmom, Staljinovi sledbenici u partijskom vrhu
su iskoristili Hru{~ovljeve slabosti, njegovo rukovo|enje okarakterisali kao subjek-
 D. Lekovi}, Krah real-socijalizma i alternative ..., LU^A XII/1-2 (1995) 26-41. 35

tivizam, uklonili ga sa rukovode}eg polo`aja u partiji i penzionisali, {to zna~i prak-

ti~no eliminisali iz politi~kog `ivota.
Osu|uju}i Hru{~ovljev subjektivizam, novo partijsko rukovodstvo, na ~elu sa L.I.
Bre`njevom, po{lo je putem revalorizovanja objektivne zakonitosti izgradnje soci-
jalizma.
To delovanje po objektivnoj zakonitosti socijalisti~ke izgradnje nije zna~ilo
proveravanje te zakonitosti iz novih, sve slo`enijih i dinami~nijih istorijskih uslova i
njeno korigovanje sa stanovi{ta i u duhu tih uslova, nego nastavljanje stare Staljini-
sti~ke tradicije. U domenu politi~kog `ivota to je zna~ilo dalje odr`avanje
neprikosnovenog statusa partije, obezbe|ivanje pune ideolo{ke homogenizacije i
ja~anje jedinstva misli, volje i akcije. U sferi ekonomije to je zna~ilo insistiranje na
sveobuhvatnoj planskoj regulativi i dalje eliminisanje tr`i{ta, ja~anje centralizacije
snaga i resursa radi sve ve}eg ubrzanja celokupnog dru{tvenog razvitka. Umesto da
se nasle|ene slabosti sistema prevazilaze, one se samo parcijalno koriguju. Staljini-
zam se zamenjuje neo-staljinizmom.
Centralizacija snaga i resursa, osna`ena ideolo{kom homogenizacijom, dala je
nove i krupne rezultate - Sovjetski Savez se za relativno kratko vreme uzdigao na
nivo svetske super-sile.
Ovi novi krupni rezultati nisu samo pove}ali gordost sovjetskih ljudi nego su
doveli i do samozadovoljstva u krugu partije i njenog vrha. Smatralo se da je sistem,
koji posti`e tako velike rezultate, u najboljem redu i da nema potrebe da se misli o
njegovom radikalnom reformisanju.
Iako je razvitak dru{tva bio vrlo ubrzan, on je ustvari bio jednostran - privile-
govan je nau~no-tehni~ki i dru{tveno-ekonomski razvitak, a zapostavljen je razvitak
socijalisti~ke demokratije i demokratizacije celokupnog dru{tveno-politi~kog
sistema. Nije se shvatilo da }e se zapostavljanje demokratije ne samo nepovoljno
odraziti na sve dru{tvene sfere, nego i da }e biti jedan od va`nih generatora krize
samog dru{tva.
Pored toga, ubrzani razvitak dru{tva odvijao se, dobrim delom, na ra~un
`ivotnog standarda radnih ljudi. Najzad, tako brzi razvitak iscrpljivao je ne samo re-
surse zemlje nego i `ivu snagu sovjetskih ljudi. Na taj na~in, burni razvitak je imao i
svoje negativne strane, koje rukovodstvo nije uzimalo u obzir. @ivelo se u uverenju
da je stanje dru{tva sasvim zadovoljavaju}e i da se tako, bez opasnosti, mo`e i dalje
nastaviti.
Zapla{en a fakti~ki i jo{ vi{e ugro`en usponom i snagom Sovjetskog Saveza, Za-
pad intenzivira hladni rat. On zavodi restrikciju u trgovini sa Sovjetskim Savezom,
ograni~ava uvoz visoke tehnologije i koristi slabosti sovjetskog dru{tva - posebno
nedostatak demokratije da ga uspe{nije dezavui{e i diskredituje.
Iza toga Zapad Sovjetskom Savezu otvara i drugi front - front trke u naoru`anju,
koji je Sovjetski Savez morao da prihvati da bi osigurao svoju bezbednost.
Trka u naoru`anju iziskivala je ogromna materijalna sredstva i dobrim delom
odr`avala se na ra~un `ivotnog standarda {irokih radnih masa. Tako su sovjetski
radni ljudi bili optere}eni dvojakim pritiskom.
