MA Proracuni PDF

MAINSKI FAKULTET, KRAGUJEVAC
BOGDAN NEDI
MAINE ALATKE
Projektovanje prenosnika maina alatki
SKRIPTA
Kragujevac, 2008.
MAINE ALATKE
Projektovanje prenosnika maina alatki
Autor:
Prof. dr Bogdan Nedi, dipl. ing.

Mainski fakultet, Kragujevac
Mainski fakultet
Sestre Janji 6
34000 Kragujevac
Dugogodinji rad autora skripte sa studentima na realizaciji

projektnih zadataka i prikupljanju i sistematizaciji podataka o
materijalima, alatima, mainama i proizvodnim procesima u
mainstvu, kao i veoma obimna neposredna saradnja sa privredom,
doprineli su kreiranju ovog svojevrsnog prirunika namenjenog
kako studentima tako i inenjerima - strunjacima u praksi za
neposredno svakodnevno reavanje konkretnih problema.
Skripta sadri osnovne i neophodne podatke potrebne za
razumevanje problematike izbora alata, definisanje tehnologija i
tehnolokih parametara najee primenjenih tehnologija obrade
metala rezanjem. Skriptra veoma korisno moe sluiti studentima za
savladavanje osnovnog kursa kako iz predmeta maine alatke tako i
niza drugih predmeta koji se oslanjaju na potrebna znanja iz
tehnologija obrade metala rezanjem.
Autor
Kragujevac, 2008.
DEO I
3. PRORAUN GLAVNIH KARAKTERISTIKA MAINA ALATKI U

OBRADI STRUGANJEM
OBRADI BUENJEM
OBRADI GLODANJEM
OBRADI BRUENJEM
PRILOG
DEO II
1. PRORAUN PRENOSNIKA ZA GLAVNO KRETANJE

2. PRORAUN PRENOSNIKA ZA POMONO KRETANJE KOD OBRADE
STRUGANJEM
BUENJEM
GLODANJEM
5. PRORAUN VRATILA
6. PRORAUN LEAJEVA
I DEO
3. PRORAUN GLAVNIH KARAKTERISTIKA

MAINA ALATKI U OBRADI STRUGANJEM
Postupak prorauna glavnih karakteristika maina u obradi struganjem je u
zavisnosti od univerzalnosti maine. Proraun se razlikuje za maine opte
namene (univerzalne) i specijalne maine. Kod univerzalnih maina treba
obezbediti glavne karakteristike, koje obezbeuju iroki dijapazon dimenzija
predmeta obrade (prenik i duina) i obradu predmeta od razliitih materijala, uz
dobijanje razliitih kvaliteta obraene povrine. Posebna panja se posveuje
proraunu i usvajanju optimalne snage elektromotora. Kod specijalnih maina
proraun je dosta jednostavniji jer se maina projektuje za unapred definisani
predmet obrade, alat i kvalitet obrade. Poznavanje prorauna glavnih
karakteristika kod univerzalnih maina omoguuje proraun glavnih karakteristika
i kod specijalnih maina.
Polazni podaci za proraun glavnih karakteristika maina za obradu
struganjem su:
-
materijal i oblik polufabrikata,
granine dimenzije radnih predmeta:

Dmax - maksimalni prenik,
3.1
Dmin - minimalni prenik,
Lmax - maksimalna slobodna duina predmeta obrade,
alati i materijali alata.
DODACI ZA OBRADU I GEOMETRIJSKI PARAMETRI

OBRADE
Definisanje dodatka za obradu ima za cilj odreivanje merodavnih

graninih vrednosti dubina rezanja.
Dubina rezanja u obradi struganjem za pojedine operacije obrade se
odreuje na osnovu tipa obrade, preporuenih dodataka za obradu koji
predstavljaju povrinski sloj u materijalu predmeta nastao prethodnim
MAINE ALATKE
tehnolokim postupcima obrade (npr. valjanjem, kovanjem, vuenjem, rezanjem,

deformisanjem i dr.).
U zavisnosti od vrste obrade definisane su klase hrapavosti obraene
povrine (tabela P.1). Zavisnost izmeu klase hrapavosti i zahtevane tanosti
mera (tolerancije izrade) data je u tabeli P.2. Na osnovu ove tabele za zahtevanu
tanost mera odreuje se klasa hrapavosti i potrebna vrsta obrade.
Dodaci za obradu struganjem obuhvataju:
1 - dodatak za grubu obradu struganjem, (tabele P.3, P.4, P.5, P.6 i P.8),
2 - dodatak za finu obradu struganjem (tabele P.6, P.7 i P.8).
Prilikom prorauna glavnih karakteristika maine u obradi struganjem
dubina rezanja se moe usvojiti u zavisnosti od vrste obrade. Prema klasifikaciji
koja se moe nai u preporukama proizvoaa alata razlikuju se sledee vrste
obrade:
- Super fina obrada
s = 0,05 - 0,15 mm/o ; a = 0,25 - 2,0 mm
-
Zavrna (fina) obrada s = 0,1 - 0,25 mm/o ; a = 0,5 - 2,0 mm
Srednja obrada
Gruba obrada
s = 0,2 - 0,4 mm/o ; a = 2,0 - 4,0 mm

s = 0,3 - 0,8 mm/o ; a = 3,0 - 8,0 mm
Teka obrada
s = 0,8 - 1,0 mm/o ; a = 6,0 - 20,0 mm
Izbor dubine rezanja je u direktnoj zavisnosti i od dimenzija predmeta

obrade. Vee dubine rezanja se usvajaju za manje duine predmeta, dok se kod
velikih duina usvajaju manje dubine, ili se ak obrada izvodi uz primenu
stabilnih ili pokretnih oslovaca. Kod predmeta kod kojih je konzolno stezanje
(bez upotrebe iljka), dubine rezanja su manje.
Dodatak za finu i grubu obradu (1 i 2) kao i dodatak za obradu
nastao pri izradi delova razliitih prenika nikako ne treba poistovetiti sa
dubinom rezanja. Dubina rezanja kod obrade struganjem je odreena
veliinom prodiranja reznog klina u materijal upravno na osu predmeta.
Ova veliina moe biti manja od dodataka za obradu, kada se predmet
obrauje u vie prolaza ili jednaka dodatku za obradu, ako se obradom
uklanja samo dodatak za obradu (npr. fina obrada). Maksimalna dubina
rezanja moe biti i vea od dodatka za grubu obradu (1) ukoliko se obrada
odreenog dela predmeta vri na manji prenik od maksimalnog obraivanog. Treba napomenuti da su literaturni podaci o dodacima za obradu
valjanih polufabrikata relativno male vrednosti i kao takve ih ne treba
koristiti u svrhu definisanja graninih vrednosti dubina rezanja (slika 3.1).
B. Nedi
a=5 mm
60
40
2 /2=0,5 mm
1 /2=1,75 mm
Obrada struganjem
Slika 3.1. Dodaci i dubina rezanja kod obrade struganjem
3.2
IZBOR ALATA
Izbor alata podrazumeva:

- izbor vrste alata (od B, od TM sa lemljenim ploicama, sa
mehaniki privrenim ploicama, itd.)
- odreivanje dimenzija drke (poprenog preseka nosaa) alata i
duine prepusta,
- usvajanje napadnog ugla ,
- odreivanje dimenzija ploice,
- odreivanje vrednosti radijusa vrha rezne ploice, itd.
Minimalnu irinu drke b (ili nosaa izmenljive ploice) strugarskog noa
mogue je priblino izraunati na osnovu izraza:
Dmax
b = (0 ,1 0 ,125 )
, mm
2
gde je: Dmax - maksimalni prenik predmeta obrade. Izbor preseka drke noa se
moe vriti i prema tabeli 3.1.
Tabela 3.1. Preporuke za izbor poprenog preseka strugarskog noa
Prenik predmeta
obrade, mm
Dimenzije preseka
strugarskog noa
(bxh)
do 20
20-60
60-100 100-500 500-1000
12x12
16x16
20x20
16x16
20x20
25x25
20x20
25x25
25x32
B. Nedi
20x25
25x25
25x40
25x32
32x32
40x50
preko
1000
32x32
40x40
50x50
MAINE ALATKE
Manje vrednosti dimenzija poprenog preseka tela strugarskih noeva se

usvajaju kod manjih prenika predmeta obrade, fine obrade i vee stabilnosti
sistema alat - predmet obrade - maina.
Na osnovu izraunate vrednosti za irinu drke alata prema tabeli 3.1 ili
prema tabeli P.14 usvaja se no standardnih dimenzija (b x h) za pravougaoni
presek ili (d) za kruni presek.
Duina prepusta alata ln treba da bude to manja radi poveanja stabilnosti
alata i uslova obrade i ima najee minimalnu vrednost ln = 1,5 h. U zavisnosti
od geometrije predmeta obrade, ova duina moe imati i vee vrednosti, a veoma
retko manje. Za usvojeni alat i duinu prepusta ln potrebno je izraunati faktor
oslanjanja Co. On se izraunava po izrazima datim u tabeli 3.2.
U izrazima za faktor oslanjanja alata Co odnos dimenzija poprenog
preseka drke noa, odnosno duine prepusta i visine poprenog preseka drke
imaju vrednosti:
h
l
i
e = = 1 1,5
f = n = 1 1,5 ili vee
b
h
Tabela 3.2. Faktor oslanjanja Co za karakteristine sluajeve struganja
Naziv
operacije
Skica uzajamnog poloaja alata i

predmeta obrade
Faktor oslanjanja alata Co
Uzduna
spoljanja
obrada
struganjem
(=45 o)
Co =
Uzduna
spoljanja
obrada na
strugu
(=90 o)
Co =
Uzduna
unutranja
obrada na
strugu
(=45 o)
Co =
B. Nedi
6 f + 1,2 e f 0,8
b2 e
6 f + 2, 2 e f 0 , 2
b2 e
6 f + 2 ,4 e f 1,0
b2 e
Obrada struganjem
Tabela 3.2. (nastavak)

Naziv
operacije
Skica uzajamnog poloaja alata i

predmeta obrade
Faktor oslanjanja alata Co
Uzduna
unutranja
obrada na
strugu
(=90 o)
Co =
Poprena
obrada na
strugu
(=45 o)
Co =
Poprena
obrada na
strugu
(=90 o)
Co =
Poprena
obrada i
unutranje
usecanje na
strugu
Co =
Odsecanje i
usecanje
spoljanjeg
ljeba na
strugu
6 f + 0 ,6 e f 0 ,72
b2 e
6 f + 2 ,4 e f 1,0
b2 e
6 f + 0 ,6 e f 0 ,72
b2 e
6 f + 2 ,2 e f 0 ,2
b2 e
Co =
6 f 1,0
b2 e
Izbor dimenzija rezne ploice se vri prema usvojenoj dubini rezanja i

poznatog (usvojenog) napadnog ugla . Na osnovu ovih veliina (slika 3.2a)
odreuje se prvo efektivna duina rezne ploice L a zatim, koristei tabelu 3.3
minimalna potrebna efektivna duina rezne ivice ploice la. Pri obradi
struganjem, dubina rezanja moe imati nagle promene, naglo poveanje (slika
3.2b), zbog ega se mora birati uvek vea duina rezne ploice. Pri svemu ovome
treba voditi rauna da je mogua obrada i konusnih povrina, gde napadni ugao
ima druge vrednosti (slika 3.2c). U tabeli 3.4 date su najvee vrednosti efektivne
B. Nedi
MAINE ALATKE
a=la
amax
la
duine rezne ploice u zavisnosti od oblika i geometrije ploice. Kao to se moe

zakljuiti, ove vrednosti se za isti oblik ploice mogu kretati u irokom
dijapazonu. To je iz razloga razliite rezne geometrije ploice, kao i razliitih
kvaliteta materijala ploice i prevlake na njoj.
a
la =
sin
a
l
a)
b)
c)
Slika 3.2. Odreivanje dimenzija rezne ploice

Tabela 3.3. Minimalna potrebna duina rezne ivice
Dubina rezanja a , mm
Napadni
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
ugao
o
( )
Potrebna efektivna duina rezne ivice la, mm
105
120
135
150
165
90
75
60
45
30
15
1
1,5
1,2
1,4
2
4
2
2,1
2,3
2,9
4
8
3
3,1
3,5
4,3
6
12
4
4,1
4,7
5,7
8
16
5
5,2
5,8
7,1
10
6
6,2
7
8,5
12
7
7,3
8,2
10
14
8
8,3
9,3
12
16
9
9,3
11
13
15
10
11
12
15
15
16
Tabela 3.4. Mere najveih efektivnih duina rezne ivice

KNUX
la
la = 0,3 l 0,7 l
l
la
l
la
la
l
la
l
la = 0,2 l 0,5 l
R
d
la
la
la
la=0,2 l la=0,5 l la=0,4 l la= 0,4 d
Izbor radijusa vrha ploice se razlikuje za sluaj grube obrade i zavrne

obrade. U sluaju grube obrade bira se najvei mogui radijus vrha ploice da bi
se dobio to vri rezni klin. Veliki radijus dozvoljava vei korak pri emu
najvei korak moe biti: s=2/3 r . Najee se bira s=0,5 r . Za obradu u uslovima
B. Nedi
Obrada struganjem
poveanih vibracija, poluprenik vrha ploice se smanjuje. Za grubu obradu

najee korieni poluprenici reznog vrha su 1,2 i 1,6 mm.
U sluaju zavrne obrade, kombinacija radijusa reznog vrha i koraka treba
da obezbedi zahtevani kvalitet obraene povrine i tolerancije izrade. Teorijska
vrednost maksimalne hrapavosti u pravcu pomonog kretanja se izraunava
pomou izraza:
Rmax
Rmax =
s2
1000 , m
8r
U tabeli 3.5 date su preraunate vrednosti koraka u zavisnosti od radijusa

vrha ploice i potrebnog kvaliteta obraene povrine (Rmax).
Tabela 3.5. Korak u zavisnosti od radijusa vrha ploice i hrapavosti povrine
Hrapavost
Ra
m
0,6
1,6
3,2
6,3
8
32
Rmax
m
1,6
4
10
16
25
100
0,4
Radijus vrha ploice r, mm

0,8
1,2
1,6
0,07
0,11
0,17
0,22
0,27
Korak s, mm/o
0,12
0,19
0,29
0,37
0,47
0,10
0,15
0,24
0,30
0,38
0,14
0,22
0,34
0,43
0,54
1,08
2,4
0,17
0,26
0,42
0,53
0,66
1,32
Nakon svih prethodnih prorauna i izbora, alati za obradu struganjem se

usvajaju na osnovu podataka iz tabela P.15 i P.16, odnosno prema ISO sistemu
oznaavanja tabelama P.17 i P.18. Najee koriene dimenzije reznih ploica su
date u tabeli P.19.
Napadni ugao je odreen geometrijom predmeta obrade i najee je 90o,
o
45 , 60o i 75o, s tim da moe imati i druge vrednosti.
Najee korieni sistem stezanja reznih ploica je sistem stezanja
polugom "P" kod grube obrade (ree "M") i sistem stezanja "P" i "C" kod fine
obrade (ree "S").
Duina strugarskog noa zavisi od dimenzija poprenog preseka drke.
Najee su u upotrebi duine 150 mm (sa oznakom "M"). Kod univerzalnih
maina, u najveem broju sluajeva bira se desnorezni no.
Najee korieni strugarski noevi sa lemljenom ploicom i sistem
njihovog oznaavanja prikazani su u tabeli P.20.
B. Nedi
MAINE ALATKE
3.3
ODREIVANJE KARAKTERISTIKA PRENOSNIKA ZA

POMONO KRETANJE
Pomono kretanje u obradi struganjem na bilo kojoj maini definie se

korakom koji predstavlja veliinu pomeranja reznog alata u pravcu obrade za
jedan obrt predmeta obrade.
Postupak prorauna karakteristika prenosnika za pomono kretanje kod
univerzalnih strugova sastoji se iz sledeih taaka:
-
odreivanje vrednosti koraka (minimalnog i maksimalnog) obzirom

na vrstu obrade struganjem (uzduna ili poprena) i
odreivanje broja stupnjeva koraka i njihovih vrednosti.
3.3.1 Granine vrednosti koraka pri uzdunoj obradi na strugu

I) Preporuena vrednost koraka
Preporuene vrednosti koraka se biraju na osnovu preporuka proizvoaa
alata za struganje ili na osnovu literaturnih podataka.
Tabela 3.6. Preporuene vrednosti koraka za grubo struganje
Prenik
D, mm
do 3
do 20
20 - 40
40 - 60
60 - 100
100 - 200
200 - 400
400 - 600
600 - 1000
preko 1000
0,3 - 0,4
0,4 - 0,4
0,5 - 0,9
0,6 - 1,2
0,8 - 1,3
1,1 - 1,4
1,2 - 1,5
1,2 - 1,8
1,3 - 2,0
do 40
40 - 60
60 - 100
100 - 200
200 - 400
400 - 600
600 - 1000
preko 1000
0,4 - 0,5
0,6 - 0,9
0,8 - 1,4
1,0 - 1,5
1,3 - 1,6
1,5 - 1,8
1,5 - 2,0
1,6 - 2,4
Korak s, mm/o za dubinu rezanja a, mm

3-5
5-8
8 - 12
preko 12
elik i elini liv
0,3 - 0,4
0,4 - 0,8
0,3 - 0,7
0,5 - 1,1
0,5 - 0,9
0,4 - 0,8
0,7 - 1,2
0,6 - 1,0
0,5 - 0,9
1,0 - 1,3
0,7 - 1,2
0,6 - 1,2
1,0 - 1,4
0,8 - 1,3
0,6 - 1,3
1,1 - 1,5
0,9 - 1,4
0,8 - 1,4
1,3 - 1,8
1,2 - 1,6
1,1 - 1,5
Sivi liv i obojeni metali
0,5 - 0,8
0,7 - 1,2
0,9 - 1,4
1,2 - 1,5
1,2 - 1,6
1,3 - 1,8
1,6 - 2,0
0,4 - 0,7
0,6 - 1,0
0,8 - 1,1
1,0 - 1,3
1,0 - 1,4
1,0 - 1,4
1,4 - 1,8
B. Nedi
0,5 - 0,9
0,6 - 0,8
0,8 - 1,0
0,9 - 1,2
1,0 - 1,3
1,3 - 1,7
0,4 - 1,1
0,4 - 1,2
0,7 - 1,3
1,0 - 1,5
0,7 - 0,9
0,8 - 1,0
0,9 - 1,2
1,2 - 1,7
Obrada struganjem
Tabela 3.7. Preporuene vrednosti koraka za fino struganje

Klasa
hrapavosti
Materijal
predmeta obrade
elik
Sivi liv i obojeni
metali
elik
Sivi liv i obojeni
metali
elik
Sivi liv i obojeni
metali
N9
N8
N7
r = 0,5
0,4-0,55
Radijus vrha noa r, mm

r=1
r = 1,5
r=2
0,55-0,65
0,65-0,70
0,25-0,40
0,40-0,50
0,50
0,20-0,30
0,30-0,45
0,35-0,50
0,15-0,25
0,20-0,40 0,30-0,50 0,35-0,50
0,11-0,18
0,14-0,24 0,16-0,28 0,18-0,32
0,10-0,15
0,12-0,20 0,15-0,30 0,20-0,35
Na osnovu tabela 3.6 i 3.7 bira se maksimalna vrednost koraka, koja se

standardizuje izborom prve manje vrednosti za poznatu vrednost geometrijskog
faktora promene prenosnika maine za pomono kretanje s (tabela P.35).
Vrednosti u tabelama se odnose na obradu struganjem alatima od brzoreznog
elika i tvrdog metala.
II) Provera koraka
Provera koraka se izvodi primenom etiri kriterijuma i to obzirom na:
-
otpornost drke noa,

uslove nastanka strugotine,
kvalitet obraene povrine i
stabilnost predmeta obrade.
a) Provera koraka obzirom na otpornost drke strugarskog noa

Provera se izvodi za grubu obradu struganjem na osnovu izraza:
Kf
s
C C a x1
k o
y1
gde su:
-
Kf , MPa - dozvoljeno naprezanje na savijanje materijala drke noa

ija je vrednost:
za no od brzoreznog elika
Kf = 220 - 250 MPa,
za drku od konstruktivnog elika Kf = 200 - 220 MPa,

B. Nedi
10
MAINE ALATKE
-
Ck , x1 , y1 - konstanta i eksponenti glavnog otpora rezanja (tabela

3.8),
Co faktor oslanjanja alata, vrednost koja uzima u obzir dimenzije
poprenog preseka drke noa i poloaja noa u odnosu na predmet
obrade (tabela 3.2).
b) Provera koraka obzirom na uslove nastanka strugotine

Provera koraka se vri za poznate vrednosti koeficijenta vitkosti strugotine i
dubine rezanja, utvrivanjem graninih vrednosti:
a
g max
g min
gde je:
g - koeficijent vitkosti strugotine i kree se najee u granicama
5 g 10 za uzduno struganje. U tabeli 3.9 date su orjentacione
maksimalne vrednosti vitkosti strugotine za grubu obradu struganjem.
Tabela 3.8. Konstanta i eksponenti otpora rezanja u obradi struganjem
Materijal
predmeta
obrade
Sivi liv
Rm,
MPa
ili HB
140 HB
180 HB
200 HB
450
600
700
500
Cr - Ni
elik
700
450
Hrom
elik
700
200 - 300
Bronza
300 - 380
220 - 360
Mesing
360 - 480
Alumi 60-80 HB
nijum 80-100HB
Konstruktivni
elik
F2
F1
Ck
960
1100
1170
1570
1710
1840
1780
2030
1720
2030
800
1000
700
850
400
600
x1
y1
1,0 0,73
1,0 0,78
1,0 0,78
1,0 0,78
1,0 0,73
1,0 0,78
Ck
1020
1280
1410
720
910
1030
860
1130
790
1130
x2
F3
y2
0,9 0,75
0,9 0,75
0,9 0,75
0,9 0,75
Ck
440
550
600
440
550
630
530
690
480
690
x3
y3
1,10 0,65
1,10 0,55
1,10 0,55
1,10 0,55
Vrednosti otpora prodiranja i otpora

pomonog kretanja se kreu u
granicama:
1,0 0,80
B. Nedi
F2 = (0,3 - 0,5) F1
F3 = (0,15 - 0,3) F1
u zavisnosti od napadnog ugla.
Obrada struganjem
11
Tabela 3.9. Orjentacione maksimalne vrednosti vitkosti strugotine

Materijal predmeta obrade, Rm ,
MPa
elik
Sivi liv
< 500
500-600
600-700
700-850
850-1000
1000-1400
HB<190
HB>190
Materijal alata
Brzorezni elik
Tvrdi metal
4-5
5-6
P20, P30
5-6
6-8
P10, P20
6-7
7-10
P10, P20
8-10
10-12
P10, P20
10-12
12-16
P10, P20
12-14
14-20
P10
3-4
4-6
5-6
6-8
c) Provera koraka obzirom na kvalitet obraene povrine

Provera koraka se koristi kod zavrne obrade struganjem:
C R y ru
s xs zz z
a 1
gde su: - CS , x, y, u, i z - konstanta i eksponenti koraka (tabela 3.10),
- Rz , m - srednja visina neravnina (tabela P.1),
- r, mm - radijus vrha noa,
- a, mm - dubina rezanja,
- , 1 , rad - napadni i pomoni napadni ugao.
Tabela 3.10. Vrednosti konstante Cs i eksponenata x, y, z i u

Materijal
elik
Sivi liv
s, mm/o
1,75
> 1,75
1,6
> 1,6
Cs
0,008
0,170
0,045
0,290
x
0,3
0,12
0,25
0,12
y
1,4
0,60
1,25
0,60
z
0,35
0,15
0,50
0,25
u
0,7
0,30
0,75
0,35
d) Provera koraka obzirom na stabilnost predmeta obrade

Provera koraka, kod operacija prethodne (grube) obrade struganjem se
izvodi pomou izraza:
E I Ks
s
0 ,4 C a x1 l 3
k
B. Nedi
y1
12
MAINE ALATKE
gde su:
-
Ck , x1 , y1 - konstanta i eksponenti otpora prodiranja F1 (tabela 3.8);
- koeficijent koji uzima u obzir nain oslanjanja i stezanja predmeta
obrade (slika 3.3);

Ks = aZ - Rz - C , mm;
2
, mm dubina rezanja u operacijama zavrne obrade;
2
- C , m - dubina defektnog sloja (tabela P.13),
- az =
l , mm - slobodna duina predmeta obrade, duina izmeu oslonaca,
E, MPa - modul elastinosti materijala predmeta obrade (tabela P.37),
I, mm4 - moment inercije poprenog preseka predmeta obrade na

mestu ukljetenja (I=0,05 d4 - za cilindrine delove);
d , mm
- za konzolno stezanje - prenik predmeta obrade na
mestu ukljetenja, i
- za stezanje izmeu iljaka - minimalni prenik predmeta
obrade na mestu delovanja sile F2.
1
3
1
110
1
48
Slika 3.3. Nain oslanjanja i stezanja predmeta obrade
B. Nedi
Obrada struganjem
13
e) Provera koraka za zavrnu obradu obzirom na ugib predmeta obrade

Ova provera se vri na osnovu izraza:
E I f max
s
0 ,4 C a x1 l 3
k
y1
gde je:
fmax - maksimalni dozvoljeni ugib predmeta obrade: fmax = 0,05-0,2mm

ili fmax = T/6 pri emu je T, mm - irina tolerantnog polja prenika
koji se obrauje.
Ck , x1 , y1 - konstanta i eksponenti otpora prodiranja F1 (tabela 3.8);
- koeficijent koji uzima u obzir nain oslanjanja i stezanja predmeta
obrade (slika 3.3);

l , mm - slobodna duina predmeta obrade, duina izmeu oslonaca,
Ovi izrazi imaju smisla kod veih odnosa prepusta i prenika i to ako je
l/D 10 - kod obrade sa oslanjanjem i l/D 2 kod obrada sa konzolnim
stezanjem.
III) Usvajanje vrednosti koraka
Prethodnim proraunima dolazi se do minimalnih i maksimalnih vrednosti
koraka pri razliitim uslovima obrade. Merodavne vrednosti koraka se usvajaju
nakon uporeivanja proraunatih minimalnih i maksimalnih vrednostri koraka i
preporuenih vrednosti, pri emu se potuje princip:
s min proraunato << s min preporueno smerodavno = s min preporueno

s min proraunato > s min preporueno smerodavno = s min proraunato
s max proraunato > s max preporueno smerodavno = s max preporueno
s max proraunato < s max preporueno smerodavno = s max proraunato
Nakon usvajanja koraka prema ovim principima, njihove vrednosti se
standardizuju na prve manje standardne vrednosti koje se koriste za dalje
proraune, tabela P.35.
3.3.2 Granine vrednosti koraka pri poprenoj obradi na strugu

Izbor koraka kod poprene obrade struganjem obuhvata:
a) izbor koraka na osnovu preporuenih vrednosti datih od strane
proizvoaa ili na osnovu literaturnih podataka,
B. Nedi
14
MAINE ALATKE
b) izbor koraka u zavisnosti od kvaliteta obraene povrine,
c) izbor koraka u zavisnosti od vrste obrade (gruba ili fina),
d) izbor koraka u zavisnosti od dubine rezanja, i
e) izbor koraka u zavisnosti od materijala predmeta obrade.
a) Preporuene vrednosti koraka

Vrednosti ovih koraka su date tabelama u zavisnosti vrste obrade (gruba ili
zavrna obrada) (tabele 3.11 i 3.12). Izabrana vrednost koraka se standardizuje
usvajanjem prve manje standardne vrednosti za dati geometrijski faktor promene
prenosnika maine s .
Tabela 3.11. Preporuene vrednosti koraka za grubu poprenu obradu
Dubina rezanja a, mm
Korak s, mm/o
0,4 - 1,0
0,35 - 0,6
0,3 - 0,5
0,3 - 0,4
Tabela 3.12. Preporuene vrednosti koraka za zavrnu poprenu obradu

Vrsta obrade
zavrna
fina
Prenik predmeta obrade d, mm

do 30
30 - 60
60 - 100
100 - 150
150 - 300
0,15 - 0,20
0,2 - 0,5
0,3 - 0,4
0,35 - 0,50
0,4 - 0,7
0,3 - 0,4
0,35 - 0,50
0,08 - 0,15 0,15 - 0,25 0,25 - 0,35
b) Provera koraka obzirom na otpornost drke strugarskog noa

Provera koraka se izvodi na isti nain kao kod uzdune obrade na osnovu
izraza:
Kf
s
C C a x1
k1 o
y1
c) Provera koraka obzirom na uslove nastanka strugotine

Izraz za ovu proveru koraka je:
a
g max
a
g min
gde je: g - koeficijent vitkosti strugotine, kao kod uzdune obrade.

B. Nedi
Obrada struganjem
15
d) Provera koraka obzirom na kvalitet obraene povrine

Proverom se odreuje minimalna vrednost koraka. Izraz za izraunavanje
ove vrednosti je:
C R y ru
s xs zz z
a 1
Konstanta i eksponenti u ovom izrazu su dati u tabeli 3.10.

Na osnovu prethodno usvojenih i proraunatih vrednosti usvaja se
merodavna vrednost koraka, kao kod uzdune obrade na strugu.
3.3.3 Broj stupnjeva koraka i vrednosti stupnjeva koraka

Na osnovu vrednosti maksimalnog i minimalnog koraka usvojenih u
prethodnim takama izraunava se broj stupnjeva koraka prema izrazu:
ms = 1 +
log smax log smin

log s
gde je: s - geometrijski faktor promene koraka (odnosno prenosnika za pomono

kretanje).
Za izbor geometrijskog faktora promene koraka ne postoje tano utvrene
preporuke, ali se mogu orjentaciono usvojiti vrednosti i to:
-
kod produkcionih strugova s = 1,4 i s = 1,6
kod univerzalnih strugova
za ostale strugove
s = 1,25 i s = 1.4
s = 1.25 i s = 1.4 (s =1.6)
Prilikom usvajanja vrednosti geometrijskog faktora promene prenosnika

treba voditi rauna o tome da manji faktor geometrijske promene znai vei broj
stupnjeva prenosnika, odnosno sloeniji i skuplji prenosnik za pomono kretanje.
Na osnovu vrednosti dobijene prethodnim izrazom usvaja se merodavna
vrednost za dalji proraun ( ms ). To su vrednosti: 6, 8, 9, 12, 16, 18, 24 itd.,
odnosno to je sloeni broj koji se moe razloiti na proste brojeve 2 i 3.
Stupnjevi koraka biraju se na osnovu geometrijskog faktora promene s,
maksimalnog i minimalnog koraka (smax , smin) i usvojenog merodavnog broja
stupnjeva ( ms ) a sve prema tabeli standardnih vrednosti koraka (tabela P.35).
Prethodno izraunate i usvojene vrednosti maksimalnog i minimalnog koraka
(smax i smin) se moraju nalaziti u opsegu izabranih koraka s1 , s2 , ... , sm .
B. Nedi
16
MAINE ALATKE
3.4
ODREIVANJE KARAKTERISTIKA PRENOSNIKA ZA

GLAVNO KRETANJE
Glavne karakteristike, koje se proraunavaju, kod prenosnika za glavno

kretanje su brzina rezanja i broj obrta. Brzina rezanja i broj obrta zavise od
materijala predmeta obrade, reznog alata, dubine rezanja, koraka i pretpostavljene
postojanosti alata.
Granine vrednosti brojeva obrta (nmin i nmax) izraunavaju se za sve
kombinacije materijala koji se obrauju i reznog alata za grubo i zavrno
struganje, odnosno na graninim prenicima koji se obrauju.
3.4.1 Brzina rezanja u obradi struganjem

Polazei od izraza za brzinu rezanja kod obrade struganjem, koja
predstavlja obimnu brzinu, moe se doi do izraza za broj obrta. Izrazi za
izraunavanje obimne brzine rezanja, odnosno broja obrtaja su:
v=
D n
1000
n=
1000 v
D
gde su: D, mm - maksimalna vrednost prenika predmeta obrade (slika 3.4).

