Zbornik radova Vizantolo{kog instituta Hß, 2003.

Recueil des travaux de l’Institut d’etudes byzantines Hß, 2003.

UDK: 911.375:93(497.11 Beograd)“11”

JOVANKA KALI]

BEOGRAD U HÇÇ VEKU

Tvr|ava — grad — polis
Komninska epoha (1081–1185) spada me|u zna~ajnije odeqke istorije Beo-
grada. Gr~ki i latinski izvori prikazuju doga|aje toga perioda, prete`no rato-
ve, ponekad boji{ta. Komparativna analiza podataka o Beogradu u delima savre-
menika ili o~evidaca pokazuje da su ga uvek ozna~avali kao polij i civitas, kao
grad, sa naseqem unutar i izvan bedema. Otkriveni kastel u Gorwem gradu samo je
deo utvr|enog grada u HÇÇ veku.

Malobrojni su konkretni podaci o prostornom razvoju Beograda u HÇÇ ve-

ku. Raspolo`ivi istorijski izvori, kao i drugde u Evropi toga doba, retko ka-
da sadr`e precizne opise gradova, pojedinih delova naseqa, zapa`awa o na~i-
nu gradwe ili fazama nastanka tvr|ave. To su teme koje po pravilu ne zanimaju
sredwovekovne pisce. Pogled na pro{lost i savremenost usmeren je na doga|a-
je i qude. Oni su po tada{wim shvatawima, verom oblikovanim, okosnica
istorije. O wima se pi{e da bi se proniklo u dubqi smisao qudskog postoja-
wa. U tim okvirima dinasti~ki pogled na svet veoma dugo napaja osnovni sadr-
`aj ukupne evropske istoriografije, na Zapadu koliko i na Istoku. Vladar je
centralna li~nost u prikazivawu doga|aja. Stoga su tako ~esto francuski
kraq ili nema~ki car, vizantijski tako|e, li~nosti kroz koje se prikazuju kr-
sta{ki ratovi, balkanski, ali i svi drugi sukobi. Opis grada ili boji{ta svu-
da, pa i u Beogradu, nije ciq pisca, ali mo`e biti plod wegovog rada. Drugim
re~ima, uz sve regionalne i hronolo{ke osobenosti tekstova, na~in mi{qewa
jedne epohe je idejna naslaga kroz koju se tek pa`qivom analizom mo`e dopreti
do stvarnih istorijskih ~iwenica.
O Beogradu su pisali gr~ki i latinski pisci HÇÇ veka, ali i oni poznijih
epoha. Oni su jezikom svojih sredina i tragom svojih predstava o dru{tvu, pisa-
li o doga|ajima u Beogradu. Me|u wima je bilo razli~itih qudi, onih vlasteo-
skog roda, ali i iz reda obi~nih qudi, slu`benika. Profesionalni vojnici,
sve{tenici i monasi, kwi`evnici i pisari gledali su isti Beograd, ali ga ni-
su videli na isti na~in. Me|usobno pore|ewe wihovih kazivawa, naravno uz
proveru na terenu, jedini je na~in da se izbegne pogre{na slika o gradu. U jed-
92 Jovanka Kali}