Da bi oslabio pritisak me|unarodnog kapitalizma i doprineo daljem {irenju soci-
jalizma, Sovjetski Savez je ubrzo zatim otvorio i tre}i front - front podsticanja an-
tikolonijalne revolucije i potpomaganja revolucionarnih procesa u nerazvijenim
zemljama. Taj tre}i front je tra`io mnogo sredstava, prvo za propagandu i podstica-
nje revolucionarne akcije i jo{ vi{e za pomaganje socijalisti~ki orijentisanih i pro-
sovjetskih re`ima koji su u nizu nerazvijenih zemalja do{li na vlast. Ameri~ki
stru~njaci su izra~unali da su Sovjeti na ovom frontu potro{ili basnoslovnu sumu od
36 D. Lekovi}, Krah real-socijalizma i alternative ..., LU^A XII/1-2 (1995) 26-41.

500 milijardi dolara. Ta ogromna suma je i{la nau{trb modernizacije tehnologije i na

ra~un `ivotnog standarda sovjetskih radnih ljudi.
Od tri fronta na kojima je bio anga`ovan - unutra{nji tj. front borbe za ubrzani
ekonomski, tehnolo{ki, dru{tveni i kulturni razvitak, spolja{nji tj. front borbe sa Za-
padom, i antikolonijalni front - Sovjetskom Savezu najte`i je bio front protiv
Zapada i me|unarodnog kapitalizma, jer je taj kapitalizam bio ne samo objedinjen i
vrlo mo}an nego i prosperitetan, i kao takav vrlo uticajan. Pored toga, u borbi protiv
sovjetskog komunizma on je bio znatno podr`an od mo}nog i uticajnog Vatikana.
Od po~etka 70-tih godina borba Zapada i Sovjetskog Saveza, kapitalizma i soci-
jalizma, se ne samo sve vi{e {irila i produbljavala nego je ubrzo dobila oblik sve-
op{te i nemilosrdne konfrontacije. To je bila konfrontacija kojoj nije bilo ravne u
celokupnoj dotada{njoj svetskoj istoriji. Ona je ne samo tra`ila izuzetne napore i
dugo trajala nego je odlu~ivala i o tokovima savremene svetske istorije.
U toku te sveop{te konfrontacije Zapad je uspeo da ostvari drugu tehnolo{ku
revoluciju i da stekne znatnu tehnolo{ku prednost nad Sovjetskim Savezom. Sa dru-
ge strane, on je, posredstvom KOKOMA, uspeo da sasvim onemogu}i svaki uvoz
visoke tehnologije u Sovjetski Savez.
Nemilosrdna konfrontacija sa Zapadom primorala je Sovjetski Savez da odr`ava
ogromnu armiju od 4,5 miliona vojnika i da znatno pove}ava rashode za naoru`anje.
I zapadne zemlje su morale znatno pove}avati svoje vojne izdatke ali su ih, zbog
ja~e ekonomske i tehnolo{ke osnove, mnogo lak{e podnosile od Sovjetskog Saveza.
Borba na tri fronta sve vi{e je slabila ekonomsku i finansijsku mo} Sovjetskog
Saveza. Pored toga, ona je sve vi{e iscrpljivala radne ljude i sni`avala njihov `ivotni
standard. Najzad, ona je dovela i do sve ve}eg zaostajanja Sovjetskog Saveza iza za-
padnih zemalja.
Slabljenje sovjetske mo}i i najava krize sistema podstakla je zapad da ne samo
intenzivira borbu protiv komunizma nego i da se, radi {to uspe{nije borbe, udru`i i
sa Vatikanom. Tako se 2. jula 1982. godine ameri~ki predsednik Bu{, u biblioteci
Vatikana, sastao sa Papom Jovanom-Pavlom II i zajedno sa njim razmotrio sve mo-
dalitete borbe protiv komunizma, prvo u Poljskoj, a preko nje i u ostalim zemljama.
Da bi blokiralo krizu, ubrzalo tehnolo{ki i ekonomski razvitak, ozdravilo
dru{tvene odnose i preporodilo socijalizam, sovjetsko partijsko-dr`avno rukovod-
stvo je aprila 1985. godine pokrenulo perestrojku, koja je sve to trebalo da ostvari.
Rukovodstvo perestrojkom povereno je Mihailu Sergejevi~u Gorba~ovu.
