Ograničeno uputstvo za postojanje

Život je igra, škola Ljubavi i Istine. Život nikad ne umire jer nepostojanje ne postoji.

Rađaš se kroz susret Duše i ovozemaljske Ljubavi, pojavljuješ se kao Blaženstvo, Beskonačna Energija,
Apsolutna Ljubav, Istina, i svoje bližnje ispunjavaš sobom onim što jeste tvoja suština. Zatim tvoji
bližnji a i dalji počinju da ispunjavaju tvoje postojanje sobom, svojim strahovima, brigama, željama,
najboljim namerama. Posledica toga je da se vremenom udaljavaš od esencije koja jesi.

Niko nam ali da ne budem maliciozan, skoro niko ne daje uputstvo za postojanje, jer sam život je
uputstvo ali je obično potrebno mnogo vremena da se to shvati i prihvati.

Kad se kupuje neki novi gadžet ili aparat, veš mašina na primer uputstvo se iščita pa ga neko vreme
ponovo uzimamo u ruke.

Zapitaš li se ponekad da li je Istina to što trenutno ili si nekad ranije mislio. Zapitaš li se zašto se neke
misli pojavljuju. Zapitaš li se gde su te misli pre nego što se pojave i gde odlaze kad ih otpustiš.
Zapitaš li se kakav je učinak tih misli na tebe.

Ako se misli pojavljuju i nestaju a ti si i dalje tu jasno je da Ti nisi te misli.

Neke od misli imaju i direktan odraz u tvom telu pa osećaš i neke telesne senzacije, reakcije, promene
ritma disanja, pulsa, znojenja, grčenja i opuštanja nekih mišića. Tako nastaju i opstaju tvoje emocije i
emocionalna stanja. One se isto kao i misli menjaju pojavljuju nestaju pa je očigledno da to nisi Ti,
tvoja suština, ti si se samo prepustio tome.

Tvoje telo je forma koja postoji – auto – brod, kroz koju te Duša vodi u ovom postojanju. Tvoje telo se
menja svakim udahom i izdahom, tvojim usvojenim konceptima, verovanjima, „znanjima“, brigama,
željama, emocijama, rečima, delima, ponašanjem. Tvoje telo je promenljivo i svesan si tih promena
dakle Tvoja suština nije to telo.

Gde se u kom prostoru, vremenu, svojstvu dešavaju tvoja iskustva. Samim postojanjem svesan si
sebe, tela, udova, telesnih senzacija, boli, emocija koje ispoljavaš, misli koje se pojavljuju, reči koje
izgovaraš, mirovanja ili akcija koje preduzimaš, okoline u kojoj si, svih bića koja su pored tebe, svesan
si odnosa koje imaš sa ljudima pored tebe. Doduše manje si svesan da sa različitim osobama imaš
različite odnose zbog tvojih raznih uloga koje igraš a one zavise od tvoje lične ocene autoriteta,
ljubavi, straha, potreba ali i da se iako si u ulogama odnos prema njima menja zbog percepcije,
shvatanja raspoloženja, rečju zbog tvojih tumačenja ko su i šta su i kakvo im je mesto u tvom životu.

Sva tvoja iskustva, čak i spavanje se dešavaju u svesti. Da nije tako ne bi imao nikakvih misli, reakcija,
emocija – ne bi postojao. Sve što si „naučio“ naučio si ponavljanjem i to postaje tvoja automatska
akcija, dešava se bez trenutnog razmišljanja, i reči i stavovi koje izgovaraš su automatski bez
trenutnog razmišljanja, zamisli samo kako bi izgledalo kad bi svaku izgovorenu reč promislio upravo
pre nego izgovoriš, verovatno bi izbegao mnogo nerazumevanja, nedorečenosti, sukoba.

Tvoje ponavljajuće misli, rečenice, telesne senzacije, akcije koje činiš kreiraju sinapse u mozgu i to je
način na koji nastaje automatizam. Možeš raditi više stvari u isto vreme ali samo jednu misao možeš
misliti a ne više u isto vreme.

Formiranje sinapsi u mozgu stvara izdojenu kristalizovanu svest, jer tvoje izdvajanje i odvajanje od
svesti nastaje saznavanjem da si osoba, da si ovakav ili onakav, formiraš svoje istine kojih se držiš
neko vreme dok ti se ne promeni percepcija, pa ih menjaš, neke sinapse se rastvaraju nastaju nove ali
i dalje ostaje automatizam reči, reakcija, ponašanja.

Sve dok je tvoje uverenje da si um i telo iz tebe izlaze samo reakcije na stvarnost koju prepoznaješ,
živiš.

Tek spoznajom Duše u sebi počinje suštinska promena u percepciji i odnosu prema životu. (Duša
nema veze sa religijom.)

Duša – postojanje, blaženstvo, inteligencija su s tobom oduvek, zanavek.

Duša se „brine“ o životu, o svakoj promeni u ćelijama tvog tela, tvom disanju, krvotoku pulsu
(sveukupnoj energiji postojanja - Ljubavi) a ne tvoj um. Tvoje postojanje je drukčije od svakog drugog.
Svaki delić tvoje ćelije ima Tvoj zapis DNK, koji ne stvaraju proteini već ga odražavaju. U tom zapisu je
svo „vreme“ i prošlosti i budućnosti, i genetike i prostora, taj zapis je izbor Duše, vremena i prostora
tvog rođenja. Vreme i prostor su „čudne“ kategorije i tačno vreme i mesto tvog rođenja uslovljavaju
tvoju „karmu“ , „sudbinu“.

