RAZGOVOR SA STJUARTOM HOLOM*

Pre svegn bih Vas zapitao kako biste odredili

Vase zanimanje za i odnos prema sarErtfnjoj
eksploziji dela u okvirima onoga Sto se naziva
'postmodernizam'. .Mofda bi nam, kao natin
da stupimo u ovaj umnogome zamr9eni skup
diskursa, mogli reCi negto o tome kako vidite
svoj polotaj u sporu izmedu Habermnsa i
Liotara.
Moje zanimanje ima viSe razloga. Prvo, opse-
njen sam onim Sto je postmodernizam postigao
u Americi - njegovim trenutnim uspehom kno
konc~pcije,u paredenju s post-ma~ksizmom i!i
pos~tstnukturalizmompodjdnako.
'P~stmodennizam'je najuspegnija pries kola jde.
A, kako je to, u biti, vrlo razorna p r i h -
upravo o ameriEkoj kulturi, Eini se Sagavim Sto
je tako popularna. . . . Sama koncepcija postavija
neka k l j u h a pitanja o obliEju i tendenciji sa-
vremene kulture. Ona se u Evropi javlja kao
srediSte spora i pokreee neke veoma ozbiljne
probleme. Dopustite da razmotrim konkretno
pitanje spora izmedu Habermasa i Liolara.
I
Ukratko, zapravo se ni s jednim od njih ne
slaiem. Mislim da je H a b e m o v a odbrana
projekta Prosve~enosti/modernizma vredna i
hrabra, ali nalazim da je nedovoljno otrorena
za neke dubolco protivreene tendencije moderne
kulture na koje postmodernistiEke teorije posve
opravdano skreCu naSu painju. No smatranl da
su Liotar, i Bodrijar na svoj slavodobitni naein,
zapravo probili zvuEni zid. Oni se bave, ne samo
identifikacijom novih tokova i tendencija. no-
vih kulturnih konfiguracija, veC i tim kako da
ih zavole. Mislim d a su oni ta dva Icoraka -
analizu i preskripciju - smeSali u jedan. Po-
') Railre& Lorens Grosberg, Tzvar: loztrnal of Co~n-
nzunicalion Inquiry, wl. 10. no. 2, leto 1986.
 -.
RAZGOVOR S A STJUARTOM HOLOM

malo nalik onom prvom proroku postmoderniz-

ma, MarSalu Makluanu. I<ad je MarSal Makluan
poEeo da piSe o medijima, samo Sto je bio sti-
gao s K d l r i h d i a kao ubedeni livijeowiui kriticar
Njegova prva knjiga, The Mechanical Bride
(MehaniEka nevesta), bila je vrlo kritiEna pre-
ma novim tehnologijama. On je tu linjigu u
s h l i rsunatrao 'eivihom odbiranom a d kuirnih
masmedijskih padavina'. No, razoEarenje se
ubrzo pretvorilo u svoju suprotnost - - ~ e l i -
Eanje, te je on u svojim kasnijim delima zau-
zeo potpuno drugaEije stanovigte, posve se pre-
.pustio i dozvolio m,edijima da ga pregaze; veli-
Eao je baS ono Sto je nekad najieSke napadao.
Mislim da se neSto sliEno dogodilo i medu
ideolozima postmoderne. Iza tog veliEanja ame-
riEkog doba vidljiva je duboka razoEaranost
pariske inteligencije s leve obale Sene. Tako
u odnosu na joS uvek dobra,no integri'sana sta-
noviSta Eiji izraz je Habennasova liritiEka teo-
rija, postmodernisti s pravom govore o eroziji
projekta Prosvekenosti, oStrim promenama koje
se odvijaju u modernizmu, itd. Ali smatram da
oznaka 'postmodernizam', naroEito u njenoj ame-
riEkoj upotrebi (a odnosi se na to kako svet
sanja sebe kao 'ameriEki') nosi joS dva dodatna
opterekenja: ona ne samo da ukazuje na to
kako se stvari odvijaju u modernoj kulturi,
nego kazuje, prvo, da je sve drugo bez ikakvog
znaeaja - kontradiktorne snage i kontradiktorne
tendencije, i drugo, da su ove promene goleme
i da nam jedino ostaje da se s njima pomirimo.
On se, po mom migljenju, koristi na jedan
esmcijalistiEki i ndhritilfan naEi'n. I, he~p~rizivno
je kao episteme evro-, odnosno zapadno-cen-
tristieki.
Tako smo ukljeSteni izmedu dva neprihvatljiva
izbora: Habermasovog defanzivnoz stanoviSta u
odnosu na stari p o g k t ~rosvekekosti i Liota-
rovog evrocentristifkog veliEanja postmodernog
pada . . .
Sada dolazimo do postmodernizma i ono Sto
bih hteo da znam to je da li je p o s t m o d e r n i ~ a ~ n
globalna ili 'zapadna' pojava. Da li je post-
modernizam naziv koji dajemo drugaEijem raz-
me~stajru, novoj ko~nfigu~raci j~i, Sto sn je ~ m o g i
o,d sastavnih e l e m e m rnodennist~i'fkogprojekta.
sada poprimili? Ili je to - kako bi po mom
miSljenju postmoderne hteli da nagoveste -
nova vrsta apsolutnog raskida s proSloSFu, posve
novi pofetak jedne nove globalne epohe? Niie
to t8k f o m a i n o pitainie to,@ gd'e smestiti prekid.
Ako smo u istoj epohi - onoj koja je poEela
dobom imperijalizma, masovne demokratije. ma-
sovne potroSnje i lmasovne kulture oko 1880-
1920. - za oEekivati je da bude i kontinuiteta
i preobraiaja bag kao i ra,skida i prekida.