Ovde je potrebno ista}i da iako je Gorba~ov smatran ocem perestrojke i slavljen
zbog perestrojke, ni ideja a ni sam termin nisu njegovi, nego - kao {to smo videli -
Lenjinovi. Gorba~ov je i termin i ideju preuzeo od Lenjina a da se na njega nije
pozvao, {to je sasvim nekorektno.
Iako je perestrojka, kao preporod socijalizma, takore}i sveop{te prihva}ena, ona
se suo~ila sa nizom objektivnih i subjektivnih te{ko}a koje su njene {anse na uspeh
ne samo sve vi{e ograni~avale nego i dovodile u pitanje. Pre svega, ona je pokrenuta
sa velikim zaka{njenjem. Uz to stanje dru{tva u vreme pokretanja perestrojke nije
adekvatno dijagnostikovano - okarakterisano je kao "stanje pred krizom", a kriza je
uveliko ve} bila zahvatila sve oblasti dru{tvenog `ivota.
Kad je pokrenuta, perestrojka nije adekvatno teorijski utemeljena - ona je
mnogo vi{e postavljena kao projekt nego kao bri`ljivo elaboriran program, a projek-
tom se tako grandiozni preporod ne mo`e ostvariti. Nije na vreme sagledana te`ina
samog poduhvata, ni otpori koji }e se pojavljivati tokom njegove realizacije.
Ni prioriteti nisu jasno definisani ni pravilno strukturisani, a ukoliko su i defini-
sani nisu u praksi rigorozno sprovo|eni. Glavne karike u lancu trebalo je da budu
 D. Lekovi}, Krah real-socijalizma i alternative ..., LU^A XII/1-2 (1995) 26-41. 37

modernizacija i obezbe|ivanje standarda - pre svega spre~avanje siroma{tva i gladi.

Me|utim, modernizacija iako se o njoj stalno govorilo, a i na njoj radilo, nije ni
valjano zami{ljena a ni uporno sprovo|ena. A standard ne samo da nije podizan
nego se zapalo u siroma{tvo, oskudicu i glad.
U izvo|enju perestrojke gubilo se mnogo vremena na drugorazredne stvari, a
kad se radilo o re{avanju krupnih stvari nije bilo sinhronizacije, pa ni rezultati nisu
mogli biti zadovoljavaju}i. Idealizuju}i perestrojku, partijsko rukovodstvo - i
naro~ito Gorba~ov - je po{lo od pogre{ne pretpostavke da je perestrojka podjed-
nako korisna i za Istok i za Zapad i da }e je Zapad zbog toga svesrdno podr`ati.
Otuda se u izvo|enju perestrojke i re{avanju ekonomskih te{ko}a zemlje vi{e
ra~unalo na pomo} Zapada nego na sopstvene snage, {to je bila velika i kobna iluzi-
ja jer je Zapad vi{e bio zainteresovan da perestrojka propadne nego da se ostvari,
po{to bi ostvarenje zna~ilo dalju afirmaciju socijalizma i jo{ ve}i uspon Sovjetskog
Saveza.
Iako je pokrenuta od strane partijskog vrha tj. odozgo, perestrojka je definisana
kao revolucija odozdo i trebalo je da se prakti~no odvija kao revolucija odozdo.
Me|utim, ona se sve vreme odvijala kao revolucija odozgo, dakle elitisti~ki. A bez
masovne socijalne baze ona nije mogla uspeti.
Perestrojka je nadasve lo{e vo|ena - vo|ena je isuvi{e mlako tj. bez upornosti i
odlu~nosti. A za tako te`ak poduhvat trebalo je ne samo upornosti i odlu~nosti nego
i prave imperativnosti. Bez nje, perestrojka nije mogla imati {anse.
Pored slabosti vezanih za subjektivni faktor, treba pomenuti neke nevolje i
te{ko}e za koje subjektivni faktor nije kriv a koje su perestrojku te{ko pogodile i
znatno oslabile {anse njenog uspe{nog izvo|enja. To je najpre ~ernobiljska katastro-
fa 1987. godine, a zatim drasti~an pad cena nafte - glavnog sovjetskog izvoznog ar-
tikla, koji se dogodio tokom izvo|enja perestrojke.
