Elektrotehnika (II kolokvijum) 2016.

godina

1. i 2. grupa

Teorijska pitanja:

P1. Iskaz i zapis Amperovog zakona o cirkulaciji
vektora B u vakuumu. [1]. Definisati i zapisati
Lorencovu silu [1]. Iskaz i zapis zakona o
konzervaciji magnetnog fluksa [1].
P2. Kroz idealne komponente: otpornik R, kalem
L i kondenzator C, protiče ista struja,
i(t )  I 2 sin(t   / 4) , kao na slici. Odrediti
i(t) i(t) i(t)
P3. Kako se menja sopstvena induktivnost tankog
torusnog namotaja ako se: a) broj namotaja na
torusu smanji 2 puta [2], b) jačina struja kroz
namotaje poveća 2 puta [2].
P4. Redna veza otpornika i kondenzatora
priključena je na idealni prostoperiodični
naponski izvor. Kako se menja struja izvora kada
frekvencija elektromotorne sile izvora opada [3]?
Obrazložiti odgovor.

+
R
+
L
+ C P5. Kako se definišu i u kojim jedinicama se
U(t) U(t) U(t)
izražavaju aktivna, reaktivna i prividna snaga
potrošača [3].
fazore napona u(t) i struje i(t) za svaku
komponentu ponaosob [3], a onda ih prikazati na
fazorskom dijagramu [2].

Zadaci:
I2
I1 a
Z1. Vrlo dugačak, tanak, pravolinijski provodnik sa vremenski konstantnom
O
strujom I1=4πA i tanka, kružna kontura poluprečnika a=5cm sa stalnom
stujom I2=0.8A nalaze se u istoj ravni, u položaju kao na slici. Sredina je
vazduh. Odrediti pravac [2], smer [2] i intenzitet [2] vektora magnetske
indukcije u centru O kružne konture, ako je d=50cm. d

t=0 Z2. U kolu na slici je pri zatvorenom prekidaču S uspostavljeno

ustaljeno stanje. Zatim se u trenutku t  0 otvara prekidač S.
S R + Odrediti struju i(t) [2] i napon u(t) [2] kalema tokom prelaznog
R1 u(t) procesa nastalog otvaranjem prekidača. Kolika je ukupna energija
E L Džulovih gubitaka tokom prelaznog procesa [2] i kada se prelazni
i(t) proces može smatrati završenim [2]? Podaci: R=R1=1[KΩ],
L=1[mH] i E=1[V].

Z3. Na idealni prostoperiodični izvor elektromotorne sile e(t )  100 2  cos(400t )V paralelno su
povezani otpornik R=100Ω, kalem induktivnosti L=250mH i kondenzator kapacitivnosti C=25μF.
Nacrtati električnu šemu kola (rešenje bez šeme se ne boduje) i odrediti trenutne vrednosti struja kroz
otpornik [2], kondenzator [2] i kalem [2]. Odrediti aktivnu, reaktivnu i prividnu snagu [2] izvora. U kom
režimu se nalaze elektromotorna sila i struja izvora [2]?

Z4. Rezistansa neke impedanse iznosi 1, a reaktansa 1. Odrediti ovu impedansu [2] i nacrtati njen
trougao [1]? Koliki je faktor snage ove impedanse [1]? Zatim je ova impedansa priključena na idealni
prostoperiodični izvor elektromotorne sile efektivne vrednosti √2[V]. Kolika je efektivna jačina struje
kroz impedansu [2]? Kolike su aktivna [1] i reaktivna snaga [1] ove impedanse u tom slučaju?
 Φ N 2d b
P3. L   0 ln , srazmerno N2, ne zavisi od jačine struje kroz namotaj.
I 2 a
P4. Jačina struje izvora opada zbog povećanja impedanse kondenzatora ZC=1/(j2πf∙C).
0 I1
Z1. Magnetna indukcija u tački O od struje I1 je B1  sa pravcem i
2 d
I2 I
smerom . Indukcija u tački O od struje u kružnici I2 je B2  0 2 sa
I1 a 2a
O pravcem i smerom  . Rezultantna indukcija je
 I  I  I I 
B  B2  B1  0 2  0 1  0  2  1 
2a 2 d 2  a d 
d 4 107  0.8 4 
B  2  2   5T , pravac i smer  .
2  5 10   50 10 

Z2. U ustaljenom stanju, pre otvaranja prekidača, struja kalema je iznosila

E
i (0)  . Za t 0 kolo izgleda kao na slici.
R R +
di (t ) E
( R  R1 )  i (t )  u (t )  0, ( R  R1 )  i (t )  L  0, i(0)  R1 u(t)
dt R L
st st st
i(t )  ih (t )  K  e ( R  R1 )  Ke  sL  Ke  0
, i(t)
R  R1 1 L
R  R1  sL  0  s   ,    0.5[s] , pa je
L | s | R  R1
R  R1 R  R1
 t  0 E E
ih (t )  K  e L
. Iz početnog uslova sledi i (0)  Ke L
 , pa je K  .
R R
E  R LR1 t 1
 106 t
Struja kalema za t  0 je i (t )  e =1 e 2 [mA]=1 e 510 t [mA] a napon
7

R
R  R1
d E R  R1  t R  R1  R LR1 t
u (t )  L i (t )  L ( )  (e L )=-E =-2e 510 t [V].
7
e
dt R L R
3
1 LE 2
110 12
WJ  Wm (0)  Li 2 (0)    0.5[nJ] , 5  2.5 s
2 2R 2
2 (1103 ) 2

Z3. e(t )  100 2  cos(400t )V  E  100 0 V.

o

E E 100 i iR iL iC
IR     1A  iR (t )  2  cos(400t )[A] , +
Z R R 100
 R L C
IL 
E

E

100
 1e
j
2
A 
e(t)

Z L j L j
3
e  400  250 10 2

il (t )  2  cos(400t   / 2)[A] ,
 
j j
I C  YC E  jCE  e 2
 400  25 106 100  1e 2 A  iC (t )  2  cos(400t   / 2)[A] ,
I  I R  I L  IC  1  j  j  1A
S  E  I *  100V 1A  100W=P  jQ,  P  S  100W, Q=0.
Ems izvora i struja izvora se poklapaju po fazi, dakle režim fazne rezonancije.
 𝑋 1
Z4. 𝑍̅ = 𝑅 + 𝑗𝑋 = √𝑅 2 + 𝑋 2 ∙ 𝑒 𝑗𝑎𝑟𝑐𝑡𝑔𝑅 = √12 + 12 ∙ 𝑒 𝑗𝑎𝑟𝑐𝑡𝑔 1 = √2 ∙ 𝑒 𝑗(𝜋/4) = Z
𝑍𝑒 𝑗𝜑 . Faktor snage 𝑐𝑜𝑠𝜑 = cos(𝜋/4) = 1/√2. X
𝐼 = 𝑈/𝑍 = √2/√2 = 1A je efektivna jačina struje impedanse. φ
𝑃 = 𝑅𝐼 2 = 1W je aktivna, a 𝑄 = 𝑋𝐼 2 = 1 ∙ 12 = 1VAr reaktivna snaga ove R
impedanse.