11 ·'.

DNA USP1POMENA IZ DETINJSTVA

LEONNARDA DA VINČIJA

111:1 lcka rsko ispitpitivanje duševnog života, koje se

inače svodi
111 l.1haša n ljudski ki materijal, priđe jednom velik
anu ljudskog
111.I 1, p11da se ono r) ne povodi za motivima koje
mu tako često
1•11p1 ~11ju laici. Ovo vo ispitivanje ne teži „da ono blistavo
ocrni i
""" 111višcno baci t;i u prašinu"; ne pričinjava mu
nikakvo zado-
1111 •,1vo da smanji lji rastojanje između ove savrš
enosti i nedo-
' 1 l11~1 i svojih uobi)bičajenih objekata. Ono ne može
drukčije da
l'',...111pi no da smatr.atra vrednim razumevanja sve
ono što se na tim
1'1,1111orima može r~ razaznati i misli da niko nije
tako veliki da bi
1111q.!.a bilo srama.mno što podleže istim zakonima
koji sa pod-
1' d11:1kom strogošć)ŠĆu vladaju kako nonnalnim
tako i bolesnim
p1111.1s:111,1em.
Kao jedan oc od najvećih ljudi italijanske renesanse,
Leona-
1d11 d;i Vi nči (1452i52- 15 l 9) izazvao je već kod svoji
h savremeni-
~ 11di vljenje, a ipawak im se činio zagonetan , kao uosta
lom i nama
111 11 . 1~. Kao svestr2tran genije, „čije se granice mogu samo
da na-
l111r, ali nikada da da dokuče"'· on je, kao slikar,
imao presudan
11111 :1j na svoje dotioba; na nama je ostalo da odgonetne
mo veličinu
1 lldl 1 vača prirod1ode (i inženjera), koji se u njem
u sjedinio sa
11111rt 11ikom. lako fO je za sobom ostavio majstorsk
a slikarska dela,
d11k s11 njegova a naučna otkrića ostala neob
1 javlje na i neisko-
' ' " ' l'll:l , ipak u nj1 njegovom razvo
ju istraživač nikada nije sasvim
11·,1.1v io na miru uu umetnika, već mu je često čak
škodio i možda
11111:1kraju i podjOdjarmio. Vazari (Vasa
1 ri) mu u poslednjim trenu-
' l'r~ma reč im~ima Jakoba Burkharta (Jacob Burckhardt)
, citiranim prema
\I. I ·„111dri Konstanttantinovoj , Razvoj tipa
11,1„hurg 1907, Madone kod Leona rda da
Pri/Prilozi istoriji proučavanja inostrane wneln Vinčija,
osli, sveska 54.
I 111 A. 1111stgeschichfichte des Aus/andes).
 -------== (420) - -- -
cima njegovog života stavi"
Boga i ljude jer ni'e i . Ja u .usta samoprckor d11 I 11 ,, 11111·1:1, pa se čini kao daje sneg napadao na njegovu grbu, a
ovo Vazarii;vo kaJ· sp.unio SVOJU dužnost u umc111(1, 11 I
J z1vanJe ne sadrži mnog . I' 11 1•11 v:i kuća puna je raspršenog kamena i prašine. Kod slikara,
trašnje verovatnoće . . d . o ni spo ,1 11. "I' "' 11• d1111111, sasvim je nešto drugo ... jer slikar, lepo obučen, sedi
nog umetnika počela v~c pnpad a !egend1, koja se llhll 111111. 1 1111 udobno pred svojom tvorevinom i polagano pomiče
ipak je od ne a ispre .a JOŠ za vremc nj . 'll v1111 '
osporne vrednosti kao sv d • '' "11111 ljupkim bojama. Obučen je onako lepo kako se to
dašnjih liudi i onda" ..h e ocanstvo 1111'1'1 1111 , "' 11111 dopada. A njegova kuća je puna divnih slika i blistavo
• J SnJ1 vremena
Staje bio uzrok što je lič . L . . 1 1.1 ( \:sto je u svetu muzike ili čitalaca različitih lepih dela i
mevanju njegovih savremenika~ost eona1dova i:t1111111l 1I • 111 sluša sa velikim zadovoljstvom, bez tutnjave od udaraca
mnogostranost njegovih obdar . s~~kako .da lo. 1111 1· 1111 I 11 o1 ili neke druge buke."
gućila da bude primlJ·e d enost1 I znanja, ko.111 11111 /1 Sasvim je mogućno da predstava o ozarenom i u
M oro, milanskog knezan kna vor. Lodovika •
Sfi
orcc, 1111 11111 , 11.i 1111 ma razdraganom Leonardu odgovara samo onom
k .. . , ao sv1rac na lauti i l
OJ I Je sam načinio· a nit "t . . , o na 111•d111111 1,, 111 11 , dužem životnom razdoblju majstorovom. Od trenutka
u kome hvali svoie' spo ob s o J.ekuputJo ono. čudno piN11111 I 11 11111 ,„aje pad vladavine Lodovika Mora prinudio da napusti
. J so nosti ao građev1 ' k .
n~e:a. Jer u vreme renesanse l"udi . . n ~ og' 11111111 '' 111111111, mesto gde je radio i gde mu je bio obezbeđen položaj, i
dmJavanje svestranih m „ J. s~ bih nav1kl1 n:1 ll\'111 ' f.1 111d1 nestalan život, manje bogat spoljnim uspesima, sve do
oc1 u Jedno3 osobi z · 1 .
sam Leonardo jedan od najblistavi.ih . , a s.o .Jl\ I i " 1".ll'll11j i.:g azila u Francuskoj, verovatno je sjaj njegovog raspo-
ni onome tipu genijalnih rudi re J ?.:n~~ra. N1!c 011 p111·, i l•i.:1 11,:1 sve više bledeo, a neke iznenađujuće crte njegovog bića
da bila škrta IJ.udi k .. J P .ma CIJOJ Je spol.1 11.·11111 11 1,,,
„iormama života , i kojiOJIseneboln
pnda.1u nikaka • . 11•, •, 11 dolazile do izražaja. Tokom godina, njegovo intereso-
~ znaca.1 sp11l111 " 1111l· si.: sve više odvaja od umetnosti i obraća nauci, što je
takta sa ljudima On · ' . 0 ~atrnureni, klone sv11 l1 111 i1„p1111clo produbljivanju jaza između njegove ličnosti i njegov-
· Je, naprotiv bio visok
savršeno lepog lica i neob·. 'i , ravnomcrno 1 11 1 111 „1v1i.:mcnika. Sve opite, na kojima je on, po mišljenju tih
. . icne te esne snage oč .. ,
TIJU, b10 majstor reči ved . I" b , a1<1vao ll' li "I 1111·1111.: nika, samo gubio vreme, umesto da po porudžbinama
potu u stvarima koJe suar ~ ~~z_an prema s~ima; vo lrn I• 11111 1I11 vo si i-ka i da se na taj način bogati, kao što je to radio nje-
odeću i cenio svaku p fig. zavale, nosio radll '11 I " 11111 11ckadašnji učenik Peruđino (Perugino), oni su smatrali nas-
re lllJenost u način
mestu u svome Traktatu z·k
v •

u z1vo ta. Ni
o s z arstvu 3 tako z • · ·
li""' 1111111 1111 igrarijom ili su čak podozrevali da se on bavi „crnom
govu vedru sposobnost uživan. , . . nacaJ110111 " " 111111' 110111". Mi ga u ovome bolje razumemo, jer iz njegovih pri-
lim srodnim umetnost· . ~ka, upo.red10 Je sl 1kars1vn "" 1„ 11 1:i ka saznajemo kojim se veštinama posvećivao . U vremenu
. ima I ova o opis t "k .
„Lice mu je potpuno u . ao es oce u r11d11 I 1111 11 I 111111.: je autoritet antike tek počeo da zamenjuje autoritet
mazano J prekriveno
nom, tako da izgleda ka d . . menncrn0111 111 "ti 1T, u vremenu koje još nije poznavalo nepristrasno istra-
o a Je neki pekar, sav je pokri v ·11 I• i
11.11qi.:, on, kao preteča i nimalo nedostojan takmac Bekona i
. i?,U.spravivši se u postelji da sedne . . . . . I ' 11rn1ika, morao je nužno biti usamljen. Obducirajući leševe
bolesti I n1en1m pojavama ukaz . „ . k, iz uct1vost1, on JC pri~1 111"
svetu, posto• u svojoj umetnosti
, u1uc1 ipa koliko 1·e I 111q;1i ljudi , gradeći letelice, proučavajući ishranu biljaka i nji-
nij d.10 k uvre d.10 IJ og11 I 111"1
LXXXiII, 1550- 1584. e ra ako treba." Vas111 1, 111 , 111111· reakcije na otrove, udaljavao se znatno od Aristotelovih
Trakta! o slikarstvu, novo izd · .. I 111 11v111ara i približavao prezrenim alhemičarima, u čijim je lab-
Herzfeld, lena, 1909). an1e sa uvodom Man1e Ilcrcli·ld I
„1. 11@ jama, u to nepovoljno vreme, eksperimentalno istraži-
11111· ji.:dino nalazilo utočišta.
 - - - - - - - - (422)
----~
Sve je to delovalo na njegovo slikarstv
- - - - - (423) = = -- -- -- -
o i on je 111·111d
mao kičicu u ruku , sve je manje i rede i intervenne di tutte le cose sue„. "(„Ka~ .~a
.1 11 1 i 'A' llC „ come quas_
slikao, za pou •ii1 1 "") Lom
ljao nedovršeno i malo se brinuo za
dalj u sudb inu s\ tijili n1 I 11 11mcšao u sve njegove ~tvan . ao aco (Lomazzo)5, kOJIJe
Ovo je, takođe, bio razlog zameran k se u jednom sonetu na
ja njegov ih s11v11 1111' 111111 11.:dnu oplJU Tajne Vecere,t da
„
pozv .
do kraja nešto naslika:
kojima je njegov odnos prema umetnos 11111 11 Lconardovu nesposobnos
ti ostao za 'O ll\'11 1
Više obožavalaca Leonardovih iz kasn
ijeg vr ·111 ·1111 1·
šalo je da izbriše mrlju nepostojanost
i u njegovo 111 I 111 ,il 1 I'm togen6che z.1pen el di sue. pittu
. .re
Oni su izjavljivali da ono što se zam Nr1 11levava, agguaglio il Vznc 1Divo ,
era Leonard u p11d I•
osobenost svih velikih umetnika. Čak I 11 c11i opra non efinita pure.
i revnosn i Mik1 li111t1
toliko predan svome radu, ostavio je
mnoga svoja d ·I 1111 ti
šena, što treba da je isto tako malo njeg l'mtogen, koji sa svojih slika nije
ova krivica k1111 1 I
nardova, u istom slučaju. A poneka slika 111 1
111 d podizao kičice, . ,„
i nije osta lu 11 p1 1
smislu nedovršena, kako je on sam to . doban božanskom Vincyu,
tvrdio. Ono ~ 1 11 1 I· /1101 po
čini uobličenim majstorskim delom, to
je za stvaraot' 1 11111 •
<"iie edelo „
takode nikad nLJe b ·1 dovršeno
l o .
čkog dela još uvek nezadovoljavajuće
otelovljcnj · liji .
težnji; dok mu u duhu lebdi savršenstvo, · · Leonardo rad1o . b'l
1 a J·e poslovič
slika toga s11v1,,11 • Sporost s kojom Je M . delle Grazie u Mila . na.
neprekidno ga obeshrabruje. Još je najm .
1 11 1111 Vi·ce ru, u mana stiru San ta ana nu,
anje ispravno .11111 . d"" slikao je tri godm . d
umetnika odgovornim za konačnu sudb
inu njegov ih (ki 1 - , 11 k 11:111cljnih pret
hodmh stu B1Ja, deli (Matteo Bandelli),
e. Je a~
Koliko god neka od ovih opravdanja mog ·k · ovela Mateo an koji
u da odoli· 1111 i " i11cn1 'pis ac n ., L
voru, ona ne opravdavaju celokupno stan . k lad monah, pnc a da se e~-
1' 11 111 doba živeo u manast1_ru
Leonarda susrećemo. Mučna borba sa
je stvari s koj 11 11 1 ao mk lu ne ispuštajući kičicu iz
svojim delom, J,1111.i . , '
i "t\11 cesto vec u zoru penJaO na s e ' jelo
bekstvo pred njim i ravnodušnost prem 111 111 ·vc do smmak~ .T . ći na i piće . A on da bi
ni, javiće se i kod mnogih drugih umetnik
a njegovoj da ljo1 11dl , ne P~~1 ~ JtJ~uo stajao bi katkad satima
a; ali se ovakv11 I'' ' p111l.11 di dani a on sliku_ n~. 1m ao tim'e
šanje ispoljilo kod Leonarda u najvećoj daje ispituje u samom
4 mogućn oj 111 ·11 I 11 1111 ti iqom, za dovo ljava
. . JUC.I se sam bi u manastir neposredno iz · dvo
Solmi citira izjavu jednog od njegovih
učenika; „ 111111•1•11 ' 111 I )rugom pnhkom, stizao . d' o
za Fran česk a Sforcu na
-
ad ogni ora tremasse, quando si poneva 11 1111111l . k dvora u kome Je ra I .
a dipinge re, 1• 111•1111. ans .,.
diede mai fine ad alcuna cosa comincia . "kog ' . . ekoliko poteza k1c1 com P
o
ta, cons idi't'!/111/,, I 11111 konpnt a, sa mo da .
bi naprav10
di
n .
grandezza dell' arte, ta/ che egli scorgeva .k . Na portretu Mona Llze, su-
errori in q11dl1 , 111 \ 11111 1' u, a za tim bi -brzo o az10.
k d I Đokonde prema VazanJeV .. ·m
che ad a/tri parevano miracoli. " („Izgled 1,1111 ,l' 1:ircntinca Franc~s a . e 1
drhtao kada se sprema da slika , ali nika
alo je da je s ii 11·
. . - t n god
. kg~ niJ'e doveo do kraj-
da nije zavr.'io 11111 .111 p111L1rnna, radio Je_ ce l . me a ipa
stvar koju bi počeo, imajući u vidu uzvi 1' doprineti i okolnost što s lika
šenost umcl n11, 11 11 "'' I' ~av ršenstva, cemu J.e mog
da je nalazio pogreške u onim stvarima . - \ ak d Leonarda koji ju je poneo
, koje su drug i1111 1 1 I 11q1 1111:1 ispo rucena, ve ć JeOk osta a o
u '
dale kao čuda.") Njegove poslednje
slike, Leda, M11rl111111 I Francusku. t Pl'Je na od kral.ja Fransoa I, ona
' ·,11 Hl tn u
Sant'Onofrio, Bahus i San Giovanni Batt . . d tavlJ . d . 'ih vrednost1Luvra.
ista giovane, 11,, 111 11 ol . 111.1 ~ ptc S . a Jednu o najvec .
' Sohni: La resurrezione dell'opera di - Skon. .l„ (Scognamiglio): Rice rc1 0 . nenti willa giuv111ez-
Kod
Leonardo . U sabrm1i111 di 111 prm IJa . ie ou11 .
Leonardo da Vinci . Conferenze Fiorentine
. Milano 1910. i ,/1 I1·111111rdo daVi1~ci Napo\l~~~~n sa svoje
•·„l'rologen, grck1, umet vrcdnoćc". (Prim . prev. )
m ,
 --
- - - - - - (425) -·- - - - - -
- - - - - - - - - (424) - - --
d 11 vnosti i indiferentnosti. U doba kada se svako
trudi~ da
, Kada ova~ve iz~ešta)e o Leonardovorn nači n 1 11 11d.1 1 " Ji sin šire polje za svoju delatnost, što nije
~oglo. proć.1 bez
sačuv1111il 1 ~, 0~1 svojom ti?o~
zern~ sa sved~~anstvuna izvanredno brojnih i1 agresija protiv drugih, .on je pada u
slik 11 1 1111 11 , 11 1
s~d1Ja'.,~~- ko11~a se svaki motiv sa njego vih
.1 11 11ipvošću, kao i izbegavan1 em supam 1stva 1 sukob a. Bio Je
na1razhc1t1Je načme, prinuđeni smo da odba cimo sl11·111111
je, navo dno, me~n atu, ?ranu ,
1,1, 1dobar prema svima, odbijao
kome ~u c~e.po~ršnosti i nestalnosti u njegovom
k1 11 1il 1i 111
im da se život injam a ?duz u:ia ~1vot, .a
prc1111 1 111 1 1 1 11 sinatrao nepravedn
gle da im~JU 1na11i:anji uticaj na njegov odnos 111 111 ilo zadovoljstvo mu je pričinjavalo da ptice koje b1 kupio
umetnost1. Naprotiv, primećuje se izvanredno poni1
rnq 11 1 1 9
111pq.ici pusti na slobo
du. •

nu, bogatst~o 11:1.ogućnosti, između kojih sa oklev

al1Jl' lil i, 1, krvi, a čove ka Je smatr.ao. ~e
! >sudiv ao je rat i proliv anje
111n~1 1 . 1 .
dn~, za~te~1 ko11rna se je.dva '1'.ože udovoljiti i spu 1 : li p1ul:1rcm nad svima
životinjama, već vnajgorom ~eđ~ d1vlj~~
tum a ~ i11 111111 ,
ova ženska ne.znost u osec~~Jima mJ~
vanvanJu tih zahteva, koja se, ipak, ne može
1 11ti1ipirna. Međutim,
10
zaost~janje vu~~etnika za idealnom zami sli. Sporo st , l..01 I I
1 .p1 vcavala da, sve do gubilišta, prati osuđen~ zl~c~
nce ~a b1
vek bila uocl11va u Leonardovorn radu, ukazu je se klin 111 ,
111 ,\11<10 njihova lica, izobličena o~ s~~~a , 1. s~1ci r~o ih u
ove s.putanosti , kao ono što će prethoditi njego vom od 1, naJ~v 1rep1 Ja ~apa­
1 \, 11 11 ci , niti ga je pak sprečavala ~a
1Z1m slJa
V<' c "i ·ir ,
od shkarstva. Ona je odredila i sudbinu Tajne njegov
1
ra Bordz 1Je kao
t 11 I ,1 oružja i da stupi u službu Ceza
Leonardo snosi odgovornost. On se nije mogao prihli
Jill 1
a ~obru
I I\ 111 ratni inženjer. Često je izgledao indife
renta n ?rem
st~ ".alfres~o" , koje ~a~teva brz rad, dok je osnov mti:,
1111111 „1
Iii , di je zahtevao da bude ocenjivan pos~b
menl om.
Je 1zabr ao uljan e boje, čij e 11 111 1 1,
f nk . . vestv ovao je u Ceza rovom
slika JOS vlazna; zato 1 di
11 11 1111<q. uc1'. o UCUJUCU u CIJU, uc . .. .
V • ' . .
~op.us~alo da odugovlači sa dovršenjem slike, pre111 11 1
1
je ovom e najbe zobz1 rn~Je m 1 na1v erol ~mm­
među tim , odv 11 11 i. 11111 111 11 pohodu, koji Ro:i:anJe. N11,e~~n
I 111 11d svih protivnika omogućio zau~imanJe
zenJu 1slobodnom. vremenu. Ove boje,
od osnovice n~ koju su bile stavljene, a koja ih je od 11 d 1
d 11 I conardovih zabeležaka ne odaje kritik u mt1 pak s~~cesce
g prosto rn i1 11111 . m odbac1t1 pore-
vala; ned.ostac1 ovoga zida i sudbine samo i1 ,.id:ijima onih dana. Ovde se ne može s~svi
su, kako izgleda, neumitnom propadanju slike .'
\, 1111· ~:i Gcteo m za vreme rata u :~anc~skoJ~ . da prodre do
11 11 1

~bog neusp~ha jednog sličnog tehničkog pok u~ 1

11 1 1
Ako neki biografski pokusaJ od1sta zeh
života svogajwmka, onda .~e s~e da pređe
( 11 1i ,
da .da }e propa.la sh~a Bitka konjanika kod Angiar!fc1 1 1
( '1111 1 11 11 11111vvanja duševnog van,og, kao
k?Ju J~ kas1111e poceo da slika na zidu sale cici
, 1itl 1 p1cko seksualne delatnosti, polne osob~nostI .~sp1_t1_
F~renc1, u k,onkur~~c.iji sa Mike lanđ elom a koju je, 1iik rnl 1
i biografija, zbog diskrecije 1h lazne sra-
111 .1• tu dcšava u većin
111, lp vosli. Ono što je u tome pog~edu o, ~eonard.u
neki stran intere s, i to i 111 1 poznato nedo-
v10.nedovrsenu. Cm1 se daje 11
umetn ički da b1 1111 1111 J~dn om vremenu
penmentatora, najpre pojačavao onaj „11111 , 1c, ali, iako nedovoljno , vrlo Je znaca JnO. U
škodio umetničkom delu. ' askezom~
1 11111 L. se neobuzdana čulno st bonla sa mrac nom
11 1.
. Kara.kter Leonardov pokazivao je još neke drug · 111 što se ne b1
11
odbij anja seksu alnos ti,
u 1'1 111111 ,11 du je bio primer hladnog
crte 1 pnv1dne protlvrečnosti. Očevidna je u njem 11 11 ,
'I Mine (E. Miintz, Leona rd de Vin ci, Pariz
1 .~9_9 , strana ~8 (pismo
kog. I lt 111'" 1 JU nagovcslava ovu
'W. Pater: Die Renaissance (Renesansa) . Sa engles
ž i vo 1 11 ' ~"'" 1 """I' ·,;i v r~ mcnika iz Jndije upućeno er): The Litera rv
jedno m Mcd1c1
o/ L. d. V).-,
.1906. „Ipak Je sigu.m o da Je on u zvesn
1 om period u svoga 1
I 1v11oso
· benos t· Po Rihteru (Richt ·Works
U(' 1·
k." 1 11111111 biologa e a11ato1 111co. : 1111 eret1_e
Jao da bude umetm '" I, \lolaci (F. Botaz zi, Leonardo
d fon Zajdlica (v. Seidlitz), I tom, !storija poA 111 1 1
8 , 1, 1
. . _ Poredi ko_
,
1 acye 1spasava1ya (D1e Geschichte der Restaurations und Rc11 1111 1
g1 , , "''""· sirana 186, 191 O.
 - - - - - (427) - - - - - - - -
- - - - - - - - - (426) - - -- =
. . C0 l0 nna) Dok je živeo kao učenik u
11
očekivalo od umetnika i slikara ženske lepote. Solini r1111 11 11111qPm Kolona (Vitton.~ sa još neklm mladim
. . · ,