Perestrojka nije samo bila ugro`ena slabostima koje su dolazile od rukovodstva i
nepredvi|enih okolnosti, na koje smo ukazali, nego i od mo}nog spolja{njeg an-
tagoniste - militantnog me|unarodnog kapitalizma, koji je elaborirao najbolju vari-
jantu borbe protiv nje: na re~ima odobravati perestrojku, veli~ati Gorba~ova i
obe}avati pomo} radi iznu|avanja ustupaka, a ni{ta stvarno ne davati do gromkih
aplauza i praznih obe}anja.
Perestrojka se sve vi{e su~eljavala i sa unutra{njim neprijateljima - dogmatiz-
mom, koji je ko~io reforme i usporavao tok razvitka, a zatim jo{ vi{e liberalizmom i
nacionalizmom, koji su je ne samo potkopali nego i prakti~no dokraj~ili. Udru`eni
nacionalizam i liberalizam nisu samo razjedali perestrojku i dru{tveno-politi~ki
sistem koji je ona trebalo da preporodi, nego su doveli do militantnog secesionizma
i ugrozili opstanak same dr`ave.
U uzroke neuspeha perestrojke treba ubrojiti i opadanje moralne izdr`ljivosti,
prvo kod rukovodstva, a zatim i kod aktivista i naroda.
Suo~eni sa ogromnim te{ko}ama, Gorba~ov i najbli`i saradnici nisu samo gubili
mogu}nost za trezvenu ocenu situacije nego su izgubili i moralno samopouzdanje,
pa su stalno odstupali tako da vi{e nisu mogli pre}i u ofanzivu. A stalna defanziva,
kako je Marks istakao i ~esto ponavljao Lenjin, zna~i pogibiju ustanka - u ovom
slu~aju perestrojke i socijalizma.
Ako je u po~etku odstupanje pred dogmatizmom bilo vrlo {tetno, kasnije odstu-
panje pred udru`enim liberalizmom i nacionalizmom pokazalo se kao kobno, jer su
oni istovremeno potkopali dru{tveno-politi~ki sistem i dr`avnu zajednicu.
Umesto da otkloni krizu sistema, perestrojka je socijalizam sve vi{e uvla~ila u
krizu. Zato je glavni front borbe - unutra{nji front sve vi{e popu{tao i na kraju
38 D. Lekovi}, Krah real-socijalizma i alternative ..., LU^A XII/1-2 (1995) 26-41.

oma{io. Tako je Sovjetski Savez grandioznu konfrontaciju sa Zapadom izgubio, pre

svega zbog unutra{njih slabosti zbog njih nije mogao izdr`ati borbu na sva tri fronta.
Pored navedenog, slom realnog socijalizma izazvali su iscrpljenost zemlje i
sistema, premorenost ljudi u borbi za novo dru{tvo, i jo{ vi{e njihovo razo~arenje
postignutim rezultatima. Prvi razlozi su opredeljuju}i, a zamorenost i razo~arenje
ljudi u sistem su odlu~uju}i uzroci te propasti.
Raskorak izme|u re~i i dela doveo je do diskreditovanja sistema, a otu|enje no-
menklature od trudbenika imao je za rezultat otu|enje samih trudbenika ne samo
od sistema nego i od same ideje. Rezignacija je dovela do povla~enja ljudi u sebe,
do ravnodu{nosti prema svemu i do otu|ivanja od svega drugog. Socijalizam se
raspao u samom subjektu, u njegovom neposrednom i najva`nijem nosiocu. Prestalo
je interesovanje i za ono najsvetije - za domovinu. U zemljama socijalisti~ke zajed-
nice do{lo je do masovnog sklanjanja ljudi u strane ambasade i do vratolomnog
napu{tanja svoje domovine i prelaska u zapadne zemlje. A u samoj matici real-soci-
jalizma - Sovjetskom Savezu - prilikom pu~a i neposredno posle pu~a niko nije hteo
da mrdne za spas svoje domovine. Tada real-socijalizmu vi{e nije bilo spasa, jer kad
mu je narod okrenuo le|a nisu ga vi{e mogli spasiti ni topovi ni tenkovi. Tako je
real-socijalizam sasvim prirodno do`iveo kraj.
Po{to smo ukratko prikazali teorijske premise i istorijski razvoj bolj{evi~kog
socijalizma i objasnili osnovne uzroke koji su doveli do njegovog sloma, ukaza}emo
na mogu}e alternative daljeg dru{tveno-istorijskog razvitka. Ovo pitanje je ne samo
najaktuelnije nego i najva`nije. Ali, ono je najte`e i najspornije.
