Visoka tehnička škola „Novi Beograd“

Seminarski rad: Mašinski sistemi

Tema: Stubna bušilica

Student: Profesor:

Nikola Stojanović 56/2012 Dr. Dragan Živković

Beograd, jun 2017.

1
Sadržaj
1. Uvod ............................................................................................................................................................................................ 3
2. Cilj rada ....................................................................................................................................................................................... 4
3. Istorijski pregled i savremena rešenja .......................................................................................................................................... 5
3.1. Prve bušilice ......................................................................................................................................................................... 6
3.2. Bušilica sa lukom .................................................................................................................................................................. 7
3.3. Pumpna bušilica ................................................................................................................................................................... 8
3.4. Prva ručna bušilica ............................................................................................................................................................... 8
3.5. Namena bušilice .................................................................................................................................................................... 9
4. Podela bušilica ........................................................................................................................................................................... 10
4.1. Ručne bušilice sa pogonom ................................................................................................................................................ 10
4.2. Mašinske bušilice ................................................................................................................................................................ 11
4.3. Jednovretene bušilice .......................................................................................................................................................... 11
4.4. Stona bušilica ...................................................................................................................................................................... 11
4.5. Stono stubna bušilica .......................................................................................................................................................... 14
5. Stubna bušilica ........................................................................................................................................................................... 14
5.1.Osnovni izvori opasnosti pri radu su: ................................................................................................................................... 16
5.2.Postavljanje mašine .............................................................................................................................................................. 17
5.3.Obavezni postupci pre početka rada ..................................................................................................................................... 17
5.4.Rad sa mašinom ................................................................................................................................................................... 17
5.5.Čišćenje mašine ................................................................................................................................................................... 18
5.6. Lična zaštitna sredstva ........................................................................................................................................................ 18
5.7.Održavanje i kvarovi ............................................................................................................................................................ 18
6. Vertikalne bušilice sa više vretena ............................................................................................................................................. 20
6.1. Radijalna bušilica ............................................................................................................................................................... 20
6.2. Koordinatne bušilice ........................................................................................................................................................... 22
6.3 Bušilica sa viševretenom glavom ....................................................................................................................................... 23
6.4. Agregatne bušilice .............................................................................................................................................................. 25
6.5. Redna bušilica ..................................................................................................................................................................... 26
6.6. Revolverska bušilica ........................................................................................................................................................... 27
6.7. Horizontalna bušilica .......................................................................................................................................................... 27
6.8. Parametri bušenja ................................................................................................................................................................ 27
7. Konstrukcioni alati-Burgija ........................................................................................................................................................ 28
8. Troškovi eksploatacije Stubne bušilice ....................................................................................................................................... 32
9. Održavanje .................................................................................................................................................................................. 34
10. Zaključak .................................................................................................................................................................................. 35
11.Literatura ................................................................................................................................................................................... 37

2
 1. Uvod
Bez alata bi normalan I uredjen život bio nemoguć. Alati su nam omogućili da obavljamo
zadatke koje bi bilo teško ili nemoguće izvršiti na drugi način. Bušilica je savršen primer za to.
Bez uredjaja za bušenje teško bismo napravili rupu u materijalu kao što je drvo, a o težim
materijalima kao što su beton i čellik da i ne govorimo.

Bušenje je postupak izrade i obrade otvora i rupa. Glavno obrtno i pravolinijsko kretanje izvodi
alat. Glavno kretanje je definisano brzinom kretanja (V, m/min) ili brojem obrta (n, o/min), a
pomocno korakom (S, mm/o-aksijalnim pomeranjem alata za jedan obrt alata) ili brzinom
pomoćnog kretanja (Vp-n*S. Mm/min).

Prve bušilice su postojale pre trideset i pet hiljada godina. Takve bušilice su se sastojale samo od
zašiljenog kamena koji se okretao rukama. Sledeći veliki razvoj je bušilica sa lukom koja datira
iz vremena četvrtog i petog veka pre nove ere i povezujemo je sa drevnim Egipćaninima i
Harapeima. Prese za bušenje kao mašinski alat su evoluirale od bušilice sa lukom i stare
su mnogo vekova. Pokretane su različitim izvorima snage kroz vekove, kao što je ljudska snaga,
vodenicama, vetrenjačama, često uz korišćenje kaiševa za prenos snage .Čurn bušilice datiraju
čak toliko rano iz Kin dinastije u Kini. Čurn bušilice u staroj Kini su bile pravljene od drveta i
pokretane intenzivnim ljudskim radom, ali su mogle da prođu kroz čvrst kamen. Sa dolaskom
električnog motora u kasnom devetnaestom veka, počelo je veliko interesovanje za pokretanje
mašinskih alata sa takvim motorima, i bušilice su bile među njima. Izum prve električne bušilice
pripisan je Arthur James Arnot i William Blanch Brain, 1889, u Melburnu, Australiji. Wilhelm
Fein je izmislio portabl električnu bušilicu 1895 u Štutgartu, Nemačka. A 1917, Blek i Deker su
patentirali okidač na drzaču ručne bušilice.