Leonardovu rečenicu, koja karakteriše njegovu fri id1111 1 1 "' ' •.vuga učitelja Ve~oklja, bio Je oJtuz:,
pštenja ali je bio
111.\1111:1, zbog zabranJenog homose sua og o ' .
snošaj i sve što je s njim povezano tako je nešto gnus11111l.1 I Ženske grudi pokazuju dva
brzo izwmli kad to ne bi predstavljalo stari ob ičaj i kad 111 1•11 nedostatka, i to, prvo, . u
jala lepuškasta lica i čulne nastrojenosti." U spisima lrnw 1 1 • umetničkom smislu, jer njt-
za sobom, a koji ne obrađuju samo najznačajnij e na u ~11 · 1'1t•l 1 bova kontura pruža izgled
ružnih, mlitavih, opuštemh
već sadrže i takve bezazlenosti koje nam se čine jedva cl0,~1t1p1111,' grudi, a drugo, i_ u ana_tom-
velikog duha (alegorijska prirodna istorija, basne, lak1dq1 1· skom pogledu, jer Je istra-
čanstva ) i koje su do te mere čudne, moglo bi se ~11k 11, 1 · živača Leonarda, ocev1dno,
12

sama njegova odbrana od

nentske, da bi i danas predstavljale čudo u delima lep · k11p • "'""' seksualnosti sprečavala da
U spisima se tako odlučno izbegava sve što je seksualnu I 11 bar jednom tačno sagleda
sam eros, koji održava sve što je živo, ne predstavlja dos11111111111 bradavice neke žene koja
13 doji. Jer da j_e to_ učinio,
ijal za proučavanje istraživača željnog saznanja. Poz1111lo 11 I ,, morao bi da pnmet1 da mle-
veliki wnetnici uživali da puste na volju svojoj fantaziji 11 1111 ko struji iz različitih, odvo-
čak grubo nepristojnim prikazivanjima; od Leonarda, 11111111111 jenih izlaznih kanala. Leo-
Jo namje samo nekoliko anatomskih crteža o unutrašnji11 11'11111, nardo je, medut1m, nacrtao
jedan jedini kanal, ~Ojl do-
ma žene, o položaju ploda u materici i slično. 14 pire duboko u trbusnu du-
Nije sigurno da li je Leonardo ikada imao 11 ·k1 1 1 11, plju i verovatno, prema nje-
ljubavnom zagrljaju, niti se išta zna o nekoj njegovo1 111111.„ govom mišljenju, crpe mle-
ko iz Cysterna chyh , ~ mo-
duhovnoj vezi s nekom ženom, kakvu je vezu imao Mih·l 1111t. l žda stoji u nekoj vezi t sa
11 E. Solmi, leonardo da Vinci. Nemačk i prevod od 1:1111 11 11 ' seksualnim organima. Sva~
(Emmi Hirschberg) Berlin 1908. kako se mora uzeti u obzir 1
12 Marie Herzfeld, Leonardo da Vinči, mislilac, istraživo<"· I 11„, 111 1I to da je studiranje unutrašn-
nardo da Vinci, der Denker, Forscher und Poet). Drugo izdanje. .h-1111 I 1 jih organa čovečjeg tel_a _u
"Možda lakrdijske priče - belle facezie - koje je on prik11pl1 1 1 ono vreme bilo krajnje
nisu prevedene, čine izuzetak, uostalom, beznačajan. Uporedi Ii ·1111 lol otežana zbog toga što se
V., s. CLI. seciranje umrlih smatralo
"Jedan Leonardov crtež koji predstavlja polni akt u 1v111l1 skrnavljenjem leša i što se
anatomskom preseku, a koji se, zacelo, ne može nazvati neprisloj111111 , I'" najstrože kažnjaval?. Da 1t
je nekoliko značajnih grešaka, koje je otkrio dr R. Rajl lcr ( I( I je Leonardo, kome je stajaO
(Internacionalni časopis za psihoanalizu IV, 1916/ 17), opis uj u ć i di 11 1 na raspolaganju samo n_ez-
ovde <latih Leonardovih karakteristika: natan materijal za secira-
„! ovaj isuviše izraženi nagon za istraživanjem upravo je pri p1l"d' 111 li nje, uopšte nešto znao o pos-
polnog akta - naravno, samo usled još prekomemijeg seksualnog pol i' 11 11 tojanju limfnog rezervoara_u
u potpunosti izneverio. Muško telo nacrtano je u celini, žensko sa1110 d1111111 .. . d ih razloga ostaje sporno, mada je on u svome e~ezu
Kada bi se nekom nepristrasnom posmatraču pokazao ovaj njegov c111'1 I I• 1 "''" .11111dupl.11, 1z nave_ en • !"" k . bi se tako mogla tumačiti. Alt to sto je
što bi se osim glave prekrili svi defovi ispod nje, moglo bi se sa Nljllll11 ' i11111q1vo predstavio je,dnu sup_Ji~ud bojl_a do unutrašnjih seksualnih organa,
d d
I • · k nal ko11 dopire jOS u Je, sve ' •· l
očekivati da bi on tu glavu smatrao glavom neke žene. Talasasli uvo111 , I 1 " "·'" 111 l'Cll l a , . . •
oeev1
"d
nom ana
tomskom 1)ovezanoscu 1teo aci pre·e -
prednjem delu glave, tako i oni koji se lelujaju niz leđa , otprilike do I 1 ,„
1 ,1 1.1p1 l'lpos av 1 ku daje 1
. • .
' ' ' i i1·111L·nsko podudaranje pocetka iz uc1vanj
l • . ·a mleka sa završetkom tru noc ·
dorzalnog pršljena, od l učno karakterišu glavu više kao žensku nego ku11 11111
 ---- --= = (428) - - - -- - - - - - - (429) - - - - - - - -

1111.11do ga je odredio i za naslednika. lako nismo istog mišljenja

?slobođen. Izgleda da je ovakva sumn·
Je kao model poslužio neki I 1 Ja
.
~ala
na nJega zn lo 11 · 111 I conardovi moderni biografi koji sa sigurnošću
odbacuju
okružen lepim dečacima i ozlod?,~sen de~~·1s Kao majsl111 111 između
y

111111" 1(·11ost seksualnih odnosa njega i njegovih učenika

kao
11111 .iiovano ruženje velikog čoveka, možemo ipak kao mnogo
1 dn..
p ose
~1 od ovih učenik maF icuna koje Je uzunao
. :t.1 1 1111111 1
pratio ga je u Francusku a, t ran~esk? Melc1 (Franccs<.:o ~11 I mlađim
y ' •

1111v:i1nije uzeti da nežni odnosi Leonardovi prema ljudi-

. ' osao o njegove smrti por ·d 11111 '
11111 koii su, prema tadašnjem običaju,
s njim stanovali, nisu popri-
Ako 11111!1 !ormu seksualnih odnosa. Uostalom, nikakva prevelika seksu-
u~oveI opravdamo umetnikovo nedovol'no
koJI su vladali u njegovo doba i~akp~:avanJ..e anatomije,
..
uzi11111p11111
o radio upravo ženske genitalije V~ . p . u oc1 da Je Leonardo l!1k1 t 11• i 1\1111 :1k1ivnost ne bi se njemu smela pripisati.
samdruo nagovešten, materica je m~đuti~~naasertJOŠ može prepoznali, 1101 /(11 111 ( >sobenost Leonardov og seksualnog i osećajnog života
S .
ge stra ne, L '
eonardo je muške ge ' .tn r·c ana sasvim
. ne·~asn11n · · 11
· 1111q111l1
na.pnmer, nije zadovoljio da nacrta sam a lJe .predstav~o mnogo tuč11q1• I 11
1111111· se obj asniti samo na jedan način:njegovom dvostrukom
ep1d1d1m1s. mo testikule, vec Je sasvim lat' i111 I 111 111111H lom, umetnika i istraživača. Između biografa kojima je psi-
1111\w.k i način posmatranj a najčešće sasvim stran, rešenju zago-
Sasv11n Je neobičan položaj u kome L
Postoje shke I crteži istaknutih umetmkae~nardo predstavlja odvij111q1 I1li 111 1\ 1· po mome mišljenju približio se samo jedan, a to je Edm.
e1e, itd' ah nacrtam polni akt u sto'ećem OJI p~edstavljaJU ko it 11s n l11 y11 11lt1 11 , ali i pisac koji je Leonarda izabrao za junaka velikog
uzrok ovakvog retkog skoro ot ~ k poloza1u gom na p1ctposl111I11
pot1sk1van1e. Ako se ž~h da _gr es nog predstavlpnJa vrlo 1"1ko ~ I 1 1111 qskog romana, Dimitrije Sergejevič Mereškovs ki, svojim
neobičnog čoveka
, uz1va onda se to b • • .• 1 11
mogucno udobmJe. Ovo važi na ' o icno c1111 tako tlu lilld1 11111 i11om ovog potpomoga o je da se Leo-
yubav. Najveći deo naroda st;ro ~:aole:a oba osnovna nago11a, 111 pL1i1
eno I danas leži, isto tako udobn~ k • zao Je pn_obeduna, p11 koil11ri11
-11,11 tlo ovako shvati, a svoje gledište je očigledno izrazio, i to ne16
izvesnoJ men izražava želja da se u ~o s~o s.u to nas1 preci č111il1. l,c)111q1111 1111 1111rcčima, već na pesnički način, plastičnim izrazima.
Pa I crte hca na fem1111z1rano Ja va V?J s1tuac111 provede što d11 >1• 111111 11\1111 sudi o Leonardu ovako: „Neutoljiva žudnja da upozna
nezadovoljstvom. Obrve su nlb;an~I ~~u~k~J istražavaju upia vo odl11111111 ~10
1111 1 ga okružuje i da s hladnom nadmoćnošću dokuči
s~anu, usne su stisnute, a njihovi 'u I g e Je s~ izrazom ustcz:11ij1111l 11' 1\11\11111 lajnu sveg savršenstva osudila je Leonardov a dela da
naj-
o a1e zaista Ili zadovoljstvo onoga k g ~v1 povucem nado le. Ovnh Ili 111
je pnma, ono 1zaz1va samo nezado or aruje ljubav Ili blaženstvo 11111111.1 11

Najgrublju omašku n •. vo JStvo I gađenje.

11 t.11111 nedovršena ".
l J jednom članku zbirke Conferenze Fiorentine citira se izja-
~·onardova,
T b acm10 Je Leonard
re alo Je, naune, da noga muškarca bud~ d~ak pn. crtanju obu d1111 1i1 ' 1I ključ
pred~tav10 u sagitalnom preseku leva n sna~ posto Je Leo1rnrdo p11l111 koja odaje njegovo vjeruju i pruža za
povrs1m shke, I obratno, iz isto~ razlo ~ga muskarca mora Ja .i . du li11iJ, 1i111 11 11cvanje njegovog bića:
„Nessuna cosa si pun amare odi-
18
nč
levoJ stran1. U stvan, Leonardo Je za g. i:ebalo Je da žem na ll Of'll 1•111 1111. ,,, 11rima non si ha cognition di quella ". („Nikakvu stvar
ima jednu levu, a žemna Jednu d memo zensko I muško Flg111 11 .11111 I 11111·k ne može ni da voli ni da mrzi, ako je prvo dobro ne upozna.")
ako obratimo pažnju na to da pal~snu nogu. Najbolje razab 1ra1110 11 v11 "'
Već sa m ovaj anatomski I )ak\e: Mi nemamo pravo bilo šta da volimo ili mrzimo ako
crtež biocevi
b dpnpadaJu unutrasnJOJ• slra11 i llll f'I
da koje Je ovog velikog umetmka I :stro~o 1ia_n da se „otkrije pol1sk1 v111 I11 I 111 ,11111 stekli temeljno saznanje njegove suštine. To isto ponavlja
vakvo Rajtlerovo izlaganJ·e ·1 \ 11111:irdo na jednom mestu u Traktatu o slikarstvu, gde se, izgleda,
0 Je az1vaca gotovo smutilo"
k d~zvo IJ.eno izvlačiti tako nais
O
mje na kntiku
zakl 'k , kOJa mu JC prch1111111I
·
"·Mcrcškovski, Leonardo da Vinči. Biografski roman sa prekretnice XV
ozbiljne
ome cak ntje sigurno da delov1 crteža JUdc .e Iz Jednog pov 1 ~11oy 111
"Na ovaj nezgodan do ađa pnpa a1u Jedan drugom~. 1. l„r NL'mački prevod C. v. Gilšova (C. v. Gi:ilschow), Lajpcig 1903. Srednji
m1gho) (n. d„ str. 49), i jedn~ ta;n~~n~s1 se,_prema S~on1an11 Iij li ( ~„ • .!111 \ t'i1kt.: trilogije romana sa naslovom „Hrist i Antihrist" . Druge dve knjige
Atlan,llcus-u: „Quanto io fec1 Domenedd razhc1to tumaceno m~slo 11 I " 11 "" „.lulijan Apostata" i „Petar Veliki i Alekscj" .
ora s 10 Jo fo grande, vo1m1 farete e 10,putto vo1 m1 mettcslt.: ili p1 I I "Solmi, Leonardo da Vinči. Nemački prcvod Emc Kiršberg. Ber\in
Boga kao dečaka, vi ste me stav1l1 up ggt10. („kKada sam predsta v111 < "' I
im uc' 1 , 111111 11 111 11 „11. 46.
zavor' a o ga p k b d ' I-i lipo Botazzi, Leonardo biologa e anato111ico. str. I93.
k ' mcete m1 JOŠ gore.") a u cm n:ip1
 - - - - - - - - (430) -----~
brani od prekora o odsustvu vere: „Takvi klevetnici neku 1
ovo je način da se _upozna tvorac mnogih de]a kojima st• d1 „
?a
~vo Je put z~~oluno tako velikog pronalazača. Jer, ziii~1 1
ljubav_~ro1zlaz1, 1: ~el~~g saznanja voljene stvari, a uko 11 1•
poznaJes, malo ees Je, ih Je uopšte nećeš moći voleti.""'
_Yredn?st ovih Leonardovih reči ne leži u izri ·111 1111 1
V
z~aC~Jne psihološke činjenice, jer ono što Leonardo
1111 1
o~ev1~~0 Je pogrešno, što je on morao isto tako dobro i'1t11ll
mi. N11e tačno da lj~di ček~ju sa svojom ljubavlju ili 111 11 11 11111,
do~y:edmet na ~OJI se ovi afekti odnose ne prouče i 1, 1111
sust~~ ne upo~~Ju; n~protiv, oni vole impulsivno, povodi 11
~-ot:Jv~a osecanJa, ko11 sa saznanjem nemaju ničeg zajl'dllll I .
CIJe dejstvo osvešćivanje i razmišljanje mogu same; d 1.i
11 11
Leonar~o je,_dakle, mogao samo da smatra da ono što ljudi 1111 , "
prava, cista ijubav, već da bi trebalo tako voleti da se ai'·k 1 .11
1 11
poll:~di misao_nom procesu, a tek posle toga slobodno p1t•11 i1 ,
razv11e, pošto ~e pol?žio ispit mišljenja. Shvatamo daj · 1t1i
1111
nam kaze da Je u nJega tako; što se ostalih tiče, vred ·lo lit d,
potrude da se prema ljubavi i mržnji odnose kao on.
K?d njega je, izgleda, zaista tako i bilo. Njegovi 11 l"l 11 li1l1
zauzdam, potči_njeni istraživačkom impulsu; on ni.i· 11 11„ ,
mrzeo, vec se pitao odakle dolazi ono što treba da vo li il i 111 1 1
?n~ znači, i tako je u prvi mah morao da deluje kao ov ·I I 1I•
~di~~renvtan prema ?obru i zlu, !epom i ružnom. Za vren1v ll \!1 1
1strazi~ackog ra~a ljubav i ~nja zbaeivale su sa sebe sv1111 111
znake i pre.~bra~avale se u mtelektualno interesovan,k. I J 1 ,
~eonardo lije bio bez strasti, on nije bio lišen božanskc ~1
Je, posre_dno ili neposredno, pogonska snaga - il pri1110 11111
1 1
111
svakog_ljudskog delanja. Ali on je strast transfom1isao 1 1111
1 1 1111
~azn~?Je~; on_ se ~redava~. istraživanju sa onom istrajno.~«11 I"
Janoscu 1 pomranJem, koji proističu iz strasti, da bi 11 11 \ rl i1111
duhov~og :ad~, P_~sle stečenih saznanja, puštao da dugo p111111 1
afekt silovito 1zbIJe, da slobodno otiče kao neki rukavHc od\ ,
19
• Leonardo da Vinči, Traktat o slikarstvu. Prema prcvod 11„ ,
Ludv1ga (Hemnch Ludw1g), novo izdanje i uvodna reč Marijc I lm li Iii 1 1
11
1909 (odel1ak I, 64, str. 54).
_ _ _ _ _ _ (431) - - - - -- ---
11i1.1v11e vođene struje, pošto je dao pogonsku snagu z~ delo. Na
1 11
1 t1 11111L·u saznanja, kadaje veliki deo uzročne povezanosti us~eo d_a
1J1l1·1b, zahvata ga patos i on zanesenjačkim reč~na ~~ah veh-
111.,1wnost onog dela stvaranja koji je proučavao ih, recima o~~-
1111111 u rel igiozno ruho, slavi veličinu n~egovog ~orca~ S~lm1_ J_e
1 11 proces transformacije u Leonardu tacno shvatio. Posto Je _c1ti-
1
111 wd no takvo mesto gde Leonardo slavi uzvišenu zakoru_tost
1 il · (,,0 mirabile necessita... "), on kaže: '.'Tale_ tran~~gura:wne
111111
/, fl, 1 " ·ienza delta natura in emozione, quasz dzrez, relzgwsa, e uno
/,, 1111/ti caratteristici de ' manoscritti vinciani, e si trova cento
11 //r ' 1·.1„1ressa .. ." („Takav preobražaj nauke_ o .~IT:odi u em_o~i~~' ~a
20
11111 1n:cm, pobožnu, jedna je od karaktenstlcruh crta Ymci1ev1h
111\ 11p1sa i izražena je (tamo) stotinu puta... ") . v•
/ .bog njegove nenasite i neiscrpne potrebe za_ 1straz1va-
"'' 111, I ,c011arda su nazivali italijanskim Faustom. Alt a~o ost~-
111111 po strani sumnju u mogućnost pono~nog preobraza~an1a
1 11 , 111 vačkog nagona u želju za životom, koju moramo_ uze~i _kao
1,111p11'> lavku za Faustovu tragediju, usuđujem_o ~e pnmet1tl da
I, 1111.irdov razvoj dotiče spinozistički nači? m1šl1en1~:.
l"ransformacija psihičke pogonske sile u. raz~1c1t~ form~
1. l.1111osli možda je isto tako nemogućna bez 1spasta~1a kao 1
11111. lormaeija fizičkih snaga. Leonardov primer nas ~č1 na kak?
11111111•,o razn ih elemenata treba obratiti pažnju pri takvun ~roces1-
111 1 J / toga što odlažemo voljenje tek pošto smo.~poz?~h , n_ast~~
1, 11110µ.al. Kada prodre do saznanja, tada se vise ~1ti voh niti
111111 , ostaje se s onu stranu ljubavi i mr~nje. U stvan, ur;iesto ~a
111 11 , istražuj e se. I zbog toga je, mozda, Le?nardo~ z1vot bio
11 , 11 11:1š11ij i u ljubavi od života drugih velikana 1 _ um~?11~a. ~ume
111.11 koje uzdižu i rastržu, tokom kojih su drugi doz1vl1avah ono
11q1 1rdni je u živoru, njega kao da nisu obuzimale.
/\ i;11a i drugih posledica. Istraživalo se umesto da se dela,
,J. 1 „(. stvara. Onaj koji je počeo da sluti ve ličans~enu _ pov~-
1 11111.,1 univerzuma i njegove zakonitosti , taj lako izgubi svoje
111111 1, malo Ja. Utonuo u divljenje, postavši za ista smeran, za-
"'Sol mi, La resurrezione etc., s. II.
 -------== (432) - -- -
- - - - - - (433) - - - - - - - -
boravlja vrlo lako da je i sam d .h
da pokuša, prema dome . ~o .t1 .d~lotvornih sn11w1 I ti 111 ijentacije svojih interesovanja i izmenjene prirode svoga
delić onog "
• 1
k tu svo11h md1v1dualnih sna '11, 1111 i1 11111 kog rada. Na slici ga je, pre svega, interesovao jedan prob-
nuznog to a sveta u ko .
čudesne i značajne od velikih.' me sitne stvari "' li ' i 111 " po~ le njega video je gde iskrsava bezbroj drugih proble-
Leonardo je možda kak . 1. S . 11 I :10 što je to bio navikao u beskrajnom istraživanju prirode,
njima služeći svoJoj ume~osti~ 2 ~~- olmi, započeo s11 1 11 'I' 'V ne može okončati. On se više nije mogao privoleti da
zakone svetlosti b . _1 ,: ' .10 se da upoz1111 \111 , 1.1111ri zahtev problema da izoluje umetničko delo, da ga otr-
' OJa, Seu.Kl perspektive da b" .
stvo u podražav · . d'. . , ' posli •1111 11111 "' 11d ve like celine kojoj, kao što je i sam dobro znao, delo pri-
an1u pnro e i da bi drug· k
Verovatno on 1·e , d .. una u azao 111 1 11 1 111.1 Posle krajnje iscrpljujućih pokušaja da u njemu izrazi sve
' vec ta a precenjtvao vred t k .
imaju za umetnika Z ti . . nos qiu 0\ 11 111 .1· 11 njegovim mislima vezivalo za umetničko delo morao je
slikarsku ori· t :. ~ m ?a.Je gorulo da, sledujući jo~ ll \1 I 111 f'" ostavi nedovršeno ili da ga proglasi nedovršenim.
~en aCJjU, lStrazuje objekte sJik tv v· •

proporcije ljudskog tela idući d . ~r~ a: z1vot11111 I l•ll l lmclnik je jednom uzeo u službu istraživača kao nadni-
unutrašaje konstrukc„ 't I . ~ spoljasnjega ka upo 111 11 11. a sluga je sad ojačao i podjarmio svoga gospodara.
takođe nalaze d lje e ~ 1.njegovih životnih limk1·1111 I Kada u karakteru neke osobe pronađemo prejako izražen
, o raza u spol1noj p · · 1· -
umetnosti. 1 naizad · lik OJavi tr~ze da budu p1 li 11 ,, 1 11.111 IL·dini nagon, kao u Leonarda radoznalost, onda se radi ob-
. ~ gaje to o poneo ovaj n k ...
dano njime da se prekinula veza s . agon qp I!" '"l'' I 11 .1111·111a pozivamo na jednu posebnu sklonost, o čijoj se, verova-
on otkriva opšte zakon h nik a ~aht~:ima n1egov · 111111111 -11111 01 ganskoj, uslovljenosti još ništa pouzdano ne zna. Zahva-
vanja u dolini reke ~:e a ~·. istonju taloženj<1 i ni 11111 , lpq111 r 11ašim psihoanalitičkim studijama nervoznih ijudi, naginje-
velikim slovima saznan ·e· Jf unosec1, n.aposletku, u svo111 I "' 11111 dvcma vrstama očekivanja, koja bismo voleli da vidimo
Tako je proširio svo i ~ tr. "sole. non s1 move (Sunce s1 • 111 • A, I"''' 1dcna u svakom pojedinačnom slučaju. Smatramo verovat-
Ja is az1vail.Ja na skoro s bi .
nauka,usvakojodn 'ihbio 'e " .. veo asf1 p111 1 1.
skazivač i izvidniky22 I f
p~onalaza~, ih~ najmanj u 1111'11 I''
111111 da se onaj prejaki nagon ispoljavao već u ranom detinjstvu
"' I 1· osobe, da je njegova nadmoć učvršćena utiscima iz detinj-
upravljena na spol"·- ..Pa , n1egova zudnJa za znanj ·111 '' ' 11" pa zatim pretpostavljamo da je prvobitno, radi svog jačanja,
duševni život Jiudi~ausn1A1 svdet, ~ešvt~ g~ je odvraćalo <i11 ' 11 i ' 111 11:i •on pri vukao seksualne nagonske snage, tako da je kasnije
J ' " ca em1a mc1ana" (d V'
demija), za koju je crtao znalačk
v••
. a mc1.i ·v,, 111 111111•:111 da zameni jedan deo seksualnog života. Takav bi se čovek,
za psihologiju malo mesta. e, komplikovane ambl ·1111·, l11li 111 p111ner, predavao istraživanju onom strašću s kojom se drugi
Ako je pak pokušavao da s d · -· . I'" d.qe ljubavi, on bi mogao da istražuje umesto da voli. Ne samo
umetnosti od k . . . " ".e .o istrazi va111a op1I i ,
I .11 l.1 lC u pitanju istraživački nagon, već i u većini drugih slučaje-
____' OJe je I posao, doz1vl1avao je smetnjc zlH11 '
" 11 koj ima jedan nagon pokazuje naročit intenzitet dopustili
l'l a resurrezione etc. str 8· Le d
. " . onard o aveva posto, comc.; i 1•u11f11
tore, !o studio della natura p'o1· J.a pass1one ni 1 l11.111n sebi zaključak da su ga pojačale seksualne snage.
. ... , eflo t d" . r.
Posmatranje svakodnevnog života ljudi pokazuje nam da
egII aveva voluto acquistare non p. I . s u 10 era d1vcnu1:1d1111 1111
scienza." („Leonardo 1·e posta . km a sc1enza per !'arte, ma la srn·1111 I 11111:1 uspeva da prenese znatan udeo svoje seksualne nagonske
· • ·
kakOJe · [posle kod njega] strast za p pravtlo
vw ao • . slikara 1zucava n1 c.: p1111 11I.
za
""I'" li svoju profesionalnu delatnost. Seksualni nagon je naro-
hteo da osvoji ne više nauku p , roucavan1.em postala domi11<11111111111 '
22y· . omocu umetnosti već n ku ' 1111 pogodan da daje ovakve doprinose, jer se odlikuje sposob-
1d1 opisivanje njegove • ' .au pomoću 1111111.
uvodu Marije Hercfeld (lena !~~~)ne delatnost1 u !epom '11111„ 111 I 1111 .1 11 sublimacije, što znači da može da napusti svoj neposred-
Fwrentine, 1910, i na drugim mestima.' u POJedtn1111 esejima ( '1111/1 111' il1 , u korist drugih, uzvišenijih, i to neseksualnih ciljeva. Mi
" "":iv proces smatramo dokazanim ako nam istorija detinjstva,
 - - - - (435) - - - - - - - -
----------=--= (434) - - -- -

ol.11k11 stvaranja <lece, njegovo istraživanje mora da presahne i ostane

11• dnvršcno. Čini se da je utisak ovog neuspeha, pri prvoj probi
dakle, istorija psihičkog razvo·a
preterano snažan nagon u <leti; neke ?.sobe pokilfr ilu I 23

ma. DalJ·u potvrdu 1 . JStvu sluz10 seksua l11i 111 1111 11111·kktua\ne nezavisnosti, trajan i duboko deprimirajući.
.. na az1mo u slučaje . k .. Kada se period infantilnog seksualnog istraživanja okonča
Jim godinama odražava u ad v~~a u o.1111111 ~1 I
vota, kao daJ·e deo seks pl IJklV? za~zlJavanje sck . 11111!11 11 1\tlnm energičnog seksualnog potiskivanja, mogu se iz rane
„