Negativno iskustvo realnog socijalizma svakako poma`e da se te alternative
bolje sagledaju i pravilnije odrede. Pa ipak, alternative se ne mogu iznalaziti samo
na osnovu tog iskustva. Njih treba iznalaziti uzimaju}i u obzir i globalno dru{tveno-
istorijsko kretanje. I u ovom pogledu kategorija totaliteta ima prvorazredan zna~aj.
Alternative daljeg dru{tveno-istorijskog razvitka posle sloma realnog socijalizma
treba istra`ivati na osnovi niza ~inilaca: odnosa politi~kih snaga, stanja dru{tvene
svesti, stepena ideolo{kog uticaja, socijalnih struktura, ekonomske zrelosti i
ekonomskih potencija, organizovanosti i ugleda politi~kih organizacija, kulturnog
nivoa, moralne situacije, mentaliteta i dr.
Na osnovu navedenog, mo`e se re}i da su te alternative bez sumnje brojne. Mi
smatramo da postoji pet takvih alternativa, na koje }emo ukratko ukazati.
Prva mogu}a alternativa je povratak na staro u novom tj. modernizovanom
izdanju. Sa tom alternativom istupaju brojne politi~ke organizacije i politi~ke snage
- komunisti~ke partije legalne i ilegalne, koje danas u Rusiji postoje, kao i komu-
nisti~ke partije koje postoje u ostalim zemljama biv{e socijalisti~ke zajednice, uklju-
~uju}i i one u na{oj zemlji. Za nju su i staljinisti i neostaljinisti, ortodoksni komu-
nisti, kao i biv{i privilegovani komunisti koji su ostali verni svojim ube|enjima.
Njima treba dodati deo biv{eg komunisti~kog ~lanstva koji se nije pokolebao u
svojim uverenjima. Kad je o nama re~, njima treba dodati i informbirovce i goloo-
to~ane.
Za pomenutu alternativu je i deo radni{tva i srednjih slojeva, kojima je realni
socijalizam obezbe|ivao zaposlenost, socijalno osiguranje, besplatno {kolovanje i
dru{tvenu stabilnost, kao i deo inteligencije, naro~ito one koja je ranije spadala u
aktiviste, radila u marksisti~kim centrima, politi~kim {kolama i sl.
Ova alternativa sada nema velike {anse, jer je same okolnosti defavorizuju -
kompromitovanost staljinisti~kog socijalizma, nedostatak modernog i uverljivog
programa, pocepanost i sukobljenost politi~kih organizacija, antikomunisti~ki trend,
koji je posle sloma realnog socijalizma nastao, zalet nacionalizma, koji je bitno an-
 D. Lekovi}, Krah real-socijalizma i alternative ..., LU^A XII/1-2 (1995) 26-41. 39

tikomunisti~ki, i dr. Ipak, ovu alternativu ne treba sasvim odbaciti jer se jedan
sistem koji je trajao 70 godina ne mo`e brzo, lako i bez ostatka prevladati, zatim {to
iza nje stoje prili~no brojne i politi~ki izve`bane socijalno-politi~ke snage, {to }e joj i
ekonomske te{ko}e radnih ljudi i socijalna diferencijacija i}i u prilog, i najzad {to se
ona, vremenom, mo`e saobra`avati uslovima, ili {to je sama op{ta situacija, u
odre|enim uslovima, mo`e favorizovati.
Ako obnova starog tj. realnog socijalisti~kog modela kao samostalnog modela za
sada nije mogu}a, taj model ipak mo`e nastaviti svoju egzistenciju u nekoliko modi-
fikovanih vidova - u sprezi sa nacionalizmom, kao koalicioni partner pluralisti~kog
politi~kog sistema, kao podre|eni element dualnog ili pluralisti~kog politi~kog
sistema i kao partner {ire politi~ke koalicije. Sprega realnog socijalizma i nacio-
nalizma je najverovatnija a i najlak{e je ostvarljiva, jer oni imaju tri bitna zajedni~ka
imenitelja - privilegovanje nacionalne samobitnosti i nacionalne nezavisnosti,
zapostavljanje demokratije i sklonost ka re`imu ~vrste ruke. U toj sprezi komunisti
}e se vi{e pribli`avati nacionalizmu nego nacionalizam komunizmu. Ali i drugi mo-
daliteti, na koje smo ukazali, su tako|e mogu}i.