3
2. Cilj rada

 Istorijski pregled bušilica

 Vrste bušilica
 Prikazati savremena rešenja
 Rad sa bušilicama
 Obrada bušenjem
 Opasnosti pri korišćenju
 Održavanje

4
 Slika 1. Stubna bušilica Slika 2. Burgija

3. Istorijski pregled i savremena rešenja

Bušilica je alat u koji se ugrađuje sekuća alatka, u većini slučajeva burgija koja služi za izradu
rupa u raznim materijalima. Bušilice se koriste u domaćinstu te u raznim industrijama i granama
nauke. U svakoj radionici (kućnoj, majstorskoj ili velikom pogonu) glavni je alat bušilica. Kod
izrade konstrukcija, montaže, sastavljanja delova mašina ili izradi predmeta, uvek se mora
izbušiti rupa, pa tek onda ubaciti šraf, klin, ili uže. Bušilice postoje od najjednostavnijih ručnih
bušilica do koordinatnih ili brojčano upravljivih bušilica. Mogu imati jednu ili više brzina, te
različite načine promene brzine i smera obrtanja.
Bušilice se dele na: ručne bušilice, ručne bušilice s pogonom i mašinske bušilice (alatne
mašine).

5
 Slika 3. Udarna bušilica

3.1. Prve bušilice

Prve ručne bušilice u istoriji su se pojavile pre otprilike 35.000 godina, a to je bio
jednostavan kameni šiljak, koji se okretao trljanjem između ruku. Glavni napredak su bile ručne
bušilice u obliku luka, koje su se pojavile u dolini Inda i drevnom Egiptu, a koristile su se i za
paljenje vatre na ognjištima. I danas postoje ručne bušilice koje koristi stolari za bušenje
jednostavnih rupa u drvu.

6
3.2 Bušilica sa lukom
Bušilica sa lukom je drveni alat. Obično je korišćen za pravljenje vatre ali takodje i za
primitivne radove u drvetu i zubarstvu. Ovo je drvni način paljenja vatre bez šibica ili
upaljača. Koristi se trenje da bi se proizvela toplota. Toplota na kraju proizvodi žeravicu u
piljevini . Žeravica je mala i osetljiva, manja od vrha upaljene cigarete i mora pažljivo da se
prenese do zapaljivog materijala Sastoji se od nosećeg bloka ili držača ( bearing block or
hadhold) , vretena ili burgije ( spindle or drill) i ognjišta (hearth or fireboard). Srodne bušilice
su pumpna bušilica i ručna bušilica.

Slika 4. Bušilica s lukom

Bušilice sa lukom su korišćene između četvrtog i petog milenijuma prenove ere u Mehgrahu,
Pakistan, jednom od najpoznatijih neolitskih arheoloških nalazišta, gde su nadjeni jedni od
prvih dokaza o uzgoju stoke i zemljoradnji u južnoj Aziji.

Ova bušilica sa lukom korišćena je za bušenje rupa u posebnim vrstama kamena : lapis lazuli
i carnelian , a bila je napravljena od zelenog jasper (green jasper). Slične bušilice su nadjene
u drugim delovima Hinduske civilizacije i u Iranu jedan milenijum kasnije.

Lapis lazuli je tamno plavi poludragi kamen koji je cenjen od antičkih vreme zbog svoje
intenzivne boje.

7
3.3. Pumpna bušilica

Pumpna bušilica je jednostavan alat koji se korsiti za pravljenje rupa u

lakim materijalima rukom i u upotrebi je već vekovima. Sama bušilica
se sastoji od burgije, uske ploče sa rupom u sredini i tega ( obično
teškog diska ) koji deluje kao zamajac i podužeg kabla.

Prilikom korišćenja, jedna ruka se nalazi na ploči dok druga okreće

osovinu da navije kabal oko svoje dužine i kabal postaje napet.
Postavljanjem vrha na materijal koji treba izbušiti vrši se proitisak
nadole što dovodi do brzog okretanja burgije. Kad se dodje do dna
težina je oslobodjenja i bušilica odskoči i kabal se ponovo namota oko
osovine i proces se ponavlja . Ova veština sama po sebi je jednostavna
ali je potrebno vreme da ovladate a veoma poboljšavaproces
pravljenja malih rupa.

Slika 5. Pumpna bušilica

3.4. Prva ručna bušilica

Ručna bušilica je sličan alat ali koristi duže, tanje vreteno a umesto nosećeg bloka i
kombinacije sa lukom , pritisak na dole i okretanje se postiže okretanjem ruku oko vretena.
Dok se ruke pomeraju na dole prema bazi gde burgija probija, ruke se brzo vraćaju nagore i
tako redom. Ovo se može izbeći pravljenjme ureza na vrhu
burgije i provlačenjem kabla i stavljanjem palčeva u petlje na
krajevima kabla. Ovaj metod se koristi za bušenje mekših
materijala.

Slika 6. Ručna bušilica

8
3.5. Namena bušilice

Bušilice se koriste na najrazličitijim područjima. Ovaj alat sastavni je deo mnogih domaćinstava
ali se koristi i u raznim industrijama i granama nauke. Gotovo da se ne može zamisliti
domaćinstvo, a kamo li neka velika ili mala radionica u kojoj se ne nalazi bušilica. Bušilice se
koriste za izrade raznih rupa kao što su rupe u zidovima koje služe za kačenje umetničkih slika.
U svakom poslu koristi se bušilica. Kada je potrebno ušrafiti određene ploče od drveta takođe se
koristi bušilica. Jedna od posebih kategorija bušilice jeste i ručna bušilica. Za razliku od
električnih bušilica koje koriste električnu energiju za pokretanje i okretanje svrdla, ručna
bušilica, kako joj kaže i ime, se pokreće uz pomoć manualne snage.