Svest nije lična već opšta za svekoliko postojanje.

Ni misli nisu lične iako imaš utisak da su one samo tvoje i da ti njima upravljaš.

Isto tako ni tvoja podsvest – izdvojena svest – kristalizovana svest nije lična iako si je ti – uglavnom ti
formirao. Apsolutno ceo svekoliki Svet – Postojanje je u Tebi, tvoj um i telo je u njemu.

Ti nisi nezavisna jedinka u postojanju ti si sastavni i važan deo celine. Možda nisi uočio dosad da sve u
postojanju od nečestice, atoma, minerala, prirode, bića nesvesnog i svesnog, planete, sunca,
galaksije, univerzuma dakle od svekolikog svekreta u svemiru sve ima neko „zaduženje“ i da je
veoma očito da sve povezuje Apsolutna Inteligencija, Svest postojanja a sve pokreće Ljubav energija
postojanja. Ništa se ne dešava slučajno, sve ima svrhu a to što ti tako malo toga uspeš da povežeš i
razumeš ne zavisi od tvog razuma, uzgred sama reč razumem znači da si prestao da koristiš um na
datu temu jer raz znači nivo iznad ili razbijanje, rasturanje uma. Tvoje razumevanje – zavisi od nivoa
svesnosti, koliko je ograničena i kristalizovana ali i tad imaš intuiciju – tren prihvatanja nekog višeg
nivoa postojanja – znanja, i kreaciju i ideju koje nisu posledica tvog umovanja. Pitanje je samo da li to
uviđaš.

Jedan od osnovnih zakona kretanja postojanja je da niža vibracija apsolutno teži da se poravna sa
višom. Pošto ti jesi Svest, u Svesti se ispoljavaš i sve u Svesti doživljavaš – apsolutno sva iskustva koja
imaš i u snu i na javi, tvoja osnovna vibracija je veoma visoka. „Ulaskom“ svesti u vreme i prostor ta
vibracija se spušta i delimično ograničava, ti je dodatno spuštaš i ograničavaš kristalizacijom – svojim
znanjem, konceptima – ograničenom percepcijom. Zašto ograničenom? Zato što se oslanjaš na svoja
čula i na utiske koji ostaju u tebi. Ne znaš i ne uviđaš, sem u retkim situacijama – kad se potpuno
otvoriš recimo kad uživaš u nekoj lepoti, ili u situacijama koje te dovedu do potpune predaje na
primer teške bolesti, lomovi, raspadi, smrti, previše teške situacije, da sva čula koja su okrenuta ka
spolja imaju svoj unutrašnju formu koja je zadužena za prepoznavanje Apsolutne Istine.

Razlika u potencijalu vibracije Svesti i ograničene kristalizovane svesti proizvodi promene na tvom
telu, od promene disanja do promene na ćelijama, u krajnjem slučaju i teške bolesti. Umesto da kroz
čula propuštaš Apsolutne Istine i Ljubav, ti se očajnički držiš svojih istina i svoje ograničene ljubavi.
Ali nije sve propalo. Tvoja kristalizovana svest – maltene materija – ima kao i svaka druga materija
magnetna svojstva. Ta magnetna svojstva stvaraju interakciju sa drugima i okruženjem pa ti se neke
misli, događaji, odnosi, situacije neprestano ponavljaju a sve iz razloga da ih prevaziđeš ali ne
reakcijom nego ne akcijom ili smislenom akcijom. Sve dok ti reaguješ na okruženje odgovornost za
tvoj život i tvoju stvarnost nije u „tvojim rukama“. Nereakcija ili smislena odgovarajuća akcija su način
da preuzmeš odgovornost, da imaš sopstvene odgovore za svoj život.

Ograničenu svest formira tvoj um, ali namera postojanja nije da ti prolaziš kroz patnju i bedu,
naprotiv, namera je da spoznaš tamu da bi više cenio Svetlost koja jesi i iz koje si nastao.

Kako to da uradiš. Osvetli svoje stavove, koncepte, postupke. Ne bori se sa mislima, propuštaj ih ne
pridaji pažnju onom što je proizvodilo „loše“ posledice. Ne nosi negativne misli, želje i emocije, jer na
primer krivica kojom si nekog okrivio opravdano ili neopravdano – vreme će ti reći, ne ostaje kod
okrivljenog nego u tebi raste i taloži se i sve vreme te naveliko ograničava.

Prepoznaj Dušu u sebi. Postojanje Blaženstvo Inteligencija to je tvoja suština. Živi govori i radi Istinu
jer istina ne ograničava. Iskazuj Ljubav i zahvalnost, svemu, svakom i dobrom i lošem, dobrom jer
jeste, a lošem jer je tu da te nešto nauči a ne da te ugrozi. Sve što vidiš spolja je tvoje ogledalo
iznutra. Svemir je rezonantna „kutija“ i ono što ti emituješ samo pojačava i vraća ti pojačano samo u
cilju sopstvenog osvetljenja onog što misliš da jesi i konačnog prosv etljenja.

Nadam se da je uputstvo dovoljno jasno, a ograničeno je jer se može napisati i mnogo šire i duže i
Istinitije. Nije do mene da ti ja otkrivam svoju istinu nego da ti nađeš sopstvene odgovore.

Ivan Ivanda

Leta gospodnjeg 7527.

Po novom kalendaru 1. juna 2018. godine

Svemir u svekretu