Pogledajmo sada postmodernistieku tvrdnju o

tekozvanom kolapsu ili imploziji ' ~ x i n o g .Tri
 RAZGOVOR S A STJUARTOM HOLOM

eetvrtine ljudske rase joS uvek nisu stupile

u eru koju volimo da naziv8mo 'realnom'. Po-
vrh toga, Eak i na Zepadu, otkad su se razvili
moderni masovni mediji i naveliko nahrupili u
kulturnu produkciju, s njihovim uplivom na
potroSaEe kulturnih proizvoda, svedoci smo na-
g r i ~ a n j aapsolutiama Trealmog', veli'!<ih diskursa
o realizmu i paznatih realistiekih i recionalistif-
kih jemstava, prevlasti odredenih tipova re-
pr.ezentativnosti, itd. Ne mislim da ustvrdiin
kako su novi diskursi i odnosi medu tim stva-
rima, koje su u osnovi ono Sto nazivamo 'mo-
dcrnizmom', isti 1980. i 1900, ali ne znam da li
s 'post~m.~od~t.~mizmom' uvodilmo nebto posve i te-
meljno razliEito od prekida s pofetka veka.
To ne znafi d a porifem da smo doiiveli duboke
kvalitativne promene otad dosad. Otud sada
savremena kultura icma nekih veoma sloienih
odlika koje jamaeno teie da idu ispred kritifkih
i teorijskih pojmova stvorenih na pofecima
modernog razdoblja. U tom smislu smo primo-
rani da neprekidno osavremenjujemo naSe teo-
rije i da se bavimo novim iskustvima. Prihva-
tam i da ove promene mogu konstituisati nova
subjektima stanoviSta i druStvene identitete
ljudi, ali mislim da takva apsolutno nova i je-
dinstvena stvar kao Sto je baS postmoder~la
situacija ne postoji. Po sredi je samo joS jedna
verzija one istorijske amnezije svojstvene ame-
rifkoj kulturi - tiranije Novog.

Jedna od specifirnih odlika takozvanih post-

modernih teoretiEara je i njihovo odbacivanje
problema znarenja, reprezentacije i oznaEava-
nja, ideologije. Kako biste odgovotili na t a j
zao kret?