nome se svi sla`u — Beograd je u HÇÇ veku bio veliki grad. U gr~kim izvorima je
uvek ozna~en kao polis. Tako ga nazivaju o~evici, a zatim i drugi pisci. Najzna-
~ajniji me|u wima je bio Jovan Kinam, koji je 1165. godine boravio u Beogradu.1
On u svakoj prilici Beograd naziva polisom, bez obzira da li je re~ o doga|aji-
ma s po~etka HÇÇ veka ili onima na izmaku komninske epohe.2 Pomiwe ga samo-
stalno ili obuhvata pojmom podunavski gradovi, {to je u wegovo vreme bio usta-
qeni naziv za vizantijske gradove na Dunavu — Beograd i Brani~evo.3 Nijednom
ga ne naziva tvr|avom. Uporedna analiza gradske terminologije u Kinamovom
tekstu pokazuje da je on dobro poznavao boji{ta vizantijske vojske i ta~no uo~a-
vao razlike me|u gradovima. On me|u polise, pored Beograda, ubraja Ni{, zatim
Brani~evo, grad Filipi i druge.4 Mawe gradove prate razli~iti nazivi. Zemun
je u HÇÇ veku tvr|ava, pribe`i{te, mali grad, ali i polis u jedan mah.5 Polis
je u HÇÇ veku utvr|eni grad sa naseqem unutar bedema i van wih. To pokazuju i
podaci latinskih pisaca iste epohe. Tako je Beograd 1189. godine ozna~en kao ci-
vitas prilikom prolaska krsta{a, koje je predvodio car Fridrih Ç Barbarosa.6 U
zapadnoevropskom poimawu gradskih celina u to vreme, civitas nije arx (mawe
utvr|ewe) nego grad sa razvijenim gradskim naseqem, koje obi~no sadr`i i tvr-
|avu, ali je i znatno prema{a. Beograd je upravo tako prikazan u opisu borbi
1071. godine, u tekstu poznate Be~ke ilustrovane hronike. Grad je ozna~en kao ci-
vitas, a kao utvr|ena celina u wemu se pomiwe arx, sedi{te vizantijskog zapoved-
nika grada.7 Kastel malih dimenzija (136 › 60 m), otkriven u Beogradu na pro-
storu Gorweg grada (kod Spomenika pobedniku), mo`e biti samo mawe utvr|ewe
u okviru ve}eg utvr|enog prostora vizantijske epohe.8

1 Joannis Cinnami, Epitome rerum ab Joanne et Alexio Comnenis gestarum, rec. A. Meineke,
Bonnae 1836, 241, 245.
2 Cinn. 10, 118–119, 131, 133, 214.
3 Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije, IV, Vizantolo{ki institut SANU,
Posebna izdawa kw. 12, Beograd 1971, 44, 51, 53, 61.
4 Brani~evo: Cinn. 11, 117; Ni{ je polis i metropola Dakije: Cinn. 69–70, 212; Filipi:
Cinn. 203–204, 211, itd.
5 Cinn. 10, 114–115; u toku borbi 1165. g. Zemun je ozna~en kao polij: Cinn. 238, 241. Niki-
ta Honijat bele`i da je Zemun œmali gradŒ (polisma), ali i polij: J. A. van Dieten, Nicetae Chonia-
tae Historia, Berolini 1975, 133–136. Primera radi, Gali~ na Ibru je krhsfugeton koji ima ta pro-
purgia: Cinn. 103, itd.
6 Ansbert, Historia de expeditione Friderici imperatoris, ed. A. Chroust, Quellen zur Geschichte
des Kreuzzuges Kaiser Friedrichs I, Monumenta Germaniae Historica, Scriptores rerum Germanicarum,
Berolini 1928, 26; J. Kali}, Evropski putopisci o Beogradu, u kw. Beograd u delima evropskih pu-
topisaca, Srpska akademija nauka i umetnosti, Balkanolo{ki institut, Posebna izdawa 80, Beo-
grad 2003, 11–12.
7 Tekst je objavqen vi{e puta. Pristupa~no izdawe: M. Dini}, Gra|a za istoriju Beograda,
Ç, Beograd 1951, 10–12; O Be~koj ilustrovanoj hronici, nastaloj u HÇç veku kori{}ewem starijih
izvora: H. Marczali, Ungarns Geschichtsquellen im Zeitalter der Arpaden, Berlin 1882, 68–83; C. A.
Macartney, The Medieval Hungarian Historians, Cambridge 1953, 133–142; T. Kardos, Die ungarische
Bilderchronik, Budapest 1961, 5–30; i dr.
8 M. Bajalovi}-Haxi Pe{i}, Unutra{we utvr|ewe Beogradskog grada, ÇÇÇ, Godi{wak grada
Beograda 40–41 (1993–1994) 15; M. Popovi}, Beogradska tvr|ava, Arheolo{ki institut u Beogradu,
kw. 18, Beograd 1982, 48–56.
 Beograd u HÇÇ veku 93