Izbor brzine rezanja se ostvaruje na bazi:
- preporuenih vrednosti (tabela 3.13) i
-
prorauna s obzirom na ekonominu postojanost alata.
Slika 3.4. Brzina rezanja

U tabeli 3.13 date su preporuene pribline vrednosti brzina rezanja u obradi struganjem za dubinu rezanja do a=2,5 mm. Za dubine rezanja preko 2,5 mm
(do 7 mm) vrednosti brzine rezanja treba smanjiti oko 20%. Pri obradi tvrde kore
(odlivaka, otkovaka) brzine rezanja se smanjuju za 30-50%. Vrednosti u tabeli
odgovaraju napadnom uglu od 90o. Pri obradi sa manjim napadnim uglom brzina
rezanja se poveava (za napadni ugao od 45o brzina rezanja se poveava oko
10%).
B. Nedi
Obrada struganjem
17
Tabela 3.13. Preporuene vrednosti brzine rezanja u obradi struganjem

Materijal
predmeta
obrade
Ugljenini
elici
Zatezna
Brzina rezanja v, m/min
vrstoa,
Tvrdi metal
Brzorezni elik
MPa
ili tvrdoa, Gruba obrada Fina obrada Gruba obrada Fina obrada
(s=0,4 mm/o) (s=0,1 mm/o) (s=0,4 mm/o) (s=0,1 mm/o)
HB
do 500
140
200
20
50
500-600
120
180
20
45
600-700
120
170
15
35
700-850
100
140
10
30
95
140
10
25
60
110
20
45
60
15
40
60
20
35
20
30
300-500
75
110
20
40
500-700
60
85
10
30
200 HB
70
100
20
40
> 200 HB
50
75
10
30
50
75
20
40
50
75
10
15
180
250
40
50
700-850
Legirani
konstruktivni 850-1000
elici
1000-1400
Nerajui
elici
600-700
Alatni elici 1500-1800

Tvrdi Mn
elici
elini liv
Sivi liv
Temper liv
Tvrdi liv
42-57 HRC
Bronza
Mesing
80-120 HB
320
450
60
100
Legure Al
300-420
150
200
35
85
Napomena: Podaci u tabeli vae za postojanost alata

- od tvrdog metala (P10 ili K10) 240 min,
- od brzoreznog elika 60 min.
B. Nedi
18
MAINE ALATKE
Proraun brzine rezanja obzirom na ekonominu postojanost alata

Na osnovu proirenih izraza, za uzdunu i poprenu obradu na strugu,
mogu se izraunati brzine rezanja a na osnovu tih vrednosti brojevi obrta:
v=
Cv
HB
T a s
200
m
Ki
Ki = K m K a K K 1 K K n K h K shp K p
Za usecanje i odsecanje izraz je:
v=
Cv
HB
T m s y
200
Ki
gde su:
- Cv , m , x , y , n - konstante i eksponenti brzine rezanja (tabele 3.14, 3.15 i
3.16),
- a, mm - dubina rezanja,
- s, mm/o - korak,
- T, min - postojanost alata,
- HB - tvrdoa materijala predmeta obrade,
- Ki - korekcioni faktori uticaja,
- Km - korekcioni faktor uticaja materijala predmeta obrade (tabela 3.17),
- Ka - korekcioni faktor uticaja materijala alata (tabela 3.18),
- K - korekcioni faktor uticaja napadnog ugla (tabela 3.19),
- K1 - korekcioni faktor uticaja pomonog napadnog ugla (tabela 3.19),
- Kr - korekcioni faktor uticaja radijusa vrha noa (tabela 3.19),
- Kn - korekcioni faktor uticaja povrine poprenog preseka drke strugarskog noa (tabela 3.19),
- Kh - korekcioni faktor uticaja kriterijuma zatupljenja alata (tabela 3.20),
- Kshp - korekcioni faktor uticaja vrste i kvaliteta SHP i
- Kp - ostalih parametara obrade na brzinu rezanja.
Na osnovu prethodnog izraza za brzinu rezanja sledi izraz za proraun broja
obrta obzirom na ekonominu postojanost alata:
B. Nedi
Obrada struganjem
1000 v
=
D
19
320 Cv
Ki
n
HB
T a s
D
200
Tabela 3.14. Konstante i eksponenti brzine rezanja za uzdunu i poprenu
obradu
n=
Materijal
predmeta
obrade
Materijal
alata
Brzorezni
elik
Tvrdi
metal
elik, legure
Al i Mn
Kovano
gvoe
Sivi liv,
elik, legure
Cu
Korak
s, mm/o
Uslovi obrade
Sa hlaenjem
x
Cv
0,25
96,2
> 0,25
60,8
0,25
55,4
> 0,25
47,4
0,25
0,20
Bez hlaenja
Cv
0,33
52,5
0,66
42,0
0,25
42,6
0,50
24,5
fina
43,2
gruba
32,6
0,30
elik, legure
0,3-0,75
Al i Mn
> 0,75
257
294
0,18
285
0,20
242
0,35
267
0,45
259
0,25
0,20
0,15
y
0,50
0,66
0,40
0,30
0,40
0,20
0,18
0,35
0,45
Tabela 3.15. Vrednosti konstanti i eksponenata za usecanje, odsecanje i sl.

Materijal
alata
Brzorezni
elik
Materijal predmeta
obrade
Uslovi obrade
Sa hlaenjem
Cv
elik,
legure Al i Mn
21,8
0,66
Kovano gvoe
22,5
0,50
Sivi liv, legure Cu

Tvrdi
metal
elik,
legure Al i Mn
72,8
B. Nedi
0,35
Bez hlaenja
Cv
20,3
0,40
54,2
0,35
20
MAINE ALATKE
Sivi liv, legure Cu
36,9
0,40
Tabela 3.16. Vrednosti eksponenta postojanosti alata m i tvrdoe n

Materijal predmeta obrade
elik
Vrsta obrade
Uslovi obrade
Uzduna spoljanja
i unutranja,
poprena obrada i sl.
Usecanje i odsecanje
Sivi liv
Uzduna spoljanja
i unutranja,
poprena obrada i sl.
Usecanje i odsecanje
m za alat od
B
TM
Sa hlaenjem
0,125
0,15
Bez hlaenja
0,1
0,15
Sa hlaenjem
0,25
0,15
Bez hlaenja
0,20
0,15
Sa hlaenjem
0,1
0,20
0,15
0,20
Bez hlaenja
Sa hlaenjem
Bez hlaenja
Legure Cu
Sve vrste obrade
Sa i bez hlaenja
0,15
0,20
Legure
Al i Mn
Sve vrste obrade
Sa i bez hlaenja
0,3
0,3

Ugljenini elik tvrdoe < 130 HB
0,1 - 0,4
Ugljenini elik tvrdoe > 130 HB

Legirani elik, sivi liv, legure bakra
0,15 - 0,5
Vatrostalne legure
1
1,75
1,5
0
Tabela 3.17. Vrednosti korekcionog faktora Km

Km
Km
Ugljenini elici sa C < 0,6%
1,0
Alatni elici
0,75
Ugljenini elici sa C > 0,6 %
0,85
Brzorezni i nerajui elici
0,65
B. Nedi
Obrada struganjem
21
elici za automate
1,2
Sivi liv, kovano gvoe, leg. Cu
1,0
elici legirani Cr, Ni i Mo
1,1
Aluminijum i silumin
5,0
elici legirani Mn, Cr, Mo, W
0,9
Elektron sa Rm = 160 MPa
6,5
Tabela 3.18. Vrednosti korekcionog faktora Ka

Brzorezni elik
Tvrdi metal
Materijal
alata
6880 6980 7680 P30 P20 P10 P01 K40 K30 K10 K01
Ka
1,0
1,19
1,1
0,7 0,85 1,0
1,5
1,0
1,1 1,26 1,32
Tabela 3.19. Vrednosti korekcionih faktora K, K1, Kr, i Kn

Korekcioni faktor K
45
K =
o
Korekcioni faktor K1
0 ,09
a
K 1 =
o
1
Korekcioni faktor Kr
f
r
Kr =
2
Korekcioni faktor Kn
d
q
Kn =
20 30
Eksponent
Materijal alata
Materijal predmeta
obrade
B
TM
elici, legure Al i Mn
0,6
0,3
Sivi liv
0,45
Materijal alata
Konstanta a
Brzorezni elik (B)
10
Tvrdi metal (TM)
15
Vrsta obrade
Gruba obrada
Eksponent f
0,1
Zavrna obrada
0,2
Materijal predmeta
obrade
elik
Sivi liv
Eksponent d
0,08
0,04
Tabela 3.20. Vrednosti korekcionog faktora Kh

Kriterijum zatupljenja h, mm
Kh
0,5
v < 130
v > 130
0,90
0,95
B. Nedi
0,6
0,8
1,0
1,0
1,05
1,15
22
MAINE ALATKE
3.4.2 Granine vrednosti brojeva obrta

Prilikom prorauna graninih vrednosti brojeva obrta nije potrebno vriti
izraunavanje brzina rezanja i brojeva obrta za sve kombinacije, alata i materijala
predmeta obrade, prenike i dubine rezanja, grube i zavrne obrade, ve se taj broj
varijanti moe znatno smanjiti.
Maksimalni broj obrta

Maksimalni broj obrta se dobija pri zavrnoj obradi na minimalnom
preniku i odreuje se za sve tipove alata na osnovu izraza:
320 Cv
nmax =
Ki
n
HB
y
T m smin
a1x
Dmin
200
gde su: smin - minimalni korak iz grupe usvojenih standardnih koraka prenosnika
za pomono kretanje;
a1 - odgovarajua dubina rezanja pri obradi na prenik Dmin ,
Dmin - minimalni prenik predmeta obrade.
Prilikom odreivanja maksimalnog broja obrta dobija se onoliko vrednosti
koliko se materijala i alata bude usvojilo za razmatranje. Kod univerzalnih
strugova vrednost nmax ne sme prei vrednost 4000 o/min da bi se obezbedila
stabilnost nosee i prenosne strukture maine alatke. Ukoliko se proraunima
dobije vea vrednost, usvaja se da je nmax = 4000 o/min .
Minimalni broj obrtaja

Minimalni broj obrta, za pojedine materijale koji se obrauju, dobija se pri
gruboj obradi na maksimalnom preniku predmeta obrade prema izrazu:
320 C v g
n min =
x+ y
1
T a
m
HB
Dmax
200
K i
gde su: g odgovarajua vitkost strugotine, odnosno njena minimalna vrednost;

Dmax - prenik predmeta obrade;
a1 - odgovarajua dubina rezanja pri obradi sa prenika Dmax ,
C v , x , y - konstanta i eksponenti koji se u ovom sluaju biraju kao
minimalne vrednosti.
Na osnovu izraunatih vrednosti za sve materijale usvaja se najmanja
vrednost kao merodavna.
B. Nedi
Obrada struganjem
23
3.4.3 Broj stupnjeva broja obrta i vrednosti broja obrta

U zavisnosti od toga da li se projektuje prenosnik za glavno kretanje kao
stupnjeviti ili kao kontinualni razlikuje se i proraun broja stupnjeva broja obrta.
Kod kontinualnih prenosnika nije potreban naredni postupak prorauna i
izbora broja obrta, ve se vri samo usvajanje vrednosti nmax i nmin.
Ukoliko se u mainu ugrauje stupnjeviti prenosnik, tada se za usvojenu
geometrijsku promenu, broj stupnjeva izraunava po izrazu:
mn = 1 +
log nmax log nmin

log n
gde je: n - geometrijski faktor promene broja obrta (odnosno prenosnika za

glavno kretanje).
Pri izboru n postoje odreene preporuke i to:
-
za produkcione strugove:
n = 1,25 i n = 1,4
(n =1,6)
n = 1,12 i n = 1,25 i n =1,4

- za univerzalne strugove:
Prilikom izbora geometrijskog faktora promene stupnjeva broja obrta treba
voditi rauna da manja vrednost ovog faktora uslovljava dobijanje sloenije
konstrukcije prenosnika.
Na osnovu proraunate vrednosti broja stupnjeva broja obrta usvaja se
konana vrednost mn. Za jednostavnije prenosnike usvaja se najee da je
mn = 6; 8; 9; 12; 16; 18; 24 itd.
Stupnjevi broja obrta biraju se na osnovu usvojene vrednosti za
geometrijski faktor promene stupnjeva (n), maksimalnog i minimalnog broja
obrta (nmax , nmin) i usvojenog broja stupnjeva (mn) na osnovu tabela standardnih
vrednosti brojeva obrta (tabela P.36). Na ovaj nain dobijaju se standardne
vrednosti brojeve obrta: n1 , n2 , ... , nm. Treba voditi rauna da se nmin i nmax nalaze
unutar raspona usvojenih vrednosti (izmeu n1 i nm).
3.5 PRORAUN SNAGE MAINE

Potrebna snaga maine se izraunava za sluaj maksimalnog iskorienja
postojanosti alata PA uz usvojeno (nepotpuno) iskorienje preseka strugotine i
sluaj maksimalnog preseka strugotine PM (i nepotpuno iskorienje postojanosti
alata) pri gruboj obradi maksimalnog prenika predmeta. Pod maksimalnim
presekom strugotine podrazumeva se realno mogui maksimalni presek s obzirom
na zahteve u pogledu vitkosti strugotine.
B. Nedi
24
MAINE ALATKE
Izraz za snagu maine PA u oblasti punog iskorienja postojanosti alata uz

nepotpuno iskorienje preseka strugotine dobija se kada se u izraz za snagu
maine uvede stepen vitkosti strugotine g=a/s.
P=
F1 v
C a x1 s y1 v
, KW
= k
1000 60
6 10 4
gde su: - mehaniki stepen iskorienja snage maine (tabela P.34);

F1 = Ck a x1 s y1 , N - glavni otpor rezanja,
Ck , x1 , y1 - konstanta i eksponenti glavnog otpora rezanja (tabela 3.8),

v, m/min - brzina rezanja.
Na osnovu izraza za ekonominu brzinu rezanja koji sadri ekonominu
postojanost:
v=
Cv
HB
T a s
200
m
Cv
s =
n
T m a x v HB
200
, odnosno
Cv
=
n
T m g x v HB
200
x+ y
moe se izraziti snaga maine u obradi struganjem sledeom relacijom:

PA =
gde su:
K1 =
C k g x1
6 10 4
K1 v z
Cv
n
T m g x HB
200
x1 + y1
x+ y
x +y
z =1 1 1
x+ y
Izraz daje zavisnost snage od brzine rezanja, pri konstantnoj, unapred

zadatoj postojanosti alata. Pri tome se sa promenom brzine rezanja menja presek
strugotine ali tako da je odnos g=a/s=const. Sa dovoljnom tanou za ovaj
proraun se moe usvojiti da vitkost strugotine g ima srednju vrednost, odnosno
B. Nedi
Obrada struganjem
25
a min
s
a
s
gde su: a sr = max
i s sr = max min
2
2
a
g = sr
s sr
Potrebna snaga maine PM u oblasti iskorienja maksimalnog preseka

strugotine, dobija se na osnovu izraza za glavni otpor rezanja, u kome figuriu
maksimalne vrednosti dubine i koraka koje projektovana maina obzirom na
krutost moe da izdri:
P=
F1 v
C a x1 s y1 v
= k
, KW
1000 60
6 10 4
odnosno
PM =
gde je
K2 =
x1 + y1
C k g x1 s max
6 10 4
K2 v
Prilikom prorauna potrebne snage vrlo esto se dobijaju velike vrednosti

pa iz tog razloga treba uporediti dobijene vrednosti sa onim koje su primenjene na
konkretnim, ve izvedenim alatnim mainama, naroito kod univerzalnih strugova
zbog veoma irokog dijapazona - spektra zahteva obrade koji ne zahtevaju istu
potrebnu snagu.
Na osnovu vrednosti za PA i PM crta se dijagram zavisnosti snage od brzine
rezanja za sve proraunate vrednosti i odreuju presene take (slika 3.5). U
preseku linija dobijaju se take koje odgovaraju idealnim reimima pri kojim
dolazi do istovremenog iskorienja ekonomine postojanosti alata i punog preseka strugotine. Snaga koja odgovara maksimalnoj vrednosti presene take je ona
traena vrednost, koja nee biti prekoraena ni u kom sluaju obrade ukoliko se
potuju zahtevi za ekonominu postojanost alata i maksimalni presek strugotine.
U najveem broju sluajeva usvaja se neto manja vrednost za snagu
maine (linija a na slici 3.5) ime se izbegava projektovanje i gradnja maine vee
snage, jer je u najveem broju sluajeva eksploatacija maine u oblasti srednjih
zahteva preseka strugotine. To znai da se u sluaju maksimalnih reima obrade
(odgovara tani A dijagrama) i dalje obezbeuje potpuno iskorienje ekonomine postojanosti alata uz poveanje brzine rezanja, ali nepotpuno iskorienje
preseka strugotine. Najee se u ovim sluajevima smanjuje korak ili se obrada
izvodi sa manjom dubinom rezanja, odnosno veim brojem prolaza.
B. Nedi
26
MAINE ALATKE
PM
P
kW
P'M
PA
P'A
a
Pmax
v, m/min
vi
Slika 3.5. Usvajanje snage maine pri nepotpunom iskorienju preseka

strugotine
U svrhu uporeivanja i prorauna ostalih elemenata prenosnika, sa karakteristikama ve izvedenih maina, preporuuje se da ova vrednost bude priblino
Pmax = 0,75 P, odnosno da maksimalna vrednost Pmax bude u granicama od 5 do
10 KW.
B. Nedi
4. PRORAUN GLAVNIH KARAKTERISTIKA

MAINA ALATKI U OBRADI BUENJEM
Postupak prorauna glavnih karakteristika maina za obradu buenjem builica, se razlikuje u zavisnosti od tipa maine koju treba projektovati
(univerzalne builice ili usko specijalizovane builice). Kao univerzalnih maina
projektovanje se vri na osnovu obrade irokog dijapazona prenika i oblika
otvora, razliitih kvaliteta i tanosti obrade i predmeta obrade od razliitog
materijala. irok dijapazon zahtevanih karakteristika uslovljava projektovanje
maine sa velikim rasponom brojeva obrtaja i brzina pomonog kretanja.
Specijalne maine su najee vievretene maine kod kojih je proraun glavnih
karakterustika relativno jednostavan i odnosi se na proraun parametara koji se
nalaze u relativno uskom dijapazonu.
Polazni podaci za proraun glavnih karakteristika maina za obradu
buenjem su:
- Dmax - maksimalni prenik otvora koji se obrauje,
4.1
Dmin - minimalni prenik otvora koji se obrauje,
Lmax - maksimalna dubina otvora,
materijal predmeta obradu i

rezni alati i materijali alata.
DODACI ZA OBRADU I GEOMETRIJSKI PARAMETRI

OBRADE
Pre utvrivanja dodataka za obradu potrebno je definisati osnovne vrste

obrade na bazi kojih se dalje vri proraun glavnih karakteristika.
Za stubne i radijalne builice (koje su predstavnici univerzalnih builica)
osnovne operacije obrade su:
- buenje,
- proirivanje i
- razvrtanje.
Na osnovu polaznih podataka definie se:
Obrada buenjem
28
-
irina i debljina reznog sloja pri buenju:

b=
D
;
2 sin
h=
s
sin
2
povrinu poprenog preseka reznog sloja pri buenju:

A=bh=
Ds
, mm 2
4
Slika.4.1. Osnovna kretanja i rezni sloj u obradi buenjem

Kod proirivanja i razvrtanja:
-
irina i debljina reznog sloja:

b=
a
Dd
=
sin 2 sin
h = s1 sin =
s
sin
z
povrina poprenog preseka reznog sloja:

A=bh=
(D d ) s
mm 2
2z
gde je: z - broj zuba (reznih ivica) alata za proirivanje ili razvrtanje,
dubina rezanja za obradu proirivanjem i razvrtanjem je:
Dd
, mm
2
Izbor dodataka za obradu proirivanjem i razvrtanjem zavisi od vrste
materijala predmeta obrade, prenika otvora i tanosti izrade otvora koju treba
ostvariti.
a=
Proirivanje otvora burgijom (razbuivanje) se vri kada se ne zahteva

velika tanost otvora ili kada posle ove obrade sledi obrada unutranjim
struganjem, proirivanjem i dr. Pri tome odnos prethodnog prenika buenja i
B. Nedi
MAINE ALATKE
29
otvora na koji se vri proirivanje burgijom je D1 = (0,7 0,75) D2 (slika 4.2).

Maksimalni prenik koji moe da se dobije buenjem standardnim burgijama je
oko 20 mm. Vei prenici otvora se izrauju proirivanjem burgijom ili
proirivaem ili unutranjim struganjem. U zavisnosti od prenika otvora moe
biti i vei broj proirivanja.
Dodaci za obradu, slika 4.2, (tabela P.9) su:
-
1 - dodatak za obradu proirivanjem,

2 - dodatak za obradu grubim razvrtanjem i
3 - dodatak za obradu finim razvrtanjem.
Slika.4.2. Dodaci u obradi buenjem

Obrada finim razvrtanjem se veoma retko izvodi, pri emu se koriste
razvrtai sa posebnom geometrijom. Ova obrada se esto naziva i "peglanje", jer
se ne vri obrada rezanjem ve utiskivanjem neravnina. Zbog specifine vrste ove
obrada, za nju se ne vri proraun glavnih karakteristika.
U cilju to jasnijeg objanjenja pojmova i korienih izraza usvojeno je da
se prenici i duine kod alata oznaavaju malim slovima, npr. d, l, l1 itd., a
prenici i dubine kod otvora oznaavaju velikim slovima, npr. D, L, L1 itd.
4.2 IZBOR ALATA
Definisanje alata pri obradi buenjem podrazumeva izbor standarda alata,
dimenzija, tolerancije izrade alata i materijala alata.
Izbor standarda alata se vri na osnovu dimenzija i karakteristrika otvora.
Otvori prenika veeg od 20 mm se uglavnom izrauju sa alatima sa Morze
konusnom (MK) drkom.
U zavisnosti od vrste materijala predmeta obrade, njegove zatezne vrstoe
i tvrdoe odreuje se materijal alata. U tabeli 4.1 date su preporuke za izbor
materijala alata.
B. Nedi
Obrada buenjem
30
Dubina otvora koji se obrauje direktno utie na duinu oljebljenog dela

alata, a time i definisanje standarda kome alat pripada. Radi slobodnog odvoenja
strugotine i dovoenja sredstva za hlaenje i podmazivanje, duina oljebljenog
dela alata (burgije ili proirivaa) ne sme biti manja od (slika 4.3):
l1min lo + 3 d
Na osnovu ovako odreene duine oljebljenog dela iz tabela (P.21, P.22,
P.23, P.24) za burgije, tabela (P.25, P.26 i P.27) za proirivae i uputae i tabele
P.28 za razvrtae se odreuju standardi potrebnih alata.
Slika 4.3. Odreivanje duine oljebljenog dela alata

Ukoliko je na maini potrebno izraditi otvore u odreenoj toleranciji, alati
se biraju prema slici 4.4. Kvalitet obraene povrine na isti nain kao i tolerancija
izrade otvora utie na izbor potrebnog alata (slika 4.5).
IT 6
IT 7
IT 8
IT 9
IT 10
Buenje
Proirivanje
Razvrtanje
Slika 4.4. Odreivanje alata u zavisnosti od tolerancije izrade otvora
Ra = 0,4
(N5)
0,8
(N6)
1,6
(N7)
3,2
(N8)
6,3
(N9)
Buenje
12,5
(N10)
Proirivanje
Razvrtanje
Slika 4.5. Odreivanje alata u zavisnosti od kvaliteta obraene povrine
Standardni alati u obradi buenjem se izrauju sa valjkastom i MK drkom.
Pri projektovanju univerzalne maine u obradi buenjem predvia se mogunost
korienja obe vrste alata. To se prvenstveno odnosi na odreivanje dimenzija
drke alata (dimenzije MK drke) ili dimenzije drke steznog pribora alata (stezne
B. Nedi
MAINE ALATKE
31
glave ili nosaa steznih aura za stezanje alata sa valjkastom drkom). U

zavisnosti od ovih dimenzija definie se prenik radnog vretena builice.
Ukoliko je potrebno da otvor bude uraen u uem tolerantnom polju ili
boljeg kvaliteta obraene povrine koriste se razvrtai. U tabeli P.28 su dati
najee korieni razvrtai.
4.3 ODREIVANJE KARAKTERISTIKA PRENOSNIKA ZA
POMONO KRETANJE
Prenosnik za pomono kretanje kod univerzalnih builica (stubnih i
radijalnih) je u najveem broju sluajeva zavisan od glavnog kretanja. Kod
specijalnih builica sa prenosnikom nezavisnim od glavnog kretanja umesto
prorauna koraka vri se proraun brzine pomonog kretanja.
Proraun karakteristika prenosnika za pomono kretanje kod builica
obuhvata:
- proraun graninih vrednosti koraka,
- usvajanje graninih vrednosti koraka i
- odreivanje broja stupnjeva i vrednosti koraka.
4.3.1 Granine vrednosti koraka

Izbor koraka obuhvata:
- prouavanje proizvodne operacije,
- izbor preporuene vrednosti koraka i
- proveru i konaan izbor koraka.
U zavisnosti od vrste operacije obrade na builici razlikuje se postupak
odreivanja koraka kod buenja, proirivanja i razvrtanja.
4.3.1.1 Korak u obradi buenjem
Preporuena vrednost koraka (s1) se usvaja na bazi podataka i preporuka
proizvoaa alata ili na osnovu literaturnih podataka, tabela 4.1.
Preporuene vrednosti koraka u tabeli 4.1 se odnose na korake pri buenju
otvora koji se naknadno zavrno obrauju razvrtanjem. Preporuene vrednosti
koraka pri buenju otvora na predmetima male krutosti treba umanjiti priblino za
40 - 50%. Preporuene vrednosti koraka pri buenju otvora male tanosti treba
uveati priblino za 50 - 100 %.
Pored preporuenih vrednosti koraka u tabeli 4.1, koji predstavljaju podatke
proizvoaa alata, u tabelama 4.2 i 4.3 date su preporuene vrednosti koraka koji
se mogu sresti u naunoj i tehnikoj literaturi.
B. Nedi
Obrada buenjem
32
Tabela 4.1. Preporuene vrednosti koraka u obradi buenjem

Materijal predmeta Brzina Mater.
rezanja alata
obrade
m/min
Nelegirani elik
do 500 N/mm2
Nelegirani elik
500 - 700 N/mm2
Nelegirani elik
700 - 900 N/mm2
elik za automate
do 500 N/mm2
Legirani elik
700 - 900 N/mm2
Prenik burgije
1
12
16
25
40
30 - 40
HSS
runo 0.05 0.12 0.20 0.25 0.30 0.40 0.40
25 - 30
HSS
runo 0.05 0.12 0.20 0.25 0.30 0.40 0.40
20 - 25
HSS
runo 0.04 0.07 0.12 0.16 0.20 0.25 0.30
30 - 50
HSS
runo 0.05 0.12 0.20 0.25 0.30 0.40 0.40
10 - 15
HSS
runo 0.02 0.06 0.10 0.12 0.16 0.20 0.30
Legirani elik
8 - 15 HSS.E runo 0.02 0.05 0.10 0.15 0.20 0.25 0.30
900 - 1100 N/mm2
Legirani elik
5 - 8 HSS.E runo 0.02 0.05 0.08 0.12 0.15 0.18 0.22
1100-1400 N/mm2
Nerajui elik
5 - 10 HSS.E runo 0.02 0.05 0.08 0.12 0.14 0.18 0.23
do 800 N/mm2
Vatrootporni elik
6 - 10 HSS.E runo 0.02 0.05 0.08 0.12 0.15 0.18 0.22
do 800 N/mm2
Mn elici
do 1000 N/mm2
3-5
elici za opruge
do 800 N/mm2
5 - 10 HSS.E runo 0.02 0.05 0.10 0.12 0.15 0.18 0.22
Sivi liv
do 200 HB
Sivi liv
do 240 HB
Kokilni liv
do 350 HB
Temper liv
Legirani
elini liv
16 - 25
HSS.E runo 0.02 0.05 0.08 0.12 0.12 0.15 0.20
HSS
runo 0.05 0.12 0.20 0.30 0.40 0.50 0.50
10 - 16 HSS.E runo 0.05 0.10 0.18 0.25 0.32 0.40 0.40

5 - 15 HSS.E runo 0.03 0.07 0.10 0.16 0.20 0.25 0.32
15 - 25
HSS
runo 0.05 0.15 0.20 0.32 0.40 0.50 0.50
10 - 20 HSS.E runo 0.02 0.05 0.08 0.12 0.14 0.18 0.23
B. Nedi
MAINE ALATKE
33
Tabela 4.1. Preporuene vrednosti koraka u obradi buenjem (nastavak)

Materijal predmeta Brzina Mater.
rezanja alata
obrade
m/min
Titan i legure
do 900 N/mm2
ist Al
duraluminijum
Al legure sa
trakastom strug.
Al legure sa
lomljenom strug.
Silumin
3-6
Prenik burgije
1
12
16
25
40
HSS.E runo 0.02 0.05 0.08 0.12 0.14 0.18 0.23
40-100
HSS
runo 0.05 0.14 0.18 0.22 0.30 0.40 0.45
50-120
HSS
runo 0.05 0.14 0.18 0.22 0.30 0.40 0.45
30 - 60
HSS
runo 0.05 0.10 0.15 0.20 0.25 0.30 0.40
30 - 50
HSS
runo 0.05 0.08 0.14 0.20 0.25 0.30 0.40
63 - 90
HSS
runo 0.08 0.20 0.25 0.30 0.40 0.50 0.60
32 - 63
HSS
runo 0.05 0.15 0.25 0.30 0.40 0.50 0.60
Meka bronza
20 - 40
Al bronza
15 - 35
polutvrda i tvrda
HSS
runo 0.05 0.08 0.14 0.20 0.25 0.30 0.40
HSS
runo 0.05 0.08 0.14 0.20 0.25 0.30 0.40
HSS
runo 0.05 0.08 0.14 0.20 0.25 0.30 0.40
60-100 HSS
runo 0.05 0.15 0.25 0.30 0.35 0.40 0.50
Mesing MS 58
do 500 N/mm2
MS 60, MS 63
do 500 N/mm2
Novo srebro
do 750 N/mm2
Mg i legure
20 - 32
Zn i legure
32 - 50
iznad 220 N/mm2
ist bakar
do 370 N/mm2
Elektrolitiki
bakar
Nikal
do750 N/mm2
Duroplasti
Termoplasti
Pleksiglas
HSS
runo 0.05 0.14 0.18 0.20 0.25 0.30 0.40
30 - 60
HSS
runo 0.05 0.10 0.18 0.22 0.30 0.40 0.45
20 - 35
HSS
runo 0.05 0.15 0.18 0.22 0.30 0.40 0.45
10 - 15 HSS.E runo 0.02 0.05 0.08 0.12 0.14 0.18 0.23