Doglo je do veoma oStre polarizacije. Ne mis-

lim d a je jezik moguCe konceptualizovati bez
znafenja, iako postmodernisti govore o kolapsu
oldnosno ilmplloziji f~itavo~g
z8nafagja.I dalje govo-
rim o reprezentaciji i oznafavanju: iako Eod-
rijar k a i e da smo 'na samom kraju svake re-
prezefntlaoioae i oznafavaj'uce przikse. JoS uvek
govorim o ideologiji, a Fuko o diskursu liSe-
nom svake ideoloSke dimenzije. Moida Sam
u ovim pogledima dinosaurus ili recidivista, ali
nalazim da je veoma teSko razumeti s a v r e m n o
druStvo i druStvenu praksu ako se napuste ovi
orijentiri. Teorijski argumenti izneti protiv njih
,nis,u me uverili u supu-ot'no . . .
Uzmimo Bod'rijmv a(rgument u vezi sa reprc-
zentacijom i implozijom znafenja. On kao da
pofiva na pretpostavci puke finjenifnosti stva-
ri: stvari su samo to Sto se vidi na povrSini.
One ne znafe i ne oznaEavaju niSta. One se
a e mosu 'Gtitavati'. Mi m o s onu st~ranu iS-
Eitavanja, jezika, znafenja. I ovde se slaiem
s Bodrijarovim nastojanjem da dovede u pi-
tanje stari manifestno/latentni tip hermeneu-
 RAZGOVOR S A STJUARTOM HOLORl

tifke analize; to u mjegovom delu zauzima po-

loiaj koji u Fukoovom ima baza/nadgradnja -
mesto onog Sto se mora dovesti u pitanje i
izmestiti. Iznad/ispod nije bag koristan nafin
razmiSljanja o pojavi u odnosu na strukturalne
sile. Moida bi trebalo sda priznam da neke ten-
dencije u kulturnim istraiivanjima idu u tom
pravcu; pojavni oblik/stvarni odnos, uprkos
sx%m naSdim Irvaliif~i~kaoijama, nagovdtavao j'e da
j'e pavrSiaa s k a n i vaina sumo u k d i k o kroz nju
prodirerno do u n u t r a h j i h pravila i kodova.
Stoga je Bodrijar u pravu jer nas vraCa onome
Sto je tu, finjenifnosti iivota, povrgini, pri-
zoru, itd. To je u Engleskoj pofelo, politifki,
rpastnjatri oenaka od~edmene vrst,e 'realizsma' na
levici koji tvrdi da ne moiete vazda iCi za
onim Sto mase pokazuju da misle ka onom Sto
stvarno misle; morate priznati i valjanost na-
Eina njihovog osmiSljavanja sveta. Ali. mislim
da je Bodrijarovo stanovidte postal0 neka vrsta
superrealizma, dignutog n a n-ti stepen. Po nje-
mu u procesu priznavanja realnog nema 7~iCcy
osim neposredno ,prisutnog na povrgini. U tako-
zva,nom postmodernom druStvu se, razume se,
osedamo oihhvmi razliEitoSh, p,l!ucalitetom povr-
Sina Sto ih je moguCe proizvesti, i moramo
priznati bogate tehnologke osnove moderne kul-
turne produkcije koje nam omogutavaju da u
nedogled simuliramo, reprodukujemo, parafra-
ziramo i rekapituliramo. No ogromna je Taz-
lika izmedu tvrdnje da ne postoji jedno, ko-
naeno, apsolutno znafenje - ne krajnie ozna-
Eeno veC beskanarni klizavi lanac oznaravanja,
i s druge strane, tvrdnje da znafenje ne postoji.
Benjamin nas je poodavno upozolrio da Ce mon-
taia zauvek unigtiti auru jedinstvenog i singu-
larnog umetnifkog dela. A kad je uniStena aura
jedinstvenog umetnifkog dela, jer ga je moguce
ponoviti, stupili smo u jedno novo doba kojem
se ne moie pristupati n a isti nafin, primenom
tradicionalnih teorijskih pojmova. Sada ste pri-
nudeni d a svoju analizu znaEenja izvodite bez
utehe zavrSebka: vise na osnovu semantifkih
pretraga koje je predlagao Benjamin - kroz
t r a g m j e za firamentima, de5ifirovanje njihovog
skupa i sagledavanje moguCnosti da ih hirurSki
zasefete, sklapajuCi i rasklapajuti sredstva i
instrumente hulturnog proizvoda. To je ono
Sto inauguriSe modern0 doba. Ali, premda to
razbija jedno, pravo znafenje u fragmente i
stavlja nas u univerzum beskonacnog plura-
liteta kodova, ono ne unistava groces kodiranja,
koji uvek podrazumeva nametanje jednog pro-
izvoljnog 'zavrSetkal. Ono ga zapravo obogakuje,
jer znafenje shvatamo ne kao prirodni veC kao
proizvoljni Ein - meSanje ideologije u jezil?.
Stoga s e ne slaiem s Bodrijarom d a je repre-
zentaciju dokinula pluralizacija kulturnih ko-
dova. Mislim da smo u razdoblju neogranifene
raznovrsnosti kodiranja, Sto je neSto drugo. Svi
 RAZGOVOR S A STJUARTOM HOLOM