V ,

scu onog preiakog

ua ne a t1vnost1 sada ·
za mcnw11 11l 1. p11v1·1anosti istraživačkog nagona sa seksualnim interesovanjem
V. J
• nagona. · 1 ,„,li tri različite mogućnosti za njegovu dalju sudbinu. Ili
vanJa na sluča.J 111d11"
Crni se da primena ovih očeki ·
tstraživačkog
.
nagona n ·1 .
. 1 ii o111vanje doživljava sudbinu seksualiteta, želja za znanjem osta-
. .
tSUJe ni ovaj ozbiljni na on ni
at az1 na poseb t vk ' .
n~. es oce,Jer s, tk-1111• I 1' 111 I tada sputana i slobodno delovanje inteligencije možda za čitav
Ipak ove tesvkoc'e g I ' znatnije seksualno i1111·1 " " 111 ograničeno, naročito zbog toga što uskoro potom, pod utica-
'
svedoči njihovo neum
se mogu ako otkl . .
. orutt. O radoznalosl1 111 11 ,
11 t• 111 vaspitanja, dolazi do izražaja moćno sputavanje mišljenja koje
sve dok
omo postavlpnje pitanJ·a vt I I
h . 's o 0( rns u1111 11 1111vćc religija. Ovo je tip neurotične sputanosti. Sasvim dobro
d·va zagonetno
. ne s vati da su sva 0 ·t · 111111111crno da ovakva stečena slabost mišljenja pruža povoljne pre-
1senJa i da nemaJ·u kra· . d va P' an1u s1111111 1
~a Jer ete nJtma želi d 1h1·,\nvc za izbijanje neurotičnog oboljenja. U drugog tipa, intelek-
„
l· . · · 111
p1tanJe, koje ipak ne posta r K d a zamcn1 s1111 I
vnije, ova radoznalost ~Ja~ a a <lete poodraste i pusi 1111 11 ' 111.11!11 razvoj je dovoljno snažan da odoli seksualnom potiskivanju,
pruža nam među..;~ psse1·hces ol~~~klo ~zgubi. Potpuno 1111111 111 _ i 11Jl' taj razvoj ometa. lzvesno vreme posle okončanja faze infan-
mnoga <leca, možda većina n·ih
' urn, oana 1t1c o tr v • •

ts az1van.1e, ko.!. 111' ''''

•
111i1ni; seksualnog istraživanja, kada je inteligencija ojačana, osla-
. ' sv~ako ona naroč1I() ()liti 1q,q11(· i se na svoju staru povezanost, ona nudi svoju pomoć u zao-
negde od treće godm ~
1
11
·e v·
preZlVJUJU pe dk „ b' l11 \i11cnj u seksualnog potiskivanja; tako se potisnuto seksualno
kao infantilna seksu f . •. _no OJ! I se mo '110 li 11'
a no zstrazzvan1e Koliko I 111 ,111vanje vraća iz nesve-snog kao prinudno mozganje, doduše
1\i 1111 inisano i neslobodno, ali dovoljno moćno da i samo mišljenje
ece ovog uzrasta ne budi se s on . , . znamo, 1
111 n '''
d
nekog značajnog doživl' · đp _tano, vec Je probud ·1m 1111 1
JaJa-ro enJem brata ii. t ·1· 111
ovakve mogućnosti i . . 1ses rc, 11s l1 1t111 . .1 I s11:1lizira i da intelektualne operacije oboji zadovoljstvom, ali i
' zazvarum nekim spolj · · k ·
rođenju <lete vidi pretnju za svo'e . n_1rn IS ustv11 1111, 11 111 .11 .1\lorn, koji su svojstveni stvarnim seksualnim zbivanjima.
l111l'lcklualno istraživanje postaje tada seksualna aktivnost, često
· v

usmerava na pitanJ·e· odakl d I~ eg01st1cne interese. lstrll'/1v11111

e oaze deca? - kao d d t 11 d111a, osećanje rešavanja u mislima, razjašnjavanje, postavlja se
nacm 1put da spreči jedan tak
v· • •
r . . a c c llJ)I li\ li li
doživljavamo da <lete odb„ adv nezeJe~ događaj. Tako sn ~111h Ili
V

11.1 1ncsto seksualnog zadovoljenja; ali karakter infantilnog

daju, na primer, energično odbi'a
IJa a poveruJe b.
u_o ~avSnJen.1a ko11111111
V • •
1.t1 :11ivanja, koje se ne može okončati, ponavlja se i u tome što
duhovitu, priču o rodi i od t tr ~ ,;a m1toloskog gl ·d1 .111 I• 11\ 11111c mozganju nikad nema kraja i što traženo intelektualno
intelektualna nezavisnost og enu ~ neverovanJa da1i111 1111 11 n '« tnjc rešenja stalno izmiče sve dalje.
.
odrasltma ' koiima
' ono se oseca u snažno.
u stvan,. nikada vise ne o Vt~ opoz1c1p 111 '
·v
. Treći, najređi i najpotpuniji tip, uspeva, blagodareći naro-
J ' V

a to Jl' li1li 1I'

•
111111 dispoziciji, da umakne kako inhibiciji u mislima, tako i
vareno. Dete istrazuviie .
~ na SVOJU ruku I ,pras
· d
majčinom telu i' vođeno ponvtma . . ' nas UCUJe a dct . I1111 t i
k . '' Da bi se potkrepilo ovo tvrđenje, koje zvuči ncvcrovatno, neka se pre-
predstavu o začeću deteta putem 'ede . _nog se sual11i:111, I "
sopstve
1"• il.1 11110/iza fobije jednog petogodišnjeg dečalw, 1909 (Sabrana dela, VIl
creva o teško dokučiv . I . J . nJa, njegovom rod ·11 111 p1111 I 11111·: 1) i druga slična zapažanja. U jednom ogledu o „Teoriji infantilnog sek-
alnog' akta k „ OJV~ ?z1oca1 već tada sluti postoj;11qr i I 11.d1 ll'ia", \908, napisao sam: „Ovo razmišljanje i sumnje postaju uzori za sav
' OJl mu se Cllli kao nešt „ !" .. I , .11111 misaoni rad na problemima, a prvi neuspch parališc buduće pokušaje."
kako njegova sopstvena seks 1na konst1tuc1Ja
ua
° n~pn~~te_J:ko 1 11asil1 111
JOS 111.JC drn ll'•l t
 --------.:== (436) - - --
- - - - - - (437) - - - - - - -
n.eurotičnoj prinudi mišljen ·a Do .
z1 doduše i ovde a11· ono ~ . seksualnog pol1sk' I 1111/, ' 1111 ,11c njen trag. Pouzdano obaveštenje o Leonardovom de-
' ne uspeva da t ·
o? parcijalnih seksualnih na ona , ~o.1sne LI ll l'sv1 111 ' 11111·.i vu pruža samo jedan službeni dokument, iz 1457. godine,
~e na taj način što se od o~etk' vec .hb.1do izbe •111• 111111 I 11111111nski poreski katastar, u koji je, sa ukućanima porodice
družuje kao poiačan ·e . p k a s_ubhmira LI rado:t111il11 I . 11w1, L1veden i Leonardo kao petogodišnje vanbračno dete Ser
d . " J 1 wna o snaznom n .,
ov e istraz1vanje postaje d ki . agon L1 isll t t ,, l'q1·1a. Brak Ser Pijera sa nekom Donna Albijerom ostao je bez
seksualne aktivnosti· al· Jodne e opsesivno i s /u~ i 111111 '' ' '' 't', lako da je mali Leonardo mogao da bude vaspitan u kući
' I us e potpune 1." .
cesa koji im leže u os . ( bi. raz ic1tost1psd111I1l1 111•:1 oca. Nije znano koliko mu je bilo godina kad je napustio
novi su imacija
s~esnog), neuroza se ne o·avr . namesto prodo1 11 t
bitne komplekse inf: ft ~ JUJe, otpad~ 1 vcz1111os1 11 1
može slobodno da sean/ n.og seksualnog 1Straživ;1111 ' ' 111
'"' v11 kuću, odlazeći da kao učenik stupi u radionicu Andrea del
11okija (Andrea del Verrocchio). Godine 1472. Leonardovo
11111· ·c već nalazi u spisku članova „Compagnia dei Pittori". To
nja. O seksualnom po/ ~v1 u.službu intelektua lno' 11111 '' ,, '.V L'.
ranog libida toliko po,/s, 1van1u.' koje gaje doprinoso111 iii./„
.b Jaca o taJ nagon1·0' d.
iz egava da se bavi seks 1'. s vo i '"' ~ u11 11 11111
. . ua mm temama
. Kao tipičan primer našeg treće . . . II
tuno Leonarda kod k , g tipa, skloni s11111 d11 ''
' oga susrecemo kak . t I k
na Iost, koja dominira tak 0 . kr' . . o 111 e c lu11/1111 ''"' Koliko mije poznato, Leonardo je u svojim naučnim spisi-
· ' i za zl1ali seksu J · "
Je u granicama takozvane pl t k a n1 z1vol , l.1111 ' 111.11t:dan jedini put pomenuo detaij iz svoga detinjstva. Na jed-
Leonardo uspeo da .Posl . f:a on.sl e homoseksL1a/ nos1i. /11 I 1111111 incstu, gde raspravlja o letu kraguja, Leonardo naglo preki-
vnost1· u službi seksual ' 'he m
. anti nog .perioda 111tc · Ickl1111l111 r1
d11 11.laganje da bi sledio uspomenu iz vrlo ranog detinjstva koja
. . TII 111teresovan1a subr · ,.
ga I1b1da u istraživa'k1" .. J. '. im1ra vcr1d1" 11 1qL'1nu oživljava.
., c nagon bih bi J · ·
bica. Međutim dokaz ' " . . ezgro I ta.111;1 "1' I'" „Č ini mi se da mi je još ranije bilo predodređena da se
' e za ovo m1sl1en1e ·· k
namjepotrebanuvidu .h"k· J ! TIIJe 1a opni:t111 ' l1111r ljno pozabavim kragujem, jer mi pada na pamet jedno
. . psi ic I razvo1 u ni
n1stvu; izgleda, međutim b . Jegovom n11111111 "' ,, .1 10,v 1111 rano sećanje, dok sam još ležao u kolevci, da je neki
~oji je o ~eonardovom živ:t~u~;~ ~~dahse takvo.m 11111111111/„ I 1111„u.i sleteo k meni, otvorio mi svojim repom usta i više puta
sto su u p1taniu obaves' te . d . ak I nesiguran, pnµ11111 111r lim repom udario po usnama." 24
.• • J ~a o o nosi k ·· ·
neraclJe izmiču pažn,ii· , ma OJI I u osob11 1111 Dakle, jedna uspomena iz detinjstva i to krajnje neobična.
• J posmatraca

Mi znamo vrlo malo o Leo~ardov . . N l · ohična kako zbog svoga sadržaja tako i zbog uzrasta kojem
1452, u malom mestu v· " . OJ mladosti. l<od1ti I ,1 p1·ipisuje. Možda i nije nemogućno da neko sačuva uspomenu
, mc1, između Firence 1. E ..
van bracno dete što se mpolq11, 11111 I 11 doba kada je bio odojče, ali to nipošto ne može da važi kao
' u ono vreme niJ'e ·
građansku ljagu· niegov t S . .. smatra1o ;r,;1 "11 111 11 .i1111rno. Ono što se, međutim, ovim Leonardovim sećanjem
b 1 , ik ' J o ac, er PIJero da V " b. .
e ezn ' potomak porodi· . .h b , . . mc1, io JI' 111 " 11 idi da je neki kraguj svojim repom otvorio detetu usta zvuči
k .. · ce )avm elezmka J" ·
OJi SVO)e prezime nose po m t y· " . lpOJOpnv1rd111/ 1
.·
ima, verovatno seliankd I es u 1nc1· nieg ·k
.. ' J ova ITI<IJ li J 111 "„Questo scriver si distintamente del nibio par che sia mio destino,
a, u a a se kasn1Je z . d
novmka Vinčija. u Leon d . "
• J
. .a Je nog drugo/' 11 I"" l1 c nclla mia prima ricordatione della mia infantia e mi parea che essendo
. ar OVOJ z1votno1 I t ... . 111 111 culla, che un nibio venissi a me e mi aprissi Ja bocca colla sua coda e
ne POJavljuje jedino . M , J . s OrIJI ma.1kii sr I I
1111 ill L' volte mi percuotesse con ta! coda dentro al lc labbra" (Cad. atlant. prema
' pisac ereskovsk1 veru1ie da lllO )J iff
J ',l.1 1111a111ilij u).
 -------== (438) - - -- -
- - - - - - (439) - - - - - - - -
~ako neverovatno, tako basnoslov , .
mterpretaci'j·a koia J·edn· d no, da se namecc .1 cd1111 d1 1dašnjosti nego odraz prošlosti, jer se mnogo toga bilo izgubi-
' J im u arcem otkl · · ·
teškoću a koia J·e bliz"a • . . anJa 1 Jedn1 1 1 11 1 111 11 scćanj a naroda, drugo se, opet, izopačilo, po neki trag
J nasem rasuđivaniu N , b . .
scena sa kraguiiem Le d , . J · ece 1t1 d11 1, p111, losti tumačio se pogrešno kao sadašnjost, a uz sve to, istori-
k . J onar ovo secanJe v ' ·
OJU je on kasnije stvorio d ' ec Je ona prc 1111111 11 1 nije bila pisana u objektivnoj težnji za saznanjem, već iz
Naša sećanja iz detinistva c· a ton a pr~neo u svoje d ·11111 I 1IJl' da se utiče na savremenike, da se oni podstaknu, uzdignu,
b · . fi J es o nemaju drugog k
IVaJU 1ksirana Utrenutku d0 •· j' . . pore , 1li , 1111 ili d;1 im se predoči primer. Pisanje istorije, dakle, može sasvim
je to slučaj sa svesnim , .~IVJ~Ja onda ponav lj·11111 1111,1
1
11.pl·š no da se uporedi sa svesnim sećanjem nekog čoveka na
njena, falsifikovana st::~~nJima iz z:elog doba, vc c s1·, I i1 d1111 vljaje iz njegovog zrelog doba, dok njegova sećanja iz det-
izvlače tek u doenije~ dob~e~:d~ ~luzb~ .neke kasnij i· 11 1,1 111)'< 1Va, po prirodi njihovog nastajanja i pouzdanosti, odgovaraju
da se ne mogu više strogo odeliti ~e detmJ~tvo već pro„111 ' '
i
va priroda najbolje može os ti' . fantaz1!a. Možd11 ~' 1111
došlo do pisanja istorije u stv\1t1 a o se set11~0 na koji I' 111
11 .i v:i ri kasnijoj i tendenciozno preinačenoj istoriji prastarog vre-
11w11;1jednog naroda.
!\ko je Leonardova priča o kraguju koji ga posećuje u kolev-
slab, nije mislio na pisan . . ~n „ n~roda. ?ok Je narod 1>111111 ·I 1t 1:iista samo kasno rođena fantazija, ne bi vredelo, pomislićemo,
se živelo branio se pe is onJe, obrađivala se zemlju 1111I 1 111 li 1.avati se na njoj. Radi njenog objašnjenja mogli bismo se zado-
. . ' SVOJ opstanak od sused t • ·1 .
Januem njihove zemlje i b , . a, ez1 o Sl ' 111 , 11lp1i njegovom jasno izraženom težnjom da svome bavljenju
neistorijsko doba Ond ~a ogac~nuem. Bilo je to 111•1111 I 11111l>lt:mom leta ptica podari oreol sudbinskog predodređenja. Ali
narod počeo da ra~uđui a .Jde nastup1!0 drugo doba, u I 11111· 11V11k vim omalovažavanjem učinila bi se slična nepravda kao kada
Je J a se oseea bogat' · <
se rodila potreba da se s d k im J mocn1111 , I I'' !11 '•l' olako odbacili materijal kazivanja, tradicija i tumačenja u
1 p· . . azna o a le se došlo · k k ·
o. ISC! !Storije koji su z V rd I a Vllll ~1· 1111 I p11·1sloriji jednog naroda. Uprkos svim preinačenjima i nesporazu-
dašnjosti osvrtali su se i· apoee ~I a sta0o beleže dogad q1 I 1111111:1, ipak je realnost prošlosti u njima predstavljena; oni su ono
. na pros ost p ku 1· i·
vanJa, tumačili šta J·e b' " „ .' n P'Ja I predi11111 1I 1 t111 Jl' narod stvorio na osnovu doživljaja svog najranijeg doba, pod
u o 1eaJ1ma I navika
vremena, i tako su stvara!' . t „ . ma prenelo 11 - 1. 11 11•11.11im dejstvom nekada moćnih, ali i danas još delotvomih moti-
zbežno da sva preist „ J is OnJu naJranijeg doba. lliln 11 " ", i kada bi se mogla, poznavanjem svih tih delotvomih snaga,
Or!Ja postane pre izraz m··1 · .
2sH . . IS JCll /11 I Jj p1111išti ti ta preinačenja, kao da do njih nikad nije došlo, ispod tog
. . e1ve!ok Elis (Havelock Ellis) ·e u . . .
ovai ese1 uJourna/ ojMental se· (jJ! Jednom dobrona111crno111 11~ 1111 lq•.l'Jldamog materijala morala bi se otkriti istorijska istina. Isti je
tvrda·~u da.b'1 Leonardovo· sećan· tence u 1910) prot'
·e mo 1• . iv ovog s11va11111111 1111 l1 1 1~:ij sa sećanjima iz detinjstva ili fantazijama pojedinaca. Nije
uspomene iz detinjstva dopiru č;sto go lako. imati realno opn1vd111111 '
Velika ptica nije morala biti b • k mnogo dalje nego što se ohi1'1111 111 vr 1t:d110 čega iz svog detinjstva neko veruje da se seća; po pravilu,
ubJazavallJa
• · teškoća, pretpostavioasda raguj ·e m "kJa bih .
ovo ra do prifi v111111 1 1 111 Ji' ocenjivi podaci za najznačajnije crte njegovog razvoja skriva-
posetdan1eno dete i, smatrajući to n;kimaj a b!Japnsutna kada je v1• l1L1111 p1~l· iza tih, od njega samog neshvaćenih, ostataka sećanja. Kako 26

tu kasn11e u više mahova o tome t k d naroc1t1m znamenjcm, p111idu •I

11 ps ihoanal itičkoj tehnici raspolažemo izvrsnin1 pomoćnim sred-
tu priču, : .da.kasnije, kao što to č~s~ ~iv: je det.e moglo da .s aču v11 M'1 11111
stvern doz1v1Ja1. Međutim ni ov k . , to secan1 e zamen1 scćrn1 j1•1111111 1lv11na pomoću kojih smo u stanju da ono što je skriveno osvetlimo,
vati moje. izlaganje. Kasn~ stvor~n~af~~~:na ne umanjuje potrebu d11 i 11 I 111 J, a nam bude dopušteno da kroz analizu Leonardovih fantazija iz
IlJa1u se, cak po pravilu na ovak b • IJe l1ud1 vezane za dcli11f'1l111'
vJieno„ g, na1ram1· eg doba. Ipak, zaveto eznacaine
„ '
·e događ · · · ' 1· ·ti
.a1e iz tog, 111111
• J
„,, Od tada sam pokušao da objasnim jedno nesh vaće no scća nj e iz detinjst-
izvuci
d .
neku realnu sitnicu i· preobraZI.tjI.je
.potreban
na n nekiksknvcn1 mo/i v I ''li
v• „ ' I"~ 1cdnog velikog čoveka. U svojoj autobiografiji, koju je napisao u šczdese-
đ . acm na . OJI to Lco11111d11 1111I
V V • I

cu nnn ponasan1em ptice koju on u 11 q 1•odi 11i (Pesništvo i istina), Gete nam
na prvim stranicama saopštava kakoje po
napre Uje u kraguja.
11.11•11vo1l1 suseda bacao kroz prozor na ulicu male i velike komade pos u đa
 --------..:= (440) - - - --
- - - - - - - (441) - - - - - - - -
detinjstva ispunimo praznin . . ,. ..
tome i ne dostignemo de ul~Jeg?V~J zivotnoJ 1storij i. AI 11 d.1 na m kaže šta znači Leonardova fantazija iz detinjstva; s
'.
moracemo Se Utes' "t" za ovo ~av~uć1 stepen POUZd·cl ll ()fl 11 i
v· · • •
d111µ.e strane, Leonardo je na nedvosmislen način izneo pomenu-
I I Cilljemcom da I mn dru .
ovome velikom i zagonetnom čov ku . o?a ga .1sln1/'1\11111 111 l:i ntaziju i mi se ne odričemo očekivanja, ili ako hoćete pre-
Ako Leonardovu fantazi' e ~su ~mala bo!Ju sudh11111 il1.1sude, da takva fantazija mora da ima neko značenje, kao i
analitičkim očima 0 d JU 0 , kiagu1u posmatra1110 I' 11, .v:ik a ps ihička tvorevina, kao san, vizija, delirijum. Zbog toga
' n a nam se nece dugo , . .t.
ćamo se da smo čest . . cm1 1n eob i ~ 11 11111 1ulij e poklonimo za trenutak dužnu pažnju psihoanalitičkom
o u snovima nailazili , 1·
da se usuđujemo da ovu f: t .. na nesto 1 ~ 11 11 I• 111dtt, koji, uostalom, još nije rekao svoju poslednju reč.
nogjezika na OpŠterazumJj~~ .az1}~ revedemo sa nj oj SVt1j I Sklonost da se muški ud stavi u usta da bi se sisao, što se
područje erotike. Rep cod ,~e~1d. ~evod se onda usmt·1111 i 11 gradanskom društvu ubraja u gnusne seksualne perverzije,
bola i drugog načina 'o" _a ,Je an1e od veoma pozn1111li ii• 1po1k se često javlja kod žena našeg vremena, a kako pokazuju
.
1anskom jeziku ne man1·znacavailJa muškog po1nog ucl;1, li JI ii. l.11a slikarska dela, javljala se i u ranijim vremenima; izgleda da
. e poznat no u drugim · · ·
opisana u fantaziji kak k' kr . 1ez1c1111a; s1111111 11 ,111:1 u slanju zaljubljenosti potpuno gubi svoj odbojni karakter.
njima unaokolo re~om o'l~e I agu1 otvara detel11 1111111 ' I I l' kar se susreće sa fantazijama koje se zasnivaju na ovoj
sualnog akta pri ko .vrsdJa, odgovara predstavi fc lac 1w 'I ,klll nosli i u ženskih osoba koje nisu čitale delo Psychopathia
' me Je u uveden u usta d l
je čudno što fantazi']·a ima t k . . ~uge oso 1 •. 11111 11· 11111/is od Kraft-Ebinga, niti su nekim drugim putem došle do
, . a o izrazito pasivan ka „ ki
podseca na izvesne snove i fanta „ , . • . . rd \'J '"' „1111anj a o mogućnosti ovakvog seksualnog zadovoljavanja.
sualaca (koji u seksualn d ZIJ~ ze~a ih pas1v111 h ho11 111 1 I ( 1111 se da je ženama lako da iz samih sebe produkuju ovakve
Neka se c1talac savlada
v• om o nosu 1gra1u ulogu žene)
i neka „ .
1rl11.: u fantazijama. 27 Istraživanje nas, takođe, uči da ovakva
dovanju da11·e prati ps'h . ne odbije da, u svonw 111 111 o1 l11acija, teško osuđivana sa stanovišta morala, može poticati od
' I oana 1izu zato što o ,
neoprostivo skrnavi usp . ~a vec na po1111 , 1wn;g sasvim bezazlenog. Jer ona nije ništa drugo do prerada
ka. Očevidno je ipak dao~~u na Jednog ~eh~og i čislof' 111 11·d11 e druge situacije u kojoj smo se jednom svi mi vrlo prijatno
, , a o negodovailJe mkada ne bi 11111 I
""l'L:<tli , kada smo kao dojenčad („essendo io in culla " - „kada
od keramike, tako da se ono sve razbilo' ovo . . . . . 11 1111 hio u kolevci ")uzimali u usta bradavicu majke ili dadilje da
jeg detmjstva koju nam on saopštava p 't je jedma scena iz lljcgovoµ 111111 "
damost sa sećanjima iz detinjstva n~ki~ :~~zdvojenost. ove scene, nil-1111111111. 111 1110 je sisati. Organski odraz ovog našeg prvog životnog uži-
velike, kao i okolnost da Gete na tom g osoba'. k.oje nisu poslak 11111 1 1 \ o111ja ostao je, izgleda, neizbrisivo utisnut u nama; kada dete
vreme čijeg rođenja mu je bilo skoro č~t;~es~~ne pom111.Je svoga mladcll l1111l 1 I o1 s11ije upozna kravlje vime, koje prema svojoj funkciji odgo-
deset, podstakla me je da se poduhvatim an!li me, a u vr~me njegove s111111 I 1.
pommje svoga mlađeg brata k „ ze ovog secanja iz de1injslv11 11 1 \ o11 a bradavici, a po svome obliku i položaju u donjem delu teta
det'llljstvu.
. ) Nadao sam se pri asnue, tom na d mestu
. gde .opisu. . ue mnogo brojn. '11111 11 p11 d seća na penis, onda je ono dostiglo prethodni stupanj za kas-
dnigun,· sto , b'1se dalo boJie' uklopi't· e, a cu. ovo secan1e " moc1" da za111c111111
· 111,
vred no .da bude sačuvano "zbog svo 1au ced1,mu. Geteovog . op1s1 · ncč 1111 .111 1
· ·vanja, 11 qc fo rmiranje te nepristojne seksualne fantazije.
1 Sada razumemo zašto je Leonardo preneo sećanje tobo-
uautobiografiji. Ta mala analiza (Se~ . s.a rz;ja'. kao I mesta koje mu je d11d1 111"
Sabrana dela kniiga XII) dozv 1·1 can;e tdz etm;stva u „Pesništvo i isti1111 " i 'I I 1111cg doživljaja sa kraguja u doba kada je sisao. Iz ove fantazi-
o 1a je ta a
m.ag1jskaradnja koja je bila upravljena rotiv dau/e iz· bac1va11.Je· . ·
„ '. "
posuda sli v1111 I . /l' 11e skriva se ništa drugo do reminiscencija na sisanje mate-
taj događaj spominje trebalo je da oz ~· „ u;::a koji smeta, a na mcsl11 11d1 11111lt grudi, ili na to da je bio dojen na takvim grudima, što je
zadugo da ometa prisni Geteov od11osna. I tr1jum. sto llljedan dn1gi sin nik 111111
se najramja,
· „
ovako prerušena seća . p1ema . d majci
. . . Ima J'i 1cega
., • d
cu nogu lw1 11 I .i l'tl a velike i ljudske lepote, koju je i on, kao i toliki drugi
odnose na majku? l1Ja iz etilljstva u Getea, kao i u I v111 1111111 11 111r 111i ci, predstavio na slikama Majke božje sa detetom. Pri
"Poredi Odlomak analize jedne histerije (Sabrana dcla, knjiga V) 1905.