10 - 20
20 - 40
15 - 25
HSS
HSS
HSS
runo 0.05 0.08 0.14 0.20 0.25 0.30 0.40

runo 0.05 0.08 0.14 0.20 0.25 0.30 0.40
runo 0.05 0.08 0.14 0.20 0.25 0.30 0.40
B. Nedi
Obrada buenjem
34
Tabela 4.2. Preporuene vrednosti koraka i brzine rezanja u obradi buenjem za

prenike burgija od 1 do 50 mm (manje vrednosti su za manje prenike)
Materijal alata
Materijal
Rm, MPa
Brzorezni elik
Tvrdi metal
predmeta obrade
ili HB
s, mm/o
v, m/min
s, mm/o
v, m/min
Konstrukt. elici do 500
0,15 - 0,45
35 - 40
elici za pobolj. do 900
0,10 - 0,30
15 - 20
0,05 - 0,12
45 - 55
Alatni elici
do 900
0,07 - 0,25
8 - 15
0,04 - 0,08
25 - 32
elini liv
do 700
0,10 - 0,40
20 - 30
0,05 - 0,12
30 - 38
do 200 HB 0,25 - 0,55
20 - 30
0,08 - 0,30
60 - 80
Sivi liv
0,08 - 0,16
50 - 70
200 HB 0,12 - 0,40 10 - 25
Nerajui elici
0,05 - 0,30
3 - 10
Bakar
400 - 650 0,15 - 0,45
40 - 65
Bronza
250 - 550 0,15 - 0,50
25 - 55
0,08 - 0,12
55 - 75
Mesing
400 - 1000 0,15 - 0,50 40 - 100 0,10 - 0,20 90 - 110
500 - 1200 0,15 - 0,50 50 - 120 0,10 - 0,18 110 - 130
Aluminijum
300 - 400 0,12 - 0,50
30 - 40
0,06 - 0,08
55 - 75
Tabela 4.3. Preporuene vrednosti koraka i brzine rezanja
Materijal
predmeta
obrade
v,
m/min
Legure Al
Legure Mg
Legure Cu
elik
30-120
45-120
15 - 60
20 - 30
s, mm/o
Materijal
predmeta
d, mm
obrade
do 1,5 12,5
0,025 0,30 Nerajui elik
0,025 0,30
Legure Ti
0,025 0,25
Sivi liv
0,025 0,30
s, mm/o
d, mm
do 1,5 12,5
10 - 20 0,025 0,18
6 - 20 0,010 0,15
20 - 60 0,025 0,30
v,
m/min
Provera koraka se ostvaruje primenom tri kriterijuma:

obzirom na otpornost burgije,
obzirom na mogunost odvoenja strugotine i
obzirom na vrednost kinematskog lenog ugla.
Provera koraka obzirom na otpornost burgije

Ova provera se izvodi za burgije prenika d 15 mm po izrazu:
Kc
s 2
42 C m
3 xm
ym
d ym
B. Nedi
MAINE ALATKE
gde su:
-
35
Kc = 300 MPa - dozvoljeno naprezanje na pritisak materijala drke

burgije;
Cm , xm , ym - konstanta i eksponenti koraka (tabela 4.4),
- d , mm - prenik burgije.
Tabela 4.4. Konstante i eksponenti otpora rezanja u obradi buenjem
Materijal
predmeta
obrade
Ugljenini
elik
Hrom - nikl
elik
Hrom elik
Sivi liv
Rm, MPa ili

tvrdoa, HB
450
550
650
750
650
750
850
650
850
170 HB
190 HB
210 HB
x
y
F3 = C f d f S f , N
Cf
570
660
760
840
840
940
1030
840
1030
580
625
665
xf
yf
1,0
0,7
1,0
0,7
1,0
0,7
1,0
0,8
M = C m d x m s y m , Nmm
Cm
240
275
310
345
345
380
420
345
420
215
235
250
xm
ym
2,0
0,8
2,0
0,8
2,0
0,8
1,9
0,8
Provera koraka s obzirom na mogunost odvoenja strugotine

Za burgije prenika d 10 mm provera s obzirom na mogunost odvoenja
strugotine se izvodi na osnovu izraza:
s 3 C s d xs K s
gde su:
-
Cs , xs - konstanta i eksponent koraka (tabela 4.5);

L
K s = f - korekcioni faktor koji uzima u obzir uticaj dubine
d
rezanja na vrednost koraka (tabela 4.6);
d , mm - prenik burgije,
L , mm - dubina buenja.
B. Nedi
Obrada buenjem
36
Tabela 4.5. Konstanta i eksponenti koraka u obradi buenjem Cs i xs

Materijal predmeta
obrade
elik
Sivi liv
Cs za grupu koraka
Tvrdoa, HB
I
0,085
0,063
0,046
0,038
0,130
do 160
160 - 240
240 - 300
iznad 300
do 170
II
0,063
0,047
0,038
0,028
0,097
xs
III
0,042
0,031
0,023
0,019
0,065
0,6
iznad 170
0,078
0,058
0,039
I - Koraci pri buenju otvora male tanosti,
II - Koraci pri buenju otvora na predmetima male krutosti,
III - Koraci pri buenju otvora koji se zavrno obrauju razvrtanjem
0,6
Tabela 4.6. Korekcioni faktor koraka Ks = f (L/D)

Prenik otvora
D, mm
do 20
20 - 40
40 - 60
3-5
0,9
0,9
0,85
L/D
5-7
0,85
0,80
0,80
7 - 10
0,80
0,75
0,75
Provera koraka obzirom na vrednost kinematskog lenog ugla

Ova provera se ostvaruje korienjem sledeeg izraza (slika 4.6):
s4
d
tg ( 2 )
sin
Slika 4.6. Uticaj koraka na vrednost lenog ugla u procesu rezanja

4.3.1.2 Korak u obradi proirivanjem
Preporuena vrednost koraka (s1) se usvaja na bazi podataka iz tabele 4.7.
B. Nedi
MAINE ALATKE
37
Tabela 4.7. Preporuene vrednosti koraka u obradi proirivanjem

Materijal predmeta Brzina
rezanja
obrade
m/min
Nelegirani elik
- do 700 N/mm2
- 700 - 900 N/mm2
Legirani elik
- do 900 N/mm2
- do 1250 N/mm2
- do 1500 N/mm2
Specijalni elici
legirani sa niklom,
nerajui i postojani
na povienoj temp.
- lako obradivi
- teko obradivi
Manganski tvrdi
elici
Sivi do 200 HB
liv do 240 HB
Bakar
obini
elektrolitski
Mesing
Ms 58
Ms 60, Ms 63
Bronza
Novo srebro
Cink i legure
Titan i legure
Aluminijum i legure
- sa dugom strugot.
- sa kratkom strugot.
- silumin
Magnezijum i
legure
Vetaki materijali
Duroplasti
Prenik proirivaa
5
10
16
25
40
25-28 0,1-0,14 0,15-0,25 0,25-0,3 0,3-0,4 0,4-0,5

18-25 0,08-0,1 0,1-0,18 0,2-0,25 0,25-0,3 0,3-0,4
63
0,5-0,7
0,4-0,6
10-18 0,06-0,1 0,1-0,14 0,16-0,2 0,2-0,25 0,25-0,32 0,32-0,45

6-10 0,05-0,07 0,08-0,12 0,14-0,2 0,18-0,22 0,22-0,3 0,28-0,4
3-6 0,03-0,05 0,06-0,09 0,1-0,14 0,14-0,18 0,18-0,25 0,22-0,32
6-10 0,05-0,08 0,1-0,14 0,14-0,18 0,18-0,22 0,22-0,28 0,28-0,4

4-6 0,03-0,04 0,06-0,09 0,1-0,14 0,14-0,18 0,18-0,22 0,22-0,32
2-4
14-25
8-14
36-50
25-36
50-80
28-50
12-25
20-32
28-50
6-10
0,03-0,040,06-0,08 0,09-0,120,12-0,140,14-0,18 0,18-0,22

0,14-0,2 0,25-0,32 0,32-0,4 0,4-0,5 0,5-0,63
0,12-0,18 0,2-0,25 0,25-0,32 0,32-0,4 0,4-0,5
0,12-0,18 0,2-0,25 0,25-0,32 0,32-0,4 0,4-0,5
0,1-0,14 0,18-0,22 0,22-0,28 0,28-0,36 0,36-0,45
0,63-0,8
0,5-0,7
0,5-0,7
0,45-0,6
0,16-0,22 0,25-0,32 0,32-0,4 0,4-0,5 0,5-0,63 0,63-0,8

0,12-0,18 0,2-0,25 0,25-0,32 0,32-0,4 0,4-0,5
0,5-0,7
0,1-0,14 0,18-0,25 0,25-0,32 0,32-0,4 0,4-0,5 0,5-0,7

0,05-0,08 0,1-0,14 0,14-0,180,18-0,220,22-0,28 0,28-0,4
50-100 0,16-0,2 0,25-0,32 0,32-0,4 0,4-0,5 0,5-0,63 0,63-0,8

32-50 0,12-0,18 0,2-0,25 0,25-0,32 0,32-0,4 0,4-0,5 0,5-0,7
25-40 0,12-0,18 0,2-0,25 0,25-0,32 0,32-0,4 0,4-0,5 0,5-0,7
63-125 0,2-0,28 0,32-0,4 0,4-0,5 0,5-0,63 0,63-0,8
0,8-1,0
12-22 0,09-0,120,14-0,18 0,2-0,25 0,25-0,32 0,32-0,4
Pored prethodne tabele, preporuene vrednosti koraka se mogu birati i iz

tabele 4.8.
B. Nedi
Obrada buenjem
38
Tabela 4.8. Preporuene vrednosti koraka pri proirivanju otvora

Materijal Grupa
pr. obrade koraka
elik
Sivi liv do
200 HB
Prenik otvora D, mm
15
20
25
30
35
40
50
0,5-0,6 0,6-0,7 0,7-0,9 0,8-1,0 0,9-1,1 0,9-1,2 1,0-1,3
II
0,4-0,45 0,45-0,5 0,5-0,6 0,6-0,7 0,6-0,7 0,7-0,8 0,8-0,9
0,7-0,9 0,9-1,1 1,0-1,2 1,1-1,3 1,2-1,5 1,4-1,7 1,6-2,0
II
0,5-0,6 0,6-0,7 0,7-0,8 0,8-0,9 0,9-1,0 1,0-1,1 1,1-1,3
I. Koraci pri proirivanju otvora srednje tanosti

II. Koraci pri proirivanju otvora visoke tanosti
Provera koraka kod obrade proirivanjem se vri sledeim izrazom:
s 2 C s d xs
gde su: Cs , xs - konstanta i eksponent koraka u obradi proirivanjem (tabela 4.9).
Tabela 4.9. Konstanta i eksponenti koraka u obradi proirivanjem

Materijal
predmeta obrade
Tvrdoa, HB
Cs za grupu koraka
I
II
III
0,190
0,140
0,095
0,140
0,105
0,070
0,105
0,079
0,052
0,085
0,063
0,042
0,250
0,190
0,125
0,150
0,113
0,075
0,330
0,250
0,170
0,250
0,190
0,125
do 160
160 - 240
elik
240 - 300
iznad 300
do 170
Sivi liv
iznad 170
meki
Obojeni metali
tvrdi
I - Koraci pri gruboj obradi,
II - Koraci pri obradi otvora srednje tanosti,
III - Koraci pri obradi otvora visoke tanosti.
xs
0,6
0,6
0,6
4.3.1.3 Korak u obradi razvrtanjem

Preporuena vrednost koraka (s1) se usvaja na bazi podataka datih u tabeli
4.10 ili tabeli 4.11.
B. Nedi
MAINE ALATKE
39
Tabele 4.10. Preporuene vrednosti koraka u obradi razvrtanjem

Materijal predmeta Brzina
rezanja
obrade
m/min
Nelegirani elik
- do 700 N/mm2
- 700 - 900 N/mm2
Legirani elik
- do 900 N/mm2
- do 1250 N/mm2
- do 1500 N/mm2
Specijalni elici
legirani sa niklom,
nerajui i postojani
na povienoj
temper.
- lako obradivi
- teko obradivi
Sivi liv
do 200 HB
do 240 HB
Bakar
obini
elektrolitski
Mesing
Ms 58
Ms 60, Ms 63
Bronza
Novo srebro
Cink i legure
Titan i legure
Prenik proirivaa
5
10
16
25
40
63
8 - 12 0,08-0,16 0,16-0,32 0,25-0,4 0,28-0,5 0,4-0,63 0,5-0,8

6 - 8 0,08-0,16 0,14-0,28 0,2-0,32 0,25-0,45 0,32-0,5 0,5-0,7
6 - 10 0,08-0,14 0,12-0,25 0,18-0,28 0,25-0,4 0,32-0,45 0,5-0,63
4 - 6 0,07-0,12 0,1-0,2 0,16-0,25 0,2-0,36 0,25-0,4 0,4-0,56
3 - 4 0,07-0,12 0,12-0,16 0,16-0,2 0,2-0,25 0,25-0,32 0,32-0,45
3 - 5 0,08-0,14 0,12-0,25 0,18-0,28 0,25-0,4 0,32-0,45 0,5-0,63

1 - 3 0,07-0,12 0,1-0,18 0,16-0,22 0,2-0,32 0,25-0,36 0,4-0,5
6 - 10 0,12-0,2 0,22-0,4 0,32-0,56 0,4-0,7 0,5-0,9 0,7-1,2
3 - 6 0,08-0,16 0,16-0,32 0,2-0,4 0,25-0,5 0,32-0,63 0,5-1,0
12 - 18 0,1-0,2 0,16-0,32 0,25-0,5 0,32-0,63 0,4-0,7 0,63-0,9
8 - 10
14 - 18
0,1-0,2 0,2-0,36 0,32-0,45 0,4-0,56 0,5-0,7 0,7-1,1
8 - 12
3-8
10 - 12 0,1-0,2 0,16-0,32 0,25-0,5 0,32-0,63 0,4-0,7 0,63-0,9
10 - 12
3 - 5 0,06-0,12 0,1-0,18 0,16-0,22 0,2-0,32 0,25-0,36 0,4-0,5
Aluminijum i legure
- sa dugom strugot. 15 - 20
0,1-0,2 0,16-0,32 0,25-0,5 0,32-0,63 0,45-0,8 0,7-1,0
- sa kratkom strugot. 12 - 15
- silumin
8 - 12
Magnezijum i legure 15 - 22 0,12-0,32 0,2-0,5 0,32-0,8 0,4-1,0
Vetaki materijali
Duroplasti
3-8
0,5-1,2
0,8-1,6
0,12-0,2 0,2-0,32 0,32-0,56 0,4-0,63 0,5-0,8 0,63-1,0
B. Nedi
Obrada buenjem
40
Tabela 4.11. Preporuene vrednosti koraka pri razvrtanju alatima od

brzoreznog elika
Materijal
predmeta
obrade
Prenik otvora D, mm
Grupa
koraka
10
15
20
25
30
40
50
I
II
0,8
0,7
0,9
0,8
1,0
0,8
1,1
0,9
1,2
1,0
1,4
1,2
1,5
1,2
III
0,5
0,6
0,7
0,8
0,8
1,0
1,2
I
II
III
2,2
1,7
1,4
2,4
1,9
1,5
2,6
2,0
1,7
2,7
2,2
1,9
3,1
2,4
2,0
3,4
2,7
2,2
3,8
2,9
2,6
elik
Sivi liv
do 200 HB
I - Koraci pri prethodnom razvrtanju,

II - Koraci pri finom razvrtanju,
III - Koraci pri razvrtanju otvora pre honovanja.
Provera koraka kod obrade razvrtanjem se izvodi sledeim izrazom:
s 2 C s d xs
gde su: Cs , xs - konstanta i eksponent koraka u obradi razvrtanjem (tabela 4.12).
Tabela 4.12. Konstanta i eksponenti koraka u obradi razvrtanjem

Materijal predmeta
obrade
elik
Sivi liv
Obojeni metali
Tvrdoa, HB
Cs za grupu koraka
I
II
III
do 160
0,2
0,15
0,15
160 - 240
0,16
0,12
0,08
iznad 240
0,12
0,09
0,06
do 170
0,33
0,25
0,16
iznad 170
0,20
0,15
0,10
meki
tvrdi
0,20
0,33
0,15
0,25
0,10
0,16
I - Koraci pri prethodnom razvrtanju,

II - Koraci pri finom razvrtanju,
III - Koraci pri razvrtanju otvora pre honovanja.
B. Nedi
xs
0,7
0,7
0,7
MAINE ALATKE
41
4.3.1.4 Usvajanje graninih vrednosti koraka

Na osnovu polaznih podataka, za pojedine vrste obrade, za minimalni i
maksimalni prenik alata (dmin , dmax) i obraivane materijale, na osnovu
prethodno opisanih prorauna vri se usvajanje minimalnih i maksimalnih
vrednosti koraka (smin , smax) koji su merodavni za dalji proraun. Na ovaj nain
dolazi se do graninih vrednosti koraka.
U obradi buenjem:
smin = min ( s1 , s2 , s3 ) ;
U obradi proirivanjem:
smin = min ( s1 , s2 )
smax = max ( s1 , s2 , s3 )
smax = max ( s1 , s2 )
smax = max ( s1 , s2 )
U obradi razvrtanjem:
smin = min ( s1 , s2 )
4.3.2 Broj stupnjeva koraka i vrednosti koraka

Ako se u mainu ugrauje prenosnik za pomono kretanje sa stupnjevitom
promenom vrednosti koraka, neophodno je odrediti broj stupnjeva promene na
osnovu izraza:
ms = 1 +
log smax smin

log s
gde je: s - geometrijski faktor promene stupnjeva koraka. Kod builica ima
vrednost (1,25) 1,4 ili 1,6; dok je kod horizontalnih builica obino 1,4.
Ako je promena stupnjeva aritmetika, to se esto sree kod builica
(stubnih i radijalnih), izraz za proraun je:
s
s
ms = 1 + max min
as
gde je: as - faktor promene stupnjeva pri aritmetikoj promeni.

Nakon prorauna broja stupnjeva promene, po prethodnim izrazima, usvaja
se vrednost za ms , tako da najee iznosi: 6, 8, 9, 12, 16, 18, 24 itd.
Za usvojenu vrednost broja stupnjeva (ms) polazei od minimalnog koraka i
izabranog faktora promene stupnjeva koraka ( s ) odreuju se standardne
vrednsoti koraka prema tabeli standardnih vrednosti koraka (tabela P.35).
Proraunate (ili usvojene) vrednosti za smin i smax se nalaze u opsegu usvojenih
(proraunatih) standardnih brojeva obrtaja.
B. Nedi
Obrada buenjem
42
Ako se radi o stupnjevitoj aritmetikoj promeni, onda se broj stupnjeva

koraka dobija izraunavanjem, polazei od minimalnog koraka, prema izrazu:
si+1 = si + a
Nakon izraunavanja i usvajanja broja stupnjeva i svih vrednosti koraka,
usvajaju se i granine vrednosti koraka za pojedine vrste obrade, prema slici 4.7.
s1
smin
s2
s3
...
...
razvrtanje
... smax
sm
proirivanje
buenje
Slika 4.7. Vrednosti usvojenih koraka za pojedine vrste obrade
4.4 ODREIVANJE KARAKTERISTIKA PRENOSNIKA ZA GLAVNO
KRETANJE
Prenosnik za glavno kretanje treba da obezbedi optimalne uslove rezanja u
pogledu brzine. Kombinacijom prenika u zadatom dijapazonu i brzine rezanja
dolazi se do brojeva obrta koja je osnovna karakteristika prenosnika za glavno
kretanje.
4.4.1 Brzina rezanja

Brzina rezanja je obimna brzina alata na spoljanjem preniku i osnovni
izraz za proraun je:
d n d n
=
, m / min
1000
320
gde je: d , mm - prenik alata; n , o/min - broj obrta.
v=
Brzina rezanja kod obrada koje se izvode na builici, moe se dobiti na

osnovu preporuenih vrednosti (tabela) ili provere (prorauna).
Postupak odreivanja brzina kod obrade na builici zavisi od operacije koja
se izvodi na toj maini: buenje, proirivanje ili razvrtanje.
4.4.1.1 Brzina rezanja u obradi buenjem
Preporuene vrednosti brzina rezanja zajedno sa preporuenim koracima
su date u tabelama 4.1, 4.2 i 4.3. Takoe, brzine rezanja se mogu birati i iz tabele
4.13.
B. Nedi
MAINE ALATKE
43
Tabela 4.13. Preporuene vrednosti brzine rezanja u obradi buenjem

Materijal predmeta Rm, MPa ili Prenik otvora
HB
D, mm
obrade
do 500
elik
500 - 700
800 - 900
do 180 HB
Sivi liv
preko
180 HB
1 - 10
10 - 25
1 - 10
10 - 25
1 - 10
10 - 25
1 - 10
10 - 25
1 - 10
10 - 25
Korak
s, mm/o
0,05 - 0,18
0,18 - 0,25
0,05 - 0,18
0,18 - 0,25
0,03 - 0,12
0,12 - 0,25
0,07 - 0,30
0,30 - 0,80
0,05 - 0,20
0,20 - 0,30
Brzina rezanja
v, m/min
25 - 35
35 - 45
25 - 30
25 - 40
15 - 28
35 - 45
25
12 - 18
18 - 20
Provera (proraun) brzine rezanja se vri s obzirom na iskorienje:

-
postojanosti alata i
snage maine.
Proraun brzine rezanja obzirom na iskorienje postojanosti alata

Ovaj proraun se izvodi korienjem izraza oblika:
C d q HB n
v= v m y
K1 K a K h K shp K p
T s
gde su:
- Cv , q , m , y , n - konstanta i eksponenti brzine rezanja (tabela 4.14);
- d , mm - prenik burgije;
-
HB - tvrdoa materijala predmeta obrade;
T , min postojanost alata;
s , mm/o - korak;
L
K1 - korekcioni faktor uticaja dubine buenja: K 1 = f , tabela 4.15,
D
Ka - korekcioni faktor uticaja materijala alata (tabela 4.16);
Kh - korekcioni faktor uticaja kriterijuma zatupljenja alata (tabela 4.17);
Kshp - korekcioni faktor uticaja vrste i kvaliteta SHP i

Kp - korekcioni faktor uticaja ostalih parametara obrade na brzinu rezanja.
B. Nedi
Obrada buenjem
44
Tabela 4.14. Konstanta i eksponenti brzine rezanja u obradi buenjem

Materijal
predmeta obrade
Tvrdoa,
HB
d10
d>10
Ugljenini
elici
do 155
0,041
0,10
155 - 265
360
874
elici za automate 140 - 230
540
1,31
Eksponenti
n
y
Cv
m
0,2
Legirani elici Cr, Ni, Mo, V
do 155
306
743
155 - 340
252
612
Sivi liv
140 - 240
4000
11400
Bronza sred. tvrd.
13,0
37
Tvrda bronza
6,5
18,5
0,9
1,3
0,125
d<10
0,7
d<10
0,65
d>10
0,5
d>10
0,4
d<10
0,65
d>10
0,40
d<10
0,60
d>10
0,40
*) n > 0 - elici manje tvrdoe (do 155 HB);

n < 0 - elici vee tvrdoe (iznad 155 HB)
Tabela 4.15. Korekcioni faktor uticaja dubine buenja K1 = f (L/D)
L/D
2,5
3-4
4-5
5-6
6-8
8 - 10
K1
1,0
0,9 - 0,8
0,8 - 0,7
0,7 - 0,65
0,65 - 0,6
0,6 - 0,5
Tabela 4.16. Korekcioni faktor uticaja materijala alata Ka

Materijal alata
Ka
Brzorezni elik
6880
6980
7680
1,0
1,19
1,1
Tabela 4.17. Korekcioni faktor uticaja kriterijuma zatupljenja alata Kh

Pojas habanja h, mm
Kh
0,2
0,4
0,6
0,8
1,0
0,6
0,85
1,0
1,05
1,1
4.4.1.2 Brzina rezanja u obradi proirivanjem

Preporuene vrednosti brzina rezanja kod proirivanja su manje u odnosu
na brzine rezanja kod buenja i date su u tabeli 4.18.
B. Nedi
MAINE ALATKE
45
Tabela 4.18. Preporuene vrednosti brzine u obradi proirivanjem

Materijal predmeta
obrade
Tvrdoa,
HB
160-200
200-230
230-274
244-285
Ugljenini elici
Legirani elici - Cr
Legirani elici
Cr, Ni
Legirani elici
Cr, Ni, Mo
Jednodelni alati
Viedelni alati
Dubina rezanja a, mm
0,5-1 1,1-2,0 2,0
0,5-1 1,1-2,0 2,0
34,5
30
27
31
27,5 24,5
29,5
26
23,5
27
23,5
21
25,5 22,5 20,0
23
20,5
18
22
19,3 17,3
19,9 17,5 15,6
252-299
19
16,7
15
17,2
15,1
13,4
260-310
16,4
14,4
12,9
14,8
13
11,6
Provera brzine rezanja obzirom na iskorienje postojanosti alata se vri na

osnovu izraza::
C d q HB n
v = v m x y K a K h K shp K p
T a s
U izrazu su:
Cv , q, n, x, y, m - konstanta i eksponenti brzine rezanja u obradi

proirivanjem, tabela 4.19,
Kh - korekcioni faktor uticaja kriterijuma zatupljenja alata, tabela 4.20,
Kshp - korekcioni faktor uticaja sredstva za hlaenje i podmazivanje,
Kp - korekcioni faktor uticaja ostalih faktora
Tabela 4.19. Konstanta i eksponenti brzine rezanja u obradi proirivanjem

Materijal predmeta
obrade
Tvrdoa,
HB
Cv
Ugljenini elik
do 155
0,226
Ugljenini i legirani
elik
150-340
2000
Legirani elik
155-265
1700
Sivi liv
140-240
17100
Bronza
56
0,3
0,2
0,5
0,3
0,9
-1,3
0,125
*) n > 0 - elici manje tvrdoe (do 155 HB);

n < 0 - elici vee tvrdoe (iznad 155 HB)
B. Nedi
0,1
0,4
0,2
Obrada buenjem
46

irina pojasa habanja h, mm
0,2
0,4
0,8
1,0
Kh
0,6
0,7
0,85
1,0
4.4.1.3 Brzina rezanja u obradi razvrtanjem

Brzina rezanja kod obrade razvrtanjem je manja od brzine rezanja kod
proirivanja, preporuene vrednosti su date u tabeli 4.21.
Provera brzine rezanja obzirom na iskorienje postojanosti alata se izvodi
korienjem :
C d q HB n
T a s
gde su: Cv , q, n, m, x, y - konstanta i eksponenti brzine rezanja u obradi

razvrtanjem, tabela 4.22.
Tabela 4.21. Preporuene vrednosti brzine rezanja u obradi razvrtanjem
Materijal
Tvrdoa,
predmeta obrade
HB
Ugljenini elik
Leg. elik - Cr
Legirani elici
Cr, Ni
Legirani elici
Cr, Ni, Mo
Prenik razvrtaa
Prenik razvrtaa
10 - 20
20 - 80
Korak s, mm/o
0,5 0,8 1,6 2,0 0,5 0,8 1,6 2,0
160-200
200-230
230-274
244-285
16,5 13,0
14,3 10,6
13 9,2
10,6 5,9
7,9
6,8
5,9
5,1
6,8
5,9
5,1
4,4
14,3 10,6
13
9,2
10,6 5,9
9,2 5,1
6,8
5,9
5,1
4,4
5,9
5,1
4,4
3,8
252-299
9,2
5,1
4,4
3,8
7,9
4,4
3,8
3,3
260-310
7,9
4,4
3,8
3,3
6,8
3,8
3,3
2,8
1,0
Korak s, mm/o
1,6 2,6 0,6 1,0
1,6
2,6
9,3
8,2
7,3
6,5
5,8
7,3
6,5
5,8
5,1
4,6
0,6
Sivi liv
153-166
167-181
182-199
200-217
218-250
16,7 13,2 10,4

15 11,7 9,3
13,2 10,4 8,2
11,7 9,3 7,3
10,4 8,2 6,5
B. Nedi
8,2
7,3
6,5
5,8
5,1
15 11,7
13,2 10,4
11,7 9,3
10,4 8,2
9,3 7,3
MAINE ALATKE
47
Tabela 4.22. Konstanta i eksponenti brzine rezanja u obradi razvrtanjem

Cv
Ugljenini elik
1320
Legirani elik
1110
Sivi liv
14500
Kovano gvoe
18400
0,4
0,2
0,65
0,3
0,9
0,3
0,1
0,5
0,2
1,3
*) za ugljenine elike HB<155 eksponent n>0

legirani elici (HB>150), SL i kovano gvoe eksponent n<0
Pri razvrtanju otvora, u eliku razvrtaima sa ploicom od tvrdog metala
kvaliteta P10, brzina rezanja se rauna izrazom:
49000 d 0 ,3
v = 0 ,7 0 ,65 0 ,91
T s
Rm
Pri razvrtanju otvora, u sivom livu razvrtaima sa ploicom od tvrdog

metala kvaliteta K40, brzina rezanja se rauna koristei izraz:
10000 d 0 ,2
v = 0 ,45 0 ,5
T
s HB1,3
4.4.2 Granine vrednosti brojeva obrta

Granine vrednosti brojeva obrta dobijaju se proraunom za sve vrste
obrade i sve materijale koji dolaze u obzir na maini koja se projektuje.
4.4.2.1 Granine vrednosti broja obrta pri obradi buenjem
Granine vrednosti brojeva obrta se izraunavaju na osnovu brzina rezanja
polazei od poznatog izraza:
n=
1000 v
d
Vrednosti brojeva obrta se izraunavaju za sve materijale koji se obrauju.