s 8 m , istonijski, postali kodimjuCi finioci fam-

tastirno podloini kodiranju. Nalazimo se usrccl
tog mnoltva Eitanja i diskursa, a to je stvorilo
nove oblike samosvesti i refleksivnosti. Otud
iako su se naMni kulburne proizvodnje i po-
trolnje kvalitativno fantastiEno promenili us-
led ove ekspanzije, to c c znlEi dn je sama
reprezentacija nestala. Ona je postala proble-
matifniji proces, ali to ne znaEi da joj je kraj.
A onda, bal sam termin 'postmodernizam' oslo-
baaa nas napetosti obaveze prepoznavamja no-
VOE i borbe d a mobiliSemo neko istoriisko ra-
zumevanje procesa njegovog nastanka. Post-
modernizam nastoji da zatvori ~roSlostaovoreki
da je isturija zaGrSena, te joj se stoga i ne
treba vraCati. Postoji samo sadalnjost, i jedino
Sto se da ,ufitniti je biti s njom, uronjen u nju . . .
1
U kojoj biste meri onda sebe odredili kao mo-
d e r n i s t ~ koji pokuSava da osmisli ove post-
moderne tendencije?

Pjrianajm da j'esarn modernbta, utal~iko Sto

rane f~!ze m o d m i ~ t i ~ b k apro,jekta
g - vxeme
njlegovih istouijskih, estmti6luh lproboja, kad se
sve z\bivalo o d j e d n m - ,mo~nmatBraka, Pi-
lkwa, Diojsa, Klea, Blanuh-a, B s e t a , Ha~tfillda,
m d m a l i m i M e - sunatrram jedniun od naj-
fantmbifmnije ~ h d l j d ~hv iintehktuahnih imme-
nata dvadeseim&ovme istorije. Z m , na,mvno,
dla je taj ipakret bio o~graniCeni da se d'i~ektao
nsije bavio polpulhmirm niti ga je trransfmmisao.
Kaiko bi i mogao? Kalko bi Iculbura, mma za
s'dbe, lmogla ,pevamibi dm*m,i, pohitC&i i dko-
mamski t m n n a kojlm deluje. Iznwerivili
svoje najraicL%aLni je abdanje, ~ m o g i r n d ~ e r -
dstiai m vi s q jbez s m j e , l&iY pobisnu,ti
u eliitnije f m a d j e . Vi~jlarms jle rtarvolo objas-
nlio M o ,s4e~pdlcretiu nastlajmju lasim+laju u
vlladajiulire. To n e iummjuje radikahi raskid s
apLlteunarma onodeme lkoj~i je tpredshavljao mo-
dernizaon. Okd je m e k n j e mod8eminma i ipopu-
liarnog t&lo b,rm ali nmjedn&eno. Ta an-tiiu-
lacija - &leko ad zawdem - it& wda stvarno
porinje. Nije dq ne reagujem pozitivno na
m o g e elemente postmodernizma, nego su se
mnoge odvojene i sazlieite niti, koje je moder-
nizam pokulavao da drii zajedno u jedinstvenom
aMru, iznova lrazdvojile. Tako sada imarmo es-
tetifki postmodernizam. arhitektonski postmo-
dernizam, postmodernu teoriju, postmodernis-
tifki film itd. Postmoderna kultura je postala
s k w nepovezainih slpeaijdizaima. Ptretposbvljam
da me jol uvek izuzetno privlafi m a krajnje
kontradiktorna tarka s poretka modernizma,
kad s e stara paradigma razbija i raaa nova.
Odmah me obuzima intelektualno uzbuaenje
pred sposobnoSCu prelaska s jedne na drugu
stvar, uspostavljanja unakrsnih veza, vigeakcen-
tualnostima, koji su bili u sredigtu modernis-
 RAZGOVOR SA STJUARTOM HOLOM

tifkog projekta. Iako su moji ukusi skloniji

modernistifkom, ne znam da li bih sada sebe
svrstao u okvire modernistifkog teorijskog pro-
jekta . . .