Bušilice prave raznovrsne vrste rupa koje se razlikuju po dubini ili širini. Burgije ili svrdla se
mogu menjati pa se tako na jednoj bušilici mogu naći razne burgije koje imaju raznovrsne
namene. Bušilice se mogu podeliti na električne bušilice, ručne bušilice i ručne bušilice sa
pogonom.

Slika 7.Novija Ručna bušilica

9
4. Podela bušilica

4.1 Ručne bušilice sa pogonom

Ručne bušilice s pogonom kao pogon koriste elektromotor koji se pokreće električnom
strujom 220V ili jednosmernom strujom iz baterije ili akumulatora (različitog napona - 12V,
24V). U prostorima gde ne sme doći do varnica, koja se pojavljuju kod električnih bušilica,
praktičnije je korišćenje pneumatskih bušilica. Kod električnih bušilica potrebno je u blizini
imati priključak na električnu energiju. Akumulatorske bušilice su samostalne, ali ograničenje im
je kapacitet baterije. Kod pneumatskih bušilica potrebno je u blizini imati kompresor za
snadbevanje bušilice vazduhom.
Zbog preciznosti izrade rupe prilikom bušenja, često je potrebno korišćenje i drugih naprava. Za
precizno spuštanje alata i bušenje potrebni su različiti stalci za bušilice, bilo s podnožjem,
stubom iz radnog stola ili magnetski stalak. Stalci omogućavaju veliku preciznost ručnih alata (u
pravcu ose rotacije).Prilikom bušenja obavezno je stezanje obrtka, kako bi obrada bila precizna.
Može se stezati različitim stegama, klinovima, planskim pločama…

Slika 8. Električna vibraciona basilica

10
4.2 Mašinske bušilice
Mašinske bušilice su alatne mašine kojima se pomoću alata za bušenje izrađuju okrugle rupe.
Dele se na: stolne bušilice, stono stubne bušilice, stubne bušilice, redne bušilice, revolverske
bušilice, viševretene bušilice, radijalne bušilice, horizontalne bušilice, bušilice glodalice, bušilice
koordinatne, bušilice za duboko bušenje, bušilice za urezivanja navoja.
Mašine u obradi bušenjem – bušilice mogu se razvrstati na različite načine. Prema položaju
glavnog vretena na horizonatalne i vertikalne bušilice, a prema broju glavih vretena na
jednovretene i viševretene bušilice.

4.3 Jednovretene bušilice

Jednovretene bušilice su namenje pojedinačnoj I serijskoj proizvodnji Ovoj grupi bušilica

pripadaju : stone, stubne , radijalne, univerzalno radijalne I koordinatne bušilice.
Prve bušilice sa presom koje su se pojavile u kovačnicama i mašinskim radnjama pre vise od
200 godina su napravljenje za sečenje metala i pokretane su ručnom polugom. Preciznost ove
stacionarne bušilice je bila prednost u fabrikama , pošto im je omogućavala da ponavljaju
bušenje do tada nevidjenom preciznošću. Čak i bez električne energije , ove prese za bušenje
montirane na zidu su bile mnogo brže i mnogo preciznicije nego rukom upravljane
električne bušilice.

4.4 Stona bušilica

Vertikalne bušilice sa jednim stubom su najrasprostranjenije bušilice, a dele se na stone i

stubne. Stone bušilice nemaju svoj sto nego se pričvršćuju na bravarski sto . Po pravilu stone
bušilice se koriste za manje predmete i manje otvore (najčešće prečnika do 10 mm), a stubne
bušilice za nešto veće predmete i nešto veće otvore (najčešće prečnika do 25 mm). Za još veće
predmete i veće otvore koriste se radijalne bušilice.

11
  Služi za bušenje malih rupa, prečnika do 10 mm
 Zbog malog prečnika moraju da raspolažu velikim brojevima obrta, radi postizanja
potrebne brzine rezanja
 Pomoćno kretanje se uglavnom obavlja ručno, pomoću ručice
 Poluautomatska bušilica - glavno vreteno obavlja radni hod i vraća se, nakon čega se
pomoćno kretanje zaustavlja

Radni sto kod stonih bušilica nalazi se na podložnoj ploči. Vretenište se može visinski
kretati.Prenos snage u vreteništu samotora na glavno vreteno vrši se klinastim remenom.

Slika 9. Stubna basilica Slika 10. Stona bušilica

Stubna bušilica je bušilica kod koje se na nosećem stubu nalaze konzola radnog stola i
konzola pogonskog agregata, sastavljenog od elektromotora i prenosnika za glavno i
pomoćno kretanje radnog vretena sa alatom. Radni predmet se stavlja na radni sto mašine .
Ova moderna stona bušilica nudi celi niz inovativnih detaljnih rešenja. To je uređaj koji nudi
brzo, udobno i pogotovo precizno bušenje rupe u prenosnim radnim predmetima. Uvek kada se
traži velika preciznost, stona bušilica se ističe sa svojim svestranim mogućnostima podešavanja.
Inovativna koncepcija posluživanja osigurava udobno i intuitivno rukovanje. Pored toga, ova
stona bušilica ima prednost da je izuzetno robusna, počevši od solidne radne ploče pa sve do
narčito precizne stezne glave, tj futera i stabilne konstrukcije.