Minimalni broj obrta dobija se, kada se u izraz za broj obrta, unesu
vrednosti za maksimalni prenik burgije (dmax), odgovarajua postojanost i
maksimalni korak pri buenju (smax).
B. Nedi
Obrada buenjem
48
Maksimalni broj obrta se dobija, kada se u izrazu za broj obrta, unesu

podaci za minimalni prenik burgije, odgovarajua vrednost postojanosti i
minimalna vrednost koraka buenja (smin).
nmin =
nmax =
320 Cv HB n
1 q
d max
y
smax
320 Cv HB n
1 q
d min
y
smin
K 1 K a K h K shp K p
K 1 K a K h K shp K p
4.4.2.2 Granine vrednosti broja obrta pri obradi proirivanjem

Kao kod buenja, granine vrednosti brojeva obrtaja kod obrade
proirivanjem se izraunavaju za sve obraivane materijale na osnovu prethodno
izraunate brzine rezanja i osnovnog obrasca za brzinu rezanja:
v=
d n
1000
n=
1000 v
d
broj obrta se izraunava prema:
nmin =
320 C v HB n
K a K h K shp K p
1 q
x
y
d max
T m a max
s max
nmax =
320 C v HB n
K a K h K shp K p
1 q
x
y
d min
T m a min
s min
4.4.2.3 Granine vrednosti broja obrta pri obradi razvrtanjem

Polazei od poznatog izraza za brzinu rezanja pri obradi razvrtanjem
(obzirom na iskorienje postojanosti alata) koji je dat izrazom:
C d q HB n
T a s
i izraza za brzinu rezanja: v =
d n
broj obrta se izraunava prema:
1000
320 C HB n
nmin = 1 q mv x y K a K h K shp K p
d max T a smax
320 Cv HB n
nmax = 1 q
K a K h K shp K p
y
d min T m a x smin
B. Nedi
MAINE ALATKE
49
Granine vrednosti broja obrta treba izraunati za sve materijale koji se

obrauju i tek na osnovu tako dobijenih vrednosti usvajaju se maksimalni i
minimalni broj obrta.
4.4.3 Broj stupnjeva broja obrta i stupnjevi broja obrta
Na osnovu prethodnih izraunavanja formira se tabela u koju se unose sve
dobivene vrednosti brojeva obrta, tako da se lako odabraju i usvojaju maksimalne
i minimalne vrednost brojeva obrta koji e biti merodavni za dalji proraun.
Broj stupnjeva broja obrta kod operacija obrade buenjem, za sluaj
stupnjevitog prenosnika sa geometrijskom promenom prenosa, moe se izraunati
na osnovu izraza:
mn = 1 +
log nmax log nmin

log n
U izrazu n je geometrijski faktor promene i on se usvaja u zavisnosti od tipa

maine se koristi, tako da:
- za stubne i radijalne builice ima vrednosti 1,25 ; 1,4 i 1,6 ; odnosno 1,25
za teke maine veih snaga, a vrednost 1,6 za manjih i lakih maina,
- za horizontalne builice najee ima vrednost 1,25.
Za prethodno usvojeni broj stupnjeva i faktor geometrijske promene usvajaju
se standardne vrednosti brojeva obrta na osnovu tabele P.36. Usvojene vrednosti
stupnjeva broja obrta od n1 do n m treba da budu u opsegu prethodno usvojenih
vrednosti maksimalnog i minimalnog broja obrta.
n1
nmin n2
n3
n4
...
...
razvrtanje
... nmax
nm
proirivanje
buenje
Slika 4.8. Vrednosti usvojenih koraka za pojedine vrste obrade
4.5.1 Proraun snage maine u obradi buenjem
Potrebna snaga maine u obradi buenjem se izraunava za sluaj
maksimalnog iskorienja postojanosti alata PA uz usvojeno (nepotpuno)
iskorienje preseka strugotine i sluaj maksimalnog preseka strugotine PM .
B. Nedi
Obrada buenjem
50
Na osnovu izraza za obrtni moment u obradi buenjem, koji je dat izrazom:

M = Cm d xm s ym = 9.55 106
P
n
, Nmm
snaga maine moe se izraziti:

C d xm s y m n
P= m
, KW
9.55 106
- mehaniki stepen iskorienja snage maine (tabela P.34);
gde su:
n - broj obrta alata, o/min.

Istovremeno iskorienje i preseka strugotine i postojanosti alata
obezbeuje se zamenom broja obrtaja n i prenik alata d njegovim izrazom
dobijenim iz proirenog izraza za brzinu rezanja:
v=
Cv d HB
m
T s
Ki
1
q
T s v
d =
C HB n K
i
v
m
Polazei od izraza za brzinu rezanja v =
d n
1000
dolazi se do broja
obrtaja:
T m s y v
1000 v
= 320 v
n=
C HB n K
d
i
v
Koristei prethodni izraz sa snagu maine i izraze za prenik alata i broj

obrtaja dolazi se do konanog izraza za snagu maine koji uzima u obzir
iskorienje postojanosti alata:
PA =
K1 v z
x 1
z =1+ m
q
gde su:
K1 =
320 Cm s
ym
9 ,55 106
T m s y
C HB n K
i
v
B. Nedi
xm 1
MAINE ALATKE
51
Snaga maine koja uzima u obzir potpuno iskorienje preseka strugotine PM se

dobija zamenom broja obrtaja u optem izrazu za snagu maine:
P=
M n
9 ,55106
=
Cm d xm s ym 1000 v
d
9 ,55 106
320 Cm d xm 1s ym
9 ,55 106
K v
PM = 2
gde je:
K2 =
320 Cm d xm 1s ym
9 ,55 106
Proraun snage maine u obradi proirivanjem i razvrtanjem se

uglavnom ne vri jer je snaga potrebna za izvoenje operacije buenja znatno
vea. U ovom sluaju karakteristike i dimenzionisanje prenosnika se uglavnom
vre za obradu buenjem.
Prethodni proraun snage se vri za sve vrste materijala koji e se
obraivati na projektovanoj maini. Izraunata maksimalna snaga, dobijena u
presenim takama krivih maksimalnog iskorienja postojanosti alata i preseka
strugotine slui za usvajanje maksimalne snage maine koja je manja od
izraunatih vrednosti. To je iz razloga maina u najveem broju sluajeva radu u
uslovima nepotpunog iskorienja preseka stugotine uz maksimalno iskorienje
postojanosti alata.
PA P`A
PM
P
P`M
kW
Pmax
P
v, m/min
vi

strugotine
B. Nedi
52
Obrada buenjem
B. Nedi
5. PRORAUN GLAVNIH KARAKTERISTIKA MAINA

ALATKI U OBRADI GLODANJEM
Glodalice su maine alatke kod kojih je prenosnik za pomono kretanje
najee nezavisan od prenosnika za glavno kretanje, tako da se prorauni glavnih
karakteristika prenosnika odnose na iznalaenje graninih vrednosti brzina
pomonog kretanja i opsega brzina glavnog kretanja.
Glodalice mogu biti univerzalne, namenjene za rad u irokom opsegu
prenika alata i specijalizovane maine za tano odreeni tip obrade, sa tano
definisanim predmetom obrade.
Projektovanje glavnih karakteristika maina za obradu glodanjem je
usmereno u dva posebna pravca:
-
obrada na horizontalnoj glodalici valjkastim i koturastim glodalima

(obimno glodanje) i
obrada na vertikalnim glodalicama vretenastim i eonim glodalima

(eono glodanje).
Ako se projektuje univerzalna glodalica, glavne karakteristike prenosnika
se proraunavaju pri obradi i obimnim i eonim glodanjem.
-
Polazni podaci za projektovanje glavnih karakteristika maina za obradu

glodanjem (glodalica) su:
-
materijal i oblik polufabrikata,

granine dimenzije predmeta obrade i to:
o Bmax - maksimalna irina,
o Hmax - maksimalna visina,
o Lmax - maksimalna duina,
dimenzije alata i materijali alata.
5.1 DEFINISANJE DODATAKA ZA OBRADU I GEOMETRIJSKI

PARAMETRI OBRADE
Osnovni geometrijski parametri obrade glodanjem su:
- dubina rezanja (a),
54
MAINE ALATKE
- irina glodanja (B),

- ugao kontakta (),
- ugao zahvata (),
- irina (b) i
- debljina reznog sloja (h) trenutna, srednja i maksimalna.
Kod obimnog glodanja irina reznog sloja je b=B, dok je trenutna debljina
reznog sloja data relacijom:
h = s1 sin
gde su: B, mm - irina glodanja; s1 , mm/z - korak po zubu.
Slika.5.1. Rezni sloj pri obimnom glodanju

Maksimalna debljina reznog sloja:
hmax = s1 sin
D 2a
sin = 1 cos = 1
a
a a
hmax = 2 s1 2 s1
D
D D
Trenutna povrina poprenog preseka reznog sloja:

A = h b = s1 b sin
Kod eonog glodanja irina reznog sloja je:
b=
a
sin
gde je: 6 - napadni ugao zuba eonog glodala.

Pre odreivanja trenutne debljine reznog sloja potrebno je definisati
radijalni korak:
s1r = s1 sin
B. Nedi
Obrada glodanjem
Debljina reznog sloja je odreena izrazom:
h = s1r sin = s1 sin sin
Maksimalna debljina reznog sloja (za = 90 ) iznosi:

hmax = s1 sin
Trenutna povrina poprenog preseka reznog sloja:
A = h b = s1 b sin
Slika.5.2. Rezni sloj pri eonom glodanju

Srednja debljina sloja moe se definisati:
-
kod obimnog glodanja:
h R d s1
2
a
= sin d = s1
hm =
R
0
D
0
kod eonog glodanja:

hm =
s1
B
sin
D
Dubina rezanja pri obradi ravnih povrina glodanjem:

a = H 1 H , mm
gde su: H1 i H - odgovarajue dimenzije pre i posle obrade.

Dodaci za obradu kod obrade glodanjem (tabele P.10, P.11 i P.12) su:
-
dodatak za grubu obradu glodanjem ( 1 ),
B. Nedi
55
56
MAINE ALATKE
-
dodatak za finu obradu glodanjem ( 2 ) i
dodatak za bruenje ( 3 ).
Slika.5.3. Dodaci za obradu u obradi glodanjem
5.2 IZBOR ALATA

Izbor alata u obradi glodanjem podrazumeva izbor standarda alata,
dimenzija, tipa i materijala alata.
Izbor standarda alata se vri na osnovu dimenzija i karakteristika predmeta
obrade i tipa maine na kojoj se vri obrada.
Prenik glodala ima viestruk uticaj na proces glodanja. Sa poveanjem
prenika smanjuje se debljina strugotine i optereenje seiva, poveava se
odvoenje toplote i postojanost alata. Vei prenik glodala obezbeuje vei broj
zuba veih dimenzija, vei korak po zubu, vei prenik vratila (kod horizontalne
glodalice) ili vei prenik drke i vrata glodala (kod vretenastih glodala), bolju
ravnomernost obrade, manje vibracije i bolji kvalitet obraene povrine. Pri
izboru prenika glodala treba voditi rauna o debljini tela glodala (slika 5.4):
D1 = (1,6 2,5 ) d ;
gde su:
D D1 + 2 H
d prenik vratila ili vrata glodala,

D1 prenik tela glodala - dna leba,
H = h + (5 10) mm - visina profila glodala,
h - dubina obraivanog predmeta obrade.
Granine dimenzije valjkastih i koturastih glodala se mogu se odrediti na

osnovu tabela P.29 i P.30 u kojima su date osnovne dimenzije alata. Na osnovu
ovih tabela usvajaju se minimalni i maksimalni prenik alata.
B. Nedi
Obrada glodanjem
57
D1
D
Slika 5.4. Osnovni elementi za definisanje prenika koturastih glodala

Kod eonog glodanja, najee se koriste vretenasta, eona glodala i
glodala sa umetnutim noevima (glave za glodanje) od tvrdog metala (TM).
Dimenzije ovih alata su date u tabelama P.31, P.32 i P.33, na osnovu kojih se
biraju minimalni i maksimalni prenik alata. Kod glodakih glava minimalna
vrednost prenika se usvaja iz tabela a maksimalna vrednost se rauna na osnovu
izraza:
Dmax = (1,2 1,3) Bmax ,
mm
gde je: Bmax , mm - maksimalna irina stola maine koja je ustvari granina irina
predmeta obrade.
5.3 ODREIVANJE KARAKTERISTIKA GLODALICA ZA

OBRADU OBIMNIM GLODANJEM
Odreivanje karakteristika glodalica za obradu obimnim glodanjem
obuhvata proraun karakteristika prenosnika za pomono i za glavno kretanje.
5.3.1 Odreivanje karakteristika prenosnika za pomono kretanje

Pomono kretanje u obradi glodanjem definie se sa tri veliine i to:
-
korak po zubu
korak po obrtu
s1 , mm/z
s , mm/o
brzinom pomonog kretanja
vp , mm/min
Veza izmeu ova tri parametra data je izrazom:

v p = s n = s1 z n
gde su: z - broj zuba glodala; n - broj obrta glodala u minuti.
B. Nedi
58
MAINE ALATKE
Odreivanje karakteristika prenosnika za pomono kretanje se sastoji od:
-
odreivanja graninih vrednosti koraka po zubu (maksimalne i

minimalne vrednosti) i
usvajanja graninih vrednosti koraka.
Granine vrednosti koraka pri obradi valjkastim i koturastim glodalom se

mogu odrediti obzirom na:
- otpornost zuba alata,
- stabilnost maine (dozvoljeni ugib vratila),
- stabilnost predmeta obrade i
- hrapavost obraene povrine.
Prvi kriterijum ima smisla koristiti samo kod koturastih i testerastih
glodala. Trei kriterijum nema smisla primenjivati jer se pretpostavlja da je
predmet obrade po pravilu stabilan. Ostala dva kriterijuma su najee osnovna za
proraun graninih vrednosti koraka.
Preporuene vrednosti koraka
Preporuene vrednosti koraka po zubu se biraju iz tabela 5.1, 5.2 i 5.3.
Izabrana vrednost se proverava obzirom na:
- dozvoljeni ugib vratila glodalice i
- kvalitet obraene povrine.
Tabela 5.1. Preporuene vrednosti koraka po zubu i brzine rezanja pri glodanju
Materijal
predmeta
obrade
Rm, MPa
ili HB
Korak po zubu s1, mm/z

Tip glodala
Brzina v, m/min
Materijal alata
valjkasta
koturasta vretenasta profilna
B
TM
i eona
do 600
0,1-0,2 0,06-0,08 0,016-0,08 0,04-0,06 16 - 25 100-150
elik
do 800 0,08-0,16 0,05-0,06 0,012-0,06 0,03-0,05 10 - 18 50-100
do 1100 0,05-0,1 0,04-0,05 0,01-0,04 0,02-0,04 8 - 16 40-63
do 180HB 0,16-0,25 0,07-0,1 0,02-0,1 0,05-0,08 16 - 25 50-100
Sivi liv
pr. 180HB 0,1-0,2 0,04-0,06 0,012-0,06 0,03-0,05 8 - 18 30-80
Bakar
0,2-0,25 0,08-0,1 0,018-0,08 0,05-0,08 40 - 63 63-150
krti
0,2-0,3 0,07-0,09 0,016-0,07 0,04-0,08 40 - 63 100-160
Bronza,
mesing
ilavi
0,16-0,2 0,05-0,06 0,012-0,06 0,03-0,06 32 - 50 80-120
Al
mek
0,16-0,2 0,06-0,08 0,018-0,09 0,04-0,07 120-250 300-500
Al - legure kaljene 0,1-0,16 0,05-0,06 0,016-0,08 0,03-0,06 80-160 160-300
*) Donje granice koraka se biraju za finu obradu, a donje granice brzine za grubu
obradu
**) Za alate od TM biraju se manje vrednosti koraka
B. Nedi
Obrada glodanjem
59
Tabela 5.2. Preporuene vrednosti koraka po zubu pri obradi valjkastim glodalima
Snaga maine,
kW
preko 10
5 - 10
ispod 5
Stabilnost tehnolokog sistema
Krupnozuba glodala
obrada
elika
obrada
sivog liva
visoka
0,4 - 0,6
0,6 - 0,8
srednja
0,3 - 0,4
0,4 - 0,6
mala
0,2 - 0,3
0,25 - 0,4
visoka
0,2 - 0,3
srednja
Sitnozuba glodala
obrada
elika
obrada
sivog liva
0,25 - 0,4
0,1 - 0,15
0,12 - 0,2
0,12 - 0,2
0,2 - 0,3
0,06 - 0,1
0,1 - 0,15
mala
0,1 - 0,15
0,12 - 0,2
0,05-0,08
0,06-0,12
srednja
0,1 - 0,15
0,12 - 0,2
0,05-0,08
0,06-0,12
mala
0,06 - 0,1
0,1 - 0,15
0,03-0,06
0,05 - 0,1
Tabela 5.3. Preporuene vrednosti koraka po zubu pri obradi koturastim glodalima
Snaga maine,
kW
preko 10
5 - 10
ispod 5
Krupnozuba glodala
obrada
elika
obrada
sivog liva
visoka
0,15-0,25
0,3 - 0,5
srednja
0,12 - 0,2
0,25 - 0,4
mala
0,1 - 0,18
0,2 - 0,3
visoka
0,1 - 0,18
srednja
Sitnozuba glodala
obrada
elika
obrada
sivog liva
0,25 - 0,4
0,08-0,12
0,2 - 0,3
0,08-0,15
0,2 - 0,3
0,06 - 0,1
0,15-0,23
mala
0,06 - 0,1
0,15-0,25
0,02-0,08
0,1 - 0,2
srednja
0,04-0,06
0,15-0,25
0,04-0,06
0,1 - 0,2
mala
0,1 - 0,2
0,08-0,15
a) Provera koraka po zubu obzirom na dozvoljeni ugib vratila glodalice

Provera kod obrade valjkastim i koturastim glodalom se izvodi na osnovu
izraza:
- za suprotnosmerno glodanje:
1
yf
110 E I f max
s1
x
r
q
3
f
f
f
1.22 C f a z r b D K K v K m K h l
B. Nedi
60
MAINE ALATKE
-
za istosmerno glodanje:
1
yf
110 E I f max
s1
xf
rf
qf
1.1 C f a zr b D K K v K m K h l 3
gde su:
l, mm - raspon leita vratila glodalice,
I 0.05 d - moment inercije poprenog preseka vratila glodalice,
d, mm - prenik vratila glodalice,
E, MPa - modul elastinosti materijala vratila glodalice,
f max = 0.05 0.2 ili f max = T - maksimalna dozvoljena vrednost
6
ugiba vratila glodalice,
T, mm - irina tolerantnog polja relevantne dimenzije,
C f , x f , y f , r f , q f - konstanta i eksponenti obimske brzine (tabela 5.4),

K , K v , K m , K h - korekcioni faktori (tabela 5.5).
Tabela 5.4. Konstanta i eksponenti obimne sile

Vrsta alata
Cf
xf
yf
elik
680
0,86
0,74
Sivi liv
480
0,83
0,65
Valjkasta, vretenasta i
eona glodala pri
nesimetrinom rezanju
rf
qf
-0,86
1,00
-0,83
Koturasta, testerasta i
eona glodala pri
simetrinom rezanju
elik
820
1,10
0,80
0,95
-1,10
Sivi liv
700
1,14
0,70
0,90
-1,14
Ispupena i udubljena
elik
470
0,86
0,74
1,00
-0,86
Tabela 5.5. Korekcioni faktori u proirenom izrazu za obimnu silu

Grudni ugao
15
10
-5
-10
-15
-20
0,9 1,0
1,1
1,2
1,3
1,4
1,5
1,6
Korekcioni faktor K
Brzina rezanja v, m/min 50
75
100 125 150 175 200 250
Korekcioni faktor Kv
1,0 0,98 0,96 0,94 0,92 0,90 0,88 0,85
Materijal predmeta
elici srednje i velike
elik velike ilavosti
obrade
tvrdoe
Korekcioni faktor Km
1,79 - 1,90
1,20 - 1,40
Korekcioni faktor Kh
1,1 - 1,2
B. Nedi
Obrada glodanjem
61
U cilju dobijanja maksimalne vrednosti koraka izraunavanje po ovom

kriterijumu potrebno je izvriti za sve materijale koji se obrauju. Pri tome je
potrebno korake izraunati za sluaj obrade sa maksimalnim i minimalnim
prenikom alata.
Kod obrade alatom minimalnog prenika, a u cilju postizanja maksimalnog
koraka, potrebno je u izraz za izraunavanje koraka uvrstiti minimalnu irinu
reznog sloja, minimalni dodatak za obradu, odgovarajui prenik vratila i
dozvoljeni ugib f = 0.2 mm za grubu obradu.
Kod obrade alatom maksimalnog prenika, a u cilju postizanja
maksimalnog koraka, u izraz za korak treba staviti minimalnu irinu alata za dati
prenik vratila, dozvoljeni ugib f = 0,2 mm i pretpostavljenu irinu obrade radnog
predmeta sa izabranim alatom.
b) Provera koraka obzirom na kvalitet obraene povrine
Ova provera koraka se izvodi po izrazu:
C R xs D z s
s s zy
, mm / o
a s
gde su:
Cs , xs , ys , zs - konstanta i eksponenti koraka (tabela 5.6);
Rz , m - srednja visina neravnina (tabela P.1);
D, mm - prenik alata;
a, mm - dubina rezanja.
Tabela 5.6. Konstanta i eksponenti koraka obzirom na kvalitet obraene povrine
Vrsta alata
Valjkasta
glodala
eona glodala
Materijal predmeta
obrade
Cs
elik
0,0125
Sivi liv
0,02
Ugljenini elici
0,046
Legirani elici
0,025
xs
ys
zs
0,83
0,07
0,64
1,25
0,07
0,64
Iz prethodnog izraza, za poznati broj zuba glodala, izraunava se korak po

zubu:
s1 =
s
, mm / z
z
B. Nedi
62
MAINE ALATKE
Proveru koraka obzirom na kvalitet obraene povrine treba sprovesti za

sve materijale i za sve granine prenike alata u sluajevima u kojima treba da
figurie maksimalna visina neravnina, kako bi se dolo do maksimalnog koraka
merodavnog za dalji proraun.
Minimalni korak se izraunava za sluaj zavrne obrade. Kriterijum
dozvoljenog ugiba ovde nema mnogo smisla a moe se sprovesti samo u cilju
uporeivanja sa dobijenim vrednostima na osnovu drugih kriterijuma, odnosno
provere koraka obzirom na kvalitet obraene povrine.
Minimalna vrednost koraka treba da se prorauna za sve vrste materijala
koji se obrauju, za minimalni prenik alata i minimalnu visinu neravnina.
Na osnovu prethodnog usvajanja i prorauna dobijaju se razliite
vrednosti koraka usvajaju se minimalni korak (za minimalni prenik alata) i
maksimalni korak (za maksimalni prenik alata).
5.3.2 Odreivanje karakteristika prenosnika za glavno kretanje

Kod prenosnika za glavno kretanje odreivanje glavnih karakteristika
podrazumeva proraun i izbor:
-
brzina rezanja,
broja obrta odnosno odreivanje njegovih graninih vrednosti i
broja stupnjeva i vrednosti brojeva obrta.
Brzina rezanja u obradi glodanjem predstavlja obimnu brzinu glodala i

moe se raunati pomou osnovnog obrasca za brzinu:
v=
D n D n
, m min
1000
320
gde su:
D , mm - prenik glodala i
n , o/min - broj obrta glodala.
Izbor brzine rezanja moe se izvoditi na osnovu:
-
preporuka
provere (prorauna)
Preporuena brzina rezanja data je tabelarno (tabela 5.7) ili se moe

usvojiti iz kataloga proizvoaa alata i maina. Preporuena vrednost brzine
rezanja data je u funkciji vrste glodanja, materijala predmeta obrade i alata,
dubine rezanja i koraka po zubu itd.
B. Nedi
Obrada glodanjem
63
Tabela 5.7. Preporuene vrednosti brzina rezanja u obradi glodanjem v, m/min

Materijal predmeta
obrade
Ugljenini elici
Legirani elici
Cr i Ni
Legirani elici
Cr, Ni i Mo
Sivi liv
tvrdoe < 200 HB
Sivi liv
tvrdoe > 200 HB
Mesing, bronza
Vrsta
obrade
gruba
zavrna
gruba
zavrna
gruba
zavrna
gruba
zavrna
gruba
zavrna
gruba
zavrna
Vrsta alata (glodala)

valjkasta koturasta eona vretenasta
36 - 50
40 - 50
34 - 55
53 - 75
42 - 60
48 - 60
40 - 66
62 - 90
32 - 45
36 - 45
30 - 50
48 - 68
38 - 55
42 - 54
36 - 60
58 - 82
28 - 40
32 - 40
27 - 45
40 - 60
32 - 45
40 - 50
32 - 54
48 - 72
30 - 42
40 - 60
30 - 48
42 - 54
33 - 46
48 - 72
36 - 59
50 - 65
26 - 37
36 - 54
26 - 42
36 - 48
30 - 42
42 - 64
31 - 50
42 - 58
85 - 100 80 - 110 70 - 110
100-120 96 - 130 84 - 132
Provera brzine rezanja obzirom na iskorienje postojanosti alata se

izvodi na osnovu proirenog izraza za brzinu rezanja oblika:
v=
Cv D q
T m a x s1y b r z n
K m K a K K t K h K SHP K p
gde su:
Cv , q , m , x , y , r ,n - konstanta i eksponenti brzine rezanja (tabele 5.8 i 5.9),
D, mm - prenik glodala,
T, min - postojanost alata,
a, mm - dubina rezanja,
s1 , mm/z - korak po zubu,
b , mm - irina glodanja,
z - broj zuba glodala,
Km - korekcioni faktor uticaja materijala predmeta obrade (tabela 5.10),
Ka - korekcioni faktor uticaja materijala alata (tabela 5.11),
K - korekcioni faktor uticaja lenog ugla reznog klina (slika 5.5. a),
Kh - korekcioni faktor uticaja kriterijuma zatupljenja alata (tabele 5.12 i
5.13),
Kt - korekcioni faktor uticaja tvrdoe materijala alata (slika 5.5. b),
B. Nedi
64
MAINE ALATKE
Kshp - korekcioni faktor uticaja vrste i kvaliteta SHP, i
Kp - korekcioni faktor uticaja ostalih parametara obrade na brzinu rezanja.
Tabela 5.8. Konstanta brzine rezanja Cv u obradi glodanjem

Materijal predmeta
obrade
Vrsta glodala
Ugljenini elici
Rm = 750 MPa
Valjkasta glodala
35,4
55
Koturasta glodala
48
75,5
eona glodala
Profilna (fazonska)
Kovano gvoe
160 HB
Korak po zubu S1, mm/z

< 0,11 > 0,15 < 0,15 > 0,1
> 0,11
Vretenasta glodala
Sivi liv 190HB
27
49,5
77
68
105,8
85
49
41
57,6
72
64,7
42
< 0,1
68,5
57,4
90,5
44
Tabela 5.9. Eksponenti brzine rezanja u obradi glodanjem

Materijal Korak
Vrsta glodala predmeta
s1,
obrade
mm/z
elik
Valjkasta
Vretenasta
Profilna
Sivi liv
Kovano
gvoe
elik
eona
Koturasta
Testerasta
< 0,1
> 0,1
<0,15
> 0,15
< 0,1
> 0,1
< 0,1
> 0,1
Sivi liv
Kovano
gvoe
m
0,33
0,25
0,33
0,2
0,15
< 0,1
> 0,1
0,2
y
0,2
0,4
0,2
0,6
0,2
0,4
0,4
0,2
0,4
0,4
0,2
*) vrednosti se odnose na testerasta glodala,

**) vrednosti se odnose na eona glodala
B. Nedi
Eksponenti
x
q
0,3
0,45
0,1
0,1
0,5
0,7
0,3
0,3
0,3
0,45
0,1
0,1
0,15**
0,25
0,3
0,5
0,2
0,1**
0,3
0,25
0,15**
0,3*
0,1
0,1
0,5
0,1**
0,3
0,1**
Obrada glodanjem
65
Tabela 5.10. Korekcioni faktor uticaja materijala predmeta obrade Km

Za obradu elika i obojenih metala:
700
K m = M 1
Rm
Za obradu sivog liva i bronze
Km = M1
M1
Ugljenini elici - %C<0,6
Ugljenini elici - %C>0,6
0,8
Legirani elici - Cr
0,8
Legirani elici - Cr, Ni, Mo
0,75
Legirani elici - Cr, Mn, Mo,

Si
0,7
180
HB
M1
Ugljenini alatni elici
0,7
Legirani alatni elici
0,5
Brzorezni elici
0,4
Sivi liv
Mesing, bronza
-1
x
2
Tabela 5.11. Korekcioni faktor uticaja materijala alata Ka

Vrsta alatnog
materijala
Ka
Brzorezni elik
Tvrdi metal
6880 6882 6980 7680

0,95
1,00
1,15
1,10
K40
K30
K05
K01
1,0
1,47
1,57
1,2
Tabela 5.12. Kriterijumi zatupljenja reznih elemenata glodala h, mm

elik
Sivi liv
Vrsta glodala
Vrsta obrade
Fina
Gruba
Gruba
Valjkasta glodala
Vretenasta glodala
eona glodala
Profilna glodala
0,4 - 0,6
0,15 - 0,2
1,5 - 2,0
0,6 - 0,7
0,15 - 0,25
0,3 - 0,5
0,2 - 0,3
0,5 - 0,8
0,15 - 0,2
1,5 - 2,0
0,6 - 0,7
Fina
0,2 - 0,3
0,3 - 0,5
0,2 - 0,3

Vrsta glodala
Valjkasta
Vretenasta
eona
h, mm
0,2
0,4
0,6
0,15
0,3
0,4
0,5
0,8
1,2
Kh
0,7
0,88
1,0
0,7
1,0
1,1
0,75
0,9
1,0
B. Nedi
66
MAINE ALATKE
Kt
1,0
1,2
0,9
0,8
1,1
0,7
1,0
0,6
0,9
4
12
16
61
62
63
64
65 HRC
Slika 5.5. Korekcioni faktori uticaja lenog ugla reznog klina i

tvrdoe materijala alata
Broj obrta u obradi glodanjem proizilazi iz prethodnog izraza za brzinu
rezanja, tako da izraz za izraunavanje broja obrta po kriterijumu iskorienja
postojanosti alata ima oblik:
nA =
1 q
320 Cv
T a x s1y b r z n
m
Granine vrednosti brojeva obrta potrebno je izraunati za sve materijale

koji treba da se obrauju na maini.
Granine vrednosti broja obrta se izraunavaju na sledei nain:
-
maksimalna vrednost broja obrta se dobija kada se u prethodni izraz za

broj obrta, po kriterijumu za zavrnu obradu, unesu sledee vrednosti:
minimalna vrednost prenika alata, minimalna irina alata, minimalna
dubina rezanja i minimalna vrednost koraka iz prethodnog prorauna
koraka.
minimalna vrednost broja obrta se dobija kada u prethodni izraz za broj
obrta, po kriterijumu za grubu obradu unesu sledee vrednosti:
1. maksimalni prenik alata, maksimalna irina alata, maksimalna
dubina rezanja i maksimalni korak iz prethodnog prorauna koraka.
2. minimalni prenik alata, maksimalna irina alata, maksimalna

dubina rezanja i maksimalni korak proraunat za alat sa
minimalnim prenikom.
Na osnovu dobijenih graninih vrednosti iz prethodnog prorauna, za
pojedine materijale, biraju se maksimalna i minimalna vrednost broja obrta
merodavna za dalji proraun broja stupnjeva i brojeva obrta.
B. Nedi
Obrada glodanjem
67
5.4 ODREIVANJE KARAKTERISTIKA MAINA ZA OBRADU

EONIM GLODANJEM
Proraun glavnih karakteristika maina za obradu eonim glodanjem
obuhvata proraun karakteristika prenosnika za pomono i glavno kretanje pri
obradi sa vretenastim, eonim nasadnim glodalima i glodalima sa umetnutim
zubima (glodake glave).
5.4.1 Odreivanje karakteristika prenosnika za pomono kretanje
Pomono kretanje u obradi glodanjem se definie sa tri veliine i to su:
- korak po zubu, s1 , mm/z,
-
korak po obrtu, s , mm/o i

brzina pomonog kretanja, vp , mm/min.
Za odreivanje karakteristika pomonog kretanja potrebno je odrediti

odnosno proraunati granine vrednosti koraka (maksimalnu i minimalnu).
Granine vrednosti koraka pri obradi eonim glodalima mogu se odrediti
obzirom na:
-
dozvoljeni ugib alata (glodala) i

kvalitet obraene povrine.
Preporuene vrednosti koraka su date u tabelama 5.14, 5.15 i 5.16.