~- - -
 (442)---
-~
- - - - - - - (443) - -
tom -------
. e hoć . emo da utvrd.imo i ono što .
Jest da Je ovu reminisc enciju d' d JOS
V
p11111atih autora, kao što su bili: Strabo,
mušk~~ac Leonardo preradi~ ~o·~~ nakouvek ~nač aj
ne raz11 1111 11111
nu z11 olt11 I 1 rl11s, a delimice od nepoznatih i, po pore
Plutarh, Aminianus Mar-
fantazIJU. Ostavićemo pr1·v klu i vremenu kada su
k J nu pasivnu, hom o~l'I n p1di, nepouzdanih autora, kao što je
Hijeroglifika Horapolo
ne a povezanost između ho enok po t · . rem Nilu sa ili knjiga svešteničkog posvećen
· ·
, pa ćemo se pod mose sualsram pitanje da 11111• ' ja sa Istoka koja nam je
L
mm grudima . . nos fI t· s1·sanJ·a 111111111 , p1 vdanjem ostavljena pod imenom
. ~onar u homoseksualna osećan.
d setttt dat d' jednog boga, Hermesa
„
. ra lCIJa za isl11 p11p1 " /11.1'111egistosa. Iz tih izvora saznajemo
h je ona optužba protiv mlad. ,
za nas nije važna realizac1·J·a1uca eona
t·Pn tom~ nam je SVl'I d11 1 i "1111hol materinstva zbog toga što se vero
da je kraguj važio kao
valo da postoje samo
nek ome treb
a da se pr·
rda bila osno
' smerenost o ' · va 11111111111
1r11ski kraguji, a da mužjaci u ovom
ptičjem rodu ne postoje.
tp1se sklonost ka . seca„nJa
·v
o<.l lt1t 1111 I l'11rodopis starog doba poznavao je i supr
V

Nasu pažnju zaoku . . otan primer ovog ogra-

' i
111n:nja; verovalo se da u skarabeja, vrst
crta L
eonardove fantaziJ·eP1.Ja,d pre sveg a
mve
j.
rz1j 1. e buba koje su Egipćani
. . v d
' os Je na n ·sli\ ih ,
•
11lm/.ava li kao bogove , postoje samo muž 1
k d . . jaci
ao OJellJe vezano za maJ·LZ ettnjStva M' Kako bi onda trebalo da se kraguji oplo .3
ku 1 . . đuju ako su oni32svi
v•
na kr · I tumac11110 11111111 li
- aguJem. Odakle potiče' a na. kr az1mo da ·
Je maJ·ka !'1 11111 111
I
m ikc? Horapolo nam na jednom mes
Nameće se jedna misao ovl~J kaguJ. I. kako se rn1~1111 li\ d 1Hlrcdeno doba, ove ptice zaustavljaju
tu daje objašnjenje. U
bis mo · ' a 1ta o uda I· svoj let, otvaraju svoje
E . , Je se gotovo hte11· odreci,. U svet . Jena od pr ·d1111 I t .I \ al-\ine i bivaju oplođene od vetra.
g1pcana, majka se predstavlja .l'k b„
im IJeroglifi 11111 I nil Sada smo neočekivano dospe\i dotle da
to vreme, obožavali i J·edno b s L om možemo smatrati
krag 2s Egipć111 11 " _r„1svi m verovatnim nešto što smo još pre
n ozanstvo m t uja. kratkog vremena morali
V

o sag1avom kragu1·a 1·11· · d:i odbacimo kao apsurdne. Leonard

I kr
g .~va aguja.29 Ime ove ' sa vise glava 0 dakenn stva , pr ·d. 111111 o je, vrlo verovatno, pozna-
·v

bogin · . · .b . vao naučnu bajku kojoj kraguj treba da

' OJ! je barjL·d1 111 l11I zahvali što su Egipćani
sltcnost po zvuku s ~~
Kraguj, dakle, zaista stojimu rečik ma.k
. a naso v izgo vara lo se Mut ' ch li 1 111cgovom slikom predstavljali pojam majk
a( e. On je bio neumoran
J Mutter) samo slt11 1'q11,
' ' " , 11talac, čije je interesovanje obuhvatalo
nam to mo.že pomoći? Smem:\o~eodn sve oblasti literature i
ovo znao , iako je tek Fransoa Š p ].ost
osu .~rem~ maj ·i, d1 I 1 111anja. U delu Codex atlanticus imamo
spisak svih knjiga koje je
av1tt da Je Leo 11111d11 ' 1111 u to vreme posedovao, uz to brojne
protumači hijeroglife?io ampo wn (1790- 1832) usp1•11ii 1 111a koje je uzajmljivao od prijatelja, a
beleške o drugim knjiga-
po izvodima koje je Fr.
B'lt ~ b'.mteresantno l{ihter sastavio na osnovu njegovih
da . krag~Ja tizab saznati kak
eru za simbol ma o. suEg1p . , .
ca~1~o šl id111 1111
pribeležaka jedva bismo
111ogli da preuveličamo obim njegove lekti 33
Egipta bile su već predmet na re. Među tim knjiga-
tenn stva . Relt 111a nalaze se i stara i savremena dela iz
mno ucne radoznalo t· G kg1Ja· i k1111111 ' oblasti prirodnih nauka.
V

go pre nego što smo m1· b·1· . '-'vc te knjige bile su u ono vreme već štam
spomenike, s L r a' Ri11d p1111 pane, a Milana je upra-
. već su nam i· zvesna sao vt~ u .da proc
I l U stan1 vo bio matica mlade štamparske veštine
1 v ·
1tamo egi11111 I
spo aganJu u sačuvanim spisi klps.:nJa „ u Italiji.
ma as1c o nJtm a staj· ila i111 I iI
'sHorapo lo (H ne star ine d 1· .~
li 11 Plutarh: „Veluti scarabaeos mares
slikaju 29R
jastre, ba") · orapo o), Hieroglyph ica I II ( ' e tm1t 1111 11d
111kr vulturcs mares non inveniri statuerunt"tantu m esse putarunt Aegyptii sic
(„Egi
oser
' • " p re dstav lJaJuć. . 1. 111 1111 11 „1,arabeji postoje samo muški, tako da među jastrepćani su smatrali da kao što
klljlg
„
a, 1894 - (Roscher) Lek k
1897 _. . . bima nema mužjaka").
"Horapollinis Niloi Hieroglyp hica , edidit Conr
rino 1882 · ' on g1cke l runske mito/o ..
ioH H
. - LanconeSI (Lan zone) , D.IZlon
. ano . digye. Clan·ak " M111 li
V
lodami 1835. Odgovarajuće reči koje se odnose adus Lcemanns Amste-
nu·1o Iogw ei;i: 111 111 111:qke, pošto u toj vrsti životinja ne postoje mužj
na pol kraguja glase: oni su
. artleben, Šampo/ion.. N'
ljegov ,. .
ZlVO/ l njegovo de/o ' 190' "E. Mine (E. Mi.intz), Leonardo da Vinći , aci.
Pariz 1899 , str. 282.
ll .
 - - - - - - - - (444) -----~
• V ~o .nasta_;imo naša istraživanja, naići ćemo 1111 i• .1,
1zvesta1 ko11 moze da poveća do stepena sigurnosti vcrov 1111
1
da je Leonardo znao bajku o kraguju . Učeni izdavač i k01 111
tor Horapolo primećuje povodom već pomenutog ·i11111 1
111
172): Caeterum hancfabulam de vulturibus cupide a111 111'11
1 I1111rnog rođenja podupire ovu fantaz1~u? kraguju; ~amo zat~
Pa'.res Ecclesiastici, ut ita argumenta ex rerum 11a t11m ,, ,
refutarent eos qui Virginis partum negabant; itaque 0 1111/ "1'"
1 I ,1o s l cdeću pouzdanu činjenicu iz njegovog detm1stva d.ozn~h
fere hujus rei mentio occurrit. (Uostalom, ovu basnu o p 11
1 .1110 i to da je bio primljen u kuću svoga oca kada .mu Je btl~
bovima žarko su prihvatili crkveni oci, da bi tako do ka:trn11 11
ti~ iz. prirodnih nauka pobili one koji su poricali porodnq1 11
v1ce; 1tako se ova stvar spominje skoro kod svih.)
V Bajka o jednopolnosti kraguja i njihovome začeću nq 1
11
sto ostala samo anegdota, kao ona o skarabejima· crkveni lll 1 111
uz~li u svoje ruke d~ bi je. oni~a koji su swnnjali 'u Jeva ndl'IJl I". 1
?eJi vka.~ ar~ument IZ prirodnih nauka. Ako je, prema li 1JIJ11lj11•
1zvesta,i1ma iz starog veka, kraguj morao da se oploduje v1111111.
z~što se .to ist? ne bi moglo dogoditi i jednoj ženi? Zb;>l'> l11 11 1
nJ~~~ prunen111vosti, „skoro svi" crkveni oci bili su uohi1'11pl1 ii
pnca,iu bajku o kraguju, tako da se jedva može posum1tj;lli d11111 ,
preko tako moćnih pokrovitelja, nije dospela i do Leonard:
1
1
. ~~stanak Leonardove fantazije o kraguju možemo, d1il I
zam1sl1t1 na sledeći način. Kada je jednom pročitao, kod 111 1 •.
~r~veno~ oca ili u nekoj prirodopisnoj knjizi, kako su svi I 1111 11
JI. zenk~ 1. kako su u stanju da se razmnožavaju bez mu:tpd 1 1
?Jemu Je ~skrslo sećanje koje se preobrazilo u onu fa n1 uz1p1I 111
1
~e ~ stvan htela da kaže da je i on dete kraguja, to jest, ckll' I 11
~: illlalo ~~jku, ali ne i oca; ovome sećanju pridružio s " 1111 11,1
Cin na v~OJI ~ako .st~ri utisci jedino mogu da se ispolj ', 11d1
?nog uz1van1a koje Je osećao na materinim grud ima. Ali11q 1,
11
JU su stvorili pisci o Devici sa detetom, zamisao koj 11 1 ii
umetnik ceni, doprinela je da je Leonardo ovu svoj u ii111f11 1111
~mat~ao ~ragocenom i značajnom. Tako je postigao i d 1 1 I•
1?entJfiku1e sa malim dečakom Hristom, utešiteljem i isk11p1r.
ljem ne samo jedne žene.
Ka~a razlažemo jednu fantaziju iz detinjstva, mi ll·1 1111 1
da odvo11mo realni sadržaj sećanja od kasnijih moti v J,
11 1 d111 ivljajima.
_ _ _ _ _ _ _ (445) - - - - - - - - -
11v;1j sadržaj modifikuju i izopačuju. Sada verujemo. da smo u
I rn nardovom slučaju upoznali realni sadržaj fantaz11e; zam~n­
pv:injc majke kragujem ukazuje n~ . t~ d~ je detetu nedostajao
111 :ir ; da je ostao sam sa majkom. Cm~emca Leo~ardovog van-
1, on i mogao da se uporedi sa kragu1ev1m mla.d~ncetom. AI~
1w1 god ina; kada se to zapravo .desilo, d~ li nekoliko mesec1
p11sk nj egovog rođenja ili nekoliko nedelJa pn~. on.og poreskog
.i pisa, potpuno nam je nepoznato. Sada tuma~~nJe one fanta-
' ll l' 0 kraguju želi da nas pouči da Leonard? rnJ~ proveo prve,
1H ll11 č ujuće godine svoga života kod o~a .1 macehe, vec kod
o\ll jC sirote, napuštene majke, tako da Je Imao dOVOlJn.o vre-
llll'lla da oseti odsutnost oca. To još deluje kao mrš~v 1 uz ~~
.i 11eo ishod psihoanalitičkog napora, koji će, međutim, d.ob1.t1
11 1 11ačaju prilikom daljeg produ~ljiv~nja. Kao potkreplJenJe
do la:t.i još i ocena okolnosti u ko11ma Je Leonar~o proveo .d:~
11111 stvo. Prema izveštajima, njegov otac Ser P11e~·o da V111c1
11t rni o se otmenom Donna Albijerom one godme kad se
1l'll nardo rodio; prema potvrđenim dokumentima, dečak j~ u
pr loj godini primljen u očevu, tačnije de.dinu kuć~, zahva.l~u-
1111:; tome što je brak ostao bez dece. N1Je, među~1m , uobica-
11.110 da se mladoj ženi koja još računa na matennstvo prevda
\n : u početku neki vanbračni potomak. Mora da su proste
l' lidin e razočaranja pre nego što je odlučeno da se, nam:sto
111;iiud očekivane dece u braku, uzme kao naknada van.bracno
drt1.: koje se u međuvremenu verovatno divno razvilo. Sa
111i11ače njem fantazije o kraguju odl.ično se sl.aže pretpostavka
d;1 je prošlo najmanje tri, možd~ 1 pet g?dma Leonardovog
11vola, pre nego što je on SVOJU usamljenu ma1ku. mog.ao
1.1 111cniti jednim roditeljskim parom. Tada Je, međutim , bdo
1 l'l: suviše kasno. U toku prve tri ili četiri godine života ~ks1-
1.1 11 1 se utisci i formiraju način i reagovanja prema spolJn?m
M i li , č iji značaj ne može biti uman1 en n1kak v1m kas11111m
 Ako je .t.ačno da nerazumljiva sećanja iz detinjslv 1111
co~eka 1na nJima sagrađene fantazije ističu uvek ono 1111 1v 11 ' "
V
u ?Je?ovom duševnom razvoju, onda mora da je od od li u 11111
utJ~aJa na fon:1i.ranj~ njegovog unutarnjeg života bila t~ 11 q 1 1 ,
koj u pot~eplJUJe njegova fantazija o kraguj u, da je I l 'llJI" 1
pn:e godme svo?~ života proveo sam sa majkom. I) 'll' I 111
vec u svome det.mJstvu naišlo na jedan problem više nq.!11 11 1
la <leca moralo Je pod uticajem ovakvih okolnosti n ·il'o•111 ,
početi da mozga o ovoj zagonetki sa naročitom slrus <11 1
izrana ~ostati i~traživač koga muče velika pitanja: odul,11 ii
dolaze 1~a~vaJe.ul?ga ~~a u.njihov.om nastank u. Slu11 1p1 111
v~zanosti. nJegov1h 1straz1vanJa sa nJegov1m deti njstvo11, 1 111
mila 1~u Je kasnije uzvik kako je on oduvek bio prcdod 1 ·di 11 .1
se ba~1 ~rob lemom leta ptica, jer ga je, dok je još bio 11 ~ 11 .11
p~set10 Jedan kraguj. Naš naredni zadatak, koji n eće h111 t d
tezak, treba da pokaže da Leonardova intelektualna rado11111l11 1
koja se orijentisala na let ptica, proizlazi iz njegovog i11 Ji111 111 11 ,
seksualnog istraživanja.
Ili
.u Leonardovoj fantaziji vezanoj za detinjslvo ·11·11 11 11 1
kraguja predstavljao je realni sadržaj sećanja; celi na u 111 11 11,
Leo~a'.do san: postavio svoju fantaziju naglašava značc.11.k 11 ~11
s.adrzaJa za njegov kasniji život. Pri našem daljem ini ·1p1 1t1
t1vn.om r~d~ su~o~ljavamo se sa čudnim problemom 111 ~111 1
OV~J sa~rzaJ secanJa prerađenu homoseksualnu situacij u. M1ql ,
ko~a doJ1.. dete, t.ačnije: čiju dojku dete sisa, pretvorena j · 11 I 111
guja, .kOJI stavlja SVOJ rep u detinja usta. Tvrdimo da „ 1·ur/11
kraguja, u metaforičnom značenju koje ima u uobičajcno1 11 i•111
oru, ne predstavlja ništa drugo do muški ud, penis. Ali 1111 11
r~zumen:o kako je delotvoma fantazija mogla da upravo 11 11111
nnskuyt1cu snabde obeležjem muškosti; ovakva apsurd nosi 1111
dovodi u nedoumicu da li se ova slika fantazije uopšlc 11 111 ,
svesti na racionalni smisao.
Ipak, ne smemo klonuti. Koliko na~ je već ~aizg.led apsur-
d11 ih snova prinudilo da im priznamo smisao! Zasto b1 onda ne-
1.I d cčj a fantazija zadavala više teškoća ne?o ~eki. savn!
Podsetimo se da nije dobro ako se nesto sto Je cudno nađe
1p;:11n ljeno, pa se potrudimo da mu što pre dodamo nešto još
11pad lji vije. . . .
Egipatsku boginju Mut, sa glavom kraguja, hkV sasvim
k1 l ičnog karaktera, kako kaže Dreksler (Drexle.r) u Rose:ovom
/1-l..1·ikonu, često su sjedinjavali sa drugim boža~stv1ma 1i:~tennstva~
11111ogo življe individualnosti, kao .što su.!zi~a t ~ator, ah J~ ona, pn
111111, sačuvala svoju posebnu egz1stenCtJU 1 SVOJ kult. ~gipats~~m
p:111tconu bilo je svojstveno to što se pojedini bogov! rusu g~bth u
„111krctizrnu. U kompoziciji bogova, svaka figura bozanstva cuva~a
1,. svoj u samostalnost. Božanstvo materinstva s~ glavom kraguja
1g ipćani su većinom predstavljali sa falusom ;~ nJeno te!?, kome. ~u
4
i·.1ud i davale žensko obeležje, imalo je i t~uški ~d _u .sta?Juverek~IJe :
U boginje Mut nalazimo, dakle, isto SJedm~enJe zens~ 1
11111ški h odlika kao i u Leonardovoj fantaziji o kraguju! Tre~a h ?~
podudarnost objasniti pretpostavkom da je Leonardo, p~oucavaJUCt
k11j ige, doznao i za androginu prirodu ma~erinsk~? kraguja? OvaJ<:'~
i11 poteza više je nego sumnjiva; u izvo~a koj~ su Leon~rd~v b1.h
dostupni čini se da nije bilo podataka o.t~J c~~OJ okolnost1. ~1se Je
vnovatno da se podudarnost može pnp1satJ jednom zaJedn1ckom,
1,1š uvek nepoznatom motivu, koji je d~lovao i ovde i taii:o.
V • •
Mitologija nas uči da se androgma struktura, .s~?J mus~ ~
icitsk ih seksualnih karaktera, ne pripisuje samo bogmJI Mut, vec 1
d1 ugim božanstvima, kao što su Izida i Hato_r, ali ~ožda sa~o uko-
liko su i ona imala materinsku prirodu i ukoliko su ih stapah sa l\f~t.
( l11a nas, dalje, uči da su i druga egipatska božanstva, ka? Ne1t .1z
'\aisa, od koje je kasnije nastala grčka Atena, prvobitno b1~a
„ h vaćena androgino, dakle hermafroditski i da se to. s~v~tanJ~
11dnosilo na mnoge grčke bogove, naročito na one oko D10~1 S tJa, ~h
I I 1a Afroditu, koja je kasnije bila samo boginja. u.ubavi. Mv 1tolog1ja
,„
1 zatim, pokušala da objasni kako je falus, kOJI Je dodat zenskorn
"Uporedi slike kod Lancona (Lanzone), n. d. , T. CXXXV l- Vlll.
 - - - - - - - - (448) - - - -- --
telu, izraz primame stvaralačke snage prirode i da svi u11 11
m~froditski likovi izražavaju ideju po kojoj dost~jno pn.:ds11111111
~ozanskog ~av:šenstva može da proistekne samo iz spqjH 1111 1 j ,
ze~s.~og pnnc1pa. Ipak, nijedna od ovih primedaba "" 1
~sihicku za~?netku, naime to da se ljudska fantazija ne '1 111 11 .i
Jedan .lik ko11 treba da bude oličenje majke nosi obelcžj · Mipi 111,
matennstvu, obeležje muške snage. ·
.. .Odgovor nam daje teorija o infantilnoj seksua /1111, 11 I
stoJ! J.edno .doba u životu individue u kome je ona nul 11 d 1
muski polm ud ne protivreči predstavi o majci. Kada 111u ~11 ti ,
počne da upravIJa svoju radoznalost na zagonetku po/ 1101 , 1
ta, ono se nalazi pod dominacijom interesovanja za svu1l „
1
tvene polne organe. Ovaj deo svoga tela ono smatra suv1 ili
gocenimi znač~jnim da bi moglo da poveruje da ga nc1 111111 11
be za ~OJe oseca.. d.a ~~ mu tolik~ slične. Pošto nije u s1111q 11
po~?d1 da postOJI JOS Jedan, ekvivalentan tip genita ln l· 111 i•i1111
~a~IJ~, ono mora pretpostaviti da svi ljudi, dakle i žcn ·, 11 1 l ol1
1
JU 1st1 takav ud. Ova predrasuda je tako duboko l1Sadc 1111 11 111 1
dom istraž!vaču ~a s.e ona n.e može razoriti čak ni pri/ iku11 1111 1
pos~atran~a gemtahJa malih devojčica. Opažanje mu. !1111 /11
kaz~Je da Je. li njih ~ešto drugo nego u njega, ali on ipnl-. 1111
~~anJu da pnzna sebi kao činjenicu svoga opažanja da 11 di 1,,
c~ce n~ m?že da nađe ud. Da ud uopšte može da ncdos1111 1
n1ega Je tajanstvena 1nepodnošljiva predstava, zato _pok 11 11 11 1
nađ~ neko .~rednJe rešenje: i devojčice imaju ud, samo i · 1u 11
mah; kasnije ć~ porasti. 35 Kada se ovakvo očekivanje ·p, 11 11 111
Jem p~smatra~u ne ~~~uni, ~~uža mu se drugi izlaz: 11<1 I I"
sto1ao ~u malih devo1c1ca, ah Je odsečen, a na njegovo 111 111 1 ,, ,
ostala Je rana. Ovaj progres u teoriji već uzima li ob111 111 11
i,skustva koja su mučna; on je u međuvremenu slušao prL·111 11 ti
ce i:nu se dra?o~em organ oduzeti ako se njime blld · ,, 11 1
bav~o. Pod ut1ca1em te pretnje kastracijom, on sada modtltl 111
svoje shvatanje o ženskom polnom organu; on će od s11 d11 ii
Up~redi saopštenja u „Godišnjaku za psihoanalitička i psihop.1 111111
35
. •.
1straz1van1a , u lnternac1ona/11om časopisu za lekarsku p.1·ih11111111/f 11 1
lmagu.
1iq1i za svoju muškost, pri tom će prezirati nesrećna stvorenja nad
I 11p111a je, po njegovom mišljenju, svirepa kazna već izvršena.36
Pre nego što je detetom ovladao kastracioni kompleks, u vre-
11tl" kad je žena za njega još značila punovrednu osobu, počelo je kod
1qrga da se ispoljava, kao erotična delatnost nagona, intenzivno
1111vanje u gledanju. Ono je želelo da vidi genitalije drugih osoba,
11.qpn.:: verovatno, da bi ih poredilo sa sopstvenim. Erotična
p11 v l ; 1čnost, koja je zračila iz majčine ličnosti , dostigla je ubrzo
11l11111ac u čežnji za njenim genitalijama, koje je još uvek smatralo za
111·111s. Na osnovu kasno stečenog saznanja da žena nema penisa, ova
,, n:ž1~a često preobražava u svoju suprotnost, ustupajući mesto
111lvrnlnosti, koja u godinama puberteta može da postane uzrok
I'"1I1 iC;kc impotencije, rnizoginije, trajne homoseksualnosti. Međutu:i,
11\.. :icija za raniji, tako žarko željeni objekt, penis žene, ostavlja
111·11hrisive tragove u duševnom životu deteta, koje je ovaj stadijum
_ 111!.11 11i lnog seksualnog istraživanja naročito intenzivno proživelo. U
l111~ističkom obožavanju ženske noge i cipele izgleda da je noga
11110 si mbol i zamena za nekad obožavani, a zatim nestali ud žene;
11111 koji odsecaju pletenice, igraju, i ne znajući to, ulogu osoba koje
11\, snv<ull kastracioni akt na ženskom polnom organu. ..
Dokle god se ne napusti stanovište našeg kulturnog potcenJt-
1 ,11q;1pol nih organa i polnih funkcija, neće se moći postići ispravan
11d1ms prema pojavama dečje seksualnosti i za ovakvu vrstu
•,nopslenja tvrdiće se da su neverovatna. Da bi se razumeo dečji
.\11 \l'Vni život, potrebne su analogije iz praistorije. Genitalije su za
""" već tokom dugog niza generacija pudenda, predmeti srama, a
1111 sve jačem seksualnom potiskivanju, čak i odv~ratne. ~o se ,ba~i
p11 1„bl na seksualni život našeg vremena, naroc1to u ornm sl0Jev1-
111.1 koji Sli nosioci kulture, čovek je u iskušenju da kaže: većina
11Nil ~avremenika podvrgava se zakonima razmnožavanja protiv
' 111 /l", oscćajući pri tom da su povređeni i poniženi u svom ljuds-
"'Č' i n i mi se da mogu da tvrdim da ovde leže koreni elementarne i tako
11 "11111:i lne mržnje zapadnih naroda prema Jcvrcjima. Ljudi su obrezivanje
"' 11'\110 izjedn ačav a li sa kastracij om. Ako se usudimo da naš u hi potezu pre-
"' " Ili!> u praistoriju čov ečan stva , javlja se pretpostavka da Je obrcz1va n1e u
I"" r iku služilo kao blaži vid, kao zamena kastracije.
 _ _ _ _ _ _ _ _ (450) ----~
kom dostojanstvu. Ostaci jednog drukčijeg shvatanja pol1111p 1
među nama ograničeni su na sirove, niže slojeve naroda, 11 1 ,
uglađenijim slojevima, ono se skriva kao nešto ku lt u11111 11111.,
vredno i sprovodi se u delo uz ogorčene opomene neč i sti' 11 ,
Drukčije je bilo u praistoriji ljudskog roda. S mukom s11l 111'li
do~ent~ ~storičar~ civilizacije pokazuju nam da su pol111 111 1• 1111
poeetku bih ponos 1 nada živih, predmet božanskog ku li i 1 ii 1
neš_to od_ božanskih svojstava svojih funkcija prenosili 11 1,,
aktivnosti kojima su ljudi ovladavali. Bezbrojna božanslv11 11 ili
su se sublin:i~cijo°'. i~ njihove suštine i u vremenu kad11 11 I'"
zanost zvarucne rehg1Je sa polnom delatnošću već bila sk11v1 '"'
opštu svest, razni tajni kultovi trudili su se da ih održe u )ivnlit I
izv_esnog broja po~većenih. Najzad je u toku kulturnoi• 111 1
doslo d? toga_ da Je 1_z seksualnosti izvučeno toliko boža n s ko~ 1
tog da Je onaJ bedni ostatak postao predmet prezira. Ali kul 11 ,,
prirodi svi duševni tragovi neizbrisivi, ne smemo se ·ud111 111
čak i najprimitivnije forme obožavanja genitalija sve do d11111 1 11 ,,
gu dokazati i što narodni jezik, običaji i praznovc1jc <1111 111 1q,
čovečanstva sadrže ostatke svih faza ovoga razvoja:17
Značajne biološke analogije pripremile su nas na to d 1 1
duševni razvoj pojedinca skraćeno ponavljanje razvoja čov ·~ 111 t ,
te zbo?_:oga_ neć:mo _sma~~ti n:verovatnirn ono što m1111 li' p 1
hoanahtJcko 1strazivanJe decJe duse pokazalo u vezi sa inli111ltl1 111 111
oc~no~ v:re_dn?sti ge~talija. Dečja pretpostavka o majčino111p 111 1 11
zaJe~1cki_ Je IZVOr IZ koga proizlaze kako predstave· and1ol'1 11 1l1
mate~skih božanstava, kao što je egipatska Mut, tako i „111,/,,
kraguja u Leonardovoj fantaziji iz detinjstva. U medicinsko111 ~ 1111 111
reči likove tih božanstava pogrešno nazivamo hermafroditski111 , Nt"
je~om od nj~ nisu spojene stvarne genitalije oba pola, kao . 111 11
sp~Jene u nekih nakaza, od kojih odvraćamo pogled, dojka11111, 111 11
am?utu m~t~.rinstva, dodat je samo muški ud, kao što je to hdo 111
prv~ detln!lffi predstavama o majčinom telu. Mitologija 1,. ,
ve~1.ke sacuv~.l-~. ovakvo, poštovanje dostojno, prikazi 111111
maJcmog tela, CIJI Je koren u fantaziji. Isticanje kragujevog 1q 111 11
37
Uporedi Ričard Pejn Najt (Richard Payne Knight), Kult Pri1111111 I/
cu/te du Pnape). Prevod sa engleskog, Brisel, 1883.
_ _ _ _ _ _ _ (451) - - - - - - - -
1rnnardovoj fantaziji može sada ovako da se inte_rpretira: ~o)~ bilo
11 vn:me kada sam svoju nežnu radoznalost up.ravlJaO ka ma~c~ '.kada
„: 1111 joj pripisivao polni organ kao što je moJ. Ovo ~1 bio jOS je~an
1\11kaz za Leonardovo rano seksualno istraživanje, koje je, po nasem
1111sljenju, bilo odlučujuće za njegov kasi?j.i život .
Razmišljanja nas, međutim, opommju da problem ~~je~og
ll'\l" u Leonardovoj dečjoj fantaziji još ne smemo smatrati :eserun:.
\1~\cda da u toj fantaziji ima još nešto št~ n~ sh~atamo. _Njena. naj-
1qi:idljivija karakteristika bilo je pretvaranje sisanja matenne.dojk~ u
dujenje, a time u pasivnu i nesumnjivo homoseksualnu s1tuac1JU.
Ako se podsetimo istorijske verovatnoće, prema k~jOj .se Leonardo
11 1.ivotu osećao homoseksualno, nameće nam se pitanje: ne~~­
fl' li ova fantazija na uzročnu pove~.anost L~onardovog de~mjeg
11 dnosa prema majci s njegovom kasmjom m.a~1fes?1om, 1~ko i~eal-
110m homoseksualnošću. Ne bismo se usudih da IZ ove 1zopace~e
I L·onardove reminiscencije izvlačimo ovakvu pretpostavku kada iz
p-,1hoanalitičkih studija homoseksualnih pacijena~ n~ bismo znah
da ovakva veza postoji, da je ona upravo duboka t ~uzna. .• .
Homoseksualci, koji su u naše dane preduzeh energ1~nu akc1-
111 protiv zakonskog ograničenja svoje seksualne ~elatnostl, ra~o se
p1i kazuju, preko glasova svojih teoretičara, k~o jedna od p~cetka
odvojena seksualna varijanta, kao .seks~~-ln1 međus~panJ, ~ao
„tre~i pol". Oni se smatraju muškarclilla Clj-' s~ organski ~slovi od
1 ; 1 uškaraca,
čctka tako formirani da im nameću trazenje zad?voljstva kod
a ne kod žena. Ako se iz humanih obzira i saglas.1_mo ~a
111
1
qihovim zahtevima, moramo biti uzdržljivi ~ pogledu njihov~
1nirija, koje ne vode računa o psihičkoj ge~ez1 hom~~eksualnost1.
\'sihoanaliza nudi sredstva da se ova praznma popuru 1d~ se stave
11 :i probu tvrđenja homoseksualaca. lako je ~sihoanahza ovom
1adalku mogla odgovoriti tek u neznatnom broju osoba, sva dos~­
d:išnja istraživanja pokazala su isti, izn~na~ujući rezultat. .u svih
38
11 :iših homoseksualnih muškaraca postojala je u ranom, kasm~e zab-
11ravljenom, detinjstvu vrlo jaka erotična vezanost za neku zensku
~se prvenstveno odnosi na I. Sadgerova ispitivanja, koja mogu u
lll lnome da potvrdim na osnovu sopstveno~ i.sk u~tva . Osim to_ga, p~znato m1
I" da su štekel u Beču i Ferenci u Bud1mpest1 dosl1 cio 1st1h 1czultata.
 - - - - - - - - (452) - - - --