12
Slika 11. Prikaz delova stone bušilice

13
4.5 Stono stubna bušilica

Razlika stono stubnih i stonih bušilica je u radnom stolu, koji se nalazi konzolno smešten na
stubu bušilice i koji se može kretati i zakretati. Stone i stono stubne bušilice moraju biti smeštene
na povišenom radnom mestu ili radnom stolu.

5. Stubna bušilica
 Nosač glavnog vretena se nalazi na stubu, koji istovremeno nosi i sto, pomerljiv po stubu.

 Pomoćno kretanje može biti ručno ili automatsko

14
 Slika 12. Prikaz stubne busilice

Stubna bušilica je oruđe za rad na elektromehanički pogon namenjena izradu otvora i narezivanje
navoja u/na radnim predmetima, obradcima.
Osnovne karakteristike su prečnik bušenja i vertikalni radni hod alata, burgije. Opseg prečnika
bušenja određen je prečnikom alata –burgije. Vertikalni hod se ostvaruje ručno preko poluga
određen je graničnicima.

15
Predmet obrade je nepokretan i stegnut na radnom stolu bušilice, alat –zavojna burgija je
pričvršćena u stezaču alata na kraju glavnog vretena bušilice. Osnovno pravilo je da se ne sme
dozvoliti okretanje predmeta obrade pri dejstvu sila koje nastaju u toku bušenja. Bušilice koje se
koriste u toku rada kod poslodavca su sa vertikalnom osom radnog vretena i koriste se za opšte
poslove bušenja.

5.1. Osnovni izvori opasnosti pri radu su:

1. Rotirajuće svrdlo ili pokretni delovi bušilice (vreteno, prenosni mehanizam) mogu zahvatiti
delove tela i odeće.
Direktno ili indirektno zahvatanje od prenosnika snage, ukoliko nisu postavljene zaštitne
naprave.
2. Zahvatanje odeće ili kose od burgije.
3. Ključ za stezanje svrdla može izleteti iz stezne glave bušilice.
4. Predmet obrade može se zakrenuti i odleteti ako nije sigurno pričvršćen.
5. Odskakanje odpadnih delova predmeta u toku bušenja.
6. Opasnost od letećih čestica strugotine ili tečnosti za hlađenje.
7. Oštra metalna strugotina pri uklanjanju sa radnih površina može povrediti ruke, šake i druge
delove tela radnika.
8. Usled preopterećenja pri radu može doći do loma burgije.
9. Strujni udar, usled neispravnosti električne instalacije.
10. Pad radnika, ako je pod klizav i zakrčen.

Slika 13. Stara stubna basilica

16
5.2. Postavljanje mašine
Prilikom postavljanja i razmeštaja mašine voditi računa o prilazima, prolazima i slobodnim
površinama oko oruđa, a sve u cilju lakog i bezbednog rukovanja, posluživanja i održavanja
oruđa, nadgledanja procesa rada.
Obezbediti i propisatimestoza odlaganje sirovina i gotovih proizvoda. Samo na propisanom
mestu isti se i mogu ostavljati. Mašina se priključuje na napon 220 V, 50 Hz. Napajanje se vrši
preko priključnog kabla koji direktno ulazi u priključnu kutiju mašine. Zaštita od kratkog spoja
izvodi se preko osigurača priključnog sistema električne instalacije. Mašina se sme priključiti
samo na instalaciju na kojoj je izvršena zaštita od indirektnog dodira.

5.3. Obavezni postupci pre početka rada

Pre početka rada proverite: da li su na bušilici postavljene sve potrebne zaštitne naprave, a
naročito ona na remenskom prenosu; da li uređaj za uključivanje deluje ispravno. Pre uključenja
uređaja dobro i sigurno učvrstite predmet obrade na radni sto bušilice ili u mehanizam za držanje
predmeta obrade i čvrsto stegnite svrdlo. Pre aktiviranja rada nemojte zaboraviti da izvadite ključ
iz stezne glave.

5.4. Rad sa mašinom

Kada je obradak odnosno radni predmet postavljenu steznu glavu u radnom prostoru, izvršavaju
se podešavanja postavljanjem željenog alata i centriranjem glave bušilice u željeni radni položaj.
Glava se vertikalno stušta i ulazi u radni zahvat. Nakon bušenja alat-bugrija koja nema
mogućnost kočenja, zaustavlja se sama posle prestanka delovanja inercijalne sile.

Slika 14. Rad na stubnoj bušilici

17
5.5. Čišćenje mašine
Strugotine ne uklanjajte rukama već četkom ili drugim odgovarajućim alatom, ali samo kada
je bušilica isključena.

5.6. Lična zaštitna sredstva

Pri obavljanju poslova sa stubnom bušilicom moraju se koristiti sva propisana lična zaštitna
sredstva kao što su zaštitne naočare, zaštitno odelo,zaštitne cipele, zaštitne rukavice za poslove
čišćenja mašine, i dr. Za vreme rada koristite sva potrebna propisana lična zaštitna sredstva.
Zaštitna odeća koju upotrebljavate pri radu mora biti pripijena uz telo i zakopčana. Za zaštitu
očiju od upadanja letećih čestica upotrebljavajte zaštitne naočare.