Beograd je u HÇÇ veku ostavqao utisak naprednog i bogatog grada œna

breguŒ. Tako ga je do`iveo pisac anonimnog Opisa puta u Svetu zemqu.9 Jo{ je
odre|eniji bio arapski pisac Idrisi, koji je sredinom toga veka na dvoru nor-
manskog kraqa Ro`era ÇÇ u Italiji sastavio delo Geografija. U wemu se nalazi
podatak da je Beograd dobro naseqen grad œu punom razvitkuŒ, œima mnogo qu-
di i velikih crkavaŒ.10 Ta zapa`awa potvr|uje i Jovan Kinam. Ustaqeno grad-
sko naseqe znatnijeg obima otkriva pojam Beogra|ani za `iteqe grada 1154. go-
dine. On je tada ozna~avao razli~ite grupe stanovnika grada, ne samo one slu-
`bom vezane za vizantijski upravni aparat odnosno vojsku. Doga|aji jasno po-
kazuju da su neki me|u wima bili protivnici vizantijske vlasti u Beogradu.
Bio je to, u stvari, {aroliki svet. Vojnici i zanatlije, trgovci i sve{tenici,
~inovnici, qudi vizantijskog kova, doseqenici iz obli`wih krajeva, ali i
stranci, prolaznici, svi su oni sa porodicama ili bez wih, u beogradskom na-
sequ nalazili slu`bu, posao ili dom. O wima svedo~e istorijski izvori, ali
i materijalni tragovi wihovog `ivota, predmeti svakodnevne upotrebe koje su
sami proizvodili ili su trgova~kim putevima pribavqali do Beograda (grn-
~arski proizvodi – lonci, zdele, posude, alati itd.), podjednako iz Vizantije,
kao i iz okolnih podunavskih zemaqa. Na raskr{}u puteva Beograd je bio otvo-
ren grad.11 U wemu se izdvajao vode}i sloj qudi, vrsta elite vezane prevashod-
no za vojne i upravne poslove grada, kao i za crkvu. Oni su bili kupci luksu-
zne robe vizantijskog porekla, koja je dopremana, kako izgleda Dunavom, ~ak i
iz crnomorskih radionica (trpezna keramika, kr~azi i drugo).12
Novija arheolo{ka istra`ivawa, iako prostorno i tematski nedovoqna,
otkrivaju da se naseqe razvijalo na prostorima anti~kog Singidunuma, unutar
bedema nekada{weg vojnog logora rimske vojske na Kalemegdanu i u wegovoj
blizini, pre svega na zaravni kojom danas dominira Spomenik pobedniku, ali
i u podno`ju toga brega na savskoj i dunavskoj padini i drugde. Pod za{titom
starih i obnavqanih utvr|ewa, dogra|ivan prema razli~itim potrebama dru-
{tva, vizantijski Beograd je nalazio boqe uslove za `ivot nego na otvorenom
prostoru, iako je i takvih naseqa bilo tokom HÇÇ veka.13 Grad i prigradska na-

9 P. Matkovi}, Putovanja po Balkanskom poluotoku, Rad JAZU 42 (1878) 117. Procena da se

grad nalazi na bregu ukazuje na posmatra~e Beograda sa zemunske strane i ~esto se nalazi u puto-
pisima.
10 T. Lewicki, Polska i kraje sasiednie w swietle œKsiegi RogeraŒ, I, Krakow 1945, 133–134;
Zbornik K. Jire~eka, Ç, 129–131; B. Nedkov, Bãlgarià i sãsednite zemi prez HÇÇ vek spored Idri-
si, Sofià 1960, 41–42; G. [krivani}, Monumenta cartographica Jugoslaviae, II. Sredwovekovne
karte, Beograd 1979, 15–16; St. Kenderova, Svedenià al-Idrisi o Balkanah i ih isto~niki, Le-
ningradskoe otdelenie Instituta vostokovedenià ANSSSR, 1986; St. Kenderova — B. Be{evli-
ev, Balkanskià poluostrov izobrazen v kartite na al-Idrisi, Ç, Sofià 1990.
11 Cinn. 133; pisari u Beogradu: Cinn. 69; Vizantijski izvori Çç, 18. Trgovci u Brani~evu i
Beogradu: Chon. 17 i dr. Proizvodwa i promet kerami~kih proizvoda: M. Bajalovi}-Haxi-Pe{i},
Unutra{we utvr|ewe Beogradskog grada, Godi{wak grada Beograda 40–41 (1993–1994), 13–41; V.
Biki}, Sredwovekovna keramika Beograda, Beograd 1994, 44–53, sa odgovaraju}om literaturom.
12 V. Biki}, Keramika, 53–58; 112–114.
13 Pregled rezultata arheolo{kih istra`ivawa do 1982. g.: M. Popovi}, Beogradska tvr|a-
va, 44–47.
94 Jovanka Kali}