Neki teoretifari postmoderne zaokupljeni su

onim Sto nuzivaju 'artikulacija', recimo, Delez
i Guatari naglaiavaju artikulaciju ieljene pro-
dukcije. Da li biste nam mogli izneti vaiu sop-
stvenu teoriju artikulacije ideologije i ideoloike
borbe?
Uvek koristim ref 'artikulacija' mada ne znam
da li se sasvim shvata znafenje koje joj pri-
dajem. Termin u Ehgleskoj ima lepo dvostruko
znafmje, p o h 'artihliisati' ma& izneti, izgo-
voriti, biti artikulisan On nosi smisao o-jezi-
Eavanja, izraiavanja, itd. Ali, mi govorimo i
o 'artikulisanom' terebnjaku (kamionu): teret-
njaku Eiji prednji deo (kabina) i zadnji (priko-
lica) mogu ali ne moraju biti meduwbno po-
vezani. Dva dela su povezana, ali narofitom
vezom koja se moie prekinuti. Artikulacija je
dakle oblik poveza~nosti koji moie objediniti
dva elementa pod odredenim uslovima. To je
beza koja nije nuina. determinisana, apsolutna
i sugtinska za sva vremena. Moiete se zapitati
u kojim ckolnostima veza moie biti uspo3tav-
ljena ili stvorena? Tako je takozvano 'jedinstvo'
diskursa zapravo artikulacija razlifitih, odvo-
jenih elemenata koji se mogu re-artikulisati i
na druge nafine, buduCi medu njima nema
nuine 'pripadnosti'. 'Jedinstvo' koje je vaino
je spona izmedu tog artikulissnog diskursa i
drustvenih snaga s kojima moie, pod odrede-
nim isto~ijskimokolnostima, ali i ne mora nui-
no, biti povezan. Tako je teorija artikulacije
i nafin da razumemo kako ideoloSki elementi
pod od~rederlimuslovima, bivajru kohai.mt,no po-
vezrunii u oRmdrirna n&og d i s h r s a , ali i
nafin da s e upirkno M o olni poshjlu ili n e
postaju povezani (artikulisani), u specififnim
okolnostimq. s odredenim polititkim subjek-
tima. Da to kaiem drugaEije: teorija artikulacije
pita s e pre kako ideologija mkmi svog subjek-
ta nlego ldko slubjekt midi lclao nukne i neP~bs2-
ole midi koje joj p~ripaldaju;olna nam omogufava
da promi5ljamo kz&o ideohgijla ljude fiini jafim,
ornogru6ava im da p o h u da a j l u neki smisao
ili inteligibilnost svojoj istorijskoj situaciji, bez
svodenja tih oblika inteligibilnosti na njihovu
drustveno-akonomsku ili klasnu lokaciju, od-
nosno drustveni poloiaj.
Teoriju artikulacije, u obliku u kojem je ja
koristim, razvio je Ernesto Laklau u knjizi
Politics and Ideology in Marxist Theory (Poli-
tika i ideologija u manksistifkoj teoriji). On
t u dokazuje d a politifka konotacija ideologkih
elemenata nije nuino pripadajuka, te stoga mo-
ram0 promisljati slufajnu, nenuinu vezu iz-
medu razlititih praksi - izmedu ideologije i
 RAZGOVOR S A STJUAHTOM HOLOM

druStvenih s~mga,te imedru razlijf itih eleine-

nata u crkvlirima ideololgije, kao i izmedu
razlifitih drugtvenih grupa koje Eine jedan
druStveni pokret itd. On koristi pojalm artiku-
lacije da bi raski~n~uo sa determidstibkom i re-
dukcionistifkom logikom koja je oduvek pra-
tila marksistifku teoriju ideologije.