Druga alternativa je povratak u kapitalizam.
Ovde su mogu}e tri osnovne varijante - povratak na periferni ili brutalni kapi-
talizam, povratak na klasi~ni kapitalizam liberalnog dru{tva, i povratak na moderni
kapitalizam sa izgra|enom pravnom dr`avom i sa socijalnom odgovorno{}u.
U prvo vreme stvar }e, po svoj prilici, i}i u pravcu perifernog tj. brutalnog,
pohlepnog i mizantropskog kapitalizma, jer je prostor za to otvoren, jer su novi
subjekti kapitalizacije - politokrati, tehnokrati - preduzetnici, menad`eri, bankari i
sl. vrlo agresivni, i jer im se mnogo `uri da povoljne {anse za restauraciju do kraja
iskoriste. Kasnije, ove varijante sa mogu slediti i jo{ vi{e kombinovati. Ova
poslednja - moderni kapitalizam se socijalnom odgovorno{}u i pravnom dr`avom -
je ne samo najkasnije mogu}a, nego je i najte`e ostvarljiva jer ona zahteva razvijene
tehnolo{ke, ekonomske i socijalno-politi~ke pretpostavke.
Za alternativu povratka u kapitalizam pledira sva politi~ka opozicija komunizmu
i svi novope~eni bogata{i, ostaci kapitalisti~ke klase, koje je raniji socijalizam raz-
vlastio, koji nastoje da se u novim uslovima uzdignu, povrate ugled i ekonomsku
mo}, veliki deo poslovnih ljudi ovog na{eg dru{tva koji su se ogazdili dekolektivi-
zacijom svojine i plja~kom dru{tvene imovine, biv{i komunisti~ki dr`avni i partijski
funkcioneri i tada{nji politi~ki i privredni rukovodioci koji su se obogatili i odrekli
se komunizma i dr.
Kod nas za nju optiraju jo{ na{i visoki stru~njaci i gastarbajteri, koji su za vreme
socijalizma dugo radili u inostranstvu, obogatili se, i posle sloma socijalizma vratili
se u zemlju, postali biznismeni, vlasnici preduze}a, bankari i sl. Nju podr`ava i veliki
deo poslovnih ljudi na{e nove dr`avne zajednice, dobar deo inteligencije i ostalih
srednjih slojeva.
Alternativa povratka u kapitalizam i naj{iru ekonomsku i populacionu osnovu u
svim biv{im socijalisti~kim zemljama, uklju~uju}i i na{u zemlju, a sna`no je
ekonomski, politi~ki i ideolo{ki podr`ana od inostranstva. Kako stvari sada stoje,
ona je realnija od ostalih. Pa ipak ona nije sasvim izvesna, jer politi~ki procesi jo{
uvek nisu prevagnuli u tom pravcu - oni za sada ispoljavaju tendenciju u tom pravcu,
i jer je stanje dru{tva tako komplikovano, protivre~no i fluidno da se ni{ta brzo i
lako ne mo`e ostvariti. Osim toga, sve vi{e }e se vr{iti takva ekonomska i socijalna
polarizacija koja }e znatno pogor{avati `ivotne uslove ve}ine stanovni{tva i koja }e
to osirotelo stanovni{tvo ~initi protivnikom kapitalizma.
40 D. Lekovi}, Krah real-socijalizma i alternative ..., LU^A XII/1-2 (1995) 26-41.

Tre}a alternativa je zamena real-socijalizma nacionalizmom sa idealom nacio-

nalne samobitnosti, nacionalnog jedinstva i nacionalne dr`ave i njene suverenosti.
Ovde su mogu}e razne varijante - socijalizam kao politura nacionalizma, socijali-
zam direktno u slu`bi nacionalizma, savez socijalista i nacionalista radi eliminisanja
protivnika i o~uvanja politi~ke hegemonije, i diktatorijalni nacionalizam, koji pot-
puno homogenizuje dru{tvo i suvereno i autoritarno njime vlada.
Za ovu alternativu tj. za nacionalnu samobitnost, nacionalno jedinstvo i suverenu
nacionalnu dr`avu su nacionalisti svih boja i najmilitantniji antikomunisti, kao i na-
cionalna birokratija i nacio-inteligencija. Iako je socijalna baza ove alternative vi{e
selo nego grad, njeni najgrlatiji predstavnici, posebno njen misle}i deo, je u gradu.