seqa predstavqali su celinu. Oko grada pru`ala se tzv. œgradska zemqaŒ, od-
nosno œgradski metohŒ, kako su je nazivali u Vizantiji. Tu su se nalazila ima-
wa gra|ana, posedi crkve i drugih dr`alaca zemqe pod posebnim uslovima ko-
ri{}ewa. Ta najbli`a okolina utvr|enog grada, obi~no 3 do 5 km oko grada,
razlikovala se od seoskog atara, koji se na wu nadovezivao.14 Slika naseqeno-
sti beogradskog podru~ja se mewala tokom vremena spontano, ali ~esto i nasil-
no, ratovima i kolonizacionom politikom dr`ave. Me|utim, trajna veza grada
i okoline u upravnom, privrednom, demografskom i kulturnom smislu bitno je
doprinela ukupnom razvoju Beograda. Tu je podloga ~itave wegove istorije u
sredwem veku.
Crkva je u `ivotu grada imala veliku ulogu. Ona je duhovno okupqala qu-
de i delila sudbinu Vizantijskog carstva. Pravoslavqe je u Beogradu ve} ima-
lo dugu tradiciju. Na prilike u HÇ i HÇÇ veku znatno je uticala crkvena refor-
ma koju je svojevremeno sproveo car Vasilije ÇÇ 1019–1020. godine. Tada je beo-
gradska eparhija uklopqena u podru~je gr~ke Ohridske arhiepiskopije. Kao
pograni~na oblast prema Ugarskoj, ona je stekla posebno mesto u su~eqavawu
œzapadnogŒ i œgr~kogŒ sveta. Tu po~iwe œgr~ka zemqaŒ, zapisali su mnogi put-
nici sa Zapada, misle}i pre svega na veru i civilizaciju, na~in `ivota i dr-
`avu. Vizantija je verom koliko i vojskom branila svoje granice. Izrekao je to
izri~ito carigradski patrijarh Jevstatije u pregovorima sa papom 1024. godi-
ne: sve {to je u granicama Vizantijskog carstva treba da bude pod jurisdikci-
jom vizantijske crkve.15 U skladu sa tim shvatawima i drugim razlozima, car
Vasilije ÇÇ je svojom crkvenom reformom (1019–1020) beogradskoj eparhiji na-
menio va`nu ulogu i maksimalan broj sve{tenika (40).16 Time je vrednovan i
duhovni zna~aj crkvenog sredi{ta.
O ugledu beogradske episkopije u HÇ i HÇÇ veku svedo~e i li~nosti wenih
arhijereja. Imena mnogih su zauvek izgubqena, ali su merila za wihov izbor sa-
~uvana u delima izuzetno obrazovanog ohridskog arhiepiskopa Teofilakta, koji
je krajem HÇ veka (do 1108. godine) zauzimao taj tako va`an presto u crkvenoj hi-
jerarhiji Vizantijskog carstva. Wegova svedo~ewa na prelomu dva veka su mnogo
vi{e od ~iwenica koje saop{tava. U~enik sjajnog Mihaila Psela, predstavnik