osobu, po pravilu za maiku k . . .

f • ~ 'vezanost OJUJe bI!a izazv1il11t11 111 11
s ica1a preterana neznost same ma'k d• Dublja psihološka prosuđivanja opravdavaju tvrđenje da onaj
iz detet •. y e, a po rzavalo povlm~ •1111 "
koji je na ovaj način postao homoseksualan ostaje u nesvesnom
seksua~o~~~~~:~t!a~fi:r ~aglašav~ da su ~ajke njegovi li 111 1111 wzan za sliku majke u sećanju. Potiskujući ljubav prema majci, on
karakternih crta~ k . cesto mus~oball)aste, žene enl'lp h '"'· 111 ljubav čuva netaknutu u nesvesnom i nadalje ostaje veran majci.
. '. .oJe su mogle da potisnu očeve sa mcsl11 l111j1 ii ·
Ja~f~~~a~~o:~:~~~::i7~~is:~~{:v~~gka~.to
K;ida se čini da kao ljubavnik trči za dečacima, on u stvari beži od
d.a primeti111, 11 11
drugih žena koje bi mogle da ga navedu na neverstvo. Prilikom
d ta' l . ~
OJ1ma1e otac od p1111 JI •
~n:~~i~aJ~~r':o n~~~o, tako da je ~~te bi!~ pod ncprd 1di11t1· direktnog posmatranja pojedinaca mogli smo da potvrdimo da onaj
k11 je prividno prijemčiv samo za muške draži podleže, kao i svaki
oca osigura . . g J se gotovo reci da pnsustvo en~·r plt ""
va ispravnu odluku sina · b· · . normalan čovek, privlačnosti.ma koje zrače iz žena; ali on će
pola.39 pn ira-Ilju Objekta sup1111 111
požuriti da uzbuđenje koje je izazvala žena prenese na muški
Posle ovog prethodnog t d" 11hjekat, ponavljajući na taj način , svaki put iznova, mehanizam koji
. h . s a lJuma nastupa preobrnJ111 ' 111
nam Je me amzam poz t r · · 1•.a je i načinio homoseksualnim.
koje ga izaziva·u L' bna' a JJOS uv~~ ne i~ožemo sagledali 1111 Nije nam namera da preuveličavamo značaj ovakvih obja-
razvojem svest; ~ ~ub.av prema ma1e1 ~e ide~ korak sa k11~1111 1 11
'> lljcnja psihičke geneze homoseksualnosti. Ona jasno i oštro pro-
prema majci s~vl~: u~;:a:t1snuta. Decak potiskuje SV<~ju 1111111 l1 v rcče zvaničnim teorijama homoseksualaca, ali mi znamo da ona
fiku· '.k J y og sebe na rueno mesto, on se 1111"''
ye sa m;:u om, a sopstvena ličnost 0 ta· . 11isu dovoljno obuhvatna da bi omogućila konačno rešenje proble-
nove obiekte lJ'ub · k . .
„ P s ye mu uzo1 dok 1111 1 11#1. Ono što se iz praktičnih razloga naziva homoseksualnošću
av1 OJJ su s11čm niemu Tak ·
101111 „,, I
J
sualall' u stvari . J • • • o Je postao 1
111uže da proiziđe iz najrazličitijih psihoseksualnih procesa kočenja
kao n~što odra~!~~ se l~rat10 autoerotizmu, Jer dečaci, koje o11 lld '
lJl vo i, samo su zamena i nova . d . . 1 ovaj proces koji smo mi upoznali možda je samo jedan od mnogih
sopstvene detinje ličnosti i on ih sada voli n . iz ~nJa 'I.J I'/'" i 1 llložda se odnosi samo najedan tip „homoseksualnosti". Moramo,
majka njega volela M. k d v . a.onaJ nac111 n;i 1111 111 1 1 ; 1 kođe, priznati da kod našeg homoseksualnog tipa broj slučajeva u
narcistički način p;em~ a~~~~ a on.bira objekte svoje ljuhli 111 1 kojima se može dokazati postojanje preduslova koje smo smatrali
ništa nije tako d~pal k gr .OJ egend1 o mladom Narcisu, ko1111 ' potrebnim daleko nadmašuje broj onih slučajeva u kojima stvarno
pretvorio u divan cvot . ato n~egova sopstvena slika u vodi i ko/I '
e 1s og imena. do lazi do izražaja izvedeni efekat, tako da ni mi ne možemo negi-
r:1t i sadejstvo nepoznatih konstitucionalnih faktora koji se obično
J'U psihoanalitičkom istraživanju dve b . •. . . pripisuju homoseksualnosti. Mi, uopšte, ne bismo imali razloga da
razumevanju homoseksualnosti· ne t. . .nedo .onve. Cliljenrce dop111 wl1· li
· l „
lo etio , srna 1ajuc1 a je to 1st ,. · · se upuštamo u psihičku genezu ove forme homoseksualnosti koju
og13u ovog seksualnog skr t . p . , raz1vanjc 11111 · 1H1'I'
skih potreba za ma1'kom drug e an1a; rva Je vec pomenuta fiksm;ij11 r1ol '> lilo proučavali, da ne postoji opravdana pretpostavka da upravo
' a je 1zrazena u tvrđen · d · · ·
oso ba sposobna za homoseksualni . b b' k JU a je t na,111orn111 l1 111.1
životu i izvršila i da ga u nesvesno~z·:{ uov~~ .~a, da Je takav izbor jcd11111 11 11 I.conardo, od čije smo fantazije o kraguju i pošli, pripada ovom tipu
neknn energičnim zauzimanjem su j t J ' odrzava rlr se od nj<.:g11 11111111 I1( lmoseksualaca.
kako zahtev homoseksualaca da b dpro nog stava. Ove dve činjenice uk11l11Ji1 lako ništa bliže ne znamo o seksualnom ponašanju velikog
· koje
va113e · se smatralo značajnim u · u priznati
đ
kao "treci„ po I" , ta ko 1· t'lll lll 11
aliteta. Postojanje telesnih odlika ' IZir~e u urođenog i stečenog homos1•l1~ 11 11111etnika i istraživača, ipak ne možemo smatrati da su se njegovi
tizma) olakšava da se h01noseks su,pro nbog pol_a (stepen fizičkog hcn1111l1 11tl1 '>:1vrcmenici grubo prevarili u onome što su o tome rekli. U svetlosti
ua nr iz or ob1ekta ·fi · ·
presudno. Sa žaljenjem se mora konstatovati J mani .estuje, ali 01111 !Il i• pnxlanja, on nam se ukazuje kao čovek č ije su seksualne potrebe i
nauci msu ništa naučili iz ovih potv đ 'h dal zastupnrc1 homoseksu11 /111l1li
r en1 rezu tata psihoanalize. :1k1ivnosti bile izvanredno male, kao da ga je neko plemenitije strem-
l1 cnje uzdizalo iznad grube animalne nužde. Ostavimo po strani
------== (454) - - - --
- - - - - - - - (455) - - - - - - - - -

„Neka ti majstor Dabako (D'Abacco) pokaže kvadraturu

pitanje da li je Leonardo ikada i n k „
sualno zadovoljenje ii" . b.
y

a OJI nacm traz10 dirckt110 i

• y .
k1uga."41 - Ili, povodom nekog puta.42 „Idem u Milano radi uređenja
svakom slučaJ·u i~a t Je JO u stanj_u da ga se potpuno li t I vrta ... traži da ti se naprave dve pume torbe. Neka ti Boltrafio pokaže
, . ' mo prava da 1 kod · :- ·
osecanJa koja druge za ovednički njega tral'.111111 1111 ·.trug i neka na njemu obradi jedan kamen. Daj knjigu majstoru
nost, jer ne možemo v!ovati da nago~~- na se~sualnu th I 11 /\ ndrei il Tedesko."43 lli jedna namera sasvim drugog značenja: „U
čijem razviću nije imala d 1 :ostoJt :Je~no ljudsko h11 ' " wojoj raspravi treba da pokažeš da je Zemlja zvezda, kao Mesec, 444 ili

lu reči libido bez ob · u e a se s~alna zelp u najšircni 1111 da je slična njemu i da tako dokažeš plemenito poreklo Zemlje.'
' ' ztra na to koliko J·e b"l d . U ovome dnevniku, kao uostalom i u dnevnicima drugih smrt-
prvobitnog cilja ili sput . ... ona 1a u al.1 r111 11·1
avana u reahzactJ 1 nika, samo se sa nekoliko reči dodiruju, ili potpuno prećutkuju, često
Kod Leonarda ne smemo očekivati . • y
11ajznačajniji događaji dana, u njemu je nekoliko knjiženja, koja zbog
netransformisane seksualne nakl onostt. Ipak rustaovidrugo
tr do· 111I)"' '
.
na Jedan pravac i dopuštaju nam da Le . ' .. agov1 u ,11 11111 11l'. običnosti citiraju svi Leonardovi biografi. To su beleške o malim
sualce. Oduvek se isticalo da ·e on uz" onarda u~ro~tmo u 11011111 11I 111ajstorovim izdacima, u toj meri krajnje precizne kao da potiču od
vo !epe dečake i mladiće B" J . bi ~ao za u~enike samo up idi i! 11i.:kog strogog filistra i štedljivog domaćina, dok nedostaju podaci o
nuo se za njih i negovao i.h k!OdJe ab~I~ popus~IJIV prema nji11ui, 1111 trnšcnju većih suma novca, a ništa ne govori o tome da se umemik
.
Je svoju <lecu kao što J·e
a asu 11 bolesm kao vt
vd . '
"k
s o maj ' li IH 111 1;11.umevao u vođenju domaćinstva. Jedno od ovih knjiženja odnosi
·i.: na novi mantil koji je kupio učeniku Andrei Salainu:
45
y • ' moz a njegova maJ·ka
' I
Posto 1hje birao prema 1 f ' negova :i 1111 f'''
Čezare da Sesto Đ Bol;p~ I, ~~prema t~lentu, nijedan mi 11 pl1 Druga jedna vrlo opširna beleška govori o svima izdacima
drugi niJ·e posra'o . a tol, .k rea Salamo, Frančesko Ml'l1 I I lrnjc je imao zbog lošeg ponašanja jednog drugog učenika i nje-
f~uvoj sklonosti krađi: 46 „21. aprila 1490. počeo sam ovu knjigu i
y •

znacaJan s 1 ar Većino · .
osamostale, iščezavali su osle n:e m ~su uspev<~li. d1 11 .

sobom u istoriji umemosti :eku oie~~v~ srru:i, ne .~stavlj<IJIH 1

1 1iastavio rad na konju. Đakomo je došao da stanuje kod mene, u47
bi se prema umemičkom tv . illJU fiz10no1_ruJU. Dru ' " I 111 svojoj desetoj godini, na dan Sv. Magdalene 1490. godine.
im učenicima kao što s abr~l~JULs pr_a~om smeh nazvati n.i ')ll ' (Primedba sa strane: lopov, svojeglav, proždrljiv.) „Drugog dana
' su t I mm t Bac. S sam dao da mu se sašiju dve košulje, pantalone i jedan prsluk, a
Leonardo verovamo niJ"e 1., icno ru. poznavao. t, nazvan odllll 111 kada sam novac odvojio da bih ove stvari platio, ukrao mi je novac
Moramo da računamo s pri ovor d
šanje prema nJ·egovim uc, . . g om a Leonardovo p<11111 11. novčanika i nikad mi nije pošlo za rukom da ga nateram na priz-
. emc1ma nema nikakv
almm motivima i da ne d r . e veze sa s ·k li " N. d.
njegove seksualne osobe~~:~.J~a ~ikakav za~ljučak u POl' ll·d11 Leonardo se ovde ponaša kao neko ko je uobičajio da se svakodnevno
nN. d.
reći, sa punom oprezno scu, dat. nas:onačm
y iv _ovog pngovora mo'il'll" '
,

posmat . I
43
pnvGrava nekoj osobi koju sada zamenjuje dnevnik. O tome ko bi mogla da
neke čudne crte u majstor , . ranJa o v ·I 111 11 hude ta osoba, pogledaj kod Mereškovskog.
zagonetne. Leonardo J·e ovd?mdpona~anJU, koje bi inače OHl11 l1 44 M. Hezfeld, Leonardo da Vinči, 1906, s. CXLI.
vo 10 nevmk- sv ·· · · " Doslovni tekst po Mereškovskom, n. d., str. 282.
nalevo pisanim rukopisom . . .' OJlm s1trn111, Z(k 1111
njene samo nJ·emu U to ' odn Je z~p1s1va~ neke beleškc n111111 Srebrni brokat . 15 lira 4 solda
· me nevmku on Je n d 111 Crveni somot za porub . 9 "
oslovljavao sebe sa ti"· uy· k d .
y

a cu novat 11111 Gajtani . . . " 9 "

korena."40 " . " c1 o majstora Luke multiplikt1\'lj ll Dugmad . . . . . . . " 12 "
' 1\i modela.
6

47 Spomenik Frančesku Sforci na konju.

'oEdm. Solmi , Leonardo da Vin či · (Nemac"k.I prevod, l 908, str. 15.' )

 - - - - - - - - = (456) - - - - -- --
_ _ _ _ _ _ _ (457) - - - - -- -
naaje, iako sam bio siguran da ·e v · • "

. J on t? UCI~10. (Beleska sa stn11 11

V

4 lire „ .) Izveštai dalie Jedini koji ume da kaže ko je bila ta Katarina jeste pisac
~ J govon o nevalJalstvuna m rv .
se obračunom troškova· U . . . . a 1sana 1zavi,11 1,, M1.:reškovski. On zaključuje, na osnovu druge dve kratke beleške,
L ' . .
6
košulja, 4 lire· 3 prsluka. r p.~ J go~mI, Jedan. ma.ntil, 2 Iii (', ,,
0

' ~~' para carapa, 7 hra, Itd. "4N

da je 1493. godine u Milano došla Leonardova majka, siromašna
eonardovI b1ografi kOJima nim 1 .. s1.:ljanka iz Vinčija, da poseti svoga, u to vreme 41-godišnjeg sina i
zagonetku psihičkog v • ~ a o TII)e do toga da pronik111111
•
da se tu razbolela, da ju je Leonardo smestio u bolnicu, a kada je
slabosti i osobina obi~~o svo~a Jdnunaka na osnovu ajegovih n11d1l1 11rnrla, on ju je sahranio sa svima znacima poštovaaja. 50
'
bu koja ističe dobrotu na ove cu e obračune nad . .
i „ ovezuJu pr1111 ·ti Za ovu interpretaciju suptilnog romansijera nema dokaza, ali
učenicima Pn· t 1
bpopus~y~vost majstora prema i~cgo\'1111
· ome za oravlJ~u d b. ona nosi u sebi toliko unutrašnje verovamoće, ona se tako dobro
Leonardovo ponašaaje već sa a. o ~asnuenJe zahtcv11 Ili
v • •
v• • 11k lapa u sve ono što znamo o Leonardovom osećajnom životu da
ovakve dokaze Poštom ' I~a C!Iljeruca da nam je on OHl11111 1 ~L· ne mogu uzdržati da joj ne priznam verodostojnost. Leonardo je
V • u se zaista ne može prip· (
zeleo da nam ostavi· d kum .. Isa I namera (1' 11 hio u stanju da svoja osećaaja zauzda jarmom istraživanja i da osu-
o enta o SVOJOJ dob d V •

pretpostaviti da ga je neki dru . fi kti . .ro usnost1, 111011111111 1cti njihovo slobodno izražavanje; ali se i njemu dešavalo da potis-
ovih zabeležaka. Nije lako ro~ e. ~ . motiv n~~ao na pis111111 nula osećanja izbiju na površinu i smrt njegove, nekada tako žarko
u staaju niiedan da dp uti kOJI Je to motiv 1 ne bismo litli voljene majke, bio je takav momenat. U ovome računu o
~ nave emo da se među L d . „
nije našao još jedan rač k b . „ eonar ovm1 harlr/11111.1 troškovima sahrane pred namaje žalost za majkom tako izvitoper-
sitničave beleške o odevaun,7 OJ! ikac~ Jlia_:nu svetlost na ove 11!1111 l.'ria da je ne možemo prepoznati. Začuđeni smo kako je moglo doći
~u ueen a I s cnom:
do takve izvitoperenosti, jer sa stanovišta normalnih duševnih zbi-
„Troškovi za Katarinin pogreb vanja ovo ne možemo da razumemo. Ali nama su slična stanja
2 funte voska 27 florina dobro poznata, i to pod abnormalnim uslovima neuroza, naročito
18 „
Za nošenje i po~t~vija.nj~ kr~t~ t;1kozvanih prinudnih neuroza. Tu opažamo ispoljavanje inten-
Katafalk 12
1.ivnih osećanja, koja su usled potiskivanja postala nesvesna i
Nosači sa~d~ka . . . · · · · 4
pomerena na beznačajne, čak i bedaste postupke. Suprome sile su
8 "
4 sveštenika i 4 k.le~ika. · · · · · „ uspele do te mere da smanje izražavanje onih potisnutih osećanja
Oglašavanje zvona . . '_ · · · · · 20 „ da bi se njihov intenzitet morao oceniti kao krajnje neznatan; ali
Grobarima · · · · · 2
ncsav ladljiva prinuda s kojom se ta sima izražajna radnja ostvaruje
16
Za odobrenJe ·_ ·či~~v~i~i~~ .· · · · otkriva pravu snagu onih impulsa čiji je koren u nesvesnom i koje
1 hi svest htela da porekne. Samo ovakva analogija sa ponašanjem u
Suma 108 florina 49
Mereškovski, n. d„ s. 372. - Kao žalostan dokaz o nepouzdanosti ion-
108 flori na . 1~ 0 oskudnih podataka o Leonardovom intimnom životu napominjem da je
Raniji izdaci: 11vaj isti spisak troškova prikazan i kod Solmija (n e m ački prevod, str. 104),
Lekaru . .. . . 4 florina -a mo sa znatnim izmenama. Najsumnjivije je što su u o b računu florini zamen-
Za šećer i sveće 12 1r11i saldima. Može se pretpostaviti da fl orini u ovome rač unu ne zn ač e stare
" 16 ,,1 latne guldene", već kasnije primenjivanu obrač unsku meru, č ija vrednost
11dgovara 12/3 lire ili 331 /3 soldija. Solmi smatra da je Katarina bila služavka
Ukupno koja je izvesno vreme vodila Leonardovo d o m ać in stvo. Izvor iz koga su
11

124 florina '"1'1 ro pcne dve verzije ovog računa nije mi bio dostupan.
1
,l,1
48Pun doslovni tekst kod M. Hercfe lda, n. d„ s. XLV. ' „Katarina je stigla 16. jula 1493" - „Đova nin a - lice kao iz bajke -
0

1.1spitaj se kod Katarine u bolnici ."