Tabela 5.14. Preporuene vrednosti koraka po zubu pri obradi vretenastim
glodalima
Prenik
glodala D, mm
irina glodanja
B, mm
2 - 10
2 - 10
10
3 - 15
12
3 - 15
16
3 - 20
20
3 - 20
Dubina
rezanja a, mm
1,5 - 4
6
1,5 - 6
8
1,5 - 8
10
1,5 - 8
12
1,5 - 8
16
1,5 - 8
20
B. Nedi

elik
Sivi liv
0,15 - 0,05
0,03 - 0,017
0,008
0,015
0,012 - 0,05
0,025 - 0,07
0,008
0,015
0,01 - 0,05
0,04 - 0,07
0,008
0,015
0,015 - 0,05
0,04 - 0,07
0,01
0,02
0,03 - 0,08
0,06 - 0,12
0,015
0,04
0,05 - 0,02
0,12 - 0,25
0,02
0,06
68
MAINE ALATKE
Tabela 5.15. Preporuene vrednosti koraka po zubu pri obradi eonim glodalima
Snaga maine, kW
preko 10
5 - 10
Krupnozuba glodala
Sitnozuba glodala
obrada
elika
obrada
sivog liva
obrada
elika
visoka
0,2 - 0,3
0,4 - 0,6
srednja
0,15-0,25
0,3 - 0,5
mala
0,1 - 0,15
0,2 - 0,3
visoka
0,12 - 0,2
0,3 - 0,5
srednja
0,08-0,15
0,2 - 0,4
mala
ispod 5
srednja
mala
0,06 - 0,1 0,15-0,25

0,04-0,06
0,15 - 0,3
0,1 - 0,2
obrada
sivog liva
0,08-0,12 0,2 - 0,35

0,06 - 0,1 0,15 - 0,3
0,04-0,08
0,04-0,06
0,1 - 0,2
0,12 - 0,2
0,08-0,15
Tabela 5.16. Preporuene vrednosti koraka po zubu i brzine pri glodanju

glodakim glavama
elik
Rm, MPa ili HB

do 600
do 800
Vrsta tvrdog
metala
Korak po zubu
s1, mm/z
Brzina rezanja
v, m/min
P20, P30
0,1 - 0,28
0,1 - 0,25
90 - 160
80 - 140
0,1 - 0,2
70 - 120
do 1100
Sivi liv
do 180 HB
K 20
0,16 - 0,36
50 - 80
preko 180 HB
K 10
0,1 - 0,25
40 - 63
Cu i Cu - legure
K10, K20
0,1 - 0,2
100 - 250
Aluminijum
mek
K 20
0,08 - 0,2
500 - 800
Al - legure
kaljene
K 10, K20
0,1 - 0,25
300 - 400
*) Gornja granica koraka po zubu se bira za grubu obradu

**) Donja granica brzine rezanja se bira za grubu obradu
a) Provera koraka obzirom na dozvoljeni ugib alata - glodala

- za suprotnosmerno glodanje:
3 E I f max
S1
xf
rf
qf
3
1.22 C f a z r b D K K v K m K h l
B. Nedi
1 yf
Obrada glodanjem
-
69
za istosmerno glodanje:
3 E I f max
S1
1.1 C f a x f zr b r f D q f K K v K m K h l 3
1 yf
gde su:
l, mm - prepust glodala,
I 0.05 d 4 , mm4 - moment inercije poprenog preseka glodala na mestu
ukljetenja,
E, MPa - modul elastinosti materijala glodala,

fmax , mm - dozvoljeni ugib alata.
Konstanta Cf i eksponenti se usvajaju iz tabele 5.4, a korekcioni faktori iz
tabele 5.5.
Maksimalnu vrednost koraka po zubu po ovom kriterijumu se dobija ako se
izrauna vrednost koraka za sve materijale koji se obrauju, s tim da se u izraz
unesu vrednosti za maksimalne prenike pojedinih alata, minimalna vrednost
irine i dubine rezanja i odgovarajua vrednost dozvoljenog ugiba na mestu
ukljetenja istog glodala.
Minimalna vrednost koraka po zubu prema ovom kriterijumu se odreuje
za minimalni prenik alata i njemu odgovarajue maksimalne vrednosti dubine i
irine glodanja i maksimalni dozvoljeni ugib glodala.
b) Provera koraka obzirom na kvalitet obraene povrine
Ova provera se izvodi na osnovu izraza:
C R xs D z s
S s zy
, mm / o
a s
gde su:
Cs , xs , ys , z s - konstanta i eksponenti koraka (tabela 5.6);
Rz - srednja visina neravnina (tabela P.1);

D, mm - prenik alata;
a , mm - dubina rezanja.
Korak po zubu sledi iz izraza:
s1 =
s
, mm / z
z
B. Nedi
70
MAINE ALATKE
Ovu proveru treba sprovesti za sve materijale koji se obrauju na maini za

granine prenike alata i njima odgovarajue maksimalne i minimalne dubine
rezanja. Za odreivanje maksimalne vrednosti koraka u izraz treba staviti
maksimalnu vrednost visine neravnina i obrnuto, za minimalnu vrednost koraka u
izrazu treba da stoji minimalna vrednost visine neravnina.
Prethodnim proraunima se dobija niz vrednosti koraka na osnovu kojih se
usvajaju minimalne i maksimalne vrednosti merodavne za dalje proraune.
5.4.2 Odreivanje karakteristika prenosnika za glavno kretanje
Kod prenosnika za glavno kretanje proraun glavnih karakteristika
podrazumeva proraun i izbor:
- brzine rezanja,
-
broja obrta, odnosno odreivanje njegovih graninih vrednosti i
- broj stupnjeva i stupnjeve broja obrta.

Brzina rezanja u obradi glodanjem moe se izraunati na osnovu izraza za
obimnu brzinu rezanja i to:
D n D n
, m / min
1000
320
gde su: D, mm - prenik glodala; n , o/min - broj obrta glodala.
V=
Izbor brzine rezanja moe se vriti (kao kod obrade obimnim glodanjem) na
osnovu:
- preporuka i
-
provere (prorauna).
Preporuene vrednosti brzina rezanja su date u tabeli 5.7 na osnovu kojih

se usvajaju vrednosti za odgovarajuu vrstu eonog glodala.
Provera brzine rezanja obzirom na iskorienje postojanosti alata se kao i
kod obimnog glodanja, izvodi na osnovu izraza:
V=
Cv D q
T m a x S1y b r z n
gde su: Cv, x, y, r, q, n konstanta i eksponenti (tabele 5.8 i 5.9) s' tim to se u
ovom sluaju usvajaju vrednosti koje se odnose na alate koji se koriste kod
eonog glodanja. Ostali podaci su isti kao kod obimnog glodanja, pa iz tog
razloga ovde se ne navode.
B. Nedi
Obrada glodanjem
71
Broj obrta u obradi eonim glodanjem proizilazi iz izraza za brzinu

rezanja, pa se izraz za njegovo izraunavanje na osnovu kriterijuma iskorienja
postojanosti alata moe predstaviti:
nA =
1 q
320 Cv
T a x S1y b r z n
m
Granine vrednosti broja obrta potrebno je izraunati za sve materijale koji

e se obraivati na projektovanoj maini. Ekstremne vrednosti broja obrta se
dobijaju na sledei nain:
- maksimalna vrednost broja obrta se dobija za zavrnu obradu alatom od
tvrdog metala ili sa alatom od brzoreznog elika pri emu se biraju
minimalni prenik alata, minimalna irina glodanja, minimalna dubina
rezanja i minimalni korak.
-
minimalna vrednost broja obrta se dobija za grubu obradu alatom od

brzoreznog elika. Pri tome je potrebno u izraz za broj obrta po ovom
kriterijumu staviti vrednosti: maksimalnog prenika alata, maksimalnu
irinu i dubinu rezanja i maksimalni korak.
Na osnovu prethodno dobijenih graninih vrednosti za sve materijale koji
se obrauju na maini, usvajaju se maksimalna i minimalna vrednost broja obrta
merodavna za proraun broja stupnjeva i stupnjeve broja obrta.
5.5. BROJ STUPNJEVA PROMENE I BROJEVI OBRTA

Obzirom da se kod maina za obradu glodanjem u veini sluajeva radi o
nezavisnom prenosniku za pomono kretanje, potrebno je izraunati i usvojiti
prvo granine vrednosti brojeve obrtaja i standardne brojeve obrtaja a zatim
brzine pomonog kretanja.
Broj stupnjeva broja obrta se izraunava po obrascu:
m n = 1 +
log n max log n min

log n
gde je: n - geometrijski faktor promene prenosnika za glavno kretanje.

Obino se za glodalice usvaja da je = 1,25 ili = 1,4. Prethodni izraz i
vrednosti se koriste kada je u mainu ugraen stupnjeviti prenosnik sa geometrijskom promenom stupnjeva, a to je najee primenjeno reenje kod glodalica.
Na bazi raunske vrednosti usvaja se konaan broj stupnjeva - mn.
Brojevi obrta pojedinih stupnjeva n1 , n2 , ... , nm , na osnovu prethodno
usvojenog broja stupnjeva, se usvajaju na osnovu tabele sa standardnim
B. Nedi
72
MAINE ALATKE
brojevama obrta (tabela P.36), pri emu se moraju zadovoljiti prethodno usvojene
vrednosti nmax i nmin, odnosno n1 > nmin i nm < nmax .
5.6 BROJ STUPNJEVA PROMENE I BRZINE POMONOG KRETANJA
Granine vrednosti brzina pomonog kretanja mogu se izraunati mnoenjem, prethodno izraunatih brojeva obrta, odgovarajueg koraka po zubu i broja
zuba. Na taj nain dobija se brzina pomonog kretanja za sve brojeve obrta i
korake, nakon ega se usvajaju ekstremne vrednosti brzine pomonog kretanja.
Opti izraz za izraunavanje brzina pomonog kretanja je:
v pi = ni s1 z
Granine vrednosti brzine pomonog kretanja, maksimalna i minimalna,

izraunava se po prethodnom obrascu, s tim to se kod:
- maksimalne brzine pomonog kretanja u izraz unosi maksimalna vrednost
broja obrtaja i korak po zubu izraunat za iste uslove u kojima je izraunat i
maksimalni broj obrta ili maksimalni korak po zubu i broj obrta izraunat za
te uslove.
- minimalne brzine pomonog kretanja u izraz unosi minimalna vrednost
broja obrtaja i korak po zubu izraunat iste uslove u kojima je izraunat i
minimalni broj obrta ili minimalni korak po zubu i broj obrta izraunat za te
uslove.
Nakon usvajanja maksimalne i minimalne vrednosti brzina pomonog
kretanja odreuje se broj stupnjeva promene brzine pomonog kretanja po izrazu:
mv p = 1 +
log v pmax log v pmin

log v p
gde je: v p - geometrijski faktor promene prenosnika brzine pomonog kretanja.

Najee ovaj geometrijski faktor kod glodalica ima vrednosti: 1,25 i 1,4
(veoma retko 1,6).
Konkretne vrednosti brzina pomonog kretanja vp1 , vp2 , ... , vpm se biraju
na osnovu prethodno usvojenog geometrijskog faktora promene brzine pomonog
kretanja a prema tabeli standarnih brzina pomonog kretanja (tabela P.35). Pri
tome, usvojene standardne vrednosti treba da budu u opsegu prethodno usvojenih
graninih vrednosti v pmin i v pmax , odnosno vp1 > v pmin i vpm < v pmax
B. Nedi
Obrada glodanjem
73

Potrebna snaga u obradi glodanjem se izraunava za maksimalno
iskorienje postojanosti alata PA i maksimalni usvojeni presek strugotine PM pri
gruboj obradi alatom maksimalnog prenika.
Maksimalni presek strugotine podrazumeva realno mogui maksimalni
presek, s obzirom na zahteve u pogledu vitkosti strugotine. Na osnovu izraza za
snagu, otpor rezanja i brzinu rezanja kod obrade glodanjem i vitkost strugotine:
PA =
Fo v
, KW
6000
v=
Fo = C f a f s1 f z r b f D
D n
1000
m/min ;
qf
a
g sr = sr
s1sr
dolazi se do izraza za proraun snage maine:

x
PA =
C f a f s f zr b f D f v
6000
Cf g f s
xf + yf
zr b f D f v
6000
Na osnovu izraza za ekonominu brzinu

1
C D
v = m yv x r n K i
T s a b z
x+ y
C Dq
s = m vx r n K i
T g b z v
dolazi se do konanog izraza za snagu maine s obzirom na maksimalno

iskorienje postojanosti alata:zr
K vz
PA = 1
gde su:
x f x
1
r
q
C f zr b f D f g
K1 =
6000
z =1
xf +yf
x+ y
Cv D q
m r n
T b z
K i
x f +y f
x+ y
U izrazu su:
- mehaniki stepen iskorienja snage maine (tabela P.34) i

n - broj obrta alata.
B. Nedi
xf +yf
x+ y
74
MAINE ALATKE
Snaga maine PM u oblasti iskorienja maksimalnog preseka
strugotine, dobija se na osnovu izraza za maksimalnu vrednost obimne sile

rezanja u kome su maksimalne vrednosti dubine, irine i koraka koje
projektovana maina s obzirom na krutost, odnosno vitkost strugotine,
moe da izdri:
PM =
Fo v
6000
Maksimalne vrednosti obimne sile i vitkosti strugotine su:

x
f
f
f
Fo max = C f max
s 1 max
z r b max
D
qf
g=
max
s1 max
Tada je izraz za snagu maine:

K v
PM = 2
gde je
K2 =
Cf g
xf
x +y
f
f
f
s max
z r b max
D
qf
6000
Izraunavanje snage potrebno je izvriti za sve materijale koje maina treba

da obrauje i najvee prenike alata. Najveu dobijenu vrednost treba usvojiti kao
merodavnu za izbor elektromotora. Za pogon pomonog kretanja, kod koga se
koristi isti elektromotor primenjen za glavno kretanje, potrebno je proraunatu
snagu uveati za 20 %.
Kod horizontalne i vertikalne glodalice kao merodavna snaga usvaja se
maksimalna snaga dobijena proraunom a isti je sluaj kod portalnih glodalica
(koje iskljuivo rade sa glavama za glodanje). Kod univerzalnih glodalica pitanje
izbora snage je kompleksno, jer se maksimalna vrednost obimne sile veoma retko
koristi. Usled toga je neracionalno projektovati prenosne elemente maine prema
maksimalnom obrtnom momentu, jer bi to dovelo do nepotrebno velikih
dimenzija prenosnika maine. Iz ovih razloga preporuuje se usvajanje snage koja
je ve ugraena kod izvedenih - postojeih univerzalnih maina.
Izbor elektromotora, koji e se koristiti kod glodalice za koju su vreni
prorauni vri se na osnovu usvojene maksimalne snage i usvojenog maksimalnog
broja obrta prenosnika za glavno kretanje.
Na osnovu vrednosti za PA i PM crta se dijagram zavisnosti snage od brzine
rezanja za sve proraunate vrednosti i odreuju presene take (slika 5.6). U
preseku ovih linija dobiju se take koje odgovaraju idealnim reimima pri kojim
B. Nedi
Obrada glodanjem
75
dolazi do istovremenog iskorienja ekonomine postojanosti alata i punog preseka strugotine. Snaga koja odgovara maksimalnoj vrednosti presene take je ona
traena vrednost, koja nee biti prekoraena ni u kom sluaju obrade ukoliko se
potuju zahtevi za ekonominu postojanost alata i maksimalni presek strugotine.
U najveem broju sluajeva usvaja se manja vrednost za snagu maine
(linija a na slici 5.6) ime se izbegava projektovanje i gradnja maine velike
snage, odnosno velikih dimenzija prenosnika. To znai da e se u sluaju zahteva
za maksimalnim reimom obrade (odgovara tani A dijagrama) i dalje biti
potpuno iskoriena ekonomina postojanost alata uz poveanje brzine rezanja ali
nepotpuno iskorienje preseka strugotine. Najee se u ovim sluajevima
smanjuje brzina pomonog kretanja ili se obrada izvodi sa manjom dubinom ili
irinom rezanja, odnosno veim brojem prolaza.
PM
P
kW
P'M
PA
P'A
a
Pmax
v, m/min
vi

strugotine
U svrhu uporeivanja i prorauna ostalih elemenata prenosnika, sa karakteristikama ve izvedenih maina, preporuuje se da ova vrednost bude priblino
Pmax = 0,75 P, odnosno da maksimalna vrednost Pmax bude u granicama od 5 do
10 KW.
B. Nedi
6. PRORAUN GLAVNIH KARAKTERISTIKA MAINA

ALATKI ZA OBRADU BRUENJEM
Proraun glavnih karakteristika maina za obradu bruenjem ima odreene
specifinosti u odnosu na sve prethodne proraune. Za proraun karakteristika
prenosnika potrebno je definisati:
- karakteristike prenosnika za glavno kretanje zajedno sa pogonskim
elektromotorom,
-
karakteristike prenosnika za pomono kretanje zajedno sa pogonskim

elektromotorom,
ostale karakteristike maine,
Kod obrade bruenjem postoje tri osnovne varijante maina i to:

- brusilice za obradu cilindrinih povrina obimnom povrinom tocila,
slika 6.1,
-
brusilice za obradu ravnih povrina obimnom povrinom tocila, slika

6.2,
brusilice za obradu ravnih povrina eonom povrinom tocila, slika 6.3.
prenosnik za
pomono kretanje
predmet
obrade
nt
prenosnik za
glavno kretanje
alat
radni
sto
Sa
Slika 6.1. Obimna brusilica
MAINE ALATKE
prenosnik za
glavno kretanje
radni sto
alat
predmet
obrade
prenosnik za
pomono kretanje
Slika 6.2. Ravna brusilica
alat - tocilo
predmet obrade
radni sto
Slika 6.3 Ravna brusilica za bruenje eonom povrinom tocila

Polazni podaci za proraun glavnih karakteristika brusilica za obradu
cilindrinih povrina (kruno obimno bruenje) su:
d max - maksimalni prenik predmeta obrade,
Lmax - maksimalna duina predmeta obrade,
Dt max - maksimalni prenik tocila i
- materijali predmeta obrade.

Polazni podaci za proraun glavnih karakteristika brusilica za obradu
ravnih povrina (ravno bruenje) su:
Dt max - maksimalni prenik tocila,
B. Nedi
Obrada bruenjem
Bmax - maksimalna irina predmeta obrade,

H max - maksimalna visina predmeta obrade,
Lmax - maksimalna duina predmeta obrade i
- materijali predmeta obrade.
6.1 DODACI ZA OBRADU I GEOMETRIJSKI PARAMETRI

OBRADE
Dodaci za obradu bruenjem definiu se kao debljina sloja materijala koji
se skida bruenjem u vie prolaza. Osnovna karakteristika procesa bruenja za
proraun glavnih karakteristika prenosnika je dubina bruenja (dubina rezanja).
Ukupan dodatak za obradu bruenjem se uklanja u vie prolaza podeljenih
na prolaze:
- grubog bruenja (kojim se uklanja 80% dodatka)
-
finog zavrnog bruenja (kojim se uklanja 20% dodatka)
Dubina rezanja je debljina sloja koja se ukloni u jednom prolazu alata i

zavisi od vrste bruenja, kvaliteta obrade i dr. a data je u tabeli 6.1.
Tabela 6.1. Dubina rezanja u jednom prolazu pri obradi bruenjem, a, mm
Vrsta bruenja
Vrsta obrade
Dubina bruenja a, mm
Uzduno kruno i ravno

bruenje
gruba
fina
gruba
fina
gruba
fina
gruba
fina
gruba
fina
0,005 - 0,05
0,002 - 0,01
0,005 - 0,02
0,0025 - 0,01
0,0025 - 0,075
0,005 - 0,02
0,005 - 0,02
0,002 - 0,005
0,002 - 0,01
0,002 - 0,005
Unutranje kruno
Radijalno kruno
Protono bruenje
bez iljaka
Radijalno bruenje
bez iljaka
Osnovna geometrija i kretanja kod spoljanjeg krunog bruenja i ravnog

bruenja obimnom povrinom koturastog tocila prikazani su slici 6.4.
B. Nedi
MAINE ALATKE
vt ,
nt
v r,
nr
l
L
Sa
a)
B
vt , m/s
n t, o/min
Sa, mm/hod
vr, m/min
nL, hod/min
e1
e1
b
Bu
e2
b)
Slika.6.4. Osnovna kretanja u obradi bruenjem
3g / 2
3f /2
3f
3g
Dodaci za obradu bruenjem, za grubo i fino bruenje, prikazani su na slici

6.5, a veliine dodatka za obradu su date u tabelama P.6, P.7, P.8 i P.12.
Slika 6.5. Dodaci u obradi bruenjem

U obradi bruenjem strugotina moe imati razliite oblike i to: strugotina u
vidu zareza (pri manjim vrednostima obimne brzine predmeta obrade) i segmentni
oblik strugotine (pri veim brzinama predmeta obrade), slika 6.6.
B. Nedi
Obrada bruenjem
O'1
d ) -a
O1
D /2
R =
o 0,
5( D
+
180-( + )
I
S1
d/2
II
O2
R o= 0,5(D + d)-
O1
B
S1
A
hmax
O2
Slika 6.6. Oblik i debljina elementarne strugotine

Maksimalna i srednja debljina strugotine, na osnovu poznavanja dimenzija
elementarne strugotine (slika 6.6) moe se definisati izrazima:
- za spoljanje kruno bruenje:
hmax =
vr
a (d + D )
[mm] ,
to
d D
30 vt
- za unutranje kruno bruenje:

hmax =
vr
a (d D )
[mm] ,
to
d D
30 vt
- za ravno bruenje:
hmax =
vr
a
.
to
D
30 vt
Srednja debljina strugotine je:

hm = 0.5 hmax
B. Nedi
MAINE ALATKE
Srednja vrednost povrine poprenog preseka strugotine je:
[ ]
v
1
mm 2
Am = r s a a
60
vt
U prethodnim izrazima su:

v = vt , m/s - brzina rezanja (obimna brzina tocila);
vr , m/min - brzina predmeta obrade;
to - korak zrna brusnog materijala po obimu tocila;
a , mm - dubina rezanja;
d , mm - prenik predmeta obrade;
D , mm - prenik tocila;
sa , mm/o - aksijalni korak.
6.2 DEFINISANJE ALATA
d1
d
d2
d1
JUS K.F1.040 oblik 5A
d
d2
b1
b
d1
d
d2
d1
Alati za obradu bruenjem - brusne ploe (ili najee tocila) pripadaju

viesenim alatima i razlikuje se nekoliko tipova. Koturasta tocila su namenjena
za obradu bruenjem spoljanjih cilindrunih i ravnih povrina, dok su tocila sa
drkom (trnom) namenjena za obradu unutranjih cilindrunih povrina. Na slici
6.7 prikazana su najee koriena tocila. Posebnu grupu tocila ine eona,
odnosno lonasta tocila za ravno bruenje eonom povrinom tocila. Kako se ova
tocila i ravno bruenje njima, najee koriste za prethodno grubo bruenje, u
daljem tekstu nisu razmatrani.
Koturasto tocilo
Tocila za unutranje kruno bruenje
JUS K.F1.020
b1
b
JUS K.F1.040 oblik 5B
b1
b
JUS K.F1.040 oblik 5C
Slka 6.7. Brusne ploe (tocila) za obradu bruenjem spoljanjih i unutranjih

povrina obimnom povrinom tocila
B. Nedi
Obrada bruenjem
Dimenzije brusnih ploa za spoljanje obimno i ravno bruenje su date u

tabelama P.34. Najee koriene brusne ploe su oznaene podebljanim
vrednostima prenika i imaju vrednosti od 200 do 400 mm. Manje dimenzije ovih
tocila se koriste uglavnom u tehnologijama otrenja, ili bruenja na otrilicama. U
tabeli P.35 su date vrednosti prenika najee korienih tocila za bruenje
otvora (unutranje bruenje).
Pri usvajanju dimenzija alata moraju se koristiti sledee preporuke:
1. kod obimnog bruenja cilindrinih povrina:
- za spoljanje bruenje:
v
prenik tocila: Dt max < 4 a r
C
irina tocila: Bt <
P
Ch vr 0 ,4
, mm
, mm
za unutranje bruenje:
Prenik otvora d, mm
do 30
Dt / d
0,9
30 - 70
70 - 100 100 - 150 preko 150
0,9 - 0,85 0,85 - 0,8
0,8
0,8 - 0,5
irine tocila pri unutranjem bruenju se bira u zavisnosti od dubine otvora

l, odnosno duine bruene povrine i obino je: B = (0,7 0,85) l , mm.
2. kod ravnog bruenja:
- bruenje obimom tocila:
maksimalni i minimalni prenik tocila se usvaja na osnovu

podataka o ve izvedenim mainama,
bruenje elom tocila:
prenik tocila treba usvajati tako da maina moe da obrusi

svoj sto: Dt = (1.2 1.25 ) Bmax .
B. Nedi
MAINE ALATKE

POMONO KRETANJE
Veina proizvodnih operacija u obradi bruenjem ostvaruje se izvoenjem
pomonog kretanja u pravcu dve ose koje vri predmet obrade i glavno kretanje
koje vri alat.
Kod obimnog bruenja cilindrinih predmeta (kruno bruenje) pomono
kretanje se definie brzinom obrta predmeta obrade i korakom koji predstavlja
pomeranje predmeta ili alata u pravcu obrade za jedan obrt predmeta.
Kod ravnog bruenja (obimnom povrinom tocila) pomono kretanje vri
najee predmet obrade i definie se brojem duplih hodova u minuti koji
proizilazi iz brzine pomonog kretanja, mereno u milimetrima u minuti.
6.3.1 Granine vrednosti koraka, brzina i broja obrta pomonog

kretanja.
Korak pri bruenju bilo kojoj vrstom bruenja definie se u literaturi na
osnovu postojeih proizvodnih iskustava i obino se ograniava irinom brusne
ploe i kvalitetom obraene povrine. Korak kod bruenja moe biti aksijalni i
radijalni.
Aksijalni korak
sa = f(B) , mm/o
ili
sa = f(B) , mm/hod
Aksijalni korak se odreuje u funkciji irine tocila i vrste proizvodne

operacije bruenja (tabela 6.2) ili irine tocila i vrste materijala predmeta obrade
(tabela 6.3).
Izabrana vrednost aksijalnog koraka se prilagoava maini i usvaja se prva
manja standardna vrednost koraka ili prva manja vrednost koraka koja se moe
ostvariti na raspoloivoj maini.
Tabela 6.2. Preporuene vrednosti aksijalnog i radijalnog koraka
Vrsta bruenja
Uzduno kruno
Unutranje kruno
Radijalno kruno
Vrsta
obrade
Aksijalni korak sa,

mm/o ili sa, mm/hod
Radijalni korak
sr, mm/o ili a, mm
gruba
fina
gruba
fina
gruba
fina
(0,6 - 0,25) B
(0,1 - 0,2) B
(0,4 - 0,7) B
(0,25 - 0,40) B
0,005 - 0,02
0,002 - 0,01
0,005 - 0,02
0,0025 - 0,01
0,0025 - 0,075
0,005 - 0,02
B. Nedi
Obrada bruenjem
Protono bruenje
bez iljaka
Radijalno bruenje
bez iljaka
Ravno bruenje
kotur. tocilima pravoug. radni sto
Ravno bruenje
kotur. tocilima kruni radni sto
Ravno bruenje
lonast. tocilima
gruba
fina
gruba
fina
gruba
nv Dv sin
=0,88 - 0,96
1-2
0,005 - 0,02
0,002 - 0,005
0,002 - 0,01
0,002 - 0,005
0,005 - 0,015
fina
1 - 1,5
0,001 - 0,0105
gruba
(0,3 - 0,6) B
0,005 - 0,015
fina
(0,2 - 0,25) B
0,005 - 0,010
gruba
0,015 - 0,04
fina
0,005 - 0,01
Tabela 6.3. Preporuene vrednosti aksijalnog koraka u obradi bruenjem

Vrsta obrada
Vrsta obrade
sa
sa
Gruba obrada: SL
(0,75 - 0,80) B
Zavrna obradu
(0,25 - 0,40) B
Gruba obrada: elik
(0,6 - 0,75) B
Najfinija obrada
(0,10 - 0,20) B
Radijalni korak
Radijalni korak mm/o kod krunog bruenja ili mm/hod kod ravnog
bruenja odgovara dubini rezanja u jednom prolazu i bira se u zavisnosti od vrste
proizvodne operacije, kvaliteta obrade i vrste materijala predmeta obrade na
osnovu tabela 6.2 i 6.3.
Brzina predmeta obrade
Brzina predmeta obrade se moe odrediti na osnovu:
-
preporuka
provere (prorauna)
Preporuene vrednosti brzine predmeta obrade se odreuje na osnovu

tabele 6.4, u funkciji od vrste bruenja i kvaliteta obrade.
Tabela 6.4. Preporuena vrednost brzine predmeta obrade
Vrsta bruenja
Uzduno
Kvalitet Brzina
obrade vr, m/min
grubi
30 - 50
Vrsta bruenja
Ravno bruenje
B. Nedi
Kvalitet Brzina
obrade vr, m/min
grubi
4 - 12
10
MAINE ALATKE
kruno
Unutranje
kruno
Radijalno
kruno
Ravno bruenje
koturastim
tocilom
fini
20 - 40
lonastim
tocilom
Protono
bruenje bez
iljaka
grubi
20 - 40
Radijalno
bruenje bez
iljaka
grubi
Bruenje
oljebljenih
vratila
grubi
grubi
fini
grubi
30 - 50
fini
20 - 40
grubi
3-8
fini
fini
fini
fini
fini
2
15 - 70
10 - 45
5 - 16
Provera (proraun) brzine predmeta obrade se izvodi na osnovu proirenih

izraza i maksimalne debljine strugotine.
Provera na osnovu proirenih izraza se izvodi na osnovu sledeih obrazaca:
spoljanje kruno bruenje sa aksijalnim pomonim kretanjem:

0.17 d 0.5
vr = 0.5
K1 K 2
T sa a
spoljanje kruno bruenje sa radijalnim pomonim kretanjem:
vr =
unutranje bruenje:
vr =
0.165 d 0.5
K1 K 2
T 0.5 a
0.0105 d 0.5
T 0.5 sa a
K1 K 2
bruenje bez iljaka sa aksijalnim pomonim kretanjem:

0.13 d 0.5
vr = 0.5
K1 K 2
T sa a
bruenje bez iljaka sa radijalnim pomonim kretanjem:

vr =
0.205 d 0.5
T 0.5 a
ravno bruenje:
B. Nedi
K1 K 2
Obrada bruenjem
11
0.59
vr = 0.5
K1 K 2
T sa a
U izrazima su:
-
K1 , K2 - korekcioni faktori koji uzimaju u obzir uticaj prenika tocila i

materijala predmeta obrade na brzinu predmeta obrade (tabela 6.5).
T , min postojanost tocila (preporuene vrednosti su date u tabeli 6.6)
Tabela 6.5. Korekcioni faktori K1 i K2

nekaljeni elik
kaljeni elik
sivi liv
1,00
0,95
1,05
Prenik brusne ploe D, mm
400
600
750
0,82
1,00
1,12
Tabela 6.6. Postojanost

Provera brzine predmeta obrade na osnovu maksimalne debljine strugotine izvodi
se na osnovu sledeih obrazaca:
za spoljanje bruenje:
vr = C
Dd
a (D + d )
vr = C
Dd
a (d D )
za unutranje bruenje:
za ravno bruenje:
vr = C
gde su:
D
a
- C - Oldenova konstanta (tabela 6.6);

- D, mm - prenik tocila;
- d, mm - prenik predmeta obrade;
- a, mm - dubina rezanja.
B. Nedi
12
MAINE ALATKE
Tabela 6.6. Vrednosti Oldenove konstante

Materijal
predmeta obrade
Nekaljeni elik
Kaljeni elik
C
0,32 - 0,35
0,18 - 0,23
Materijal
predmeta obrade
Sivi liv
Mesing, bronza
C
0,10 - 0,15
0,30 - 0,32
Broj obrta predmeta obrade

Broj obrta predmeta obrade, za proizvodne operacije krunog bruenja,
moe se izraunati na osnovu obrasca:
nr =
1000 vr
, o / min
d
Broj hodova predmeta obrade

Broj hodova predmeta obrade, kod proizvodnih operacija ravnog bruenja,
moe se izraunati na osnovu obrasca:
nL =
1000 vr
, hod / min
L
gde je: L = l + 2 e1 , mm - hod predmeta obrade u uzdunom pravcu

Granine vrednosti, maksimalna i minimalna, brzine predmeta obrade se
dobija kada se u izraze za brzinu stave: vrednosti maksimalnog prenika predmeta
obrade i alata i dubine bruenja ili minimalne vrednosti prenik alata i predmeta
obrade i dubine bruenja.
Granine vrednosti, maksimalna i minimalna, broja obrta se dobija kada u
odgovarajue obrasce za broj obrta ili broj hodova, uvrste odgovarajue vrednosti
maksimalne i minimalne brzine predmeta obrade.
Usvajanje maksimalnih i minimalnih vrednosti koraka, brzina i broja obrta
predmeta obrade vri se na osnovu tabela i prethodno navedenih obrazaca vodei
rauna o razliitim irinama alata, prenicima alata i predmeta obrade, vrstama
obrade (gruba i zavrna) i eventualno o razliitim materijalima.
Granine vrednosti koraka, maksimalna i minimalna vrednost se usvajaju
kao maksimalna i minimalna proraunata vrednost, jer su maine u obradi
bruenjem najee sa hidraulinim prenosnicima. U sluaju da su prenosnici za
pomono kretanje mehaniki prenosnici sa stupnjevitom promenom, tada se
granine vrednosti koraka biraju na osnovu tabela standardnih vrednosti.
B. Nedi
Obrada bruenjem
13
6.2.3. Broj stupnjeva i stupnjevi pomonog kretanja

Kod maina kod kojih je pomono kretanje pravolinijsko, prenosnik se
obino izvodi kao kontinualni (hidraulini) pa je nepotrebno izraunavati brojeve
stupnjeva i stupnjeve brzine pomonog kretanja. Kod brusilica promena koraka
(aksijalnog ili radijalnog) je najee kontinualna, tako da u narednom delu teksta
nee biti izrauvani brojevi stupnjeva promene ili vrednosti stupnjeva.
Kod brusilica za kruno bruenje prenosnik za obezbeenje brzine obrtanja
predmeta obrade je esto stepenasti, zupasti ili kaini prenosnik pa je potrebno
izvriti izraunavanje broja stupnjeva i usvojiti stupnjeve brojeva obrta predmeta
obrade.
Broj stupnjeva se izraunava na osnovu obrasca:
mnr = 1 +
log nr max log nr min

log nr
gde je: n r - geometrijski faktor promene i najee ima vrednosti: 1.25; 1.4;
(1.6).
Konano usvajanje broja stupnjeva bira se kao jedno od sledeih vrednosti:
4, 6, 8, 9, 12 ...
Usvajanje stupnjeva vri se prema tabeli (P.21 str.119).