Uzrnirno slufaj nastaf~nijmaca s a Jamajke:

rasta je bio n,eobifan jezik, posrudan iz jednog
teksta - Biblije - i nije im pripadao; morali
s u d a okrenu tumbe tekst da bi doSli do zna-
fenja u skladu s njihovim iskustvom. Ali, u
tom tumbanju teksta, oni su se izmenili; posta-
vili su se dmgaEije kao no'vi polit$fhi subjekti;
rekonstruisali su se kao crnci u novom svetu;
postali su to Sto su. A, postavljajuki se na taj
nafin, nauiili su da govore novi jezik. I govo-
rili s a g a aduS~no.NauEi~lisu d a govare i pevajmu.
Cinemdi to, n%su uzimali da ajmihova j~edina kul-
turna izvorigta leie u proglosti. Nisu se vra-
cali unatrag i pokugavali da obnovc neku ap-
solutnu fistu 'narodnu kulturu', netaknutu
istorijom, kao da bi to bio jedini nafin na
koji bi mogli naufiti da govore. Ne, posegli
s u za modernim medijima radi prenogenja svoje
poruke. ,,Ne prifajte nam o tam-tamu u Sumi.
Hokemo da koristimo nova sredstva artikulacije
i ,proizvodmj~eza stveranje nowe muzilke, s no-
vom porukom". To je kulturnmi preobraiaj. Nije
to negto potpuno novo, ni negto fija bi prava
neprekinuta nit kontinuiteta vodila iz proglosti.
To je preobraiaj kroz reorganizaciju elemenata
kulturne prakse, elemenata koji po sebi nuino
nemaju politifke konotacije. Nisu pojedinafni
ele~mentin,dkog ctis'kuma ti koj,i i m ~ j upolititke
ili ideologke konotacije, vek su to nafini na
koje su ti elementi zajedno organizovani u novu
diskurzivnu formaciju.
Dozvolite da predem na problem drugtvenih
snaga. Ta ideologija koja transformiSe svest i
samosvest ljudi i njihove isto~ijske situacije
i pored kulturne eksplozije, ne konstituige s e
ncposredno kao druStvena i politicks snaga.
Ona ima svojih ogranifenja, kao i svi drugi re-
ligijski oblici objagnjenja. Ali ona se vezuje
(artikulige) za druStveni pokret, pokret ljudi. I
ona deluje talk0 da u njega ukljufi ili da mu
privufe delove stanovnigtva koji nikad ranije
nisu bili ni u jednom istorijskom bloku. Da li
je to klasa? U slufaju rastafarijanskog pokreta,
u njenom sredigtu su iskustva, poloiaj, odre-
denosti ekonomskog iivota jamajbanskog drug-
tva. U biti joj jeste klasna formacija. Da li
samo klasna? Ne, jer ona ne bi mogla postati
istorijska odnosno politifka snaga da je sve-
dena na ve6 ujedinjenu klasu. Nikada zaista
i nije bilo neke ve6 gotove jedinstvene klase,
s jedinstvenom ideologijom. To je unakrsnost,
 RAZGOVOR SA STJUARTOM HOLOM