- - - - - - - - (458) - - - - --
~rinudnoj -~eurozi može da objasni Leonardov spisak troškov11 111 1
likom _maJ~mog pogreba. U nesvesnom je on ostao vezan z1111111
erotski oboJ~nom naklonošću, kao što je to bio u detinjstvu: s11p1111
~a snaga potiskivanja, koja je kasnije došla do izražaja, nije d\1/',v11I
Ja~a_l_~ da se ov~j det~joj ljubavi u dnevniku podigne druga č ij i , 1li1
tOJlllJI spomenik; ah kompromis koji je proizašao iz toga 11111
rotičnog konflikta morao je da bude realizovan, i to u form i wn 1
računa koji je za potomstvo ostao neobjašnjiv.
Izgleda da nije suviše smelo ako uvid koji smo stek i 11 v1 1
s troškovima za majčin pogreb prenesemo i na troškove ok11 1
državanja učenika. Prema tome bi i ovo bio jedan od slu 11jrn1
u ~ome su oskudni ostaci libidinoznih stremljenja u Leo111 11 d 1
p:1~u?no došli do izražaja u izvitoperenom obliku. Majka i tl l I
mc1'. idealne si.ike ~jegove sopstvene dečačke lepote, bili bi 1111
gov1. s~ksualm objekti - ukoliko seksualno potiskivanje, l.11j1
domm.ir~ njegovom ličnošću, dopušta ovakvu oznaku - a p11111 1
da, koja Je Leonarda naterala da sa krajnjom preciznošć u lwl 1 1
sve _št~ je p~trošio na njih, predstavljala bi iznenađuju će 11d11
vanJe tih rudimentarnih konflikata. Iz ovog proizlazi da Ll:Oil 11
dov ljubavni život zaista pripada onom tipu homosekswii1 11 11 „ 11.<luženim' nešto izvijenim usnama,• osmeh koji
čiji smo psihički razvoj mogli da otkrijemo, a homoseks11ul1 111
situacija u njegovoj fantaziji o kraguju postaje time razumiji 11
Ona ne označava ništa drugo do ono što smo već iznel i o ov,\11111
tipu. I tako bi ova fantazija zahtevala sledeći prevod: Us i ·d 11
erotske vezanosti za majku postao sam homoseksualan 51
IV
v· Našu_ p~j~v i ~alje zaokuplja Leonardova fantazija o kra •11111
~eclllla koje 1suv1se Jasno ukazuju na opis seksualnog akta („1svi1
Jllll repom me je više puta udario po ustima"), Leonardo naglaš111·11
51
Forma pod kojom potisnuti libido u Leonarda srne da se mani ll:slllj1
podrobnost 1 mteresovanJe za novac - pripadaju crtama karaktera koje pi ol
zlaze iz analne erotike (Karakter i analna erotika, Charakter und Anail·m11A
1908, Sabrana dela, VII knjiga).
- - - - - - - (459) - - - - - - - -
111lenzitet erotskog odnosa između majke i deteta. ~ije te~ko odgon.et-
11uti ni drugi sadržaj sećanja fantazije, koji povezuJ.e aktivnost n:ajke
(kraguja) sa isticanjem zone usta. To bismo.m~gh da protumacu~o
ovako: Majka me je bezbroj puta strasno ljubi~~ u u:~· .Fa~tazija,
dakle sadrži sećanje da ga je majka ne samo dojila vee 1ljub1la. .
'Blagonaklona priroda podarila je umetniku m~ć ~a ~voj~
11 ajtananija i za njega samog skrivena duše:na stremljenja tzraz1
dd ima koja druge osobe, nepoznate umetn1ku, uzbude, a da one
11 i same ne umeju da objasne odakle potiče ta uzbuđenost. Zar
s1: može pretpostaviti da u Leonardovom ži':'ot~om ~elu nema
svcdočanstva 0 onome što se u njegovom secanju sacuvalo kao
11 aj j ači utisak iz detinjstva? To bi se moralo očekivati . ".'-li a~o s.e
pr~;sudi koliko dubokih transformacija mora da p.retrp1 neki ut.1-
sak iz života jednog umetnika pre nego što doprmese stvaranju
111 nctničkog dela, zahtev za pouzdanošću dokaza svešće se upra-
vo kod Leonarda na sasvim skromnu meru.
Ko bude mislio o Leonardovim slikama, taj će se opome-
11uli neobičnog, osvajačkog i zagonetnog osmeh~vkoji je on do-
čarao na usnama svojih ženskih likova. Nepoffilcan osmeh. na
je postao za njega
d k'" 52 p tr
karakterističan i koji se od tada naziva „leonar ovs 1 . osma ~ce
V
Jl: najjače uzbudio i zbunio osmeh ~a neobično lepo~n licu
Fircntinke Mona Lize del Đokonde. Taj osmeh zahtevao Je neko
1 11 mačenje, i bilo ih je vrlo različitih; međutim, nijed~o nije za~~­
voljilo. „ Uskoro će biti četiri stoleć~ kak~ Mana Liza po,~ucu;e
,L!l11ve svih onih koji o njoj govore posto su ;e d~go gle~a'.1.
Muter (Muther) kaže: 54 „Ono što naročito fasc~mr~ g~eda­
o\:a, to je demonska čar ovog osmeha. Stotine pesm~.a 1 pisaca
pisale su o ovoj ženi koja kao da nam se čas. zavo~lj~V~ os~~­
ltujc, čas kao da hladno i odsutno zuri u prazninu, ajOS mko ll!Je
s2p znavalac umetnosti setiće se čudnog, ukočenog osmeha koji se vida
0
;iplastičnim delima arhajske grčke umetnosti , na primer, na egmetama sa
„i čkog ostrva Egine - (Prim. prev.), možda čak i. sličnog osmel~a na hkov1ma
1
11
I rn nardovog učitelja Vero ki ja, te će se stoga sa 1zvesnom rczc1 vom pnhvatttl
da lje izlaganje. . . ..
53 Grije (Gruyer) po Sajdlicu (Se1dhtz), L. da V. , li .knj1ga, str. 280.
"!storija slikarstva (Geschichte der Malerei), l knji ga, str. 314.
 - - - - - - - - (460) -·- - - -- =
od?o~etn.uo njen osmeh, niko protumačio njene misli . ('ti I 1
P~jza,z tajanstveno sanjalački, kao da podrhtava od nck , 1
str teske kao omorina pred oluju."
U više kritičara probudila se sumnja da su u Mo11 11 I
1 1
nom osme~u sjedinjena dva različita elementa. U izrazu lw 1I
pe Florent1~e on! vi~e najsavršeniji prikaz supro tn os11 I 11j
go~podare l.Jubavmm z1votom žene: rezervisanost i zavodi 11 11
nez~ost punu predavanja i bezobzirnu čulnost koja traži i 1111 1
1 tada na svim njegovim slikama, kao i na slikama njegovih uče­
~~skarc~ kao nešto tuđe. A Mine (Miintz) kaže: „ Već sko10 ,,
tm stoleca A!ona Liza ne prestaje da stavlja svoja oho:r11·11"'
p~ed uz~~dl)lvu, nerazrešljivu zagonetku. Nikada nzjedo 11 11111 1 1
nzk (sluzz'!! se perom delikatnog pisca, koji se krije pod ,,.1• i1
11 11 11
nzmom Pzerre de Corlay) nije tako izrazio samu sušti1111 : 1·11 111 1
no.sti: nežnost i koketeriju, stidljivost i potmulo sladostm.i·11I', 1111
ta;nu srca foje se usteže, mozga koji razmišlja, ličnosti 1io ,
1 1
na OP_rezz z od sebe daje samo ono što zrači„. " Ital ija n ;1 111/, /,
Konti (A~gelo Conti) vidi sliku u Luvru oživljen u su11 l\i•1;1 111
55
zrak?m: Zena se smeškala kraljevski mimo: Njeni na •0111 ,
1 osmeh i čudni pogled, da je te crte prenosio na sve likove koje
osvajallj~m , ~a okrut.nošću, celo nasleđe njenog roda, žcip1
1 jt: kasnije slikao ili crtao; ova osobenost Đokondinog lica može
zavođelljem 1 vreballjem, varljiva ljupkost, dobrota koja s1'i 11, 1
okr_ut~n predlog, sve.ovo. poja.vljivalo se naizmenično i 11 'H l 1111
lo Je iza vela osmejka 1 topilo se u pesmi njenog osmvii 1
dobrog 1 opakog, okrutnog i samilosnog, gracioznog i 111 i
stog, ona se osmehivala„. 111 11
Leonardo je radio na ovoj slici četiri godine, možd 1 11d
150~. d? 1507, za vreme svoga drugog boravka u Firenci, ki1d11
~~je bilo već p~eko pedeset godina. Prema Vazarijevom iiv 1
sta!u, Leo~~rdo }~ za vrem.e poziranja ove dame pri mc11 / 1v 111
IlaJP~obram1~ vestme da b1Je razonodio i onaj osmeh šlo d11 1 ,
z~~rzao na njenom licu. Od svih onih tananosti koje je nj ·g11111
krc1c~ prene/a .na platno malo se sačuvalo na slici u ni ·111 1111
danasn{em st~n~~; ~ok je još bila u fazi nastajanja, ocenj i~a 1111 1
kao n~sto na1v1se sto umetnost može da postigne; sigurno 1
međutim, da sam Leonardo nije bio zadovoljan, i da je siti 11
11
55
A. Conti, „Leonardo slikar", Conferenze jiorentine, n. d. , str.
91
- - - - - - - - (461) - - - - - - - -
smatrao nedovršenom, da je nije predao poručiocu, već ju je
111 111 poneo sa sobom u Francusku, gde je sliku otkupio za Luvr nje-
gov zaštitnik Fransoa I. . . . .
Ostavimo nerešenu zagonetku Mona Lizmog izraza hca 1
1.abeležimo nesumnjivu činjenicu da njen osmeh nije manje
fosc inirao ni samog umetnika no sve one koji je posmatraju već
č et i ri stotine godina. Taj očaravajući osmeh ponavljaće se od
nika. Pošto je Leonardova Mona Liza portret, nemog~će je p~et­
postaviti da je Leonardo po svome nahođenji.: dao n1~nom licu
tako izrazite crte koje ona sama nije imala. Cini se, una malo
razloga da posumnjamo u to da je on taj osmeh z~pazio na. svo-
111c modelu i da je njime toliko bio očaran da ga Je prenosio na
slobodne tvorevine svoje fantazije. Ovakvu interpretaciju daje i
„ l( onstantinova: 56 „Tokom dugog vremena u kome je majstor bio
1aokupljen Mona Lizinim portretom on se sa toliko predanost~
11/. iveo u fine crte lica ove žene, naročito u njen tajanstvem
da se zapazi čak i na slici Jovana Krstitelja u Luvru, ali pre sve-
ga jasno izražena na Marijinim crtama lica na slici ~veta.Ana" .
Ipak, možda se sve to i drugačije odigralo. Više b10grafa
oscti lo je potrebu da dublje obrazloži tu privlačnu snagu s ko1om
je Đokondin osmeh ovladao umetnikom i kojeg se on ~iše n~je
111ogao da oslobodi. V. Pejter, koji u portretu Mona L1ze v1d1
„ovaploćenje čitavog ljubavnog iskustva kulturnog čovečan­
stva" i koji vrlo suptilno govori „o onom nedokučivom osmehu
koji u Leonarda kao da je uvek povezan sa nekom mračnom
. . .
slutnjom", navodi nas na jedan drugi trag svo1om 1z1avom:
~' '
Slika j·e uostalom portret. Možemo da pratimo kako se
" ' '
ova slika od detinjstva uvlači u tkivo njegovih snova i da sve-
doča nstva ubedljivo ne govore protiv, poverovali bismo da je ta
slika konačno pronađeni i otelovljeni Leonardov ideal žene„."
56
N. d., s. 45.
57
W. Pater, Renesansa, 2 izdanje, 1906, s. 157 (sa engleskog).
 - - - - - - - - (462) ------~
Sl~č?o misli i M. Hercfeld, koji kaže da je Leonanh1
11
M~na L1z1 susreo samog sebe i daje zbog toga i mogao da 111 1t• 1
t?liko ~.eo sv.oga ~ića u lik „čije su crte, obavijene tajanstvc11 11111
Simpatijom, I ranue počivale u Leonardovoj duši". 58
. Pokušaj.mo da jasnije razvijemo ove nagoveštaje. Mo •1111111
je, dakle, da je Leonarclo bio fasciniran Mona Lizinim osm •11111
11
zbog toga što_je taj osmeh u njemu probudio nešto što je vc 1 <1 , ,
111 1
dr~m~lo u nje?ov?j. duši, verovatno neku staru uspomenu. 111
s~::allJe mo:alo je b1t1.veoma značajno i, jednom probuđeno, niii' •
11
vr~e ostavljalo na mrru; on je morao neprestano da ga izru) ~1
1 11
~ejt~rovo tvrđe~j.e da smo kadri da pratimo kako se jedno li 'L: 11110
sto Je Mona ~1~mo od detinjstva upliće u tkivo njegovi h s111 1v
11
verodostojno je I zaslužuje da bude doslovno shvaćena.
Va.zari ~ominje kao prve Leonardove umetničke pok11. 1q1
„ teste d1 femme, che ridono ".59
Evo toga mesta u nemačkom prevodu, kome možemo d11
poklonimo puno poverenje jer ne želi ništa da dokaže: 60 U svo
joj mla~os.ti ~blikovao je od zemlje nekoliko ženskih gl;~a j up
se smeskaju 1~Oje su bile umnožene u gipsu, i nekoliko d •i plt
glava, tako lep1h kao da ih je pravila majstorska ruka".
V Saznaje1~0'. dakle, da je njegova umetnička aktivnos t Ili'
cel~ yredstavljanjem dve vrste objekata, koji nas mo raj u pod
s~tJtJ na dve vrste seksualnih objekata koje smo otkril i u a1111 l111
njego~e fa~tazi)e o kraguju. Ako su lepe dečje glave zna ~ il
umnozavanje njegove sopstvene detinje ličnosti, onda su h ·11
1
koje s.e ?smehuju umnožena Katarina, njegova majka; sada v •
11
nasl.ucujemo ~??ućn~st daje njegova majka imala onaj taja11 ~ 1
~em osmeh koj 1je on izgubio i koji ga je toliko pri vukao bd g 1
1
je ponovo našao u firentinske dame. 61
'
8
M. Herzfeld, L. d. V. , str. LXXXVIII.
'
9
Kod Skonjamiljija, n. d., str. 32.
60
6
L. Šorn (Schorn), Ili knjiga, 1843, str. 6.
'0vo je i. pretpostavka Mereškovskog, iako se njegova zam i~
1111 1
Leonar.dovom detinJstvu bitno razlikuje od one do koje smo mi došli 1. d i1
111
Z1raJu~1 fantaziju o kraguju. Da se, međutim, Leonardo sam tako osmcti v „,
trad1c1p ne b1 propustila da nas obavesti o toj podudarnosti izraza.
1 11
Slika Leonardova koja je vremenski najbliža Mona Lizi
jeste Sveta Ana, na kojoj je predstavljena sveta.Ana s ~ari~?m i
ma lim Isusom. Leonardovski osmeh prikazan Je na naJleps1 na-
č in na obema ženskim glavama. Ne može se dokučiti da li je
Lconardo ovu sliku počeo da radi pre ili posle Mona Lizinog
portreta. Pošto je oba dela radio godinama, može se pretposta-
viti da se njima Leonardo bavio u isto vreme. Našem očekiv~­
nj u najviše bi odgovarala pretpostavka da je upravo sve dublje
poniranje u Mona Lizine crte podstaklo Leonarda da na osno~u
slobodne fantazije stvori kompoziciju Sveta Ana. Jer, ako ~e
Dokondin osmeh probudio u njemu sećanje na majku, onda Je
razumljivo da ga je to sećanje podstaklo da pri~aže ~eličanj~
materinstva i da osmeh koji je zapazio na otmenoJ dami ponovi
na majčinom liku. Tako bismo sada smeli da naše interes?vanje
prenesemo sa portreta Mona Lize na ovu drugu, ne manJe lepu
sliku, koja se sada takođe nalazi u Luvru.
. . . . ..
Sveta Ana sa ćerkom i unučetom tema Je koJU Je 1tahJan-
sko slikarstvo retko obrađivalo; Leonardova kompozicija
svakako je drugačija nego sve poznate. Muter piše:62
„Neki majstori, kao Hans Fries, stariji Holbajn i Đirol~~o
dai Libri, postavljaju Anu da sedi pored Marije, a <lete stavljaju
između njih. Drugi, kao Jakob Comelisz, na slici u berlinskom
muzeju, predstavili su u doslovnom smislu reči 'Svetu Anu', tj.
predstavili su je kako u rukama drži malu Marijinu figu:u, ~~
kojoj se nalazi još manja, Hristova." Na Leona:dovoj sirci
Marija sedi na materinom krilu, naginje se napred 1 ~ru.~a ruke
prema detetu, koje se igra s jagnjetom, pomalo ga muce.cr. Baka
je jednu nezaklonjenu ruku stavila na ku~ .i posmatra rh s bi~~
ženim osmehom. Kompozicija je nešto usiljena. Ah osmeh koJt
ti tra na usnama obeju žena, iako potpuno isti kao na slici Mona
Lize, izgubio je svoj uznemirujući i zagonetni karakter i izra-
žava samo usrdnost i tiho blaženstvo. 63
62
N. d. , str. 309. .
A. Konstantinova, n. d.,: „Marija nežno posmatra svoga mezimca, uz
63
osmeh koji podseća na zagonetni izraz Đokondin"; a zatim, na drugom mestu:
„Na Marijinom licu lebdi Đokondin osmeh".
 . Uživljavajući se dublje u ovu sliku, posmatrač kao d11 11 jt: svojoj otmenoj suparnici morala da prepusti najpre muža, a
odjednom nešto razumeo: samo je Leonardo mogao da n11 ~ 1 1
11 1.atim i sina. 64
ovakv_u sliku, kao što je samo on mogao da izmisli fan tal'.ip111 Tako smo, analizirajući jedno drugo Leonardovo delo,
krag~J_u. ~ ovu sliku je unesena sinteza njegovog deti nj slvu došli do potvrde naše pretpostavke da je osmeh Mona Lize del
detalji slike mogu se objasniti najličnijim utisci mu 1 l)okonde probudio u Leonardu sećanje na majku iz prvih godi-
Leonardovog života. U kući očevoj, on je zatekao ne su11111 na njegovog detinjstva. Od tada su Madone i otmene dame na
dobru maćeh~,.. Don~a Albijeru, već i baku, majku njegov , sl ikama italijanskih slikara imale smerno povijene glave i čudno
111
oca, .Mon~ Lue1Ju, kop, pretpostavljamo, nije bila prema njrn1 11 blaženi osmeh siromašne seljanke Katarine, koja je rodila svetu
manje. nezna nego što su to bake inače. Ova okolnost pod si ii divnog sina, predodređenog za umetnost, istraživanje i patnju.
la ga J~ da predstavi detinjstvo koje je proveo pod okri l1
111 MPokušaj da se na ovoj slici potpuno odvoje likovi Ane i Marije ne bi lako
~~Jke ,1 bake~ Je~na druga upadljiva karakteristika slike dollq11 uspeo. Njih dve su, reklo bi se, kao nedovoljno zgusnuta obhčja iz sn.ova t.ako sto-
JOS. ve~e znacenJe. Sveta Ana, Marijina majka i Jsusova h11k11 pljene da Je na pojedmnn mes-
~OJa b1 morala da bude. već starija žena, naslikana je kao m1 d11 ti ma teško reći gde isčezava
11 Ana a gde se pojavljuje Marija.
zen~ . neuvele lepote, iako nešto zrelija i ozbiljnija od swl1
Ono što u kritičkom posma-
M~nJe. ~eonardo je u stvari detetu podario dve majke, ji:d1111 tranju deluje kao omaška,
koJ~ p:uza ruke prema njemu i drugu u pozadini, obadve 11 nedostatak kompozicije, opra-
blazemm osmehom materinske sreće. Ova osobenost siti 1 vdava se analizom koja ukazu-
je na skriveni smisao. Obe
pobudila je čuđenje kritičara; Muter, na primer, mis li du 1 majke 1tjegovog detinjstva slile
Leo~ardo nije mogao ~dlučiti da naslika starost, nj ·1111 su se umetniku u jedan lik.
smezuranost 1bore, te da Je zbog toga i Anu naslikao kao l'l'llll Osobito je interesantno ako se
sveta Ana iz Luvra uporedi sa
koja zrači lep?~om. Možemo li se zadovoljiti tim objašnjenjl'111'' čuvenim londonskim kartonom
Drugi .su n~sh .za, shodno da uopšte poreknu „iste god 111 1 koji prikazuje drugu kompozi-
starosti. maJ~e 1 cerke". Ali Muterov pokušaj objašnjl'llJ I ciju sa istom temom. Ovde su
dve figure majke još prisnije
doka~uJe daje podmlađena svetaAna utisak koji direktno iz11 1'1 slivene, njihovo razgraničenje
va slika, a ne privid izazvan nečijom tendencijo111. postaje još nesigurnije, tako da
. Leona:dovo detinjstvo bilo je neobično upravo kao i o 11 su kritičari koji su bili daleko
od svakog pokušaja psi-
~hk~. Imao Je dve m~jke, Katarinu, svoju pravu majku, od ko11 hološkog tumačenja morali reći
Je b~o otrgnutu doba između treće i pete godine, i mlad u i n ·11111 """=h
--- ........ da im se čini „kao da dve glave
maeehu, očevu ženu Đona Albijeru. Povezujući tu či njenic 11 rastu iz jednog trupa".
11 Već ina autora se slaže u tome da je ovaj londonski karton ranijeg datuma i da on
svoga detinj.st;~ sa najpre pomenutom, sa prisutnošću majk i' 1 pripada Leonardovom prvom milanskom periodu (pre .1s.OO). Adolf Rozen?erg
?ake, stvaraJuc1 od toga mešovito jedinstvo, u njemu se rodil.1 (Monografija, 1898) smatra, naprotiv, daje ova kompoz1c1Ja na kartonu kasmJ: -
ideja o ~ompoz~ciji Svete Ane. Materinski lik malo dalji od lil' 1srcćnije - rešenje iste skice i, oslanjajući se na Antona Šprmgera, veruJe,d.a Je cak
11astala posle Mona Lize. S našim objašnjenjem odlično.se.podudara m1slJenJe da
teta, kOJI se naziva bakom, svojom pojavom i prostornim od1111 lć karton mnogo starije delo. Nije teško zamisliti kako JC. tz kompoz1.CtJe.na kar-
som ~r~ma d~te~ odgovara njegovoj nekadašnjoj, pravoj lllHJl ' t, 1onu nastala slika u Luvru, dok se obratni proces ne b1 mogao objasn1l1. Ako
Katanm. Blazemm osmehom na licu svete Ane umetnik je žl'il•11 pmlcmo od kompozicije na kartonu, možemo videti.da je Lconardo. osećao potre-
bu da otkloni stopljenost kao u snu dveju žena, kop JC odgovarala nJcgov1111 uspo-
da porekne i prikrije zavist koju je nesrećnica morala osećat i ~11d 111rna111a iz detinjstva, i da dve glave prostorno odvoji jednu od druge. To JC 1ost-
- - - - - - - - (466) - - - - --
- _ _ _ _ _ _ _ _ _ (467) _ _ _ _ _ _ _
__