Ova alternativa u prvo vreme ima dosta {ansi, jer se razo~arani komunisti naj~e{}e
vra}aju nacionalizmu i jer su nacionalisti~ka ose}anja u narodu dosta ra{irena i jaka.
Kasnije, mo`e se o~ekivati da }e socijalna i ekonomska pitanja potiskivati nacionali-
sti~ku euforiju i istupiti u prvi plan. Ova alternativa je najgora jer vodi unutra{njim
podelama i sukobima, ksenofobiji prema drugim narodima, otvara put najcrnjoj
politi~koj reakciji i fa{iziranju politike.
^etvrta alternativa je demokratski socijalizam. Tu postoje dva modaliteta - soci-
jalisti~ki model Zapada, tj. model zapadnih socijalisti~kih partija, i socijal-de-
mokratski model - model zapadne socijal-demokratije.
Ovi modaliteti se razlikuju po radikalizmu - socijalisti~ki modalitet je radikalniji
od socijal-demokratskog, on je, u neku ruku, izme|u klasi~nog socijalizma i socijal-
demokratije. To je model kapitalisti~kog dru{tva ali sa znatnom socijalnom
odgovorno{}u. Druga~ije re~eno, to je model manje ili vi{e socijalizovanog kapi-
talizma sa solidnijom pravnom dr`avom i izrazitijim individualnim slobodama.
Za alternativu demokratskog socijalizma se prvenstveno opredeljuju srednje
klase dru{tva, deo razo~aranih komunista i deo radnika, tj. radni~ke aristokratije.
Za nju je i deo humanisti~ke inteligencije.
Po{to vreme nije naklonjeno radikalizmu uop{te i radikalnim politi~kim opre-
deljenjima napose, umerenije tj. socijal-demokratske partije u prvoj fazi imaju vi{e
{anse od socijalisti~kih.
Iako {anse alternative demokratizacije u sada{njim uslovima nisu velike, one }e
vremenom rasti na ra~un ortodoksno komunisti~ke i tradicionalno gra|anske alter-
native.
Alternative koje smo nazna~ili su idealno-tipske alternative, koje slu`e da se
realni procesi uzmu u ~istom vidu i odvojeni jedni od drugih. Ma koliko bile nau~no
opravdane, time {to procese tipizuju, {ematizuju i u njima fiksiraju ono {to jer bitno,
one ipak nisu potpuna adekvacija realnih tj. empirijskih procesa. Ti procesi su
sadr`ajno bogatiji, protivre~niji, krivudaviji i neodre|eniji nego {to ih idealno-tipski
modeli prikazuju. U realnom `ivotu, alternative koje smo prikazali u ~istom vidu }e
se ispunjavati realnim sadr`ajem, saobrazno uslovima mesta i vremena i odnosu
objektivnih faktora i realnih politi~kih snaga. Bilo kako bilo, ni jedna od pomenutih
alternativa nema {anse da se brzo, a jo{ manje da se lako realizuje. Brzih ostvarenja
ne mo`e biti prvo zbog toga {to se brzo ne mo`e raskinuti sa politi~kom pro{lo{}u,
tj. nasle|em realnog socijalizma, a zatim {to postoje protivre~ne tendencije u
pogledu toga {ta se ho}e i kuda se ho}e, i, najzad, jer ne postoji artikulisani politi~ki
subjekt koji mo`e da bude motorna snaga realizacije politi~ke volje. Zato }e se te
alternative ostvarivati ne samo kroz du`i vremenski period nego i kroz svoje ne-
ostvarivanje tj. odstupanje i dopunjavanje drugim modalitetima. One }e, manje-vi{e,
biti miksne tj. izme{ane, sa preovladavanjem elemenata jednog modaliteta. Pored
toga, njih }e dru{tveno-istorijsko kretanje smanjivati i sve vi{e svoditi na osnovne.
 D. Lekovi}, Krah real-socijalizma i alternative ..., LU^A XII/1-2 (1995) 26-41. 41

Po{to se sve pomenute dileme i alternative, u krajnjoj instanci, svode na

povratak u kapitalizam ili prihvatanje novih oblika socijalizma, smatramo za pot-
rebno da se i o tome sasvim odre|eno izjasnimo.