duboiko ispresecana, razliEibilh i mnolgih deter-

minacija i idmlogija. Oaa u stveri tek postajs
jedinstvena druStvena snaga konstituiSuCi se kao
kolektivni subjekt u okviru objedinjujuke ideo-
logije. OM n e lbiva Masla, odnosno jedimtvena
druStvena snaga sve dok ne pofne sticati ob-
like inteligibilnosti koji objaSnjavaju zajednirku
kolektivnu situaciju. Pa Eak ni tad, to Sto deter-
miniSe mesto i jedinstvo nije neSto Sto bi mogli
svesti na ono Sto smo nekad podrazumevali pod
ekonomskom klasom. MnoStvo sektora razliEitih
druStvenih snaga se, u tom trenutku, artikuliSe
sa i u okvirima upravo te ideologije. Stoga nije
hEno da ~dmStvene snlage, klase, @wipe,poli-
tiEki pokreti, itd. prvo bivaju konstituisani u
svom jedinstvu objektivnim ekanomskim uslo-
vima, a tek potom grade jedinstvenu ideologiju.
Proces je potpuno o b ~ n u t . Mora se sagledati
naEin na koji mnoStvo razliEitih druStvenih gru-
pa stupa i vremenom konstituiSe neku vrstu
politiEke i druStvene snage, delom videki sebe
kao jedinstvenu snagu u ideologiji koja ih
konstituige. Odnos izmedu druStvenih snaga i
ideologije je apsolutno dijalektieki. Kako se
rada ideologija, s njom se rada i grupa. Rasta-
farijanci su bili, rekao bi Marks, grupa po sebi,
siromagni. Ali oni ne predstavljaju jedinstvenu
politiEku snagu zato Sto su siromasni. U stvari
im vladajuCa ideologija daje smisao ne kao 'si-
romaSnim' vet kao bespomoCnioima, besposli-
C a i r n i ispodllrlasmnama. Oni su tek rpolliticka
snaga, to jest, bivaju istrcmij~slkasnega sarno uko-
liko se konstituiSu kao novi politifhi subjekti.
JoS dva terminu koja postaju uobiEajcna u kul-
turnoj teoriji su 'postmarksizam' i 'poststmk-
turalizam'. Oba su, u razliEita vremena, korid-
Cem za opisivanje vaSeg dela. Moiete li nam
izneti svoj odnos lprema ovim kategorijama?
Ja saun 'pxtirnanlrslisba' samo utoliko Sto priz-
najem nuinmt da se pode dalje a d mtodoksnog
m a r k s i m a , s anu s t r m pojma manksizma za-
jmCenog istarijsilnim uahrnima. A ipak 4 d d j e
d e h j e m u olwirima n&eg S t o s m a b m dis-
kulrnvnim grmicicaana ma~ksist(iBbgstanovigta.
Isto o s e h i u vezi sa stm~khraLiumxrm.Moje
delo nlje d negaaija ni apologija Altiserovog
stanovl8ta. Nelua a d tih stainwiStia adbbacujm,
aLi Altiser je n e m n j d v o ogrcmno utimo na
moje milljenje, na mmogo pozitivnih narina, Sto
1 dalje prbmjean, E& iako on viSe mije u madi.
'Post' za mene dakle unahi i dalje misliti n a
temelju shupa rushnmljennh pro~bleolla,date pro-
blematmkc; to nije mpiustanje tog tenrmna. veC
pre njegovo k a G f e n j e luao mfcxemtme taEkz. Ta-
ko s m la, s m o u o v a smkilu, postrnmksista i
pcststmhturalista, jer su to dva diskmsa s ko-
jim s e najpostojani~eosefam z a o ~ h ~ p l ~ e n i m .
 RAZGOVOR SA STJUARTOM HOLOM

ONto je da k u l t u m istrafivanja doiivljavaju

nove uspehe u Sjedinjenim Dr2avama. Pitam
se imate Ei osedaj da de ovi nedavni uspesi vo-
diti institucionulizaciji i kodifikaciji kultutnih
istraiivanja.
Zeleo bih moida da povufem razliku izmedu
dva termim koja koni~tite.J a slam za institucio-
nalizaciju, jer potrebno je proki momenat orga-
nizacije - dugi marc kroz instituoije - da bi
se ljudi okupili. da hi se stvorila neka vrsia
kolektivnog intelektualnog projekta. Ali mi se
od kodifikacije diie kosa na glavi, Eak i u onim
stvarima u kojima Sam sudionik. Ljudi prifaju
o 'birmingemskoj Gkoli' (Centru za savremena
kulhrna istrr&vanja Blrmi~n~gemskogumiverzi-
teta, priredivar) i sve Sto mogu da fujem su
argumenti koje smo u Birmingemu navodili da
nismo Skola; moida ih je bilo Eetiri-pet, ali ni-
kad ih nismo bi!i u stanju da objedinimo, niti
smo hteli da stvorimo tu vrstu ortodoksije. A
sada dopustite da kaiem neSto, moida sporno,
o ameriEkom prisvajanju svega onoga Sto se
zbivalo u Birmingemu, i kulturnim studijama
uopSte, jer tu vidim neka zanimljiva navodenja
i izostavljanja. Srnatram, na primer, zanimlji-
vim da je ovde formalna semiotika naglo pos-
tala vrsba altennativne i~ntelp~etativne metodo-
logije, dok ne verujem da je u Engleskoj iko
ikada stvarno u njoj video celovit metod. Kada
smo posezali za semiotikom, bilo je to iz meto-
doloSke potrebe: morate pokazati zaito i kako
moiete kazati da je to to Sto znaEenje neke
kulturne forme ili prakse jeste. To je semiotiEki
imperativ: pokazati da je ono Sto vi nazivate
'znaEenjem' tekstualno utemeljeno. Ali semio-
tika nije bila za nas neka formalna ili razra-
dena metodologija. U h e r i c i posemnje za se-
miobikom kao da je podrazumevalo i preuzi-
manje celokupnog ideoloSkog prtljaga struktu-
ralizma. Takode primekujem i vrlo naglu asi-
rnilaciju altiserovskog momenta u knjiievna is-
traiivanja. ali bez njegovih marksistifkih kono-
tadja. Vidim da se isto zbiva i sa GramSijevim
delom. Odjednom, primecujem da GramSija svu-
da navode. JOB vice uznemirava to Sto vidim
da neke od njegovih ideja neposredno zame-
njuju upravo one stvari zbog kojih smo mu se
i vraCali da bi ih izbegli. Ljudi govore, recimo,
o 'hegemoniji' kao ekvivalentu za ideologku
dominaciju. Dvadeset godina pokuSavam da se
izborim protiv tog tumaEenja 'hegemonije'.
Ponekad Eujem slilino olako prisvajanje i kad
ljudi poEnu da priEaju o kulturnim istraiiva-
njima. Primehjem kako se ono priliEno brzo
uCvri6uje po p x t o j d i m zmirverziktstkim od-
secim, u po~stojedioninkelelutulahim podclama i
nastamim programima. To postaje neka vrsta
'govonnog znanja', namesto da mu se postavi
stvarno kritifka i dekonstruktivna granica. No,
ne znam Sta u vezi s Ern finiti; ne znam kako
 RAZGOVOR SA STJUARTOM HOLOM