GLAVNO KRETANJE
Glavno kretanje kod maine za obradu bruenjem je obrtno i izvodi ga alat
brusna ploa, odnosno tocilo. Prenosnik za glavno kretanje je jednostavan i
najee je kao kaini prenosnik.
Proraun karakteristika prenosnika za glavno kretanje obuhvata proraun i
usvajanje graninih vrednosti brzine rezanja i broja obrta.
6.4.1 Granine vrednosti brzina rezanja i broj obrta
Brzina rezanja u obradi bruenjem je obimna brzina alata - tocila i moe se
izraunati na osnovu obrasca:
vt =
D nt
[m s ]
1000 60
B. Nedi
14
MAINE ALATKE
gde su: D[mm] - prenik tocila; nt [o min ] - broj obrta tocila
Slika.6.3. Brzina rezanja u obradi bruenjem

Brzina rezanja se moe usvojiti na osnovu preporuka datih tabelarno (T.7.9
i T.7.10.str.70) ali vrednost brzine rezanja moe biti maksimalno 70% od brzine
raspadanja koju daje proizvodja tocila a njene vrednosti su date tabelarno
(T.7.8.str.69).
Broj obrta tocila se moe izraunati i obrascem:
nt =
1000 60 Vt
[o min]
D
Proraunati broj obrta tocila mora se prilagoditi maini tako to se bira prva manja
vrednost broja obrta koja se moe ostvariti na maini. Time se obezbeuje uslov:
Vst =
D nt
Vt
1000 60
gde je: Vst - stvarna brzina rezanja.

Ekstremne vrednosti, maksimalna i minimalna, brzine rezanja za mainu
koja se projektuje dobijamo proraunom po prethodnom obrascu za sve materijale
koji e se brusiti na toj maini.
Na osnovu prethodno dobijenih vrednosti i maksimalnog i minimalnog
prenika tocila dobijamo ekstremne vrednosti broja obrta po prethodno datom
obrascu za broj obrta tocila.
6.3.2. Broj stupnjeva i stupnjevi broja obrta vretena tocila
Broj stupnjeva vretena tocila se izraunava po obrascu:
B. Nedi
Obrada bruenjem
mnt = 1 +
15
log nt max log nt min

log nt
gde je: nt - geometrijski faktor promene koji se moe birati izmeu sledeih
vrednosti: 1.12; 1.25; (1.4)
Usvojeni broj stupnjeva bira se kao jedna od sledeih vrednosti: 2, 3, 4, ...
Za sluaj maina za unutranje bruenje vretena tocila izvode se zajedno sa
kainikom pa broj stupnjeva moe biti i vei.
Na osnovu usvojenog broja stupnjeva i faktora stupnjeva vrimo izbor
stupnjeva brojeva obrta na osnovu tabele standardnih vrednosti (P.21.str.119).
6.4. Proraun otpora rezanja

Rezultujui otpor rezanja u obradi bruenjem moe se razloiti na tri
komponente:
Fz (Fo) - tangencijalnu (obimnu)
Fy (Fr) - radijalnu: [Fr = Fo (1.5 2.12 )]

Fx (Fa) - aksijalnu komponentu
Slika.6.4. Komponente rezultujueg otpora rezanja u obradi bruenjem

Tangencijalna (obimna) komponenta rezultujue sile najee se odreuje
izrazom:
Fo = 2140 6 HB Am0.65 [N ]
gde su: HB - tvrdoa materijala predmeta obrade; Am mm 2 - srednji zbirni

presek reznog sloja (strugotine).
B. Nedi
16
MAINE ALATKE
Radijalna komponenta rezultujue sile se odreuje na osnovu srednje

obimne sile preko faktora odnosa obimne i radijalne sile koji je dat tabelarno
(T.7.2.str.64)
6.5. PRORAUN SNAGE MAINE

Proraun snage maine za obradu bruenjem izvodi se na osnovu obrasca:
P=
Fo Vt
[KW ]
1000
gde su: Fo - obimska komponenta otpora rezanja; Vt - brzina rezanja; mehaniki stepen iskorienja maine (P.22.str.120).
Na osnovu proraunate snage i prethodno usvojenih vrednosti maksimalnog
broja obrta kod prenosnika za pomono i glavno kretanje usvajamo elektromotore
za pomono i glavno kretanje. Maksimalna snaga elektromotora kod prenosnika
za glavno kretanje se dobija kada u izraz za snagu zamenimo vrednost brzine
rezanja njenom maksimalnom vrednou a u izrazu za obimnu komponentu
otpora rezanja zamenimo vrednosti koraka, dubine rezanja, brzine rezanja i brzine
predmeta obrade odgovarajuim maksimalnim vrednostima (ove vrednosti
figuriu u izrazu za Am popreni presek reznog sloja).
Maksimalna snaga elektromotora kod prenosnika za pomono kretanje se
dobija kada u izrazu za snagu zamenimo vrednost brzine predmeta obrade njenom
maksimalnom vrednou a u izrazu za obimnu komponentu sile odgovarajue
maksimalne vrednosti koraka, dubine rezanja, brzine rezanja i brzine predmeta
obrade koje figuriu u izrazu za popreni presek reznog sloja.
B. Nedi
PRILOG
82
MAINE ALATKE
Tabela P.1. Klase hrapavosti povrina pri pojedinim postupcima obrade
NAJFINIJA
OBRADA
GRADACIJE
KLASA
KVALITETA
FINA
PRETHODNA
OBRADA
OBRADA
GRUBA
OBRADA
0,025
0,05
0,1
0,2
0,4
0,8
1,6
3,2
6,3
12,5
N1
N2
N3
N4
N5
N6
N7
N8
N9
N10 N11 N12
Ra,
0,025 0,05 0,1 0,2 0,4 0,8
mm
VRSTA
Rz,
0,1 0,2 0,4 0,8 1,6 3,2
OBRADE mm
Rmax,
0,16 0,32 0,64 1,25 2,5 5
mm
Grubo rendisanje
Fino rendisanje
Grubo struganje
Prethodno strug.
Fino struganje
Najfinije strug.
Buenje
Uputanje
Proirivanje
Fino razvrtanje
Najfinije razvrt.
Grubo glodanje
Prethodno glod.
Fino glodanje
Najfinije glod.
Provlaenje
Fino provla.
Grubo bruenje
Normalno bru.
Fino bruenje
Najfinije bru.
Honovanje
Fino honovanje
Najfinije honov.
Grubo lepovanje
Prethodno lepov.
Fino lepovanje
Najfinije lepov.
B. Nedi
25
1,6 3,2 6,3 12,5 25
50
6,3 12,5 25
50
100 200
10
80
160 320
20
40
Prilog
83
Tabela P.2. Veza tolerancije izrade dela (ISO tolerancije) i klase hrapavosti
Klase hrapavosti i vrednosti parametara hrapavosti
Oznaka
Nazivna mera, mm
klase
iznad 3
iznad 18
iznad 80
do 3
iznad 250
ISO
do 18
do 80
do 250
tolerancija Klasa Ra Klasa Ra Klasa Ra Klasa Ra Klasa Ra
hrapav. m hrapav. m hrapav. m hrapav.
IT5
N3
0,1
N4
0,2
N5
I66
N4
0,2
N5
0,4
N5
IT7
N5
0,4
N5
0,4
N6
IT8
N5
0,4
N6
0,8
N7
IT9
N6
0,8
N6
0,8
N7
IT10
N7
1,6
N7
1,6
N8
IT11
N7
1,6
N7
1,6
N9
IT12
N8
3,2
N8
3,2
N9
IT13
N9
6,3
N9
6,3 N10
IT14
N10 12,5 N10 12,5 N11
IT15
N10 12,5 N10 12,5 N11
IT16
N11 25,0 N11 25,0 N12
*) Izuzetno grubi kvalitet povrine
0,4
0,4
0,8
1,6
1,6
3,2
6,3
6,3
12,5
25,0
25,0
50,0
N5
N6
N7
N7
N8
N9
N9
N10
N11
N11
N12
hrapav.
0,4
0,8
1,6
1,6
3,2
6,3
6,3
12,5
25,0
25,0
50,0
100*
N6
N6
N7
N8
N9
N9
N10
N11
N11
N12
0,8
0,8
1,6
3,2
6,3
6,3
12,5
25,0
25,0
50,0
100*
100*
Tabela P.3. Dodaci za grubu obradu odlivaka 1, mm

Maksimalna
duina
do 50
L, mm
do 120
2,5
120 - 260
2,5
260 - 500
3,5
Sivi liv
500 - 800
4,5
800 - 1250
5
1250 - 2000
5,5
do 120
3,5
120 - 260
4
elik liven 260 - 500
5
u kokilama 500 - 800
5
800 - 1250
7
1250 - 2000
8
Materijal
odlivka
50 120
2,5
3
3,5
4,5
5
6
3,5
4
5
5
7
8
Nominalni prenik D, mm
120 - 260 - 500 - 800 - 1250 260
500
800 1250 2000
3
4
5
6
6,5
4,5
5,5
6,5
7
5,5
7
7
7
7,5
5
5
6
7
8
6
7
8
9
7
8
9
9
9
10
B. Nedi
84
MAINE ALATKE
Tabela P.4. Dodaci za grubu obradu polufabrikata formiranih kovanjem u kalupima

Maksimalna
dimenzija kalupa
Kvalitet povrine
N11 N8 N7
Maksimalna
dimenzija kalupa
do 100
100 -160
160 - 250
250 - 350
1,25 1,75 2
1,5
2 2,25
1,75 2,25 2,5
2
2,5 2,75
350 - 500
500 - 630
630 - 800
800 - 1000
Kvalitet povrine
N11 N8
N7
2,5
3
3,25
3,5
3
3,25
3,5
4
3,25
3,5
3,75
4,25
1/2
1/2
Tabela P.5. Dodaci za grubu obradu polufabrikata formiranih slobodnim kovanjem
1/2
1p
1/2
Dodatak za grubu
obradu 1, mm
Dodatak na
prenik
Dodatak za
poprenu obradu
Nominalna
dimenzija
preseka
D, a mm
do 50
50 - 80
80 - 120
120 - 180
180 - 250
250 - 360
do 50
50 - 80
80 - 120
120 - 180
180 - 250
250 - 360
Nominalna duina predmeta obrade L, mm

do 250
5
6
8
7,5
9
12
B. Nedi
250 - 500 500 - 800 800 - 1250

6
8
9
10
12
14
9
12
13,5
15
18
21
7
9
10
11
13
15
10
13,5
15
16,5
20
22,5
8
10
11
12
14
16
12
15
16
18
21
24
Prilog
85
Tabela P.6. Dodaci za obradu stuganjem i bruenjem valjanih polufabrikata
2/2
1/2
1/2
1/2
1/2
3/2
1/2
1 - dodatak za grubu obradu 2 - dodatak za finu (zavrnu) obradu
3 - dodatak za bruenje
Nominalne
dimenzije
100 - 250 - 400 - 630 - 1000 - 1600 D, a, b, mm do 100 250
400
630
1000 1600 2500
Dodatak za
grubu
obradu
struganjem
1, mm
Dodatak za
finu
obradu
struganjem
2, mm
do 10
10 - 18
18 - 30
30 - 50
50 - 80
80 - 120
120 - 180
180 - 260
do 10
10 - 18
18 - 30
30 - 50
50 - 80
80 - 120
120 - 180
180 - 260
260 - 360
360 - 500
2,5
2,5
3,0
3,0
3,5
4,0
5,0
5,0
0,7
0,7
0,8
0,9
1,0
1,1
1,1
1,2
1,3
1,5
2,5
2,5
3,0
3,0
3,5
4,0
5,0
5,5
0,8
0,8
0,9
0,9
1,0
1,1
1,2
1,3
1,4
1,5
B. Nedi
2,5
3,0
3,0
3,0
3,5
4,5
5,0
5,5
0,8
0,9
0,9
1,0
1,1
1,2
1,3
1,4
1,5
1,6
3,0
3,0
3,5
3,5
4,0
4,5
5,5
5,5
0,9
1,0
1,0
1,1
1,2
1,3
1,4
1,5
1,6
1,7
3,5
3,5
4,0
4,0
5,0
5,5
6,0
4,0
4,5
4,5
5,5
6,0
7,0
5,0
5,5
6,0
7,0
8,0
1,1
1,2
1,3
1,4
1,5
1,5
1,6
1,7
1,9
1,5
1,5
1,6
1,7
1,8
1,9
2
2,1
1,9
2
2,1
2,2
2,3
2,4
2,5
86
MAINE ALATKE
Nastavak tabele P.6.

Nominalne
dimenzije
D, mm
do 10
10 - 18
18 - 30
Dodatak za
30 - 50
obradu
50 - 80
bruenjem
80 - 120
3, mm
120 - 180
180 - 260
260 - 360
360 - 500

do 100
0,2-0,3
0,2-0,3
0,2-0,3
0,2-0,3
0,3-0,4
0,3-0,4
0,3-0,4
0,4
0,5
0,5
100 250
0,2-0,3
0,2-0,3
0,3
0,3-0,4
0,3-0,4
0,3-0,4
0,3-0,4
0,5
0,5
0,5-0,6
250 400
0,2-0,3
0,3
0,3-0,4
0,3-0,4
0,3-0,4
0,3-0,4
0,4-0,5
0,5
0,5
0,6
400 630
0,3-0,4
0,3-0,4
0,3-0,4
0,3-0,4
0,4-0,5
0,4-0,5
0,4-0,5
0,5-0,6
0,6
0,6
630 1000
1000 - 1600 1600 2500
0,3-0,4
0,3-0,4
0,4-0,5
0,4-0,5
0,4-0,5
0,5-0,6
0,6
0,6-0,7
0,7
0,6
0,7
0,6-0,7 0,7-0,8
0,6-0,7 0,8
0,7
0,8
0,7-0,8 0,8-0,9
0,7-0,8 0,9
0,8
0,9
Tabela P.7. Dodaci za finu unutranju obradu struganjem i bruenjem

Prenik
D, mm
Duina predmeta obrade L, mm

63 - 100 - 160 - 250 - 400 do 63
100 160 250 400 630
Dodaci za finu obradu struganjem
3/2
2/2
Dodatak za finu obradu

struganjem 2 , mm
Dodatak za bruenje, 3 ,mm
do 10
10 - 18
18 - 30
30 - 50
50 - 80
80 - 120
120 - 180
180 - 260
260 - 360
0,9
1,0
1,1
1,1
1,2
1,3
1,4
1,5
1,6
1,0
1,1
1,2
1,2
1,3
1,4
1,5
1,6
1,1
1,2
1,3
1,3
1,5
1,6
1,7
1,2
1,3
1,4
1,5
1,6
1,7
1,4
1,5
1,6
1,7
1,8
1,6
1,7
1,8
1,9
Dodaci za bruenje
do 10
10 - 18
18 - 30
30 - 50
50 - 80
80 - 120
120 - 180
180 - 260
260 - 360
B. Nedi
0,2
0,3
0,3
0,3
0,4
0,4
0,4
0,5
0,5
0,3
0,3
0,3
0,4
0,4
0,4
0,5
0,5
0,3
0,3
0,4
0,4
0,5
0,5
0,5
0,4
0,4
0,5
0,5
0,5
0,6
0,5
0,5
0,5
0,6
0,6
0,6
0,6
0,6
0,7
Prilog
87
Tabela P.8. Dodaci za poprenu obradu struganjem i bruenjem

3p
2p
Dodatak za obradu
1p
3 - dodatak za bruenje
Nominalni prenik D, mm
Zavrna duina
50 120 - preko
L, mm
do 18 18 - 50
120
Dodatak za grubu
obradu struganjem
1p , mm
Dodatak za finu
obradu struganjem
2p , mm
Odsecanje
Dodatak za finu
obradu bruenje
3p , mm
260
260
do 18
0,9
1,0
1,1
18 - 50
1,1
1,2
1,3
1,5
50 - 120
1,4
1,5
1,6
1,8
1,9
120 - 260
1,8
1,9
2,0
2,1
2,3
260 - 500
2,4
2,5
2,6
2,7
2,9
do 18
0,6
0,7
0,8
18 - 50
0,7
0,8
0,9
0,9
50 - 120
0,9
0,9
1,0
1,0
1,1
120 - 260
1,0
1,1
1,1
1,2
1,3
260 - 500
1,2
1,3
1,3
1,4
1,5
irina noa
B, mm
8 - 11
do 18
0,3
0,3
0,3
18 - 50
0,3
0,3
0,4
0,4
50 - 120
0,4
0,4
0,4
0,5
0,6
120 - 260
0,5
0,5
0,5
0,6
0,6
260 - 500
0,6
0,6
0,6
0,7
0,7
preko 500
0,7
0,7
0,7
0,7
0,8
B. Nedi
88
MAINE ALATKE
Tabela P.9. Dodaci za obradu buenjem, proirivanjem i razvrtanjem

Nominalni
prenik otvora
D, mm
do 6
6 - 10
10 - 15
15 - 18
18 - 30
30 - 50
50 - 80
80 - 100
Dodatak za
proirivanje
1 , mm
1,5
1,7
2,4
3,0
4,0
5,0
Dodaci za obradu buenjem,

proirivanjem i razvrtanjem
Dodatak za grubo
razvrtanje 2 ,
mm
0,10
0,15
0,15
0,15
0,20
0,25
0,30
0,35
Dodatak za fino
razvrtanje
3 , mm
0,03
0,04
0,04
0,04
0,05
0,06
0,08
0,09
Dodaci 1 za grubu obradu glodanjem

i rendisanjem, mm
Tabela P.10. Dodaci 1 za grubu obradu glodanjem i rendisanjem, mm

irina
b, mm
< 200
> 200
Duina
L, mm
do 100
100 - 250
250 - 400
400 - 630
630 - 1000
do 100
100 - 250
250 - 400
400 - 630
630 - 1000
Zavrna visina predmeta obrade H, mm

do 18
18 - 30
30 - 50
iznad 50
1,9
1,9
2,0
2,1
2,4
2,5
2,5
2,6
3,0
3,1
3,2
3,9
4,0
5,3
2,2
2,2
2,2
2,4
2,7
2,7
2,8
2,9
3,2
3,3
3,4
4,1
4,2
5,6
B. Nedi
Prilog
Tabela P.11. Dodaci 2 za finu obradu glodanjem i rendisanjem, mm
irina
b, mm
Duina
L, mm
< 200
do 100
100 - 250
250 - 400
400 - 630
630 - 1000
do 100
100 - 250
250 - 400
400 - 630
630 - 1000
> 200

do 18
18 - 30
30 - 50
iznad 50
1,0
1,0
1,1
1,1
1,1
1,1
1,2
1,2
1,2
1,3
1,3
1,4
1,4
1,8
1,2
1,2
1,3
1,3
1,3
1,3
1,4
1,4
1,4
1,5
1,5
1,6
1,6
1,9
Tabela P.12. Dodaci za ravno bruenje 3, mm
irina
b, mm
Duina
L, mm
< 200
do 100
100 - 250
250 - 400
400 - 630
630 - 1000
do 100
100 - 250
250 - 400
400 - 630
630 - 1000
> 200

do 18
18 - 30
30 - 50
iznad 50
0,3
0,3
0,4
0,4
0,4
0,4
0,4
0,5
0,4
0,5
0,6
0,6
0,6
0,8
0,3
0,4
0,4
0,5
0,4
0,4
0,4
0,5
0,5
0,5
0,6
0,6
0,7
0,8
B. Nedi
89
90
MAINE ALATKE
Tabela P.13. Dubina defektnog sloja C, m

Vrsta obrade
C, m
Vrsta obrade
C, m
Kovanje u kalupima
500
Grubo glodanje
40-60
Valjanje
300
Fino (zavrno) glodanje
25-40
Gruba obrada na strugu
40-80
Grubo rendisanje
40-50
Zavrna obrada na strugu
30-40
Fino (zavrno) rendisanje
25-40
Buenje
50-60
Spoljanje kruno
bruenje
15-25
Grubo razvrtanje
25-30
Unutranje bruenje
20-30
Fino (zavrno) raztvrtanje
10-20
Ravno bruenje
15-25
Tabela P.14. Standardni preseci drke strugarskih noeva

Pravougaoni
h
b
Kruni
Kvadratni
b=h
b<h
Oznaka b, mm h, mm l, mm Oznaka b, mm h, mm l, mm Oznaka d, mm
l, mm
8q
90
12h
12
100
8r
125
10q
10
10
90
16h
10
16
110
10r
10
150
12q
12
12
100
20h
12
20
125
12r
12
180
16q
16
16
110
25h
16
25
145
16r
16
210
20q
20
20
125
32h
20
32
170
20r
20
250
25q
25
25
140
40h
25
40
200
25r
25
300
32q
32
32
170
50h
32
50
240
32r
32
355
40q
40
40
200
63h
40
63
280
50q
50
50
224
e = h/b = 1 ili 1,6

f = ln/h = 1 - 1,5
B. Nedi
Prilog
91
Tabela P.15. Najee korieni strugarski noevi
90o
75o
PTGPR CTJNR
CTGNR PTJNR
STGCR MTJNR
60o
CTBPR
75o
PCBNR
PCRNR
CCBNR
PTTNR
CTTPR
STTCR
75o
PSBNR PSRNR
CSBPR CSRNR
SSBCR
95o
PCLNR
SCLCR CCLNR
STFCR
PTDNR
CTDPR
CTDCR
45o
PSDNN
SSDCN
CSDNN
95o
MWLNR
PRGNR
90o
91o
PTFNR
45o
CTCPN
CTFPR
75o
PSKNR
SSKCR
B. Nedi
CSKNR
92
MAINE ALATKE
Tabela P.16. Najee korieni strugarski noevi
PSSNR CSDCR
SSDNR MSSCR
PDJNR
SDJCR
93o
SVJNR
CDJNR
CKJNR
117,5o
MVQNR
MDQNR
PDNNR
SER - Spoljanji navoj
TTER
MDNNN MVVNN
SVVCN
90o
75o
90o
S-PCLNR S-SCLCR
S-PDUNR
S-PFFPR
S-CTFCR
S-CSKPR S-SSKCR
S-PSKNR
S-SVQBR S-SDQCR
SIR - Unutranji navoj
TTIR
B. Nedi
Prilog
Tabela P.17. ISO sistem oznaavanja izmenljivih ploica za strugarske

noeve
B. Nedi
93
94
MAINE ALATKE
Tabela P.18. ISO sistem oznaavanja nosaa reznih ploica za spoljanju obradu
B. Nedi
Prilog
95
Tabela P.19. Najee koriene izmenljive rezne ploice od tvrdog metala

Oblici ploice
Trougaone
ploice
Kvadratne
ploice
Romboidne
ploice
Dimenzije ploice
TNMG
TNMM
TPMR
TNMA
TPUN
TCGR
TCMW
TPGN
TNGA
SNMM
SPMR
SNMA
TPGR
TCMT
TNGN
SPGR
SPUN
SNMG
SCMT
SPGN
CNMM
CCMT
CNMG
CCMW
CNMA
CNGA
CNGN
DNMM
DNMA
DCMT
DNGA
DNMG
DNGN
VNMG
VCMW
VCGX
SCMW
110304
160408, 160412
220412
090304
120408, 120412
190612
090304
120408, 120412
160608
DCMW
160408
KNUX
Okrugle
ploice
RNMG
W ploice
WNMG
150408
160410
RCMT
RCGX
RNGA
RNGN
120400
080408
Tabela P.20. Najee korieni strugarski noevi sa lemljenim ploicama od TM

Pravi no za grubu obradu
JUS K.C1.051
DIN 4971
ISO 1
Savijeni no za grubu obradu
JUS K.C1.052
DIN 4972
ISO 2
Savijeni no za zavrnu obradu
JUS K.C1.053
DIN 4978
ISO 3
B. Nedi
96
MAINE ALATKE
Tabela P.20. (nastavak)

Pravi no za zavrnu obradu
JUS K.C1.054
DIN 4976 ISO 4
No za zavrnu poprenu
obradu
JUS K.C1.055
DIN 4977 ISO 5
No za poprenu obradu
JUS K.C1.056
DIN 4980 ISO 6
No za odsecanje i usecanje
JUS K.C1.057
DIN 4981 ISO 7
No za obradu prolaznih
otvora
JUS K.C1.058
DIN 4983 ISO 8
No za obradu neprolaznih
otvora
JUS K.C1.059
DIN 4984 ISO 9
No za unutranje usecanje
JUS K.C1.062
No za spoljanji navoj
JUS K.C1.063
No za unutranji navoj
JUS K.C1.064
B. Nedi
Prilog
97
Zavojne burgije sa valjkastom i Morze konusnom (MK) drkom
JUS K.D3.022
JUS K.D3.023
DIN 341
JUS K.D3.046
JUS K.D3.019
JUS K.D3.020
DIN 339
JUS K.D3.021
JUS K.D3.019
l1
MK
l1
12
0
d1
Proirivai sa valjkastom i MK drkom
l1
JUS K.D3.300
12
0
d1
l1
l
JUS K.D3.301
d1
Razvrtai sa valjkastom i MK drkom
l2
l1
l
JUS K.D3.131
l1
l
JUS K.D3.132
B. Nedi
98
MAINE ALATKE
Tabela P.21. Zavojne burgije sa valjkastom drkom, ugao vrha 118o - 120o.
Nazivni
prenik
d
iznad
0,95
1,06
1,18
1,32
1,50
1,90
2,12
2,36
2,65
3,00
3,35
3,75
4,25
4,75
5,30
6,00
6,70
7,50
8,50
9,50
10,60
11,80
13,20
14,00
15,00
16,00
17,00
18,00
19,00
20,00
21,20
22,40
23,60
25,00
26,50
28,00
30,00
31,50
33,50
35,50
37,50
do
1,06
1,18
1,32
1,50
1,90
2,12
2,36
2,65
3,00
3,35
3,75
4,25
4,75
5,30
6,00
6,70
7,50
8,50
9,50
10,60
11,80
13,20
14,00
15,00
16,00
17,00
18,00
19,00
20,00
21,20
22,40
23,60
25,00
26,50
28,00
30,00
31,50
33,50
35,50
37,50
40,00
JUS
K.D3.019
DIN 1897
vrlo kratke
l
26
28
30
32
34
38
40
43
46
49
52
55
58
62
66
70
74
79
84
89
95
102
107
111
115
119
123
127
131
136
141
146
151
156
162
168
174
180
186
193
200
l1
6
7
8
9
10
12
13
14
16
18
20
22
24
26
28
31
34
37
40
43
47
51
54
56
58
60
62
64
66
68
70
72
75
78
81
84
87
90
93
96
100
JUS K.D3.020
DIN 338
kratke
l
34
36
38
40
43
49
53
57
61
65
70
75
80
86
93
101
109
111
125
133
142
151
160
169
178
184
191
198
205
l1
12
14
16
18
20
24
27
30
33
36
39
43
47
52
57
63
69
75
81
87
94
101
108
114
120
125
130
135
140
l
48
50
52
55
58
66
70
74
79
84
91
96
102
108
116
124
133
142
151
162
173
184
194
202
211
218
226
234
242
l1
26
28
30
33
35
41
44
47
51
55
60
64
69
74
80
86
93
100
107
116
125
134
142
147
153
159
165
171
177
JUS
K.D3.021
DIN 339
DIN 340
duge
duge
l
56
60
65
70
76
85
90
95
100
106
112
119
126
132
139
148
156
165
175
184
195
205
214
220
227
235
241
247
254
B. Nedi
l1
33
37
41
45
50
56
59
62
66
69
73
78
82
87
91
97
102
109
115
121
128
134
140
144
149
154
158
162
166
JUS K.D3.019
DIN 1897
vrlo duge
l1
l1
l1
125
135
140
150
155
165
175
185
195
205
215
225
240
250
265
85
90
95
100
105
115
120
125
135
140
150
155
165
175
185
190
200
210
220
235
245
260
275
290
305
320
340
130
135
145
150
160
170
180
190
200
210
220
235
265
280
295
315
330
350
370
390
410
430
180
190
200
210
225
235
250
265
280
295
Prilog
99
Tabela P.22. Zavojne burgije sa morze konusnom drkom