14 M. Blagojevi}, Grad i `upa — me|e gradskog `ivota, Zbornik radova œSocijalna struk-
tura srpskih gradskih naseqa (HÇÇ–HçÇÇÇ veka)Œ, Smederevo — Beograd 1992, 67–83, sa odgovaraju-
}im izvorima i literaturom.
15 V. Grumel, Les régestes des actes du Patriarcat de Constantinople, II, Paris 1936, 245; isti, Les préli-
minaires du schisme de Michel Cérulaire ou la question romaine avant 1054, Revue de études byzantines 10 (1952)
17–19; J. Kali}, Crkvene prilike u srpskim zemqama do stvarawa Arhiepiskopije 1219. godine,
Zbornik radova Sava Nemawi} — Sv. Sava, izd. SANU, Beograd 1979, 44–45.
16 Primera radi, sremskoj odnosno brani~evskoj episkopiji, tako|e u pograni~noj obla-
sti, dodeqeno je po 15 sve{tenika: H. Gelzer, Ungedruckte und wenig bekannte Bistumerverzeichnisse
der orientalischen Kirche, Byzantinische Zeitschrift 1 (1892) 257; St. Novakovi}, Ohridska arhiepisko-
pija u po~etku HÇ veka, Glas SKA 76 (1908) 31–48. Pozniji popisi episkopija sadr`e samo
osnovne podatke o beogradskoj crkvi: J. Darrouzès, Notitiae episcopatuum ecclesiae Constantinopolita-
nae. Texte critique, introduction et notes, Paris 1981, 372, 846. Uz noticiju 13 nalazi se Appendix 2, gde
se u jednom popisu pomiwu episkopije Morave–Brani~eva, Sigidona–Beograda, Vidina i Sir-
mijuma.
 Beograd u HÇÇ veku 95

carigradske intelektualne elite, neposredno vezan za carski dvor Komnina, pre

svega kroz svoja pisma upu}ivana savremenicima, prenosi sliku stawa u svojoj
dijecezi, ali i shvatawa Crkve o qudima koji treba da je predstavqaju u pojedi-
nim eparhijama, me|u koje je u HÇ veku spadala i beogradska. U pismu koje je Teo-
filakt Ohridski uputio Jovanu Taronitu, duksu Skopqa i bliskom saradniku
carske dinastije (pre 1107), isti~e se neophodnost da crkveni velikodostojni-
ci, pored najvi{ih li~nih i mona{kih vrlina, poseduju i zapa`eno duhovno,
ali i svetovno obrazovawe kako bi mogli da odgovore velikim zadacima crkve u
svojim eparhijama. Po mi{qewu Teofilakta Ohridskog samo qudi koji su se
ve} u carskoj prestonici na Bosforu isticali obrazovawem, govorni~kim darom
ili su zapa`eni kao u~iteqi, mogli su biti dostojni episkopske katedre. U ta-
kve je tom prilikom ubrojao i episkopa beogradskog.17
Tim merilima je, kako izgleda, odgovarao episkop beogradski Dimitrije,
~ije je ime o~uvano na pe~atu, koji je sticajem prilika otkriven u oblasti Bra-
ni~eva (anti~ki Viminacijum). Taj pe~at je po svoj prilici dospeo u taj kraj
zajedno sa pismom koje je episkop beogradski uputio svome sabratu, episkopu
Brani~eva. Pe~at je rezan izme|u 1070. i 1090. godine i odaje obrazovanog arhi-
jereja. Na aversu pe~ata je predstava Bogorodice sa Hristom, a na reversu tekst
legende koja sadr`i ime Dimitrija, episkopa Beograda. Bogorodica je bila za-
{titnik Beograda u sredwem veku.18
Crkvene reforme su u Vizantiji oduvek bile presudno va`ne za `ivot
dru{tva. U wima se ogledaju, pored ostalog, i bitne dr`avne odluke. Vizantij-
sko Podunavqe sa Beogradom i Brani~evom u doba Komnina (1081–1185) spada-
lo je u jezgro ukupne balkanske politike carstva. Ne zna se kada ni pod kojim
okolnostima, ali svakako pre 1142. godine, Beograd i Brani~evo, dolaze pod ju-
risdikciju Carigradske patrijar{ije. Trag o tome ostavio je pouzdani svedok
Nil Doksopatar. On je bio sekretar Carigradske patrijar{ije, protosin|el i
sve{tenik pri crkvi Sv. Sofije u Carigradu, nomofilaks dr`ave. Zatim je
pre{ao u Italiju (Palermo), gde je po nalogu kraqa Ro`era ÇÇ napisao sjajno
delo iz oblasti crkvene geografije. To je traktat o isto~nim pravoslavnim cr-
kvama, wihovim eparhijama i pravima. Dobar znalac prilika, koji je imao pri-
stup i neophodnim dokumentima, savremenik cara Jovana ÇÇ Komnina je zapisao
da su svi priobalni gradovi uz Dunav œpod carigradskim tronomŒ.19 To je va-
`an podatak za istoriju Beograda, koji otvara i niz drugih pitawa koja preva-
zilaze okvire ovog rada.