odbiti uspeh. Mislim da se u Americi kulturna

istraiivanja ponekad koriste samo kao joS jedna
paradigma. Ovde ih je mate joS petnaest, i ovo-
ga puta reel 6u d a je moj pnistup h l t u r n o -
-istraiivaEki . . . Razumem zbog Eega se to de-
Sava jer to jeste n a b persperkbka, i pared sveg
njenog eklekticizma i relativne otvorenosti. Ona
oduvek nastoji da se integriSe kao perspektiva.
To je neizbeino kadgod pokuSate da okupite
ljude na zajedniEkom istraiivanju, poSto moraju
da saraduju nastojeCi da odgovore na speci-
fiEna pitanja. Stoga je i tendendja ka kodifika-
ciji neizbeini pratilac procesa u kom se projekt
razvija i donosi rezultate. Dozvolite da to ka-
iem ovako: da bi driali predavanje morate biti
sigurni u svoje stanovigte, ali morate biti i do-
voljno otvoreni da bi znali da Cete promeniti
miSljenje do sledeCeg predavanja, iduCe nedelje.
To, kao ~trategija,znaEi: imati dovoljno oslon-
ca da bi se stanoviSte moglo misliti, ali i uvek
ga tako formulisati da horizont teoretizacije
ostaje otvoren. Driati se toga je apsolutno suS-
tinsko za kulturna istraiivanja, bar ukoliko tre-
ba da ostanu kritieki i dekonstruktivni projekt.
Mislim da se ona uvek samoreflektivno dekon-
stinuilu; d a se w e k odvijajru kao progrcsivno/
regresivno kretanje potrebe da se nastavi teo-
retizovanje. Ne zanima me Teorija - zanima
me dalje teoretizovanje. A to znaEi i da kul-
ltrulnna islbrairivenja mchrajru biti otvorelna za
uticaje spolja, za uspon novih drugtvenih po-
kreta, psihoanalizu, feminizam, kulturne raz-
like. Ti uticaji verovatno Ce, i to im mora biti
dopu5ten0, snaino obeleiiti njihov sadriaj, na-
Elne miS11jaja i k a r i S h ~ 1 teorijsh proble-
matiku. U svakom pamemutom pogledu smat-
ram da ima valjanih ranloga, a ne tek liEne
pristrasnosti, da se kaie da ona moraju ostati
olvmena. To je teoretizowmje u posfm3de~norn
kontekstu, ako hoCete, u smislu neverovanja m
konaEnost zavrgene teorijske paradigme.
(Pranela s englesRcog
VERA WKELIC)