Nazivni
prenik
d
iznad do
JUS K.D3.022 JUS K.D3.023

DIN 345
DIN 346
normalne
ojaane
l
l1 MK l
l1 MK
4,75
5,30
6,00
6,70
7,50
8,50
9,50
10,60
11,80
13,20
14,00
15,00
16,00
17,00
18,00
19,00
20,00
21,20
22,40
23,02
23,60
25,00
26,50
28,00
30,00
31,50
31,75
33,50
35,50
37,50
40,00
42,50
45,00
47,50
50,00
5,30
6,00
6,70
7,50
8,50
9,50
10,60
11,80
13,20
14,00
15,00
16,00
17,00
18,00
19,00
20,00
21,20
22,40
23,02
23,60
25,00
26,50
28,00
30,00
31,50
31,75
33,50
35,50
37,50
40,00
42,50
45,00
47,50
50,00
50,80
133
138
144
150
156
162
168
175
182
189
212
218
223
228
233
238
243
248
253
276
281
286
291
296
301
306
334
339
344
349
354
359
364
369
374
52
57
63
69
75
81
87
94
101
108
114
120
125
130
135
140
145
150
155
155
160
165
170
175
180
185
185
190
195
200
205
210
215
220
225
50,80
53,00
56,00
60,00
63,00
67,00
71,00
75,00
53,00
56,00
60,00
63,00
67,00
71,00
75,00
76,20
412
417
422
427
432
437
442
447
225
230
235
240
245
250
255
260
76,20
80,00
85,00
90,00
95,00
80,00
85,00
90,00
95,00
100,0
514
519
524
529
534
260
265
270
275
280
199
206
101
108
256
261
266
271
276
135
140
145
150
155
319
324
329
334
170
175
180
185
392
397
402
407
412
205
210
215
220
225
499
504
509
514
245
250
255
260
DIN 341
duge
l
l1
155
161
167
174
181
188
197
206
215
223
245
251
257
263
269
275
282
289
298
319
327
335
343
351
360
369
397
406
416
426
436
447
459
470
74
80
86
93
100
107
116
125
134
142
147
153
159
165
171
177
184
191
198
198
206
214
222
230
239
248
248
257
267
277
287
298
310
321
B. Nedi
MK
265
275
285
300
310
325
340
355
355
370
370
385
385
405
405
425
440
440
460
460
480
480
505
530
530
555
555
585
585
605
JUS K.D3.046
DIN 1870
vrlo duge
l1 MK l
l1
165
175
185
195
205
220
220
230
230
245
245
260
260
270
270
270
290
290
305
305
320
320
320
340
340
360
360
385
385
405
330
345
360
375
395
410
425
445
445
465
465
490
490
515
515
535
555
555
580
580
610
610
635
665
665
695
695
735
735
765
210
220
235
250
260
275
275
295
295
310
310
325
325
345
345
345
365
365
385
385
410
410
410
430
430
460
460
490
490
510
MK
100
MAINE ALATKE
Tabela P.23. Zavojne burgije JUS K.D3.043 (DIN 8039) sa valjkastom drkom
i lemljenom ploicom (uglao vrha 115o)
Nazivni
prenik
d
d1
l1
l2
4,0
4,5
5,0
5,5
6,0
6,5
7,0
7,5
8,0
8,5
9,0
9,5
70
70
80
80
100
100
110
110
125
125
125
125
40
40
50
50
60
60
60
60
80
80
80
80
Nazivni
prenik
d
d1
l1
l2
10,0
10,5
11
12
13
14
16
17
18
19
20
10
10
10
13
13
13
13
13
125
125
140
140
140
140
140
140
160
160
160
80
80
90
90
90
90
90
90
100
100
100
40
40
40
45
45
45
45
45
Tabela P.24. Zavojne burgije sa MK drkom i ploicom od TM

JUS K.D3.041 (DIN 8041).
Nazivni
prenik
d
iznad
do
9,5
10,0
10,5
11,0
11,5
12
13
14
15
16
17
18
10,0
10,5
11,0
11,5
12
13
14
15
16
17
18
19
140
140
140
146
146
146
168
168
175
175
185
185
l1
50
50
50
56
56
56
63
63
70
70
80
80
Oblik
proice
MK
JUS
K.D0.198
1
1
1
1
1
1
2
2
2
2
2
2
10.5
11.3
11.8
12.3
12.8
13.8
14.8
15.8
16.8
17.8
18.8
19.8
Nazivni
prenik
d
iznad
do
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
B. Nedi
l1
MK
Oblik
proice
JUS
K.D0.198
215
215
215
225
225
225
260
260
260
275
275
90
90
90
100
100
100
110
110
110
125
125
3
3
3
3
3
3
4
4
4
4
4
20.8
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
Prilog
101
Tabela P.25. Proirivai za valjkastom i MK konusnom drkom

iznad
do
4,75
5,3
6,7
7,5
8,5
9,5
10,6
11,75
13,2
14,0
15,0
16,0
17,0
18,0
19,0
20,0
21,2
22,4
23,6
25,0
26,5
28,0
30,0
31,75
33,5
35,5
37,5
40
42,5
45,0
47,5
5,3
6,7
7,5
8,5
9,5
10,6
11,75
13,2
14,0
15,0
16,0
17,0
18,0
19,0
20,0
21,2
22,4
23,6
25,0
26,5
28,0
30,0
31,75
33,5
35,5
37,5
40
42,5
45,0
47,5
50,0
Nazivni
prenik
d
d2
5
3,2
6
3,9
7
4,5
8
5,2
9
5,8
10
6,5
11
7,1
12 / 13
7,8 / 8,4
14
9,1
15
9,7
16
10,4
17
11,0
18
11,7
19
12,3
20
13
21
13,6
22
14,3
23
15,0
24 / 25 15,6 / 16,3
26
17,0
27 / 28 17,6 / 18,3
29 / 30 19,0 / 19,5
31
20,0
32 / 33 21,0 / 21,5
34 / 35
22 / 23
36 / 37
23,5 / 24
38/39/40 24,5/ 25 /26
41 / 42
26,5 / 27
43/44/45 28 /28,5/ 29
46 / 47
30 / 30,5
48/49/50 31/ 32 /32,5
l1
VD
l
VD
74
80
93
100
107
116
125
134
142
147
153
159
165
171
177
108
116
133
142
151
162
173
184
194
202
211
218
226
234
242
B. Nedi
min prenik
l1
l
MK prethodnog
MKD MKD
otvora
81
87
94
101
108
114
120
125
130
135
140
145
150
155
160
165
170
175
180
185
190
195
200
205
210
215
220
162
168
175
182
189
212
218
223
228
233
238
243
248
253
281
286
291
296
301
334
339
344
349
354
359
364
369
1
1
1
1
1
2
2
2
2
2
2
2
2
2
3
3
3
3
3
4
4
4
4
4
4
4
4
3,5
4,2
4,9
5,6
6,3
7,0
7,7
8,4 / 9,1
9,8
10,5
11,2
11,9
12,6
13,3
14,0
14,6
15,3
16,0
16,6 / 17,3
18,0
18,6 / 19,3
20,0 / 20,5
21,0
22 / 23
24 / 25
25,5 / 26
26,5/27/28
28,5 / 29
30/30,5/31
32 / 32,5
33/34 /34,5
102
MAINE ALATKE
Tabela P.26. Osnovne dimenzije nasadnih proirivaa JUS K.D3.340
d1
d2
d3
60
Prenik
d1
iznad
do
35,5 d-5
23,6
45,0 d-6
35,5
53,0 d-8
45,0
63,0 d-9
53,0
75,0 d-11
63,0
90,0 d-13
75,0
90,0 100,0 d-15
d3
13
16
19
22
27
32
40
45
50
56
63
71
80
90
d3
d2
d1
Tabela P.27. eoni uputai sa voicom
l1
l2
JUS K.D3.310
d2
d1
l3
MK
l1
l
Nazivni prenik
d2
iznad
do
8,0
5,0
12,5
8,0
16
12,5
20
16
25
20
31,5
25
40
31,5
50
40
63
50
Prenik voice
d1
iznad
do
u zavisnosti od
prenika otvora
14
5
18
6,3
22,4
8,0
28
10,0
35,5
12,5
45
16,0
56
20,0
l1
14
18
22
25
30
35
40
50
63
JUS K.D3.311
l3
~d2
~d2
~d2
B. Nedi
l2
d3
VD MKD
5
31,5 71
8
35,5 80
40 100 132 12,5
140
150
180
190
236
250
MK
2
2
2
3
3
4
4
Prilog
103
Tabela P.28. Runi i mainski razvrtai

Prenik d
nazivni
od
iznad
1,5
1,6
1,8
2
2,2
2,5
3
3,2
3,5
4
4,5
5,0
5,5 / 6
6,5
7,0
8,0
9,0
10
11
12
14
15
16
17
18
19
20
22
25
26
28
30
32
35
36
40
42
45
46
50
1,32
1,5
1,7
1,9
2,12
2,36
2,65
3,0
3,35
3,75
4,25
4,75
5,3
6
6,7
7,5
8,5
9,5
10,6
11,8
13,2
14
15
16
17
18
19
20
21,2
22,4
23,6
25
26,5
28
30
31,5
33,5
35,5
37,5
40
42,5
45
47,5
1,5
1,7
1,9
2,12
2,36
2,65
3,0
3,35
3,75
4,25
4,75
5,3
6
6,7
7,5
8,5
9,5
10,6
11,8
13,2
14
15
16
17
18
19
20
21,2
22,4
23,6
25
26,5
28
30
31,5
33,5
35,5
37,5
40
42,5
45
47,5
50
Runi razvrtai
JUS K.D3.121
l1
l
a
20
41
1,12
21
44
1,25
23
47
1,4
25
50
1,6
27
54
1,8
29
58
2
31
62
2,24
33
66
2,5
35
71
2,8
38
76
3,15
41
81
3,55
44
87
4
47
93
4,5
50
100
5
54
107
5,6
58
115
6,3
62
124
7,1
66
133
8
71
142
9
76
152
10
81
163 11,2
81
163 11,2
87
175 12,5
87
175 12,5
93
188
14
93
188
14
100 201
16
100 201
16
107 215
18
107 215
18
115 231
20
115 231
20
124 247 22,4
124 247 22,4
133 265
25
133 265
25
142 284
28
142 284
28
152 305 31,5
152 305 31,5
163 326 35,5
163 326 35,5
174 347
40
l1
8
9
10
11
12
14
15
16
18
19
21
23
26
28
31
33
36
38
41
44
47
50
52
54
56
58
60
62
64
66
68
70
71
73
75
77
78
79
81
82
83
84
86
B. Nedi
Mainski razvrtai
JUS K.D3.131
JUS K.D3132
d1
l3
l
l
MK
40
=d
43
=d
46
=d
49
=d
53
=d
57
=d
61
=d
65
=d
70
=d
32
75
4
33
80
4,5
34
86
133
5
36
93
138
5,6
6,3
38 101 144
7,1
40 109 150
8
42 117 156
1
9
44 125 162
10
46 133 168
10
46 142 175
10
46 151 182
12,5 50 160 189 ____
12,5 50 162 204
12,5 50 170 210
14
52 175 214
14
52 182 219
16
58 189 223
2
16
58 195 228
232
237
241 ____
268
273
277
3
281
285 ____
317
321
325
329
4
333
336
340
344
104
MAINE ALATKE
Tabela P.29. Valjkasta glodala

d
b
40
63
80
50
70
63
100
70
50
d1
63
b
80
JUS K.D2.020
100
d1
Broj zuba
sitni krupni
22
12
4 do 8
27
12
6 do 8
32
14 6 do 10
40
16 6 do 12
d2
Oblik A
d1
d2
Tabela P.30. Koturasta glodala
- sa pravim zubima
JUS K.D2.041
Oblik B - sa ukrtenim zubima

JUS K.D2.040
broj zuba
d
50
63
80
100
125
160
200
irina glodala, b
5 6
6
8 10
8 10 12 14
8 10 12 14
10 12 14
12 14
14
16
16
16
16
16
16
18
18
18
18
18
20
20
20
20
20
22
22
22
22
B. Nedi
oblik
A
B
25
25
25
25
14
16
18
20
28
24
28 32
28
28 32 36 32
10
12
12
14
16
18
22
d1
d2
16
22
27
32
32
40
40
27
34
41
47
47
55
55
Prilog
105
l1
d1
Tabela P.31. Vretenasta glodala sa valjkastom i MK drkom
MK
l1
l1
d1
viesena vretenasta glodala
MK
l1
dvopera vretenasta glodala

viesena glodala
JUS K.D2.090 JUS K.D2.092
JUS K.D2.095 JUS K.D2.096 broj
Nazivni prenik
l1
2
2,5/3
4
5/6
7
8
9
10
12
14
16/18
20 / 22
25 / 28
32 / 36
32 / 36
40 / 45
50 / 56
63
iznad
1,9
2,36
3
3,75
4,75
6
7,5
8
9,5
10
11,8
13,2
15
19
23,6
30
31,5
37,5
47,5
60
do
2,36
3
3,75
4,75
6
7,5
8
9,5
10
11,8
13,2
15
19
23,6
30
31,5
37,5
47,5
60
67
dvopera glodala
7
8
10
11
13
16
19
19
22
22
26
26
32
38
45
53
53
63
75
90
sa valjkastom
drkom
l
d2
51
6
52
6
54
6
55
6
57
6
66
10
69
10
69
10
72
10
79
12
83
12
92
12
92
16
104
20
121
25
133
32
133
32
sa MK
drkom
l
MK
92
92
96
111
117
123
147
155
178
188
233
248
Ugao zavojnice = 25o (tip N)
B. Nedi
1
1
1
2
2
2
3
3
4
4
5
5
JUS
K.D2.110
sa
l1 valjkastom
drkom
z
d1
l
2
48
6
4
2
49
6
5
2
50
6
6
2
51
6
7
2
52
6
8
4
10 10 60
4
11 10 61
4
11 10 61
6
13 10 63
6
13 12 70
6
16 12 73
6
16 12 73
6
19 16 79
8
22 20 88
8/10 26 25 102
10 32 32 112
10 32 32 112
12 38 14
14
zuba
JUS
K.D2.113
sa MK
drkom
l
MK
83
83
86
101
104
107
128
134
157
163
1
1
1
2
2
2
3
3
4
4
106
MAINE ALATKE
d1
d1
Tabela P.32. eona glodala
JUS K.D2.021
JUS K.D2.022
Nazivni prenik Prenik otvora

d
d1
40
16
50
22
63
27
80
27
100
32
125
40
160
50
irina
b
32
36
40
45
50
56
63
Broj zuba za grupu primene

N
T
M
6-8
10 - 12
4-6
6-8
12 - 14
4-6
8-10
12 - 14
4-6
8-10
14 - 16
6-8
10-12
18 - 20
6-8
12-14
20 - 22
8-10
14-16
22 - 24
8-10
d1
Tabela P.33. eona nasadna glodala
a/
d1
40
50
63
80
100
16
22
27
32
40
32
36
40
45
50
B. Nedi
Oblik ploice prema

JUS K.C1.151
A10
6
6
6
6
8
107
d1
d
d2
d1
JUS K.F1.040 oblik 5A
d
d2
b1
b
d
d1
d
d2
d1
Prilog
b1
b1
b
JUS K.F1.020
JUS K.F1.040 oblik 5B
JUS K.F1.040 oblik 5C
Tabela P.34. Brusne ploe za spoljanje bruenje JUS K.F1.020

d
Prenik otvora d1 , mm
irina tocila, B , mm
100
125
150
175
200
250
300
350
400
450
13 16
16
16
16
10
13 16
16 20
16 20
25
20
20
20
20
20
20
25
25
32
32
25
25
25
25
25
25
32
32
40
40
32
32
32
32
32
32
40
40
50
50
40
40
40
40
40
40
50
50
63
63
50
50
50
50
50
50
20
20
20
20
32
32
32
32
32
32
32
32
40
51
51
51 76
51 76
51 76
51 76
51 76 127
51
127
51
127
51
127 203
Tabela P.35. Tocila za unutranje bruenje otvora JUS K.F1.040

d
20
25
32
40
50
63
80
16
16
16
20 25
20 25
20 25
20 25
25
32
32
32
32
32
32
d1
d2
40
40
40
40
40
6
8
10
13
20
25
25
12
14
18
22
32
38
48
50
50
50
50
63
63
63
B. Nedi
80
80
108
MAINE ALATKE
Tabela P.34. Mehaniki stepen iskorienja snage maine

P, kW
P, kW
0,4
20
0,6
0,48
25
0,65
30
0,70
40
0,75
60
0,80
7,5
0,52
10
15
Tabela P.35. Standardne vrednosti koraka i brzina pomonog kretanja

Osnovni red
R20
=1,12
1
1,12
1,25
1,4
1,6
1,8
2
2,24
2,5
2,8
3,15
3,55
4
4,5
5
5,6
6,3
7,1
Osn. red
Izvedeni red
R10
=1,25
1
R20/3
= 1,4
1
Izvedeni red
R5
= 1,6
1
R10/3
=2
1
11,2
1,25
0,125
0,125
1,4
1,6
16
1,6
16
0,18
2
2
22,4
2,5
0,25
2,5
0,25
2,8
3,15
31,5
31,5
0,355
4
45
5
0,5
0,5
5,6
6,3
63
0,71
B. Nedi
6,3
63
Prilog
8
9
10
109
8
90
10
10
Tabela P.36. Standardne vrednosti brojeva obrta

Osnovni red
R20
R10
= 1,12 = 1,25
100
112
125
140
160
180
200
224
250
280
315
355
400
450
500
560
630
710
800
900
1000
112
Osnovni red
Izvedeni red
R20/3
= 1,4
Izvedeni red
R5
= 1,6
11,2
112
R10/3
=2
11,2
125
140
1400
140
1400
16
180
180
180
180
2000
224
22,4
224
22,4
250
280
2800
280
2800
31,5
355
355
355
355
4000
450
45
450
45
500
560
5600
560
5600
63
710
710
710
710
8000
900
90
900
90
1000
Vrednosti u okviru svake kolone se mogu mnoiti ili deliti brojem 10k gde je k - ceo broj
Tabela P.37. Orijentacione vrednosti modula elastinosti i gustine materijala
B. Nedi
110
MAINE ALATKE
Materijal
E, MPa
, kg/m3
Materijal
E, MPa
, kg/m3
elik
(2 - 2,1) 105
7,85 103
Mesing
1,1 105
8,85 103
Sivi liv
105
7,4 103
Bronza
1,2 105
8,2 103
B. Nedi
1.0330
1.0338
1.0038
1.0116
1.0050
1.0570
1.0570
1.0060
1.0070
1.0401
1.1141
1.7015
1.7131
1.6587
1.7262
1.5919
1.7321
1.7333
1.0402
1.0501
1.0503
1.1151
0146
0148
0361
0362
0545
0561
0562
0645
0745
1220
1221
4120
4320
4520
4720
5420
7420
7422
1330
1430
1530
1531
C15
C15E
15Cr3
16MnCr5
18CrNiMo7-6
15CrMo5
15CrNi6
20MoCr4
22CrMoS3-5
C22
C35
C45
C22E
Oznaka materijala
JUS
W. Nr.
stari
DC 01
DC 04
S235JRG2
S235J0
E295
S355J2G3
S355J2G3
E335
E360
JUS EN
10027:2003
C
Ostali elementi
Hemijski sastav, %
Opti konstruktivni elici
St 2; (St12)
St 4; St 14
RSt 37-2
0,05P; 0,05S
0,17
St 37-3
0,045P; 0,045S
St.50-2
0,30
0,05P; 0,05S
St.52-3
1,5Mn; 0,55Si; 0,05P; 0,05S
0,20
St.52-3
1,5Mn; 0,55Si; 0,045P; 0,045S
St.60-2
0,30
0,05P; 0,05S
St.70-2
Konstruktivni elici za cementaciju
C 15
0,15
0,45Mn; 0,04P; 0,05S
Ck 15
0,18
15 Cr 3
0,4Cr; 0,4Mn; 0,25Si; 0,03P; 0,04S
0,15
16MnCr5
0,8Cr; 0,8Mn; 0,25Si; 0,03P; 0,04S
17 CrNiMo 6
0,17
1,7Cr; 1,5Ni; 0,3Mo
15 CrMo 5
0,15
1,1-1,3Cr; 0.8-1,1Mn; 0,2-0,3Mo
15 CrNi 6
0,15
1,5Cr; 1,5Ni
20 MoCr 4
0,2
0,4Cr; 0,45Mo
0,6Ni; 0,5Cr; 0,2Mo; 0,8Mn; 0,25Si;
21NiCrMo2
0,20
0,03P; 0,04S
Konstruktivni elici za poboljanje
C 22
0,20
0,45Mn; 0,04P; 0,05S
C 35
0,35
0,75Mn; 0,04P; 0,05S
C 45
0,45
Cm 45
DIN
Tabela P.39. Materijali predmeta obrade (najee korieni)
104 - 170
140 - 170
170 - 195
125 - 240
500 - 600
520 - 620
600 - 720
700 - 850
560 - 650
550 - 800
600 - 900
155
172
206
179 - 235
600 - 850 143 - 187

850 - 1100 170 - 217
1100-1350
229
850 - 1100
207
900 - 1200
217
800 - 1100
207
140
105 - 125
370 - 450
500 - 650
95 - 120
HB
330 - 500
340 - 420
Rm, MPa
Mehanike osobine
1.0601
1.1221
1.1157
1.7033
1.7035
1.7034
1.7037
1.7218
1.7220
1.7225
1.7228
1.8159
1.6511
1.0903
1.0908
1.0906
1.7103
1.0726
1.0727
1.0425
1.5415
1.7335
1.4718
1.4841
1.4864
1730
1731
3130
4130
4131
4134
4180
4730
4731
4732
4733
4830
5430
2132
2330
2332
4230
1490
1590
1204
7100
7400
4270
4578
4579
C60
C60E
40Mn4
34Cr4
41Cr4
37Cr4
34CrS4
25CrMo4
34CrMo4
42CrMo4
50CrMo4
51CrV4
36CrNiMo4
50Si7
60SiMn5
65Si7
67SiCr5
35S20
46S20
P265GH
16Mo3
13CrMo4-5
X45CrSi9-3
X15CrNiSi25-20
X12NiCrSi36-16
0,60
0,75Mn; 0,04P; 0,05S
0,44
1Mn; 0,35Si; 0,03P; 0,03S
0,32
0,9Cr; 0,7Mn; 0,25Si; 0,03P; 0,04S
0,40
0,8Cr; 0,8Mn; 0,25Si; 0,03P; 0,04S
0,35
1Cr; 0,7Mn; 0,25Si; 0,03P; 0,04S
0,34
1Cr
0,30
0,95Cr; 0,2Mo; 0,5Mn; 0,25Si
0,37
1Cr; 0,2Mo; 0,8Mn; 0,25Si
0,40
1Cr; 0,2Mo; 0,9Mn; 0,25Si; 0,03P;
0,04S
0,50
0,55
0,9-1,2Cr; 0,07-0,12Mo; 0,8-1,1Mn
0,40
1Ni; 1Cr; 0,2Mo; 0,7Mn; 0,25Si
elici za opruge
51 Si 7
0,55
0,85Mn; 2Si; 0,03P; 0,04S
60 SiMn 5
0,60
1,1Mn; 1,45Si; 0,04P; 0,04S
65 Si 7
0,60
0,9Mn; 2Si; 0,03P; 0,04S
67 SiCr 5
0,72
0,4-0,6Cr; 1,2-1,4Si; 0,4-0,6Mn;
elici za automate
35S20
0,40
0,85Mn; 0,04P; 0,10S
45 S 20
0,46
elici za rad na povienim temperaturama
HII
0,20
0,50Mn, 0.35Si
15 Mo 3
0,20
0,15-0,35Cr; 0,35Mo
13 CrMo 4 4
0,18
0,7-1Cr; 0,45Mo
elici za ventile
X 45 CrSi 9 3
0,4
8Cr; 0,2Mo; 3Si
Vatrootporni elici
X 15 CrNiSi 25 20
0,15
25Cr; 20Ni; 1,5Mn; 2Si
X12NiCrSi36.16
0,15
16Cr; 36Ni; 2Mn; 1,5Si;
C 60
Ck 60
40 Mn 4
34 Cr 4
41Cr4
37Cr4
34 CrS 4
25 CrMo 4
34CrMo4
42 CrMo 4
50CrMo4
50 CrV 4
36 CrNiMo 4
235
248
217
217
217
217
217
217
243
600 - 750
650 - 750
410 - 500
450 - 550
450 - 580
545 - 605
585 - 650
165
223
240
217
120 - 140
175
175 - 187
1300-1500 240 - 310

1300-1500 240 - 310
1500-1700
700 -1050
800 -1200
950 -1150
950 -1150
900 -1100
650 -1050
700 -1200
1100-1300
800 -1300
1000-1200
800 -1300
700 -1005
1.4000
1.4024
1.4057
1.4305
1.4541
1.4401
1.4301
1.4116
1.1730
1.1744
1.1525
1.1545
1.2842
1.2080
1.2343
1.2363
1.2550
1.3355
1.3346
1.3343
1.3255
1.3265
1.3202
1.3207
4170
4171
4570
4571
4572
4573
4580
4770
1540
1740
1840
1940
3840
4150
4751
4756
6444
6880
7880
7680
6980
9682
9681
9683
X7Cr13
X15Cr13
X19CrNi17-2
X12CrNi18-10
X6CrNiTi18-10
X5CrNiMo17-12-2
X6CrNi18-10KT
X50CrMoV15
C45U
C70W2
C80U
C105U
90MnCrV8
X210Cr12
X37CrMoV5-1
X100CrMoV5-1
60WCrV8
HS18-0-1
HS15-1-4-5
HS6-5-2
1.4762
1.4713
4970
4972
X10CrAl24
X10CrAl13
X10CrAl24
0,20
25Cr; 1,5Mn; 1Si; 0,04P; 0,03S
X10CrAl13
0,08
13Cr; 1Mn; 1Si; 0,2Al
Nerajui i hemijski postojani elici
X7Cr13
0,15
12,25Cr; 1Mn; 0,5Si
X 15 Cr 13
X 22 CrNi 17
0,20
16Cr; 2Ni; 1Mn; 1Si
X12CrNi18.9
0,15
18Cr; 9Ni; 2Mn; 1Si
X 10 CrNiTi 18 9
0,08
18Cr; 10,5Ni; 2Mn; 1Si
X 5 CrNiMo 18 10
0,08
17,5Cr; 12Ni; 2Mo
X 5 CrNi 18 9
0,08
19Cr; 9Ni; 2Mn; 1Si;
X 45 CrMoV 15
0,5
14Cr; 0,4Mo
Alatni elici
C45 W 3
0,5
0,6 Co; 0,6 Mn; 0,3 Si
C67 W
0,7
0,15 Cr; 0,25 Mn; 0,20 Si
C80 W 1
0,8
0,15 Cr; 0,25 Mn; 0,20 Si
C105W1
1,05
0,15 Cr; 0,35 Mn; 0,35 Si
90 MnCrV 8
0,90
1,6 Mn
X 210 Cr 12
2,25
12 Cr
X 38 CrMoV 5 1
0,35
1,5 Mo; 5 Cr; 0,4 V
X 100 CrMoV 5 1
1,00
1 Mo; 5 Cr
60 WCrV 7
0,5
2,5 W; 1,5 Cr
S 18-0-1
0,75
18 W; 4 Cr; 1 V
S2-9-1
1,5 W; 8,5 Mo; 4 Cr; 1 V
0,85
S 6-5-2
6 W; 5 Mo; 4 Cr; 2 V
S18-1-2-5
0,75
18 W; 4 Cr; 5 Co; 1 V
S18-1-2-10
0,80
18 W; 4 Cr; 8 Co; 2 V
S 15-1-4-5
1,5
12 W; 4 Cr; 5 Co; 5 V
S10-4-3-10
1,25 10 W; 3,7 Mo; 4 Cr; 10,5 Co; 3,2V
130 - 190
500 - 750
720
780
720
720
820
240 - 300
240
240
190
200
250
250
250
250
240
180
600 - 750 130 - 190

500 - 700 130 - 180
800 - 1000
130 - 210
180 - 230
225 - 275
185
450 - 700
650 - 800
800 - 950
450 - 650
II DEO
PRORAUN PRENOSNIKA ZA GLAVNO KRETANJE

Na osnovu prorauna brzina rezanja za ekstremne uslove obrade (Vmin i Vmax) izraunavaju se
odgovarajui brojevi obrtaja nmin i n max. Tada e broj stupnjeva promene biti:
i usvaja se ceo vei broj.