5.7. Održavanje i kvarovi

Pravilno i redovno održavanje oruđa za rad ima za cilj povećanje njegovog veka trajanja. Oruđe
može održavati, popravljati i podešavati samo stručno i ovlašćeno lice. Radnik koji radi na
održavanju, popravci i podešavanju oruđa ne sme proizvoljno menjati delove oruđa, menjajući
mu tako osobine i funkciju. Pre pristupanja čišćenju, popravkama i dugotrajnim prekidima,
dovod električne struje mora se isključiti na mestu priključka na električnu mrežu. Manje
smetnje mogu se otkloniti u toku rada samo ukoliko se nisu javile u opasnim prostorima,
odnosno u prostorima opasnih kretanja oruđa.Redovno održavanje obuhvata znatan broj radova i
aktivnosti, a najznačajnije među njima su sledeće: redovno i pravilno podmazivanje pogonskih
prenosnika snage (ležaji, vratila, osovine); kontrola stanja alata; kontrola ispravnosti rada
upravljačkih uređaja. Ako se svrdlo zaglavi u predmetu obrade, isključite bušilicu i zatim
izvadite svrdlo rukom.U slučaju bilo kakvog kvara na uređaju ili alatu, zaštitnoj napravi ili
uređajima za uključivanje, zaustavite bušilicu i kvar prijavite odgovornom rukovodiocu.

5.8. Kraj rada

Po završetku rada isključite mašinu. Samo kada je mašina isključena možete obavljati sve radove
na redovnom dnevnom održavanju, podmazivanju i čišćenju kao i radove na čišćenju i
pospremanju radne okoline. Radno mesto raspremiti, mašinu očistiti, kao sto je već navedeno.

5.9. Zabranjeno pri radu sa stubnom bušilicom:

 Rad zaposlenim koji nisu stručno obučeni
 Rad bez korišćenja sredstava lične zaštite
 Ostavljanje ključa u steznoj glavi burgije
 Radni, prenosni i pogonski elementi ograđeni su zaštitnim napravama i kućištem samog
oruđa, čime je ograničen i onemogučen pristup tela ili delova tela radnika
 Zaštitne naprave su fiksirane i učvršćene tako da je njihovo odstranjivanje moguće samo
uz primenu odgovarajućeg alata
 Zaposlenima je zabranjen rad na oruđu na kome su uklonjene zaštitne naprave i poklopci
 Zabranjen je rad sa oruđem ukoliko postoji mehaničko oštećenje kablova za napajanje
strujom
 Za vreme bušenja nikada ne držite predmet obrade rukama. Ruke držite daleko od
rotirajućih delova bušilice

18
  Ne nosite pri radu kravatu, prstenje, narukvice, lančiće i sl.
 Kosa ukoliko je dugačka mora biti skupljena i stavljena pod kapu

Stubna bušilica se izrađuje s okruglim stubom za manje prečnike bušenja ili sa sandučasti
oblikovanim stalkom za veće dubine i prečnike bušenja. Podložna ploča se kod stubnih bušilica
pričvršćuje na temelje. Za prenos snage se koristi višeosovinski zupčasti prenosnik. Radni sto se
visinski pomera i moguće ga je, kod bušilica s okruglim stubom, zakretati.
Bušilica je namenjena bušenju metala, ali nije bilo potrebno mnogo vremena da i drvodelje
otkriju prednosti prese. Jedna bušilica je mogla da se koristi za ponavljanje pravljenja
preciznih rupa , što je dozvolilo jednom radniku za bušilicom da uradi istu količinu posla za
koju je nekada trebalo više ljudi. Bušilica sa presom se može podesiti da buši pod skoro bilo
kojim uglom i na raznim brzinama.

Slika 15. Crtež stubne bušilice

19
6. Vertikalne bušilice sa više vretena
6.1. Radijalna bušilica
 Za bušenje težih radnih predmeta, većih dimenzija - pri bušenju više rupa, radni predmet
ne mora da se pomera za svaku rupu.
 Pogonski elektromotor, za pogon glavnog vretena se nalazi na nosaču alata.
 Glavno vreteno vrši vertikalno pomoćno kretanje.
 Nosač alata se pomera radijalno, duž konzole bušilice, u odnosu na stub.
 Konzola se može kretati u vertikalnom pravcu duž zavojnog vretena (poseban
elektromotor) i da se obrće oko stuba.

Radijalna bušilica se sastoji od nosećeg stuba na kome je smeštena vertikalno pomerljiva

konzola sa pogonskim agregatom ( elektromotorom , prenosnicima za glavno i pomoćno
kretanje i radnim vretenom). Bušilica obezbedjuje zakretanje konzole u horizontalnoj ravni ,
vertikalno pomeranje konzole duž nosećeg stuba i horizontalno pomeranje pogonskog
agregata duž konzole, čime je obezbedjeno dovodjenje alata u radnu poziciju pri bušenju
predmeta obrade postavljenog na radni sto mašine . To je posebno značajno kod bušenja
predmeta većih gabarita.
Glavno vretenište s bušne vretenom pomera se po konzoli. Konzola se može vertikalno
pozicionirati, te zakretati oko stupa. Ovime se povećava radni prostor u kojem mogu precizno
bušiti. Radijalna bušilica služi za obradu bušenja na velikim i teškim predmetima, koji bi se
teško kretali ispod bušnog vretena. Sva gibanja obavlja alat, dok je obradak pričvršćen za radni
stona temeljnoj ploči (podnožju).
Univerzalna radijalna bušilica je slična radijalnoj bušilici s tom razlikom što obezbedjuje i
zakretanje kozole oko svoje ose, čiče je obezbedjeno bušenje otvora pod uglom.