17 Migne PG 126, 524; I. Snegarov, Istorià na Ohridskata arhiepiskopià, I, Sofià 1924

(1995); Vizantijski izvori ÇÇÇ, 353.
18 W. Seibt, The Seal of Demetrios, the Bishop of Belgrade, during the Late 11th Century, Mace-
donian Studies 6, N. S. 2 (1989) 25–32.
19 G. Parthey, Hieroclis Synecdemus et Notitiae graecae episcopatuum, Berlin 1866 (Amsterdam
1967) 297. Tekst je pisan 1142–1143. godine. Up. V. Laurent, L’oeuvre géographique du moin sicilien Nil
Doxapatar, Echos d’Orient (1937) 5–30; M. Petrovi}, Studeni~ki tipik i samostalnost Srpske cr-
kve, Gorwi Milanovac 1986, 53, 73.
96 Jovanka Kali}

Jovanka Kali}
BELGRADE AU XIIe SIECLE
Forteresse – ville – polis
L’histoire de Belgrade au XIIe est documentée par diverses sources historiques qui,
toutefois, relatent pour l’essentiel des événements liés à l’histoire de la ville à cette époque.
En ce sens, compte tenu de la position de la ville sur les rives de la Save et du Danube,
c’est-à-dire, pour l’époque, sur la frontière nord de l’Empire byzantin face au royaume de
Hongrie, les guerres opposant ces deux Etats constituent le thème le plus fréquemment des
écrivains médiévaux. S’agissant de la ville même les sources du XIIe siècle ne nous en offrent
aucune description précise. Les auteurs grecs et latins se contentent le plus souvent de faire
état de quelques données de base à son sujet, évoquant sa position géographiques et son as-
pect. L’auteur de ce travail communique une partie des résultats d’une analyse comparative
des données sur Belgrade au XIIe siècle contenues dans les oeuvres des contemporains et
témoins visuels. Particulièrement importantes sont ici les données conservées dans l’oeuvre
historique de Jean Kinnamos, qui a séjourné à Belgrade en 1165, puis les données tirées du
texte du Pseudo-Ansbert sur la croisade de l’empereur allemand Frédéric Ier Barberousse
(1189), les données des sources hongroises (Chronicon pictum Vindobonense), ainsi que les
résultats des fouilles archéologiques effectuées sur le site même de Belgrade. Jean Kinnamos
désigne toujours Belgrade comme une polij et les sources latines comme une civitas. On
rencontre aussi le terme arx désignant une partie de l’agglomération ceinte de remparts. La
ville fortifiée de Belgrade s’est développée au moyen âge sur l’aire de l’ancien camp militaire
romain de Singidunum. Cet espace était alors utilisé afin de répondre aux besoins militaires et
administratifs de l’Empire byzantin. L’époque des Comnènes (1081–1185) voit ainsi la for-
mation a Belgrade d’un important centre militaire et administratif sur une frontière menacée.
Le château de petites dimensions (136 › 60 m) mis au jour lors de fouilles archéologiques
systématiques dans la partie appelée Ville Haute, n’était qu’une partie de la ville fortifiée.
Avec le temps l’agglomération urbaine a débordé à l’extérieur des remparts, mais lors des
nombreuses guerres c’est elle qui a été le plus exposée aux destructions. Belgrade faisait
partie des anciennes villes épiscopales de l’époque romaine et byzantine.