Kapitalizam nije postao bolji time {to je propao realni socijalizam. Iako je
dana{nji kapitalizam ne samo ekonomski i politi~ki mo}niji nego i znatno pros-
peritetniji od onog ranijeg, on ipak nije prevazi{ao sve tradicionalne slabosti na koje
su socijalisti, i jo{ vi{e Marks, svojevremeno ukazali - posesivizam, reifikaciju,
otu|enje, odsustvo socijalne du{e, i dr. Pored toga, civilizacija kapitala, iako je dala
vrlo krupne rezultate, kao bitno posesivisti~ka i profiterska civilizacija, dovela je ne
samo do drasti~ne podele sveta na bogati sever i siroti jug nego je svojim
zaga|uju}im industrijalizmom dovela ~ove~anstvo pred ekolo{ku katastrofu. Ona je
~ove~anstvu ne samo natovarila mnoge nere{ive probleme nego je ispoljila i pot-
punu nezainteresovanost za njihovo re{avanje.
Iako ne delimo Luka~evo mi{ljenje da je najgori socijalizam bolji od najboljeg
kapitalizma, mi smo daleko od toga da najbolji kapitalizam stavljamo iznad svakog
mogu}eg socijalizma i u tom smislu da ga tretiramo kao kona~nu istorijsku alterna-
tivu. Mi smatramo da trajna istorijska alternativa nije ni postoje}i kapitalizam, ni
dosada{nji socijalizam, tj. socijalizam u dosada{njoj viziji i varijanti.
I ostale alternative, na koje smo ukazali, su kako socijalno-klasno, tako i doktri-
narno ograni~ene, pa zato nisu prave i trajne alternative. One su vi{e situacione i
relativne, nego globalne i trajne.
Leve alternative su, u na~elu, iznad desnih, ako su modernizovane i oboga}ene
op{tecivilizacijskim elementima kapitalizma. Pa ipak, danas, posle sloma realnog
socijalizma u samoj njegovoj matici i slabosti koje je dana{nji kapitalizam ispoljio,
ne mo`emo se zadovoljiti da jedan sistem suprotstavljamo drugom, ili da jedan
modernizujemo i uzimamo kao pravu alternativu. U na{e vreme mora se tra`iti sas-
vim nova alternativa. Ta alternativa, po na{em mi{ljenju, je iznala`enje i izgradnja
novog tipa dru{tva, koje bi preuzelo sve racionalne elemente i progresivne tekovine
visoko razvijenog kapitalizma i progresivne i racionalne elemente dosada{njih soci-
jalisti~kih ideologija i dosada{njeg empirijskog socijalizma. Ta alternativa je teorij-
ski najbolja, jer dosada{nju ideolo{ku i politi~ku antitetiku zamenjuju sintezom u
stvarala~kom smislu.
Ali put do te alternative nije pravolinijski, jer su dru{tvene protivre~nosti u
biv{im socijalisti~kim zemljama ogromne, jer je dru{tveno stanje ne samo stagna-
tivno nego i vrlo krizno, jer je dosada{nja socijalna struktura u raslojavanju i jer se
ne vide socijalno-politi~ke snage jedne takve orjientacije.
Zbog svega toga sada a i za dosta dugo dobro dru{tvo nije mogu}e ostvariti. U
datim uslovima i u doglednoj perspektivi najva`nije je da se izbegne najgore i da se
postepeno stvaraju pretpostavke da se iz kriznog i ko{marnog dru{tva pre|e u dobro
dru{tvo. A dobro dru{tvo je dru{tvo koje osigurava ekonomsku racionalnost i sa
njom ekonomski prosperitet, socijalnu koheziju i solidarnost, i koje, uz to,
obezbe|uje individualne slobode. Druga~ije re~eno, dobro dru{tvo je prosperitetna,
koherentna, slobodna i stabilna zajednica. To je maksimum koji se iz razvalina
realnog socijalizma i ko{mara koji je iza toga nastao mo`e posti}i.
Od dobrog dru{tva se treba postupno kretati ka vi{em dru{tvenom obliku - ka
dru{tvu dezalijeniranog kvaliteta `ivota, novog humanizma, integracione civilizacije
i prave ljudske zajednice, koja treba vi{e da bude podsticajni ideal da se ide dalje
nego realni istorijski konkretum.