20
 Slika 16.Radijalna bušilica

Slika 17. Radijalna bušilica obična i univerzalna

21
6.2. Koordinatne bušilice
 Omogućava bušenje rupa na tačnom međusobnom odstojanju bez prethodnog merenja i
obeležavanja na radnom predmetu.

 Zahtevaju se posebni radni uslovi zbog tražene preciznosti

 Može se koristiti kao glodalica za uzdužno glodanje

Slika 18. Koordinatna bušilica

Slika 19. Koordinatna bušilica 2

22
Koordinatna bušilica obezbedjuje bušenje prema zadatim koordinatama centra otvora, u skladu
sa programom utvrdjenim koordinatama. Zahteva posebne uslove, u pogledu miokroklime, i
obezbedjuje visok kvalitet obrade.

6.3 Bušilica sa viševretenom glavom

 Jednovretena bušilica, adaptirana za istovremeno bušenje sa više vretena

Slika 20. Bušilica sa viševretenom glavom Slika 21. Bušilica sa viševretenom glavom2

23
To su bušilice koje obezbedjuju istovremenu izradu i/ili obradu većeg broja otvora. Na radon
vreteno bušilice postavlja se viševretena glava sa većim brojem radnih vretena rasporedjenim u
skladu sa rasporedom orvora na predmetu obrade.
 Nosač glavnih vretena se vertikalno pomera po vojicama duž stuba

 Regulisanje poretka rupa se vrši radijalnim pomeranjem držača vretena, pri čemu se
promenljivost rastojanja između kardanskih zglobova kompenzuje teleskopskim cevima
sa uzdužnim klinovima.

Slika 22. Bušilica sa viševretnom glavom3

Viševretne bušilice su bušilice sa većim brojem radnih vretena rasporedjenih u zavisnosti od

namene (konfiguracie predmeta obrade).

24
6.4. Agregatne bušilice
Posebna grupa viševretenih bušilica su agregatne bušilice sa većim brojem različito
postavljenih agregata. Služi u serijskoj i masovnoj proizvodnji za istovremenu obradu više rupa,
odnosno svih vrsta uvrti, otvora, upuštanja, navoja, na jednom obratku u jednom zahvatu.
Razvila se iz stubne bušilice, dodavanjem zvona s nizom paralelno ukopčanih radnih vretena.
 Bušilice sastavljene od pojedinih prostih bušilica

 Postavljanjem više agregata na posebno postolje, mogu se dobiti raznovrsne mašine za

specijalne potrebe.

 Agregati su standardne jedinice koje se serijski izrađuju, dok se postolje posebno izrađuje
za svaki specijalni slučaj

Slika 23. Agregatna bušilica

25
6.5. Redna bušilica
 Kombinacija više jednovretenih bušilica povezanih zajedničkim postoljem

 Koristi se kada jednu rupu treba obraditi u više operacija, pri čemu radnik pomera radni
predmet od vretena do vretena.

Slika 24.Bušilica sa viševretenom glavom

Viševretene bušilice su namenjene masovnoj proizvodnji. To su redne , bušilice sa

viševretenom glavom i viševretene bušilice.

Redne bušilice su bušilice sa većim brojem radnih jedinica (pozicija) za istovremenu obradu , u
skladu sa tehnološkim postupkom izrade i obrade otvora.

Redne bušilice se sastoje od jednog čvrstog stola na koji je pričvršćeno više stonih, stono stubnih
bušilica ili bušilica na stalku. Služe za obradu većeg broja rupa raznih dimenzija u istom obratku.
Upotrebljavaju se zbog bolje ekonomičnosti u serijskoj proizvodnji. Lako se automatizuju.

26
6.6. Revolverska bušilica
Revolverska bušilica namenski je slična rednim bušilicama, ali joj je svojstvena specijalna
revolverska glava. Njom se obrađuje rupa čija obrada zahteva različite operacije.Obradak stegnut
u steznoj napravi obrađuje se u jednom zahvatu.

6.7. Horizontalna bušilica

Horizontalna bušilica služi za vrlo tačnu obradu bušenjem, najvećih delova u jednom zahvatu.
Time se omogućava tačan odnos među osima raznih otvora. Zbog tražene tačnosti horizontalna
bušilica mora biti jako kruta. Na postolju je radni stol koji može prihvatiti izrazito velike i teške
obratke. Jedan stub nosi vretenište s glavnim vretenom, dok drugi stub ima prihvatni ležaj za
prihvat i centriranje bušne motke.

6.8. Parametri bušenja

Kod bušenja svake rupe potrebno je odrediti parametre ili režime rada. Osnovni parametri
su brzina sečenja, brzina okretanja burgije, prečnik i dubina bušenja:

 Brzina rezanja zavisi od materijala koji se obrađuje. Svaki materijal ima svoju brzinu kojom
se može rezati. Brzina rezanja zavisi od alata kojim se buši, o potrebnom stanju površine
nakon bušenja, od hlađenja za vreme bušenja, od snage stroja. Brzine rezanja se mogu naći u
obliku dijagrama, tabela, a ima i programskih podrška (engl. Software) koje same računaju
potrebne parametre.