Prikazae se proraun prenosnika glavnog kretanja, koje e biti primenjen kod struga, builice i
glodalice.
Kao polazne podatke za proraun prenosnika usvojie se:
minimalni broj obrtaja nmin=1450 o/min

pogonska snaga maine P=7 kW
broj stupnjeva promene m=12 i
geometriski factor promene =1.25
Iz tabele 1 priloga na osnovu minimalnog broja obrtaja, broj stupnjeva promene i geometriski
factor promene vri se izbor standardnih vrednosti brojeva obrtaja koje prenosnik glavnog
kretanja treba da obezbedi.
n1=140 o/min
n5=355 o/min
n9=900 o/min
n2=180 o/min
n6=450 o/min
n10=1120 o/min
n3=224 o/min
n7=560 o/min
n11=1400 o/min
n4=280 o/min
n8=710 o/min
n12=1800 o/min
Mogu se koncepirati razliite kinemacke eme prenosnika sa 12 stupnjeva promene. Usvojie se

prenosnik IV/12, ija je kinemacka ema data na slici 1.
Pomou ove kinemacke eme mogu se dati i razliita reenja dijagrama brojeva obrtaja
(lezingerovog dijagrama). U daljem proraunu koristie se dijagrami brojeva obrtaja dati na
slici 1.
Slika 1. Kinematska ema i dijagram brojeva obrtaja prenosnika glavnog kretanja

Najpovoljniji lezingerov dijagram je onaj koji obezbeuje najumerenije prenosne odnose za
pojedine parove zupanika (bez velikih ubrzanja i usporenja), i treba teiti da ulazni broj obrtaja
bude to blii maksimalnom broju obrtaja glavnog vratila.
Ve je reeno da prenosni factor (K) pojedinih zupanika netreba da bude vei od:
za usporenje
za ubrzanje
na osnovu ega se dobija broj polja (koje preseca spoljna linija za pojedine parove zupanika na
lezingerovom dijagramu) za:
usporenje
ubrzanje
Proraun broja zuba zupanika

Proraun se zasniva na jednakosti meusobnog rastojanja vratila prenosnika.
Kako je prenik podeonih krugova u sprezi:

onda je osno rastojanje slika 2.:
gde je:
m-modul zupanika [mm],
z1-broj zubaca pogonskog zupanika,
z2-broj zubaca gonjenogzupanika.
Slika 2. ema zupanika u sprezi

1 - temeni, 2 - podeoni, 3 - podnoni krugovi
A meuosno rastojanje
a) Ako se pri stepenovanju geometrijskog faktora promene koriste standardni

brojevi
Iz jednakosti meusobnog rastojanja vratila I i II sledi (sl. 1.):
U konstrukciji prenosnika uzima se za parove zupanika koji se spreu izmeu dva vratila:
Preporuuje se da minimalni broj zuba zupanika mora biti vei od 16.
Vano je napomenuti da se pri stepenovanju geometrijskog faktora promene mora potovati

princip standardnih brojeva koji se satoji u sledeem:
Proizvod dva standardna broja je standardni broj

Kolinik dva standardna broja je standardni broj
U tabeli 2 priloga prikazane su standardni brojevi geometriskog faktora promene pri

njihovom stepenovanju.
Usvaja se:
z 3 = f2 z 4 = 1.6 35 = 56 z 3 = 56
Iz jednakosti meusobnog rastojanja vratila II i III sledi (sl. 1)
Usvaja se:
Iz jednakosti meusobnog rastojanja vratila III i IV sledi (slika 1):
Usvaja se:
Brojevi zuba zupanika prenosnika glavnog kretanja:

I-II
II-III
III-IV
b) Ako se pri stepenovanju geometriskog faktora promene

vrednost
Iz jednakosti meusobnog rastojanja vratila I i II sledi (sl. 1):
z3
+1
z2 z4
f2 + 1 f6 + f4 1.25 6 + 1.25 4 6.256 62.56
=
=
= 4
=
=
=
4
z1
1
+
+
z4
f
1
1
1
.
25
3
.
441
34.41
+1
+1
4
z2
f
Usvaja se:
Iz jednakosti meusobnog rastojanja vratila II i III sledi (sl. 1):
koristi izraunata
Usvaja se:
Iz jednakosti meusobnog rastojanja vratila III i IV sledi (sl. 1):
Usvaja se:
Brojevi zuba zupanika prenosnika glavnog kretanja:

I-II
II-III
III-IV
2. Proraun stvarnog brojs obrtaja
a) Ako se pri stepenovanju geometriskog faktora
koriste standardni brojevi
Posmatrajui lezingerov dijagram (sl. 1) izraunavaju se stvarne vrednosti brojeva obrtaja ako
je prilikom prorauna broja zuba zupanika koriena standardna vrednost pri stepenovanju
geometriskog faktora promene:
b) Ako se pri stepenovanju geometriskog faktora promene

vrednosti
koriste izraunate
Stvarne vrednosti brojeva obrtaja ako je prilikom prorauna broja zuba zupanika koriena
izraunata vrednost pri stepenovanju geometriskog faktora promene.
3. Provera greke
Pod proverom greke podrazumeva se odstupanje stvarnih brojeva obrtaja, preko broja zuba
zupanika, od standardnih brojeva obrtaja prenosnika glavnog kretanja. Dozvoljena graka
brojeva obrtaja se kree u granicama od -2 do +4 od standardnog broja obrtaja i izraunava se na
osnovu jednaine:
gde je:
-stvaran broj obrtaja

n-standardni broj obrtaja
a)
b)
Analizirajui dobijene rezultate zakljuuje se da u proraunu prenosnika, pri stepenovanju

geometriskog faktora promene uvek treba uzimati standardne vrednosti brojeva jer je greka
manja ( u daljem proraunu primenjivae se standardna vrednost geometriskog faktora promenetabela 2. priloga ).
Pri proraunu brojeva obrtaja vratila treba maksimalno izbegavati koriena geometriskog
faktora promene i uvek, ili gde god je to mogue, proraun vriti preko brojeva zuba zupanika.
4. Proraun modula prenosnika glavnog kretanja
Modul se proraunava za najoptereeniji zupasti par, a to je poslednji par prenosnika koji

prenosi najmanji broj obrtaja a najvei obrtni moment.
Modul se proraunava za manji zupanik u sprezi, za koji je faktor oblika zupca () nepovoljniji.
Materjal manjeg zupanika obino je za oko 10 do 15% jai od materjala veeg zupanika zbog
nepovoljnijeg oblika zupaca i eeg ulaska u spregu. Za vei zupanik, za koji se usvaja isti
modul radi mogunosti sprezanja, obino se provetrava napon od savijanja (f < df).
Raunom dobijeni modul treba prilagoditi standardnim podacima ( tabela 3 priloga ). Korisno je
proraun vriti za nekoliko varjanti (za razliite podatke za z, , df, k) pa usvojiti najpvoljniju
za date uslove rada.
Proraun modula vri se po obrascu:
injenica da je zubac u poetku dodirnog perioda optereen priblino polovinom periferne sile
opravdava uvoenje stepena sprezanja u obrazac za izraunavanje modula. Za sluaj da je stepen
sprezanja
dodaje se tada u imeniocu obrasca za modul faktor stepena sprezanja u obliku
tako da ovako dobijeni obrazac za modul glasi:
gde je:
P-nominalana sanaga koju zupanik treba da prenesu (W)
-faktor oblika zubaca
df-doputen napon za savijanje (Pa)
-faktor duine zupaca
z-broj zuba manjeg zupanika
-ugaona brzina manjeg zupanika
(rad/s)
-faktor stepena sprezanja

Stepen sprezanja se rauna prema obrascu:
Svakom broju zubaca standarnih evolventnih zupanika sa uglom dodirnice =20o odgovara
odreena vrednost parcijalnog stepena sprezanja 1, odnosno 2 (tabela 9 priloga ).
Faktor oblika zupca zavisi od ugla dodirnice , od broja zubaca odnosno njihovog oblika i
faktora pomeranja profila x (tabela 4 priloga ).
Doputeni napon za savijanje odreuje se po obrascu:
gde je:
k-faktor radnih uslova
df0-polazna vrednost doputenog napona za savijanje prema tabeli 5 priloga .
Faktor radnih uslova k zavisi od periferne brzine V (m/s) tanost i finoe izrade, tanosti
sklapanja spregnutih zupaniak i doputenih uslova rada (uticaj okoline, zagrevanja vrste
optereenja i td.) i moe se u domenu malih i umerenih brzina izraziti ovim obrascem:
gde je:
a1-faktor tanosti i finoe obrade (tabela 6 priloga)
a2-faktor tanosti sklapanja i optih radnih uslova (tabela 7 priloga)
V-periferna brzina:
D-prenik podeonog kruga
Faktor duine zupca zavisi od predviene izrade i obrade zupca, od tanosti sklapanja
zupanika i njihovog smetaja (krutost vratila, leita, kuica). Faktor duine moe se birati na
osnovu preporuka datih u tabeli 8 priloga.
Kao to je ve reeno proraun modula vri se za najoptereeniji par zupanika(za manji
zupanik u sprezi), a to je kod prenosnika glavnog kretanja zupasti par
Za proraun modula potrebni su sledei podaci:
Koeficijent pomeraja profila x1=x2=0

Ugao dodirnice =20 o
usvaja se materjal zupanika 4320
pretpostavlja se periferna brzina manjeg zupanika v=1 m/s
P=7 kW
11=10.124 (za zupanik z11=24 iz tabele 4 priloga vri se interpolacija)
Za 4320
a1=5 (tabela 6 priloga)

(tabela 5 priloga)
=20 (tabela 8 priloga)
Kako je najmanji broj obrtaja koji daje prenosnik glavnog kretanja ( n1=142 o/min) ujedno i broj
obrtaja zupanika z12, onda je broj obrtaja manjeg zupanika z11:
za zupanik z11=24 (tabela 9 priloga)

za zupanik z12=30 (tabela 9 priloga )
(
tako da se faktor stepena sprezanja koristi za
proraun modula)
Usvaja se: ms=3 mm (tabela 3 priloga)

Za drugi zupanik u sprezi (z12) proverava se napon savijanja:
P=7 kW
12=9.58 (za zupanik z12=30 iz tabele 4 priloga )
Za 4320
(tabela 5 priloga)
Proraun modula na osnovu izdrljivosti zubaca na gnjeenje

I ovde se modul proraunava za manji zupanik u sprezi:
gde je:
-doputena vrednost koeficijenta izdrljivosti na pritisak
Doputena vrednost koeficijenta izdrljivosti na pritisak se rauna po obrascu:
gde je:
K-koeficijent izdrljivosti bokova na gnjeenje
-stepen sigurnosti i kree se u granicama 1.5 do 2 (u proseku od 1.5 do 1.8)
Poluprenici krivina korigovanih zubaca razlikuje se od krivina nekorigovanih zubaca. Zbog ove
razlike uvodi se obrazac za proraunavanje modula korigovanih zubaca faktor:
gde je:
d-ugao dodirnice u radu
=20o-standardni ugao dodirnice
Faktor
mnoi se pokretna vrednost u obrascu za modul, tako da on za korigovane zupce glasi:
Za proraun modula na osnovu izdrljivosti zubaca na gnjeenje potrebni su sledei podaci:
koeficijent pomeranja profila x1=x2=0 ( ne koristi se za proraun

ugao dodirnice =200
usvaja se stepen sigurnosti
P=7 kW
Za 4320
(tabela 5 priloga )
K=45

z11=24
Kako je najmanji broj obrtaja koji daje prenosnik glavnog kretanja (n1=142
obrtaja zupanika z12, onda je broj obrtaja manjeg zupanika z11:
) ujedno i broj
Usvaja se: ms=2.5mm (tabela 3 priloga )

Za proraun zupanika koristie se modul m=3 mm.
Z1
Z2
Z3
Z4
Z5
Z6
Z7
Z8
Z9
Z10
Z11
Z12
Z13
Z14
2.5
2.5
2.5
2.5
2.5
2.5
52
130
112
70
50
80
65
65
80
50
72
90
81
81
20
20
20
20
20
20
20
20
20
20
20
20
20
20
5.1.5 Proraun vratila prenosnika glavnog kretanja

Vratila su nosai obrtnih mainskih delova (zupanika, kainika, i dr.) i pri tome omoguavaju
obrtanje ovih delova, spajanje u funkcionalnu celinu i prenoenje optereenja. Stoga vratila su
izloena sloenom naprezanju (savijanje, pritisak-zatezanje i uvijanje).
Najbolje je proraunavati predposlednje vratilo prenosnika, ono koje je ujedno prima i prenosi
najvei obrtni moment, odnosno pri ostvarivanju najmanjeg broja obrtaja na glavnom vratilu.
U naem sluaju, najoptereenije vratilo prenosnika glavnog kretanja je vrtilo III. (slika. 1). Na
njemu se nalazi zupanik z6, koji prima obrtno kretanje i zupanik z11, koji prenosi obrtno
kretanje pri ostvarivanju najmanjeg broja obrtaja (n 1) na glavnom vratilu IV.
Proraun vratila III

Kod prenosnika sa promenljivim grupama zupanika primenuju se cilindrini zupanici sa
pravim zubima.
Sile koje se javljaju pri sprezanju zupanika (slika 3.) su:
obimna:
za x=0
za x 0
gde je:
d-prenik podeonog kruga
dw-prenik kinematskog kruga
T-obrtni moment
Slika 3. Sile kod spregnutih cilindrinih zupanika sa pravim zubima

Polazni podaci:
nul=710
P=7 kW
d6=80mm
d11=72mm
Broj obrtaja vratila III (sl. 1):
Proraun obrtnog momenta (T) i obrtnih sila (Ft)
376.58
80
9414.5
11 7
376.58
72
10460.55
Proraun aktivnih sila na vratilu III
Rezultujue sile na vratilu III u V-V ravni:
Rezultujue aktivne sile na vratilu III u H-H ravni:
Otpori oslonaca u V-V ravni
Otpori oslonaca u H-H ravni
Rezultujui otpori oslonaca:
Momenti savijanja u V-V ravni
Moment savijanja u H-H ravni
Rezultujui moment savijanja
358867.8
718526
803159.83
11 -621797.4
897411.2
1091777.85
Dimenzionisanje vratila III

Usvaja se materjal vratila: 4732 (tabela 10 priloga )
Rm=900-1200
; DS(-1)=500
; DU(-1)=400
Dozvoljeni napon na savijanje:
gde je:
DS(-1)-(tabela 10 priloga)
K-faktor koji uzima u obzir koncentraciju napona (tabela 11 priloga)
S-stepen sigurnosti
Usvaja se: K=2.2 (tabela 11 priloga); S=2.
Ekvivalentni (idealni) moment
1.25 0
803159.83
376580
1.25 836935.61
11 1091777.85 376580
1.25 1116859.159
1.25 0
Idealni precnik vratila
Susv
A
500
113.64
836935.61
500
113.64
42.17
11 1116859.159 500
113.64
46.43
113.64
500
Standardni prenici vratila

K
A
42.17
5.5
47.67
48
11 46.43
5.5
51.93
52
t-dubina zljeba vratila (tabela 4.10 M.Elementi-V.Nikoli)

Ako je veza vratila i elemenata na njemu ostvarena klinom onda se na proraunatu vrednost
prenika vratila treba dodati vrednost dubine ljeba u vratilu t, pa je dvr=d i+t. Na osnovu ovako
proraunate vrednosti prenika vratila usvaja se peva standardna vrednost prema tabela 12
priloga.
Ako je veza vratila i elemenata na njemu ostvarena ljebnim spojem usvaja se prva manja
vrednost za d u odnosu na proraunatu, jer se pri kasnijoj proveri stepena sigurnosti, dobijaju
zadovoljavajui rezultati. Dimenzije ljebnih spojeva prikazane su u tabeli 4.11-M.Eleminti,
V.Nikoli
Usvajaju se prenici vratila na mestima A i B (gde postavljamo leajeve):
dA=40mm
Provrera vratila
6
d B=45mm
K
Susv S
48
5.5
42.17
836935.61
7364.79
113.64
2.2 250.008
1.99
11 52
5.5
46.43
1116859.159 9828.05
113.64
2.2 250.008
1.99
Izbor leajeva
Izbor leajeva se vri na osnovu zadatih radnih uslova, kao to su opterenje, broj obrtaja, vek
trajanja i sigurnost u radu, i td. Pri tome, prvo se donosi odluka o tipu kotrljajnog leaja.
Osnova za proraun je dinamika mo noenja, kada leaji imaju uestalost obrtaja veu od 10
min-1, a izloenost su optereenjima konstantnog pravca, inteziteta i smera:
gde je:
F-ekvivalentno dinamiko optereenje
kt-faktori temperature (tabela 13 priloga)
-eksponent koji zavisi od oblika kotrljajnih tela (=3-za leaje sa kuglicama, =10/3-za leajeve
sa valjcima)
L-radni vek leajeva
Vrednost dinamike moi noenja i osovine mere leaja za neke tipove i serije leaja (izvodi iz
katalogaproizvoaa), date su u tabelama 5.3...5.8-Mainski E. V.Nikoli
Optereenje koje dejstvuje na leaj odreuje se prema poznatim zakonima mehanike. U praksi se
sreu tri sluaja optereenja kod leaja: radialna, aksialana i kombinovana.
Ako je optereenje stalno i dejstvuje radijalno, onda je ekvivalentno optereenje leaja F=Fr. U
sluaju dejstva samo aksijalne sile uzima se da je ekvivalentno optereenje F=Fa. Pri dejstvu
radijalnih i aksijalnih sila (kombinovano optereenje), ekvivalentno optereenje dobija de na
osnovu izraza:
gde je:
Fr-stvarno radijalno optereenje u osloncu
Fa-stvarno aksijalno optereenje u osloncu
X-koeficijent radijalnog optereenja
Y-koeficijent aksijalnog optereenja
Vrednost X i Y koeficijenta zavisi od tipa veliine leaja kao i od odnosa veliine aksijalne i
radijalne komponente optereenja
i date su za neke tipove leaja u tabeli 5.1 Mainski E.
V.Nikoli.
Usvajaju se polazni podaci:
nIII=177.5
L=2400 h radni vek leaja
t=100oC radna temperatura leaja
=3
dA=40mm
dB=45mm
Izbor leaja za rukavac A vratila:
(tabela 13 priloga)
Usvaja se leaj: 6408 (tabela 5.3 Mainski E. V.Nikoli.)

dA=40mm
B=27mm
C=63.7 kN
D=110mm
r=2mm
Co=36.5 kN
Izbor leaja za rukavac B vratila
(tabela 13 priloga)
Usvaja se leaj: 6309 (tabela 5.3 Mainski E. V.Nikoli.)

dB=45mm
B=25mm
C=52.7 kN
D=100mm
r=1.5mm
Co=30 kN
Slika 4. ema optereenja i dijagrami momenata
Prenosnik pomonog kretanja

Na osnovu prorauna koraka za ekstremne uslove obrade (Smin i Smax) za razliite postupke
obrade (struganje, bruenje i glodanje) izraunava se broj stupnjeva promene prenosnika
pomonog kretanja:
i usvaja se ceo vei broj.
Slika 5. Kinematska ema struga i lezingerov dijagram prenosnika pomonog kretanja
Prenosnikpomonogkretanjakodstruga
Kao polazne podatke za proraun prenosnika usvaja se:
minimalni Smin=0.08
Snaga prenosnika P=2.5 kW
broj stupnjeva promene m=8
geometriski faktor promene =1.25
Iz tabele 14date u prilogu na osnovu minimalnog koraka broja stupnjeva promene i

geometriskog faktora promene, vri se izbor standardnih vrednosti koraka koje prenosnik
pomonog kretanja treba obezbediti.
Usvaja se prenosnik pomonog kretanja IV/8 ija kinematska ema i lezingerov dijagram
prikazan na slici 2.
Prenosnik pomonog kretanja dobija pogon iz prenosnika za glavno kretanje odnosno sa glavnog
vratila posredstvom zupastog para A/B. Zupanici A i B mogu biti izmrnjivi tako da moemo
da proirimo raspoloivi broj koraka. U daljem proraunu prenosni faktor ovog zupastog para
bie jedan.
Kao pretvara obrtnog u pravolinisko kretanje u nosau alata, primeniemo kinemacki par
zavojno vreteno-navrtka. Zavojno vreteno je sa trapeznim profilom, koraka 5mm i sa jednim
hodom.

Iz jednakosti meusobnog rastiojanja vratila I i II sledi:
Usvajamo:
Iz jednakosti meusobnog rastojanja vratila II i III sledi:
Usvajamo:
Iz jednakosti meusobnog rastojanja vratila III i IV i vratila IV i V sledi:
z11
1
+1
+1
z10 z12
f2
=
=
=1
z9
1
z12
+
1
+1
z10
f2
Usvajamo:
Brojevi zuba zupanika prenosnika pomonog kretanja kod struga:
I-II
II-III
III-IV
IV-V
Da bi se dobio potreban korak mora se uvesti redukcija (najee je u granicama 1:1.5-1:4)

izlaznog broja obrtaja iz prenosnika pomonog kretanja, sa dva para zupanika sa prenosnim
faktorom:
Usvajaju se brojevi zuba ovih zupanika:
Proraun koraka preko broja zuba zupanika:

Posmatrajui lezingerov dijagram prenosnika pomonog kretanja izraunava se stvarna
vrednost koraka:
Provera grke
Dozvoljena greka koraka se kree u granicama od -2 do +4 od standardne vrednosti i izraunava
se na osnovu jednaine:
gde je:
Sstv-stvarni korak
S-standardni korak
Proraun modula prenosnika pomonog kretanja

Modul se proraunava za najoptereeniji zupasti par prenosnika pomonog kretanja, a to je
poslednji par (
) koji prenosi najmanji broj obrtaja a najvei obrtni moment:
Za proraun modula potrebni su nam sledei podaci:
snaga P=2.5 kW
najmanji broj obrtaja prenosnika glavnog kretanja n1=142
koeficijent pomeranja profila x1=x2=0
ugao dodirnice
pretpostavlja se periferna brzina manjeg zupanika v=0.2
P=2.5 kW
(za zupanik
Za elik 5421
iz tabela 4 priloga)
(tabela 5 priloga)

Najmanji broj obrtaja koji daje prenosnik pomonog kretanja ujedno je i broj obrtaja zupanika
z12:
onda je broj obrtaja zupanika z11:

tako da se faktor stepena sprezanja koristi za proraun
modula)
Usvaja se: ms=3.5mm (tabela 3 priloga )

Za drugi zupanik u sprezi (z12)proverava se napon od savijanja.
P=2.5 kW
(za zupanik z12=32 iz tabele 4 priloga vri se interpolacija)
Za 5421
(tabela 5 priloga)
(tabela 8 priloga )
z12=32
=146.79 MPa
Proraun zubaca na osnovu izdrljivosti zubaca na gnjeenje

I ovde se modul proraunava za manji zupanik u sprezi.
koeficijent pomeranja profila x1=x2=0 (ne koristimo za proraun

ugao dodirnice =20o
usvaja se naterjal zupanika 5421
P=2.5 kW
(tabela 5 priloga)
Za 5421
(tabela 8 priloga )
Usvaja se m=2mm (tabela 3 priloga)

Za proraun zupanika koristie se modul m=3.5 mm
m 2.5 2.5
2.5
2.5
3.5 3.5
3.5 3.5
75
120 97.5 97.5 96 120 108 108 70
112 70
112
20
20
20
20
20
20
20 20
20
20
20
20
Prenosnik pomonog kretanja kod builice

minimalni korak
snaga prenosnika P=2 kW
geometriski faktor promrne
Iz tabele 14 priloga na osnovu minimalnog koraka, broja stupnjeva promene i geometriskog

faktora promene vri se izbor standardnih vrednosti koraka koje prenosnik pomonog kretanja
treba da obezbedi.
Usavaja se prenosnik pomonog kretanja IV/8 ija je kinemacka ema i lezingerov dijagaran
Slika 6. Kinematska ema builice i lezingerov dijagram prenosnika pomonog kretanja
Prenosnik pomonog kretanja dobija pogon iza prenosnika glavnog kretanja, odnosno sa glavnog
vratila posredstvom zupastog para A/B. Zupanici A i B mogu biti izmenjivi tako da moemo
da proirimo raspoloiv broj koraka. U daljem proraunu prenosni faktor ovog zupastog para
bie jedan.
Kao pretvara obrtnog u pravolinisko kretanje primenie se kinemacki par zupanik (z=13)zupasta letva (modula 3.5 mm).

Iz jednakosti meusobnog rastojanja vratila I i II sledi:
z3
+1
z2 z4
1 + 1 f + f 1.4 + 1.4 2.8
=
=
=
=
=
1
z 4 z1
1+ f
1 + 1.4
2.4
+1
+1
f
z2
Usvajamo:
Usvajamo:
Iz jednakosti meusobnog rastojanja vratila III i IV sledi:
Usvajamo:
Brojevi zuba zupanika prenosnika pomonog kretanja kod builice:
I-II
II-III III-IV
z1=40 z5=28 z9=12

z2=56 z6=56 z10=34
z3=48 z7=42 z11=27
z4=48 z8=42 z12=19
Da bi se dobio potreban korak moramo uvesti redukciju (najee je u granicma 1:2.5-1:4)

izlaznog broja obrtaja iz prenosnika pomonog kretanj, sa dva papr zupanika i jednim punim
parom, sa prenosnim faktorima:
Usvaja se broj zupanika :
Proraun koraka preko broja zuba zupanika

Posmatrajui lezingerov diajgram prenosnika pomonog kretanja izraunavaju se stvarne
vrednosti koraka.
Provera greke
Dozvoljena greka se kree u granicama od -2 do +4 od standardne vrednosti i izraunava se na
osnovu jednaine:
gde je:
Sstv-stvarni korak
S-standardni korak

poslednji par (z9/z10) koji prenosi najmanji broj obrtaja a najvei obrtni moment.
snaga P=2 kW
najmanji broj obrtaja prenosnika glavnog kretanja n1=142
ugao dodirnice
P=2 kW
(za zupanik
Za elik 5421

iz tabela 4 priloga)
(tabela 5 priloga)
Najmanji broj obrtajakoji daje prenosnik pomonog kretanja ujedno je i broj obrtaja zupanika
z10:

proraun modula)

P=2 kW
Za 5421
(tabela 8 priloga )
z10=34
(tabela 5 priloga)
=131.01 MPa


ugao dodirnice =20o
P=2 kW
Za 5421
(tabela 5 priloga)
(tabela 8 priloga )
Usvaja se m=3.5mm (tabela 3 priloga)

Za proraun zupanika koristie se modul m=4 mm
m 2.5
2.5
2.5
2.5
100 140 120 120 84 168 126 126 48 136 108 76
20
20
20
20
20 20
20
20
20 20
20
20
Prenosnik pomonog kretanja kod glodalice

minimalni korak
snaga prenosnika P=2.5 kW

geometriski faktor promrne
Iz tabele 14 priloga na osnovu minimalnog koraka, broja stupnjeva promene i geometriskog

faktora promene vri se izbor standardnih vrednosti koraka koje prenosnik pomonog kretanja
treba da obezbedi.
Kod glodalice primenjuje se nezavisni prenosnik pomonog kretanja sa svojim posebnim

pogonom.
Usavaja se prenosnik pomonog kretanja IV/8 ija je kinemacka ema i lezingerov dijagaran
Kao pretvara obrtnog u pravolinisko kretanje primenie se kinemacki par zupanik zavojno
vreteno-navrtka. Zavojno vreteno je sa trapeznim profilom, koraka 6mm i sa jednim hodom.
Slika 7. Kinematska ema glodalice i lezingerov dijagram prenosnika pomonog kretanja

Iz jednakosti meusobnog rastojanja vratila I i II sledi:
Usvajamo:
Usvajamo:
Iz jednakosti meusobnog rastojanja vratila III i IV sledi:
Usvajamo:
Brojevi zuba zupanika prenosnika pomonog kretanja kod builice:
I-II
II-III III-IV
z1=27 z5=30 z9=16

z2=54 z6=48 z10=20
z3=45 z7=39 z11=18
z4=36 z8=39 z12=18
Da bi se dobila potrebna brzina pomonog kretanja mora se uvesti dvostruka redukcija ispred i
etvorostruka redukcija (najee je u granicama 1:2.5-1:4) iza prenosnika pomonog kretanja:
Usvaja se broj zupanika :
Proraun brzine pomonog kretanja preko broja zuba zupanika

Prvo je potrbno da se odredi broj obrtaja pogonskog elektromotora prenosnika pomonog
kretanja (pomou lezingerovog dijagrama):
Usvaja se broj obrtaja elektromotora:

Posmatrajui lezingerov dijagram izraunava se brzina pomonog kretanja.
Provera greke
Dozvoljena greka se kree u granicama od -2 do +4 od standardne vrednosti i izraunava se na
osnovu jednaine:
gde je:
VPstv-stvarna brzina pomonog kretanja korak
VP-standardna brzina pomonog kretanja

poslednji par (z9/z10) koji prenosi najmanji broj obrtaja a najvei obrtni moment.
snaga P=2.5 kW
broj obrtaja elektromotora n0=1040
ugao dodirnice
P=2.5 kW
(za zupanik
Za elik 5421
iz tabela 4 priloga vri se interpolacija)
(tabela 5 priloga)
Najmanji broj obrtaja koji daje prenosnik pomonog kretanja ujedno je i broj obrtaja zupanika
z10:

proraun modula)

P=2.5 kW
(tabela 5 priloga)
Za 5421
(tabela 8 priloga )
z10=20
=187.85 MPa


ugao dodirnice =20o
P=2.5 kW
Za 5421
(tabela 8 priloga )
(tabela 5 priloga)
Usvaja se m=3mm (tabela 3 priloga)

Za proraun zupanika koristie se modul m=3 mm
m 2
2.5 2.5
2.5
2.5
54 108 90 72 75
120 97.5 97.5 48 60
54
54
20 20
20
20
20
20 20 20
20
20
20 20

MA Proracuni PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

MA Proracuni PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

MAINSKI FAKULTET, KRAGUJEVAC

Prof. dr Bogdan Nedi, dipl. ing.

Dugogodinji rad autora skripte sa studentima na realizaciji

3. PRORAUN GLAVNIH KARAKTERISTIKA MAINA ALATKI U

1. PRORAUN PRENOSNIKA ZA GLAVNO KRETANJE

3. PRORAUN GLAVNIH KARAKTERISTIKA

materijal i oblik polufabrikata,

granine dimenzije radnih predmeta:

Dmin - minimalni prenik,

Lmax - maksimalna slobodna duina predmeta obrade,

alati i materijali alata.

DODACI ZA OBRADU I GEOMETRIJSKI PARAMETRI

Definisanje dodatka za obradu ima za cilj odreivanje merodavnih

tehnolokim postupcima obrade (npr. valjanjem, kovanjem, vuenjem, rezanjem,

Zavrna (fina) obrada s = 0,1 - 0,25 mm/o ; a = 0,5 - 2,0 mm

s = 0,2 - 0,4 mm/o ; a = 2,0 - 4,0 mm

s = 0,8 - 1,0 mm/o ; a = 6,0 - 20,0 mm

Izbor dubine rezanja je u direktnoj zavisnosti i od dimenzija predmeta

Slika 3.1. Dodaci i dubina rezanja kod obrade struganjem

Izbor alata podrazumeva:

60-100 100-500 500-1000

Manje vrednosti dimenzija poprenog preseka tela strugarskih noeva se

Skica uzajamnog poloaja alata i

Faktor oslanjanja alata Co

Tabela 3.2. (nastavak)

Skica uzajamnog poloaja alata i

Faktor oslanjanja alata Co

Izbor dimenzija rezne ploice se vri prema usvojenoj dubini rezanja i

duine rezne ploice u zavisnosti od oblika i geometrije ploice. Kao to se moe

Slika 3.2. Odreivanje dimenzija rezne ploice

Tabela 3.4. Mere najveih efektivnih duina rezne ivice

la=0,2 l la=0,5 l la=0,4 l la= 0,4 d

Izbor radijusa vrha ploice se razlikuje za sluaj grube obrade i zavrne

poveanih vibracija, poluprenik vrha ploice se smanjuje. Za grubu obradu

U tabeli 3.5 date su preraunate vrednosti koraka u zavisnosti od radijusa

Radijus vrha ploice r, mm

Nakon svih prethodnih prorauna i izbora, alati za obradu struganjem se

ODREIVANJE KARAKTERISTIKA PRENOSNIKA ZA

Pomono kretanje u obradi struganjem na bilo kojoj maini definie se

odreivanje vrednosti koraka (minimalnog i maksimalnog) obzirom

odreivanje broja stupnjeva koraka i njihovih vrednosti.

3.3.1 Granine vrednosti koraka pri uzdunoj obradi na strugu

Korak s, mm/o za dubinu rezanja a, mm

Tabela 3.7. Preporuene vrednosti koraka za fino struganje

Radijus vrha noa r, mm

0,20-0,40 0,30-0,50 0,35-0,50

0,14-0,24 0,16-0,28 0,18-0,32

0,12-0,20 0,15-0,30 0,20-0,35

Na osnovu tabela 3.6 i 3.7 bira se maksimalna vrednost koraka, koja se

otpornost drke noa,

kvalitet obraene povrine i

stabilnost predmeta obrade.

a) Provera koraka obzirom na otpornost drke strugarskog noa

Kf , MPa - dozvoljeno naprezanje na savijanje materijala drke noa

za drku od konstruktivnog elika Kf = 200 - 220 MPa,

Ck , x1 , y1 - konstanta i eksponenti glavnog otpora rezanja (tabela

b) Provera koraka obzirom na uslove nastanka strugotine

Vrednosti otpora prodiranja i otpora

Tabela 3.9. Orjentacione maksimalne vrednosti vitkosti strugotine

c) Provera koraka obzirom na kvalitet obraene povrine

Tabela 3.10. Vrednosti konstante Cs i eksponenata x, y, z i u

d) Provera koraka obzirom na stabilnost predmeta obrade

Ck , x1 , y1 - konstanta i eksponenti otpora prodiranja F1 (tabela 3.8);