majčina postala je za njega kobna, ona je odredila njegovu

sud-
binu i lišavanja koja su ga očekivala. Žestinu milovanja, na koju
upućuje njegova fantazija o kraguju, bila je sasvim prirod
na;
jadna, napuštena majka morala je u materinsku ljubav da slije
sva svoja sećanja na doživljene nežnosti, kao i svoju čežnju za
novim nežnostima; bila je na to prinuđena ne samo kao na
naknadu što je ostala bez muža, već i stoga što dete nije imalo
oca koji bi ga milovao. Tako je ona, poput svih nezadovoljenih
majki, postavila malog sina na očevo mesto i, podstičući prera-
no sazrevanje njegove erotike, oduzela mu jedan deo njegove
muškosti. Ljubav majke prema odojčetu koje hrani i neguje jeste
nešto dublje od kasnije privrženosti detetu koje raste. Ova vrsta
ljubavi predstavlja potpuno zadovoljstvo, ona ispunjava ne
samo sve psihičke želje već zasićuje i sve fizičke potrebe. Ako
ona sačinjava jedan od vidova sreće dostupne ljudima, onda to
potiče i otuda što u tom odnosu između majke i deteta postoj
i
mogućnost da se bez prekorevanja zadovolje i davno potisn
ute,
čak i perverzne želje. 65 U najsrećnijim mladim brakovima
otac
oseća da jedete, naročito sin, postala njegov suparnik i u njemu
se rađa rivalstvo, duboko ukorenjeno u nesvesnom, prema ono-
me koji je zadobio prvenstvo.
Kada je Leonardo u svojim zrelim godinama ponovo sreo
onaj osmeh blaženog ushićenja kakav je nekad titrao na usnama
njegove majke dok ga je milovala, on je već odavno postao žr-
l vom unutrašnjeg sputavanja, koje mu je brani
Jo da ikada više
zaželi takve nežnosti sa ženskih usana. Ali on je postao slikar
i
1.alo se trudio da taj osmeh oživi kičicom, poklanjajući ga svim
svojim slikama, bilo da ih je sam slikao, bilo da su ih naslikali
njegovi učenici pod njegovim rukovođenjem, slikama kao što
su : leda, Sveti Javan, Bahus. Ova dva poslednja lika samo su
varijante istog tipa. Muter kaže: „Od askete iz Biblije koji je jeo
skakavce, Leonardo je stvorio Bahusa, malog Apolona, koji nas,
meko prekrštenih butina, sa zagonetnim osmehom na usnama,
posmatra pogledom od kojeg se zavrti pamet". Ove slike odišu

65 Uporedi „Tri priloga seksualnoj teoriji", 5. izdanje, 1922.

 - - - - - - - - - (468) ------~ - - - - - - - (469) - - - - - - - -
nekom mistikom, u čiju se tajnu čovek ne usuđuje da prnd11
Psihoanalitičar misli drugojačij~; nj~mu ništa nije bez?a-
jedino što se može pokušati, to je da se pronađe veza sa ra 11 i11111
ča. no kao izraz skrivenih duševnih zbivanja; on Je d~vno ~auc10
Leonardovim ostvarenjima. Likovi su ponovo androg ini, :111 111
d} su ovakve zaboravnosti ili ponavljanja pum. znacenJa I ~-·~e
više u smislu fantazije o kraguju, već su to lepi mladić i žc11slv1
' o „ raseJ·anosti" .mora
uprav . zahvaliti što dopusta da se ot IJU
ne nežnosti, mekih oblika: oni ne obaraju pogled, već nas po
inače skrivena stremljenja.
ma traju tajanstveno-pobednički, kao da su upozna Ii ncku 111 . . ·
' Rekli bismo da i ova beleška Leonardova, k~o i. onaj sp1-
jumfalnu sreću o kojoj se mora ćutati; očaravajući osmch, kuJi
s·1k troškova za Katarinin pogreb i izdržavanje uc~mk.~, pred-
poznajemo od ranije, dopušta slutnju daje reč o ljubavnoj li1 p11
Možda je Leonardo snagom svoje umetnosti u ovi m li kovi11111 ~~avljaju slučaj u kojem Leonard~ nij~ i:iogao da pr~gus1 afe~~~
i rde su elementi već dugo potisk1vam, 1a~vo u ~rerusenom o
porekao i umetnički nadvladao nesreću svoga ljubavnog živo111
prikazavši ispunjenje želje deteta zanetog majkom u takv11111
k~, prokrčili sebi put. Forma je takođe shcna, ista pedantna ta1_
blaženom spoju muškog i ženskog bića. č nost ista nametljivost brojeva. „ . ·
'ovakvo ponavljanje nazivamo perseve:ac11om. Ona.Je ~z­
va nredno pomoćno sredstvo koje .na~ .oba~~stava o afek~1vm~
akcentima. Setimo se, na primer, l.Jutit1h reci sve~?ga Peti a upu
V ćcn ih njegovom nedostojnom zameniku na zemlji u Danteovom
Raju:
Među zabeleškama u Leonardovim dnevnicima na lazi M' 1
jedna koja privlači pažnju čitaoca, kako zbog svog značaj 1 1111• Quegli ch 'usurpa in ter~a il luogo mio,
sadržaja, tako i zbog jedne neznatne formalne greške: Jl luogo mio, il luogo mw, ch~ v~ca
U julu 1504. on piše: Nella presenza def Figliuol dz Dw,
„Adi 9 di luglio 1504 mercoledi a ore 7 mori Ser Piem d11 Fatto ha def cimiterio mio cloaca.61
Vinci, notalio al palazzo def Potesta, mio padre, a ore 7. 1~·1'11
d'eta d'anni 80, lascio JOjiglioli maschi e 2/emmnine. "(,(• Onaj, što dole ote moje s 'jelo,
Ova beleška se odnosi, dakle, na smrt Leonardovog m·1 1 Moje s 'jelo, moje s 'jelo g~rz
Mala zabuna u formi sastoji se u tome što je čas smrti „u scdi1 111 Pred Božijim Sinom opusfjelo
časova" dva puta ponovljen, kao da je Leonardo na kraju rcč ·111 Groblje moje u brlog pretvori.„
ce zaboravio da je ovaj čas već upisao na početku. Ovo je sw 110
sitnica, o kojoj neko ko nije psihoanalitičar ne bi vodio raču 11 11 (Prevod F. Učelinija)

Možda je ne bi ni primetio, rekao bi: to nema nikakvog značc11j11 ,

jer se to svakom može desiti iz rasejanosti ili u afektu. Bez Leonardove afektivne sputanosti, bel~ška b.i mogla u
dnevniku da glasi ovako: Danas, u 7 sati, ~mro Je moj otac.' Ser
66
Po E. Mincu, n. d„ str. 13, primedba. „Dne 9. jula 1504, u srcdu Pi.ero da Vinči, moj jadni otac! Pomeran1em perse~era~tJe.•na
•.m·1· 1· detalj. , na čas smrti Leonardova beleska Je hse-
I
časova, umro je Gospodin Pijero da Vinči, beležnik u dvoru gradonačc l n1k u
11

moj otac, u 7 časova. Imao je osamdeset godina, a ostavio je za sobom dl !>1' 11·11J.b eznacaJ ' d
n:1 svakog patosa, što nam ~pra~o omogućuje da otkr11emo a
„
toro muške i dvoje ženske dece." 0

Neću ovde da govorim o još većoj pogrešci koju je Leonardo u ovoj bck s11 ovde postoji nešto što se sknva t suzbija .
načinio pripisujuci 77-godišnjem ocu 80 godina.
" Pevanje XXVII , V 22- 25.
 Svaki umetnik-stvaralac oseća se ocem svojih dela. Za
Ser Pijero da Vinči, javni beležnik i potomak naraš t11 111
1 Leonardovo slikarstvo identifikacija sa ocem imala je jednu ko-
beležnika, bio je čovek velike životne energije, koji je posti 'llt
·1 11• bnu posledicu. Naslikavši neko delo, on se za njega nije više
ugled i blagostanje. On se četiri puta ženio, prve dve ž
brinuo, kao što se njegov otac za njega nije brinuo. Kasnij~ oče­
u.mrle su ne rod~vši, tek sa trećom dobio je prvog zakoni1 111•
vo staranje nije moglo ništa da izmeni u pogledu ove pnnud~,
~ma , 1476, kada Je Leonardo već imao dvadeset i četi ri godini
·
jer je ona proizišla iz utisaka najranijeg detinj~t:'a, a ?.~o š.to Je
1 ~ec .odavno n.apusti~ očevu k.uću da bi. otišao u atelje svo1•
1

sa cetvrtom 1 poslednJom ženom , kojom ~ 1 potisnuto i ostalo nesvesno ne može se isprav1t1 kasn111m isku-
uc1tel1a Verok11a;
·
oženio kao pedesetogodišnjak, imao je još devet sinova i dv stvima.
kćeri. 68 U doba renesanse, kao uostalom i kasnije, svakom je ume-
Zacelo je i otac uticao na Leonardov psihoseksual1 11 tniku bilo potrebno da mu ~eki. ugled~i gospodi~ bud~ p~~o­
vitelj, tzv. „padrone", od kojeg Je dob1jaO porudžbme 1 u c111m
razvoj i to ne samo u negativnom smislu, svojim odsustvo 111 11
je rukama ležala njegova sudbina. Leonardo )e na~ao svoga
prvim godinama detinjstva, već i svojim neposrednim prb
„padrona" u Lodoviku Sforci, koji je imao n~d1mak 11 Moro, u
ustvom u njegovom kasnijem detinjstvu. Kada neko detc ~.ud 1
ambicioznom, lukavom diplomati, nestalnog 1nepouzdanog ka-
za majkom, ono ne može da izbegne želju da se postavi 11 11
i d1 raktera , koji je voleo raskoš. Na njegovom dvoru u ~ilan.u pr.o-
očevo mesto, da se s njim identifikuje u svojoj fantazij i
životni zadata k da ga nadvla da. Kad 1 veo je u njegovoj službi najblistavije doba svoga život~ 1.na~s­
kasnije postavi sebi kao
godine , bio primlj en u dedovs ~ 1 lobodnije razvio svoje stvaralačke snage, o čemu svedoce 1 nje-
je Leonardo, pre svoje pete
gova dela: Tajna Večera i statua Frančeska Sforce na konju. ~a­
do1:1, ml~da maćeha Albijera zamenila je, nesum njivo, majk 11
pustio je Milano pre nego što se na Lodovika .Mora. s'.11cda
u n1egov1m osećanjima i on se našao u ulozi rivala u odnos u 11
1
za homo katastrofa; on je kao zarobljenik urnro u francuskoj tamrnc1. Ka-
oca, što se može nazvati normalnim. Opredeljenje
da je Leonardo saznao vest o sudbini svoga zašti~ika, zapisao
seksualnost nastupa, kao što je poznato, tek s približavanj •111
je u svoj dnevnik: „Vojvoda je izgubio svoju zemlju , posed , slo-
puberteta. Kadaje ova odluka za Leonarda pala, identifika.ci ju 69

bodu i nijedno od dela koje je preduzeo nije okončao . "

sa ocem izgubila je svaki značaj u njegovom se~sua l n<i'111
Interesantno je i svakako ne bez značaja što je svome „~~­
životu , a!i je nastavila da živi u drugim oblastima koje nisu ,
d11 dronu" uputio onaj isti prekor koji će potomstvo njemu uputiti
~rotske. Culi smo da je Leonardo voleo raskoš i !epa odela, rang~
ijevim r~čima „sko1n kao da je hteo da učini odgovornom neku osobu .očev?g
J~ držao sluge i konje, iako prema Vazar i
što je svoja dela ostavio nedovršena. U stvan, njegovi prekor
mšta nije posedovao i malo je radio"; ove sklonosti prc11111 .
upućeni vojvodi nisu bili neopravdani.
lep_am 1~~ možemo pripisati samo njegovom smislu za lepo, Ali ako mu je podraž avanje oca štetilo kao umetm ku, pr~­
vec u nJ1ma raspoznajemo i prinudu da podražava i nadma ši uslov za njegov u, isto tako, veh-
test protiv oca bio je infantilni
oca. Otac je, u poređenju sa siromašnom se-ljančicom , bi(l Ličio !epom
čanstvenu delatnost kao istraživača. je, prema
otmen gospodin, otud je žaoka u sinu ostala da i sam igrn ran~
poređenju Mereškovskog, na čoveka koji se u mra~u su~iše
otmenog gospodina, potreba „ to out-herod Herod", da bi o ·11 usudio da 1zgovo n
probudio, dok svi ostali još spavaju. On se
70

pokazao šta je to prava otmenost.

69 li duca perse lo stato c la roba e liberta e nessuna sua opera si
fini per
i 11
1zgl.eda da se Leonardo na onome mestu u dnevniku prevario
68

braće i sestara, što je u čudnoj opreci sa njegovom priv id lui ." - v~'sajdlic (Seidlitz), n. d„ 11, str. 270.
pogledu bro1a.s,vo1e
nom prec1zn oscu.
7
°N. d„ str. 348.
 smelu rečenicu, koja sadrži opravdanost svakog slobodnog is
kao izvanredne sublimacije oca i majke, još više, kao obnavlja-
traživanja: Ko se u borbi mišljenja poziva na autoritet, taj se //('
nje i uspostavljanje predstava o njima iz ranog detinjstva. Bio-
služi svojim razumom, već svojim pamćenjem. 7 1 Tako je postao
loški, religioznost se svodi na dugotrajnu bespomoćnost i potre-
prvi moderni istraživač prirode, kome je obilje saznanja 1
bitost malog deteta, koje se, kada kasnije sagleda svoju stvarnu
naslućivanja bila nagrada za njegovu hrabrost, prvi, od ant ičko1•
napuštenost i slabost u odnosu na moćne sile života, oseća slično
vremena, koji je dirnuo u tajne prirode, oslanjajući se samo 11 11
kao u detinjstvu i neutešnost svoga položaja sada pokušava da
posmatranje i sopstveno rasuđivanje . Ali ako je on malo cenio
negira regresivnim obnavljanjem onih moći koje su ga štitile u
autoritet i učio kako da se odbace podražavanja „starih", up u ć u
detinjstvu. Zaštita koju religija nudi svojim vernicima protiv neu-
jući na proučavanje prirode kao na vrelo svake istine, on je samo
rotičnih oboijenja objašnjava se ovako: ona ih oslobađa rodi-
ponavljao, na čoveku najviši dostupni način sublimirani stav
teljskog kompleksa za koji je vezano osećanje krivice, kako indi-
koji se nametnuo malom dečaku već kad je začuđeno posmatrao
vidue, tako i celog čovečanstva, rešavajući taj kompleks ~mesto
svet oko sebe. Ako to sa naučne apstrakcije opet prevedemo 1111
njih, dok onaj koji ne veruje mora ovaj zadatak sam da reš1.
konkretno, individualno iskustvo, onda starima i autoritetu ipa k
Ne čini se da bi Leonardov primer mogao da obesnaži
samo odgovara otac, dok priroda, opet, predstavlja nežnu, dobr11
ovakvo shvatanje religioznosti. Još za vreme života bio je optu-
majku koja ga je othranila. Dok je u većine drugih ljudi, danas
živan kao nevernik, ili, što je u ono vreme značilo isto, kao
kao i u prastaro doba, potreba za nekom autoritativnom poclr.
otpadnik od hrišćanstva, a to je našlo određenog odraza u onome
kom tako snažna da im se svet počinje da Ijulja pod noga11111
što je Vazari pisao u svojoj prvoj biografiji o Leonardu.12 U dru-
kada je ovaj autoritet ugrožen, Leonardo nije osećao potrebu ~11
gom izdanju njegovih Vite (Životopisa) , 1568. godine, on je te
takvom podrškom; a ne bi bio kadar da bude bez te podrške d11
primedbe izostavio. Nama je potpuno razumljivo što se Leonar-
u prvim godinama života nije naučio da živi bez oca. Smelost i
do čak i u svojim beleškama uzdržavao da izrazi svoj stav prema
nezavisnost njegovog kasnijeg naučnog istraživanja pretpostav
hrišćanstvu , s obzirom na izvanrednu osetljivost njegovog doba
!jaju - neometano od oca - infantilno seksualno istraživanje, ko-
prema religiji. Kao istraživač nije se dao nimalo zbuniti pričom
je se nastavlja odvraćanjem od seksualnog. " o stvaranju iz Svetog Pisma; poricao je, na primer, mogućnost
Bilo bi u oštroj suprotnosti sa onim što očekujemo ako
nekog sveopšteg potopa, već je u geologiji, bez dvoumljenja,
bismo našli da je neko ko je, kao Leonardo, u ranom detinjstvu
kao i modemi, računao sa hiljadama godina.
izbegao očeva zastrašivanja i u svojim istraživanjima se.oslobo-
Među njegovim „proročanstvima" nalaze se poneka koj a
dio okova autoriteta, ostao vernik, ne uspevajući da se oslobodi
su morala da povrede osećanja nekog pobožnog hrišćanina, kao
jarma dogmatske religije. Psihoanaliza nam je otkrila intim n11
na primer ona koja se odnose na kult svetih slika. 11
vezu između kompleksa oca i verovanja u boga, ona nam j ~
„Ljudi će govoriti sa ljudima koji ništa ne čuju , koji imaju
pokazala da lični bog, psihološki govoreći, nije niko drugi nego
otvorene oči, a ne vide; oni će im se obraćati , a nikakav odgo-
uzdignuti otac i ona nam svakog dana predočava kako mlad ·
vor neće dobiti; moliće za milost one koji imaju uši, a ne čuju;
osobe gube svoju religioznost čim se u njima sruši autoritet oc:i .
paliće sveće pred onima koji su slepi ."
U kompleksu roditelja otkrivamo tako koren religiozne potrebe:
svemoćni, pravedni bog i blagonaklona priroda pojavljuju se
" Chi disputa allegando l'autorita non adopra l'ingcgno ma piuttoslo 111
72
memoria; Solmi, Co1?f.fior. , str. 13. Minc, n. d., Leonardova religija, n. ci. , str. 292.
73
Po Hercfeldu, str. 292.
 --------(474) - - - - - - - -
Ili o oplakivanju na Veliki Petak (strana 297):
_„U svi1:1 d_elovima Evrope, velike mase naroda oplakivaće
smrt Jednog Jedmog čoveka koji je umro na Istoku."
O Leonardovoj umetnosti sudilo se da je on svete likove lišio
i ~oslednje veze sa crkvom, da ihje odenuo u ljudsko da bi nji ma
p~azao veličinu i lepotu ljudskih osećanja. Muter ga veliča i kaže
da Je savladao d_ekadentno raspoloženje svoje sredine i da je ljudi-
ma ~?novo vratw pravo na čulnost i životnu radost. U beleškama,
u ~OJlm~ se ~eon~rd~ o~kri_va kao prodoran istraživač velikih taj ni
P1:rode, _1zrazeno Je d1vlJenJe prema stvaraocu, poslednjem uzroku
svih veličanstvenih tajni, ali ništa ne ukazuje na to da je on želeo
da_ us~ostavi _ne_ki lični odnos prema ovoj božanskoj moć i .
~ecemce ~ koJe_Je uneo duboku mudrost poslednjih godina svog
z1vota odaju rezignaciju čoveka koji se podvrgava zakonima pri-
rode c1nanke), ne očekujući nikakvo olakšanje od božje dobrote ili
rrulost1. Jedva može da se posumnja da se Leonardo izdigao iznad
dogmatske i lične religije i da se na osnovu svog naučnog rada
znatno udaljio od hrišćanskog pogleda na svet. _,
Naša saznanja koja se odnose na razvoj psihičkog života
?ete:~ up~_ćuju nas na pretpostavku da se i Leonardo u prvi m
~st:az1vanJ1ma u detinjstvu bavio seksualnim problemima. Ovu
1stmu nam, uostalom, on sam otkriva, kroz providne velove
~e~ujuć~ svoj istraživački nagon za fantaziju o kraguju i smatra ~
JUC1 ~a. Je problem leta ptice zadatak koji mu je sudbina, pod
n~roc1t~m okolnostima, dodelila. Jedno dosta nejasno mesto u
11Jegov1m beleškama, koje zvuči kao neko proročanstvo, a koje
r~spravlja o ptičjem letu, najočitije dokazuje sa koliko je afek-
t1v~?g mter~sovanja bio vezan za želju da i sam podražava
vestmu letenja: „Poleteće velika ptica sa leđa svog velikog labu-
da, zapanjiće univerzum, ispuniće svojom slavom sve spise i
večna čast će pripasti gnezdu u kom se izlegla."74 Nadao se,
verovatno, da će i sam moći jednom da poleti, a iz snova koji
Prema M. Hercfeldu, l. d. V. str. 32, „ Veliki labud" treba da zna~ i
74
.
jedno brdo kraj Firence, Monte Cecero.
prikazuju ostvarenje ljudskih želja znamo kakvo se blaženstvo
očekuje od ispunjenja ovakve nade.
Ali zašto toliko ljudi sanja o letu? Na ovo pitanje psi-
hoanaliza pruža odgovor: zato što leteti ili biti ptica znači jednu
drugu prerušenu želju, do čijeg otkrivanja vodi više jezičkih i
stručnih mostova. Kada se radoznaloj deci priča da velika ptica,
kao što je roda, donosi malu decu, kada stari narodi predstavlja-
ju falus sa krilima, kada u nemačkom jeziku uobičajeno ozna-
čavanje polne delatnosti muškarca glasi „vogeln", a muški ud na
talijanskom direktno se naziva !'uccello (ptica), onda su sve ovo
samo fragmenti jedne velike celine, koja nas uči da želja da se
leti u snu ne znači ništa drugo nego čežnj u da se bude sposoban
za polnu delatnost. 75 Ovo je želja iz ranog infantilnog doba. Ka-
da se odrasli seća svoga detinjstva, ono mu se čini kao srećno
doba kad se u svakom trenutku uživalo i bez želja išlo u susret
budućnosti, i odrasli zbog toga zavide deci. Deca, međutim, ka-
da bi mogla ranije da pruže neko obaveštenje, verovatno bi
drukčije govorila. Čini se da detinjstvo nije blažena idila u koju
ga mi naknadno pretvaramo, već da decu, naprotiv, u toku čita­
vog detinjstva prosto progoni jedna želja, želja da odrastu kako
bi mogla da postupaju onako kako postupaju odrasli. Ova želja
pokreće sve njihove igre. Kada deca u toku svog seksualnog
istraživanja slute da odrasli nešto izvanredno može da čini u
nekoj tajanstvenoj, a ipak tako značajnoj oblasti, nešto što je
njima uskraćeno da znaju i čine, te o tome sanjaju u vidu lete-
nja ili pripremaju prerušavanje ove želje za svoje kasnije snove
o letenju. Tako dakle i avijatika, koja je u naše doba konačno po-
stigla svoj cilj, ima svoje infantilne, erotske korene.
Kada nam Leonardo priznaje da je od detinjstva osećao
poseban, lični odnos prema problemima letenja, on nam samo
potvrđuje da su njegova dečja istraživanja bila usmerena na sek-
sualnu problematiku, što mi pretpostavljamo i za današnju decu
na osnovu naših ispitivanja. Bar je ovaj problem izmakao
potiskivanju, koje je kasnije otuđilo Leonarda od seksualnosti;
Prema istraživanjima Paula Federna, i norvcškog i straž i vača Mourly
75
Volda (1912), koji stoji po strani od psihoanalize.
 - - - - - - - - - (476) --------~ _ _ _ _ _ _ _ _ _ (477) _ _ _ _ _ _ _ __