27
7. Konstrukcioni alati-Burgija

Slika 25. Burgije

Burgija je namenski alat za obradu materijala bušenjem. Najpoznatije burgije se zbog svog
izgleda i oblika nazivaju spiralne burgije, međutim zavisno od materija koji se obrađuje,
potrebno je odabrati različite burgije i postupke bušenja.
Burgije su rezni alati koji se upotrebljavaju za završnu obradu rupe i služe za finu obradu već
postojećih rupa, tj za doterivanje glatkoće površine i postizanje veće tačnosti izbušenih rupa.
Burgija skida relativno mali sloj materijala sa relativno malom brzinom obrade. Alat postepeno,
aksijalno ulazi u rupu. Burgija obrađuje samo prednjim konusnim (stožastim) delom, dok
cilindrični deo služi kao vođica i za zaglađivanje rupa. Dužina konusnog dela zavisi o vrsti
obrađivanog metala. Veća dužina konusnog dela daje lepšu i čistiju obrađenu površinu. Pravilan
rad burgije zavisi od njene konstrukcije, izrade i načina upotrebe.
U radu se susreće puno vrsta i veliki broj burgija. Dele se prema konstrukciji zuba, vrsti
materijala, načinu primene, obliku obrađivane rupe, načinu pričvršćivanja. Kod konusnih
razvrtala javljaju se posebni uslovi sečenja zbog njihove konstrukcije. Garnitura se u principu
sastoji od tri razvrtala:

 burgija služi za grubu obradu i ima zubaste bridove (zube);

 burgija ima sitne zube koji pri burgijanju lome strugotinu i služi za finu obradu;
 burgija ima ravne ili spiralne zube kontinuirano po celoj dužini brida i služi za najfiniju
obradu.

28
Bušenje metala

HSS-burgije sa izbrušenim vrhom prikladne su za metale koji ne sadrže gvožđe. To

su aluminijum, bakar, mesing, cink, gvožđe i nelegirani čelik. Za plemeniti čelik prikladne su
burgije od visoko kvalitetnog čelika za brži rad sa legurom kobalta (HSS-E) ili su čak potrebne
burgije sa slojem titana. One su skuplje od običnih HSS-burgija, ali zato omogućuju bušenje
specijalnog čelika bez visokog trošenja burgije.
Bušenje drveta
Spiralne burgije za drvo imaju dugačak, tanak vrh u sredini koji služi za centriranje. Većinom se
prave od legure hroma i vanadijuma . Oni narezuju drvna vlakna, skidači strugotina koji se
nalaze unutra čisto vade vlakna materijala. Za veće prečnike burgija najčešće se koriste Forstner-
burgije, umetničke burgije ili burgije za rupe za okove. Za dublja bušenja u drvo koriste se
Levis-burgije, vijugave burgije, čiji je vrh za centriranje dodatno je opremljen finim uvlačnim
navojem.
Bušenje betona
Za bušenje zidova od klinkera, opeke, betona, kamena i drugog tvrdog materijala burgija ima
oštricu je opremljenu pločicom od tvrdog metala i obično je u oblika dleta budući da burgije
zbog udarne energije moraju biti vrlo robusne. Potrebno je korišćenje vibracione bušilice ili
hamer bušilice. Ako se zid sastoji od šupljeg kamena sa poroznim materijalom buši se samo
rotaciono, dakle bez udaranja. Isto važi za porozne cigle i zidove od pločastih elemenata.

7.5. Alati za obradu bušenjem

29
30
31
 8. Troškovi eksploatacije Stubne bušilice
Snaga motora: 5[kW]

Cena: Tnc=6 000

Predviđa se da mašina radi 5440 sati godišnje

Koeficijent koji zavisi od vrste opreme i uslova u kojima ta oprema radi: p=0.6

Cena 1kWh je 0.05 e/kWh

Cena jednog radnog sata radnika: 1е/h

Kamatna stopa je 6%

32
Kamatna stopa osiguranja 2,5%, kredit treba vratiti za 5 godina

Kalkulativna stopa izdvajanja iz ličnog dohotka : Кс1=0,5 , Кс2=0,7, Кс3=0,4

Prebačaj norma je 20%

Ekonomski vek trajanja struga Vt=15 000h

Troškovi amortizacije:

Та=Tnc/Vt

Ta=13000/15000

Ta=0.86 e/h

Troškovi tekućeg održavanja:

Тто=(Tnc*p) / Vt

Tto=(13000*0.6) / 15 000

Tto=7800/15000

Tto= 0.52 e/h

Tio=(0.05-0.12)*Tnc

Tio=0.1*13000

Tio=1300/vt

Tio=0.08 e/h

Troškovi delova koji se troše Troškovi ličnih dohodaka:

Tdt=(0.06-0.15) * Tnc Тld=Crs*p

Tdt= 0.1*13000 Tld=1*1.2

Tdt=1300/ Vt Tld=1.2 e/h

Tdt= 0.08 e/h Tldr=Ks1*Tld

Troškovi obuke: Tldr=0.5*1.2

Tob=(0.004-0.014)*(Tio+Tto+Tdt) Tldr=0.6 e/h

Tob=0.01*(0.08+0.52+0.08) Told=Ks2(Tld+Tldr)

33
Tob=0.01*0.68 Told=0.7*1.8

Tob=0.068 e/h Told=1.26 e/h

Troškovi pogonske energije: Tzp=Ks3*(Tld+Tldr)

Те=(p*ke*te*ce)/ (nem*ni) Tzp=0.4*1.8

Te=(15*0.7*16*0.05)/(0.8*0.82) Tzp=0.72e/h

Te=1.80 e/h

Troškovi kamata i osiguranja: Tos=Tnc*Kos

Тко=Тк+То Tos=13000*0.025

Csr=Vk(g+1)/2g Tos=0.021 e/h

Csr=7800 e

Troškovi kamate:

Тк=Csr*k

Tk= 7800*0.06=468/Vt= 0.03 e/h

Troškovi maziva:

Тм=0,1* Те

Тм= 0,18 е/h

Te=Ta+Tio+Tto+Tdt+Tob+Te+Tm+Tk+Tos+Tld+Tldr+Told+Tzp

Te=0.86+0.08+0.52+0.08+0.068+1.80+0.18+0.03+0.021+1.2+0.6+1.26+0.72=7.41 e/h

9. Održavanje

Osnovno održavanje od strane rukovaoca

Osnovno održavanje obuhvata sve one postupke koje po pravilu obavlja u najvećem
obimu, sam rukovalac, tehničkog sistema, odnosno koji mogu da obave na licu mesta, prilikom
preuzimanja tehničkog sistema od strane prethodnog rukovaoca, ili u toku sm ene, bez
nekih posebnih uređaja i alata.
U osnovno održavanje spadaju i postupci: snadbevanjem gorivom i mazivom, pranje i čišćenje,
zamena tehničkih tečnosti, kontrola osnovnih sastavnih delova sistema, pomoću jednostavnih
instrumenata, pritezanje olabavljenih spojeva, kontrola procesa funkcionisanja tehničkog sistema
preko komandnih tabli.

34
Vrlo često se u našoj industriji o ovome malo vodi računa, pa se događa da su rukovaoci
tehničkih sistema često sasvim usko obučeni, pre svega za upravljanje, a znatno manje i za
održavanje sistema.
Postupci održavanja koji se sprovode na višem nivou na licu mesta i u radionicama uz učešće
specijalizovanih radnika, obično ne mogu da se nadoknade propusti u osnovnom održavanju.

Preventivno održavanje
Preventivni periodični postupci su postupci preventivnog održavanja čija je namena da se
pravovremeno uoči nastajanje ( ili vec nastala oštećenja). Pri tome se teži da se tehničko stanje
delova utvrdi na što jednostavniji način i uz što manji utrošak rada. Pregledi se izvode u čitavom
životnom ciklusu sistema. Oni su obavezni pre i posle remonta sistema. Cilj im je određivanje
nivoa finkcionalnosti, fizičke istrošenosti i oštečenja , a radi pravovremenog sprečavanja otkaza.
Podmazivanje
Podmazivanje je process dovođenja maziva između površina u kretanju. Sistemi podmazivanja
imaju zadatak da taj process obave sigurno i trajno. U cilju potpunog razumevanja sistema za
podmazivanje i procesa koji obuhvata sledeće aktivnosti:

 čišćenje
 ispiranje kliznih (mazajućih) površina
 proveravanje stanja maziva
 dolivanje maziva
 zamena maziva
 provera i zamena obrtnih delova (ležajeva, vratila, remenica, kaiševa)

U cilju popunjavanja prostora između mašinskih delova koji se dodiruju i nalaze u međusobnom
kretanju ( osovina i ležaj, vratila), a time i smanjuju habanje, dovodi se mazivo u njihov
međuprostor. Osim uloge podmazivanja maziva imaju zadatak da odnose nepoželjne iz zone
sprege mašinskih delova, da vrše hlađenje delova i sklopova, amortizuju udare i vibracije, da
prenose snagu i kretanje, vrše zaptivanje, odnosno sprečavaju koroziju na metalnim delovima.

10 . Zaključak

Sa razvojem industrializacije došlo je do naglog porasta upotreba mašina, moderan i savremen

život ne bi bio moguć bez mašina. Sve sto nas okružuje je neki proizvod koji je napravila neka
mašina. Iako opasne i lako mogu da dovedu do povreda ako se ispoštuju sva pravila i propisi o
bezbednosti na radu i ako se poštuju mere sigurnosti koje je proizvođač, a i koje sam ja
spomenuo u ovom radu rizik od povreda prilikom korišćenja je sveden na minimum.

35
Međutim kako nauka sve brže napreduje i kako ima sve više inovacija, realno je očekivati i
savremenije mašine koje će verovatno potisnuti ručne bušilice u jednoj meri, i da će sve biti
automatizovano.

Slika 27. Presek bušilice

36
10. Literatura

Mašinski sistemi, Dragan Živković, Novi Beograd 2014

http://www.vizijadanas.com/obrada busenjem.html

https://www.scribd.com/doc/183343070/Masina-busilica-doc

http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A1%D1%82%D1%80%D1%83%D0%B3

http://www.slideshare.net/BrankoLazic/proizvodne-tehnologije

http://emiter.com.mk/poveke.php?napis_id=4091

https://www.scribd.com/doc/79021506/busilicastubna-SEMINARSKI

http://mf-bl.com/izdavacka-djelatnost/konstrukcija-alata-za-obradu-busenjem

37