od prvih godina detinjstva do pune intelektualne zrelosti , 11

formi „proročanstva", gotovo sve bogate idejama i u isti mah na
njemu se, uz mala odstupanja, očuvalo interesovanje za taj proh
karakterističan način lišene humora.
lem i sasvim je mogućno da željenu veštinu nije uspeo d11
Ove igre i skokovi koje je Leonardo dopuštao svojoj f~n­
ostvari ni u primarnom, seksualnom smislu, ni prenoseći je 1111
taziji doveli su neke biografe koji nisu shvatili ovu stranu nje-
mehaniku i da su obe želje ostale neispunjene.
govog karaktera do teških zabluda. U mil~n~kom Leonardov~~
Veliki Leonardo ostao je uopšte čitavog svog života u ne
manuskriptu nalaze se, na primer, koncepti pisama za „D10danJa
kim stvarima detinjast; kaže se da svi veliki ljudi moraju da sa
čuvaju nešto infantilna. I kao odrastao, on se igrao, što je izazi
od Sirije, namesnika svetog sultana Vavilonije". Leonar~o u s:
tim pismima prikazuje kao čovek koji je poslat u ove ist~cne
valo čuđenje i nerazumevanje u njegovih savremenika. To što .i ·
pokrajine da izvrši neke inženjersk_e rado_ve. ~n se b~am ?d
za dvorske praznike i svečane prijeme pravio najoštroumnijl·
prekora da je spor, opisuje gradove 1 brda 1, naJ~ad, neki vehkl
izrađene mehaničke igračke budi nezadovoljstvo samo u namn ,
prirodni događaj koji se zbio upravo za vreme njegovog borav-
jer ne želimo da vidimo rasipanje majstorove snage na takvr
ka u ovim krajevima. 78
tričarije; međutim, on se, izgleda, nije nerado bavio ovakvi 111
J. P. Rihter (Richter) je na osnovu ovih dokumenata poku-
stvarima, jer nam Vazari saopštava da je slično činio i kada 11:1
šao 1881. g. da dokaže da je Leonardo stvarno bio u službi _egi~
to nije bio primoran: „U Rimu je načinio testo od voska i, kad11
patskog sultana, da je tom prilikom napisao pome.nute zapise t
bi ono postalo sasvim meko, pravio je od njega veoma sitnr
na Istoku čak primio muhamedansku veru. Ovaj borava~ se
životinjice, ispunjene vazduhom; kada bi duvao u njih, letele su ,
tobože desio pre 1483, dakle, pre preseljavanja na dvor mil~n­
kada više nije bilo vazduha u njima, padale su na zemlju. Belv ·
skog vojvode. Drugim kritičarima nije bilo teško ?a u ov~m
derski vinogradar našao je nekog čudnog guštera, kome je Lco-
tobožnjim zapisima sa Leonardovog puta na Istok vide ono. sto
nardo od kože drugih guštera načinio krila, napunio ih živom ,
oni u stvari i jesu: čiste produkte fantazije mladog umetmka,
tako da su se pri hodu pokretala i podrhtavala; na isti način 011
koje je sačinio radi sopstvene razonode i u kaj.ima je, možda,
mu je napravio oči , bradu i rogove, pripitomio ga i držao u kuti -
izrazio svoje želje da vidi svet i doživi pustolovme. .. .
ji, plašeći njime svoje prijatelje." 76 Često su mu ovakve igrarij ·
I Academia Vinciana" je verovatno plod fantazije, Jer
služile da izrazi nešto dubokomisleno: „Često bi naredio da s ·
brižljivo očiste creva nekog ovna, tako da su mogla stati u šaku ;
pretpos;~vka o njenom postojanju počiva samo na ~~t ili šes~
vrlo vešto isprepletanih amblema s natpisom Akade~1}e. Vaza.n
onda ih je unosio u jednu veliku sobu, a u susednu donosio ne-
spominje ove crteže, ali ne i Akademiju.79 1:'finc, koJI_ Je ukras10
koliko kovačkih mehova, pričvršćivao za njih creva, pa ih nadu-
korice svoga velikog dela o Leonardu jedmm od ovi~ orn~me­
vavao sve dok ne bi ispunila celu sobu, tako da se moralo bežali
nata, bio je jedan od onih retkih koji su verovah da Je ta
u neki ugao. Tada bi pokazivao kako ova creva, ispunjena va z-
„Academia Vinciana" stvarno postojala.
duhom, postepeno postaju prozračna i ukoliko su se creva, koja
su u početku zauzimala mali prostor, sve više i više širila u 78 0 ovim
pismima i kombinacijama koje se za njih vezuju vidi: Mine,
velikoj sobi, upoređivao ih je sa genijem." 77 Isto uživanje u igri n. d., str. 82 doslovni tekst, kao i tekst sledeć ih beleža ka nalaze se kod M.
bezazlenog prikrivanja i slikovitog umetničkog zaodevanja po- 1-l ercfelda, n. d., str. 223. . .
kazuju i njegove basne i zagonetke, ove poslednje izražene u 7
9„0sim toga, on je gubio dosta vremena crtajući upletene gajtane, P.n
76 če mu se mogu pratiti njihove niti, s jednog kraja na dru gi, sve dok ne opisu
Vazari, Šornov (Schom) prevod, 1843 .
77
U navedenoj knjizi, str. 39. savršenu kružnu figuru; vrlo komplikovan i lcp crtež ove vrste Je u bakrorezu,
a u sredini se čitaju reči: Leonardus Vinci Acadcmia (str. 8)."
 Verovatno je ovaj Leonardov nagon za igrom iščezao 11
zrelim godinama, prelazeći u istraživačku delatnost, koja je oz-
načavala poslednji i najviši domet njegove ličnosti. Ali to što s·
ova potreba za igrom tako dugo održala pokazuje nam kako se
sporo odvaja od detinjstva onaj koji je u tome detinjstvu doživco
najviše erotsko blaženstvo, koje od tada više nije postigao.
VI
Bilo bi uzaludno da se zavaravamo: današnji čitaoci sma-
traju svaku patografiju neukusnom. Ova odbojnost zaodeva c
prigovorom da se pri patografskoj studiji nekog velikog čoveka
nikada ne postiže razumevanje njegovog značaja i njegovog dc-
la; otud je beskorisna pakost studirati na njemu ono što se može
naći u ma kog drugog čoveka. Ovakva kritika je, međutim, tako
očevidno nepravična da se može razumeti samo kao izgovor i
prikrivanje. Patografija ne postavlja sebi uopšte kao cilj da
objasni delo velikog čoveka; ne može se nikome prebaciti da
nije održao ono što nikad nije obećao. Pravi motivi otpora dru-
gačije su prirode. Oni se otkrivaju ako se vodi računa o činjeni ­
ci da su biografi na naročit način vezani za svoje heroje. Oni ih
često biraju za objekt svojih studija zato što su prema nj ima
odranije osećali naklonosti, čiji razlog leži . u njihovom sop-
stvenom osećajnom životu. Tada se oni posvećuju idealizacij i,
koja ima za cilj da uvede velikog čoveka u niz njihovih infantil-
nih uzora, da u njemu ponovo ožive detinju predstavu o ocu.
Povodeći se za ovakvom željom, oni brišu individualne crte nje-
gove ličnosti, zataškavaju tragove njegove životne borbe saunu-
trašnjim i spoljašnjim preprekama, ne trpe nikakve ostatke ljud-
skih slabosti ili nesavršenosti u njemu i tada nam pružaju, u
stvari, hladan i tuđ idealizovan lik umesto čoveka sa kojim
bismo se osećali pomalo srodni. To što oni čine je za žaljenje, jer
time žrtvuju istinu radi jedne iluzije i, u korist svoje infantilne
fantazije, odriču se mogućnosti da prodru u najprivlačnije tajne
ljudske prirode. 80
Ni sam Leonardo se ne bi, u svojoj ljubavi prema istini i
svojoj žeđi za znanjem protivio pokušaju da se uslovi njegovog
duševnog i intelektualnog razvoja otkrivaju na osnovu malih
nastranosti i zagonetaka njegovog bića. Mi mu odajemo pošto-
vanje učeći se na njemu. Njegovu veličinu ne umanjuje to što
ispitujemo žrtve kojima je morao plaćati svoj razvoj od deteta i
što skupljamo sve one momente koji su u njegov lik urezali tra-
gičnu crtu neuspeha.
Treba jasno da istaknemo da Leonarda nikada nismo ubra-
jali u neurotičare ili „nervne bolesnike", kako se to na nespretan
način kaže. Oni koji se žale što se mi uopšte usuđujemo da na
njega primenimo podatke dobijene iz patologije, još uvek se
čvrsto drže predrasuda koje smo mi danas s pravom napustili.
Mi ne verujemo da se stanje zdravlja i stanje bolesti, ili normal-
no i nervozno stanje, mogu oštro deliti jedno od drugog, niti da
neurotične crte treba da se smatraju kao dokaz opšte inferior-
nosti. Danas znamo da su neurotični simptomi supstitutivne tvo-
revine za izvesna potiskivanja, koja mi svi moramo da obavimo
tokom svoga razvoja od deteta do kulturnog čoveka, da svi
proizvodimo takve supstitutivne tvorevine i da samo broj, inten-
zitet i raspored tih tvorevina opravdavaju upotrebu praktičnog
pojma bolesti i dozvoljavaju zaključak o postojanju konstitu-
cionalne inferiomosti. Prema malim znacima koje smo otkrili u
Leonarda, usudili bismo se da ga stavimo u blizinu onog neu-
rotičnog tipa koji označavamo kao opsesivan; njegovo
istraživanje mogli bismo da uporedimo sa „prinudnim mozga-
njem" neurotičara, a njegove inhibicije s njihovom takozva-
nom abulijom.
Cilj našeg rada bio je objašnjenje inhibicija u Leonardo-
vom seksualnom životu i njegovoj umetničkoj delatnosti . Neka
namje dopušteno da u tu svrhu rezimiramo ono što smo mogli
da dokučimo o toku njegovog psihičko g razvoja.
80
Qva kritika je sasvim uopštena i ne odnos i se spec ij alno na
Leonardove biografe.
 _ _ _ _ _ _ _ _ (480) - - - - - - --
O njegovim hereditarnim prilikama ne znamo ništa, ali
vidimo da su slučajne okolnosti iz njegovog detinjstva dovele
do dubokih poremećaja. Kao vanbračnom detetu uskraćen mu
je, možda do pete godine, očev uticaj i prepušten je nežnom za-
vođenju majke, kojoj je bio jedina uteha. Rano seksualno
sazrevši zbog njenog stalnog milovanja, mora biti da je ušao u
fazu infantilne seksualne aktivnosti, čije je jedino sa sigurnošć u
potvrđeno ispoljavanje u intenzitetu njegovog infantilnog sek-
sualnog istraživanja. Rani utisci iz detinjstva najjače su pod-
stakli nagon za gledanjem i saznanjem; usna erogena zona ste-
kla je značaj koji više nikada neće izgubiti. Na osnovu kasnijeg,
potpuno suprotnog ponašanja, kao i prekomernog sažaljenja
prema životinjama, možemo zaključiti da su u ovom periodu
detinjstva bile prisutne i jako izražene sadističke crte.
Energičan zamah potiskivanja okončao je ovakva preteri-
vanja u detinjstvu i utvrdio dispozicije koje će se manifestovati
u pubertetu. Odvraćanje od svake grubo čulne aktivnosti bilo je
najupadljiviji rezultat ovog preobražaja; Leonardo će moći da
živi kao apstinent i ostavljaće utisak aseksualnog čoveka. Kada
na dečaka budu naišle plime pubertetskog uzbuđenja, one ga
neće učiniti bolesnim, namećući mu skupe i škodljive supstitu-
tivne tvorevine; zahvaljujući ranoj prevagi seksualne radozna-
losti, veći deo polnih potreba moći će da se sublimira u opštu
žeđ za znanjem i da tako time izbegne potiskivanje. Daleko
manji deo libida ostaće usmeren prema seksualnim ciljevima i
predstavljaće zakržljali polni život odrasle osobe. Usled potiski-
vanja ljubavi prema majci, ovaj će deo biti pomeren prema ho-
moseksualnom stavu i ispoljiće se kao platonska ljubav prema
dečacima. Fiksacija za majku i blažena sećanje na kontakte s
njom sačuvani su u nesvesnom i ostaju privremeno u neaktiv-
nom stanju. Na takav način potiskivanje, fiksiranje i sublimacija
učestvuju u raspodeli onog udela energije koji seksualni nagon
pruža Leonardovom psihičkom životu.
Iz tamnog dečačkog doba pred nama iskrsava Leonardo
kao umetnik, slikar i vajar, zahvaljujući naročitoj obdarenosti,
koja za svoje pojačanje duguje rano probuđenom nagonu za
posmatranjem u prvim godinama detinjstva. Rado bismo naveli
na koji se način umetnička delatnost svodi na psihičke pranago-
ne kada upravo ovde ne bi otkazale naše moći. Zadovoljićemo
se da istaknemo činjenicu, koja gotovo više i ne podleže sum-
nji, da stvaralaštvo umetnika predstavlja i delimično rasterećiva­
nje njegovih seksualnih želja. Što se tiče Leonarda, podsetimo
se Vazarijevih reči, da su među njegovim prvim umetničkim po-
kušajima padale u oči glave nasmešenih žena i lepih d~čaka, da-
kle, prikazivanje njegovih prvih seksualnih objekata. Cini se da
je Leonardo u ranoj mladosti radio nesputano. Kao što u svom
spoljašnjem načinu života uzima oca za primer, tako u Milanu
proživljava period muške stvaralačke snage i umetničke pro-
duktivnosti, jer mu tamo naklonost sudbine omogućava da u
vojvodi Lodoviku Moru nađe zamenu za oca. Ali ubrzo će se na
njegovom primeru potvrditi iskustvo da gotovo potpuno suzbi-
janje stvarnog seksualnog života ne pruža najpovoljnije uslove
za ispoljavanje sublimiranih seksualnih težnji. Dolazi do
izražaja to da se ostali život formira po ugledu na seksualni,
aktivnost i sposobnost za brzo odlučivanje počinju da slabe,
sklonost ka odmeravanju i oklevanju negativno se odražava već
prilikom rada na Tajnoj Večeri i, uz tehničke činioce , određuje
sudbinu ovog izvanrednog dela. Postepeno se u Leonarda
dešavaju pramene koje bi se mogle uporediti samo sa regresi-
jom u neurotičara. Umetnika koji se u njemu razvio u vreme
puberteta prevazilazi istraživač iz ranog detinjstva; druga subli-
macija njegovih erotskih potreba zaostaje za onom prvobitnom,
koju su pripremila prva potiskivanja. On postaje istraživač,
najpre u službi svoje umetnosti, a kasnije nezavisno od nje, da
bi joj najzad okrenuo leđa. Gubitak zaštitnika koji mu je zamen-
jivao oca, sve teže životne prilike, doprinose jačanju ove regre-
sije. Leonardo postaje krajnje nestrplji v za vreme slikanja, kako
to saopštava korespondent grofice Jzabele d'Este, koja je apso-
lutno htela da ima još jednu sliku rađenu njegovom rukom. 81
Prošlost njegovog detinjstva ovladala je njime. U istraživanju,
81
V. Seidlitz, JI, str. 271.
_ _ _ _ _ _ _ _ _ (482) _ _ _ _ _ _ _ __
koje mu sada zamenjuje umetničko stvaranje, dolaze do izražaja
neke crte koje karakterišu delatnost nesvesnih nagona: nena-
sitost, bezobzirna krutost, nesposobnost prilagođavanja realnim
okolnostima.
Na vrhuncu svog života, prešavši pedesetu godinu, u doba
kada u žene već nastaje opadanje seksualnih funkcija, a u mu-
škarca libido često doživljava još jedan energičan proboj, Leo-
nardo doživljuje novu pramenu. Još dublji slojevi njegovog du-
ševnog sadržaja postaju ponovo aktivni; ali ova dalja regresija
koristi njegovoj umetnosti, koja je počinjala da zamire. On su-
sreće ženu koja ga podseća na srećni i ushićeni osmeh njegove
majke i pod uticajem ovog buđenja on ponova nalazi inspiraci-
ju koja ga je vodila u prvim umetničkim pokušajima, u vreme
kada je stvarao glave nasmešenih žena. On slika Mona Lizu
Svetu Anu i čitav niz tajanstvenih slika koje se odlikuju zagonet~
nim osmehom. Uz pomoć svojih najstarijih erotskih impulsa, on
slavi trijumf; prepreka na putu njegove umetnosti još jednom je
savladana. Ovaj poslednji uzlet rasplinjuje se za nas u tami sta-
rosti koja se približava. Njegov intelekt se, pre no što će doći do
toga, još jednom vinuo do najviših podviga jednog pogleda na
svet koji je ostavljao ideje svoga vremena daleko iza sebe.
U prethodnim poglavljima naveo sam ono što može da
opravda ovakav način prikazivanja Leonardovog razvojnog pu-
t~, ovakvo raščlanjavanje njegovog života i razjašnjenje njego-
vih neprekidnih kolebanja između nauke i umetnosti. Ako bi
moja izlaganja, čak i u prijatelja i poznavalaca psihoanalize, iza-
zvala ~išljenje da sam samo napisao psihoanalitički roman, od-
govonću da ne precenjujem verodostojnost ovih rezultata. I sam
sam, kao i drugi, podlegao privlačnosti kojom zrači ovaj veliki i
zagonetni čovek, u čijem biću kao da se osećaju moćne nagon-
ske strasti, koje su se, međutim, mogle ispoljiti samo u tako ču­
dno prigušenom obliku.
Bez obzira na to kakva je istina o Leonardovom životu, ne
možemo odustati od pokušaja da je psi hoanalitički objasnimo a
da nismo ispunili još jedan zadatak. Moramo istaći opšte granice
koje se postavljaju psihoanalizi u oblasti biografije da nam se
- - - - - - - - - (483) - - - - - -- --
svako izostavljeno objašnjenje ne bi proglasila za neuspeh. Psi-
hoanalitička istraživanje raspolaže biografskim materijalom , s
jedne strane, slučajnostima zbivanja i uticaja sredine, a s druge
strane, saopštenjima o reakcijama individue. Oslanjajući se na
poznavanje psihičkih mehanizama, ps ihoanalitička istraživanje
nastoji sada da dinamički sagleda suštinu individue iz njenih
reakcija, da otkrije njene prvobitne nagonske snage, kao i njiho-
ve kasnije preobražaje i razvoj. Ako ovo uspe, onda je ponašanje
ličnosti u životu objašnjeno zajedničkim delovanjem konstituci-
je i sudbine, unutarnjih snaga i spoljašnjih moći. Kada takav po-
duhvat, kao možda u slučaju Leonardovom, ne postigne nikakve
pouzdane rezultate, onda krivica nije do psihoanalitičke metode,
njene pogrešnosti ili nedovoljnosti, nego u nesigurnosti i nepot-
punosti materijala kojim raspolažemo u vezi sa dotičnom lično­
šću. Za neuspeh je odgovoran autor samo onda kada je prinudio
psihoanalizu da donosi sud na osnovu takvog nedovoljnog ma-
terijala.
Ali čak i kada bismo raspolagali najobimnijom dokumen-
tacijom istorijskog materijala i kada bismo se na najsigurniji na-
č in služili psihičkim mehanizmima, psihoanalitička istraživanje
ne bi nam u dvema važnim tačkama moglo pružiti uvid u to da
je individua morala nužno postati samo takva, a ne drugačija. U
Leonardovom slučaju, morali smo da zastupamo gledište da su
s lučajnost njegovog vanbračnog rođenja i preterana nežnost nje-
gove majke odlučujući delovale na formiranje njegovog karak-
tera i njegovu kasniju sudbinu, i to tako što ga je, posle ove faze
detinjstva, seksualno potiskivanje podstaklo da libido sublimira
u žeđ za znanjem i utvrdilo njegovu seksualnu neaktivnost za či ­
tav kasniji život. Ali ovo potiskivanje, posle prvih erotskih za-
dovoljenja u detinjstvu, nije moralo da nastupi; u neke druge
individue možda do njega ne bi ni došlo, ili bi ono bilo znatno
slabije. Moramo ovde dopustiti izvestan stepen slobode, koji se
psihoanalitički ne može objasniti. Isto tako, ishod ovog snažnog
potiskivanja ne bismo smeli da postavimo kao jedinu moguć­
nost. Neka druga osoba, verovatno, ne bi uspela da glavni deo
libida sačuva od potiskivanja putem sublimac ije u žeđ za zna-
_ _ _ _ _ _ _ _ _ (484) _ _ _ _ _ _ _ __
njem; pod istim uslovima pod kakvim je bio Leonardo, neka
druga osoba ne bi imala trajne smetnje u misaonom radu, ili bi
se u njoj razvila neotklonjiva dispozicija za prinudnu neurozu.
Psihoanaliza ostaje, dakle, nemoćna kad je u pitanju objašnjenje
ovih dveju Leonardovih osobenosti: njegove naročite sklonosti
ka potiskivanju nagona i njegove izvanredne sposobnosti da su-
blimira prvobitne nagone.
Ono što psihoanaliza kao krajnje može da upozna to su
nagoni i njihovi preobražaji. Od te tačke ona ustupa mesto bio-
loškom istraživanju. Sklonost ka potiskivanju, kao i sposobnost
sublimacije, prinuđeni smo da pripišemo organskoj podlozi ka-
raktera, na kojoj se uzdiže psihička zgrada. Kako su umetnička
obdarenost i stvaralačka moć usko povezane sa sublimacijom,
moramo priznati da nam je i suština umetničkog stvaranja psi-
hoanalitički nepristupačna. Biološko istraživanje našeg doba
sklono je da glavne crte organske konstitucije nekog čoveka
objašnjava mešanjem muških i ženskih sklonosti u materijalnom
smislu; Leonardova telesna lepota i njegova levorukost dopu-
štaju ovde izvesna poređenja. Ipak, mi ne želimo da napuštamo
tle čisto psihološkog istraživanja. Naš cilj ostaje dokazivanje
uzročne veze među spoljašnjim doživljajima i redukcijama li-
čnosti na osnovu ispoljavanja nagona. Ako nam psihoanaliza i
ne objašnjava zašto je Leonardo postao umetnik, ona nam bar
čini razumljivima manifestacije i ograničenja u njegovoj umet-
nosti . Zaista se čini da je samo onaj koji je proživeo detinjstvo
kakvo je imao Leonardo mogao da naslika Mona Lizu i Svetu
Anu, da svojim sopstvenim delima pripremi tako žalosnu sud-
binu i ostvari tako nečuven polet kao istraživač prirode kao da
se ključ svih njegovih ostvarenja i neuspeha krije u dečjoj fan-
taziji o kraguju.
Međutim, zar čovek ne srne da negoduje protiv rezultata
jednog istraživanja koje slučajnostima roditeljske konstelacije
pripisuje tako odlučujući uticaj na sudbinu jednog čoveka i koje
Leonardovu sudbinu, na primer, čini zavisnom od njegovog
vanbračnog rođenja i neplodnosti njegove prve maćehe Đona
Albijere? Mislim da takvo negodovanje nije opravdano; ako se
- - - - - - - - (485) - - - - - -- -
slučaj proglasi za nešto što nije dostojno da odlučuje o našoj
sudbini, onda to znači vraćanje na religiozni pogled na svet, čije
je prevazilaženje pripremio lično Leonardo, kad je napisao da se
Sunce ne kreće . Mi se, naravno, osećamo uvređenim što nas
neki pravedni bog i dobronamemo proviđenje bolje ne štite od
ovakvih uticaja u doba kada smo najnemoćniji. Pri tome rado
zaboravljamo da je u našem životu, u stvari, sve slučajnost, po-
čev od našeg začeća spajanjem spennatozoida i jajeta, slučajno­
sti koja, ipak, sudeluje u zakonitosti i nužnosti prirode, iako je
lišena veze sa našim željama i iluzijama. Linija koja bi delila
našu životnu uslovljenost između „nužnosti" naše konstitucije i
„slučajnosti" našeg detinjstva može se činiti još neodređenom u
pojedinostima; u celini, ne može se više sumnjati u značaj upra-
vo prvih godina našeg detinjstva. Mi svi pokazujemo suviše
malo poštovanja prema prirodi, koja je, prema Leonardovim za-
gonetnim rečima što podsećaju na Hamletov govor, „puna bez-
brojnih uzroka koje nismo nikada iskusili" (La natura e piena
d'infinite ragioni che nonfurono ma! in isperienza. M. Herzfeld,
n. d., str. 11 ). Svako ljudsko biće među nama odgovara jednom
od bezbrojnih eksperimenata u kojima ovi ragioni (uzroci) pri-
rode nadiru u iskustvo.
Preveo Vladeta Jerotić