You have downloaded a document from

The Central and Eastern European Online Library

The joined archive of hundreds of Central-, East- and South-East-European publishers,

research institutes, and various content providers

Source: HERETICUS - Časopis za preispitivanje prošlosti

HERETICUS - A Magazine for Re-examination of the Past

Location: Serbia
Author(s): Svetlana Gradinac
Title: Političko besedništvo Laze Kostića
Political oration of Laza Kostić
Issue: 03+04/2005
Citation Svetlana Gradinac. "Političko besedništvo Laze Kostića". HERETICUS - Časopis za
style: preispitivanje prošlosti 03+04:36-44.

https://www.ceeol.com/search/article-detail?id=53958
CEEOL copyright 2018

Svetlana Gradinac
profesor, Beograd

POLITI^KO BESEDNI[TVO LAZE KOSTI]A

Rezime: Laza Kosti} je najizrazitiji predstavnik zrelog doba srpskog ro-

mantizma. Li~nost renesansnog duha, najobrazovaniji Srbin svoga vremena, obe-
le`io je razdoblje u kom je stvarao i politi~kim besedni{tvom. Javna besedni~ka
scena omogu}ila je Lazi Kosti}u da ispolji svoje osobine po`eljne za dobrog be-
sednika: intelektualnu rasko{, re~itost, gluma~ki dar, buntovni{tvo i prkos, ro-
manti~arski zanos, rodoljublje, strastvenost, dobru memoriju, slobodoumlje i
borbenost, kao i upadljivo lep izgled. Bez obzira na sve, kao da su njegove be-
sede promakle oku na{ih sastavlja~a zbirki srpskog besedni{tva. Mo`da zato {to
su besede ostale u senci njegovog literarnog stvarala{tva, ili zato {to njegove
najbolje besede nisu izgovorene na tlu Srbije ve} u Ugarskom parlamentu, gde
je Laza Kosti} bio poslanik stranke Svetozara Mileti}a, i to na ma|arskom je-
ziku. Za {ajka{kog poslanika u Ugarskom parlamentu na listi Svetozara Mile-
ti}a izabran je 1873. godine. S mladala~kim `arom Kosti} dr`i tamo rodoljubive
i slobodoumne govore. Ve}inu tih govora, kao i svoje politi~ke komentare i sta-
novi{ta, Laza Kosti} je {tampao u listu Zastava ~iji je glavni urednik bio Sve-
tozar Mileti}. Stil beseda Laze Kosti}a je prepoznatljiv. On ukr{ta intelektualni
i poetski stil, azijatski je rasko{an, za uvod besede naj~e{}e primenjuje princip
in medias res, ~esto koristi ironiju, re|e figuru skromnosti. Redovno koristi apo-
strofu, dijalog, retorsko pitanje, igru re~ima. Primeri kao argumenti su brojni i
tu progovara bogato poznavanje anti~ke kulture i istorije, me|unarodnog pra-
va, klasi~ne knji`evnosti, etike, estetike i filozofije.
Klju~ne re~i: politi~ko besedni{tvo, srpski romantizam, Ugarski parlament, po-
liti~ki stavovi, stil besede.

Laza Kosti} je najizrazitiji predstavnik zrelog doba srpskog roman-

tizma. Li~nost renesansnog duha, najobrazovaniji Srbin svoga vremena,
obele`io je razdoblje u kome je stvarao i politi~kim besedni{tvom.
Javna besedni~ka scena omogu}ila je Lazi Kosti}u da ispolji svo-
je osobine po`eljne za dobrog besednika: intelektualnu rasko{, re~itost,
gluma~ki dar, buntovni{tvo i prkos, romanti~arski zanos, rodoljublje, do-
bru memoriju, strastvenost, slobodoumlje i borbenost, kao i upadljivo lep
izgled. Bez obzira na to, kao da su njegove besede promakle oku na{ih
sastavlja~a zbirki srpskog besedni{tva. Mo`da zato {to su besede ostale
u senci njegovog literarnog stvarala{tva, ili zato {to njegove najbolje be-
sede nisu izgovorene na tlu Srbije ve} u ugarskom parlamentu, gde je bio
poslanik stranke Svetozara Mileti}a. Njegove sa~uvane besede objavlje-
ne su u Sabranim delima Laze Kosti}a, koje je 1990. priredio Mladen Les-
kovac a objavila “Matica srpska”.

36
CEEOL copyright 2018
CEEOL copyright 2018
Politi~ko besedni{tvo Laze Kosti}a

Zametak rodoljublja Laze Kosti}a bio je za~et jo{ revolucionarne

1848. godine kada je kao sedmogodi{nji de~ak iz rodnog Kovilja do{ao
u Sremske Karlovce, u dru{tvu svog ujaka, gde je po prvi put video Sve-
tozara Mileti}a i ~uo poklike upu}ene njemu, gde su se pevale rodolju-
bive pesme simboli~nog naziva budnice i gde se i Laza pridru`io okuplje-
nom narodu koji je mahao srpskim zastavicama, pozdravljaju}i “Kni}a-
ninove Serbijance”. Mo`da je ve} tada Laza sebe zamislio kao budu}eg
besednika – borca za prava Srba u ju`noj Ugarskoj.
Svestrano obrazovanje koje je stekao u pan~eva~koj i novosad-
skoj gimnaziji i ispit zrelosti koji je polagao u Budimu bili su temelj nje-
govog svestranog obrazovanja. Bio je obdaren i za strane jezike, govo-
rio je nema~ki, ma|arski, francuski, engleski, gr~ki i latinski. Doktorirao
je na pravima u Pe{ti kao dvadesetpetogodi{njak. Tezu je odbranio na
latinskom jeziku. Njegovo klasi~no obrazovanje i posebna op~injenost
helenskim nasle|em podrazumeva da je poznavao Aristotelovu Reto-
riku, Demostenove govore, kao i dela Cicerona i Kvintilijana. Mo`e se
pretpostaviti da je Laza Kosti} ~itao i na{e onovremene teoreti~are re-
torike. Na raspolaganju su mu bili “Rukovodstvo k slovenskomu kras-
nore~iju” Avrama Mrazovi}a, prvi ud`benik retorike u Srba, objavljen
u Budimu, 1821. godine, Sterijina “Retorika” iz 1844. godine, Maleti}e-
va “Retorika” iz 1858. godine, kao i “Op{ta retorika” Vladimira Vuji}a
iz 1873. godine (sve objavljeno u Beogradu).
Nemirnog i radoznalog duha, Kosti} menja boravi{te i poslove,
putuje i ~esto je u `i`i evropskih kulturnih zbivanja (Svetska izlo`ba sli-
ka u Parizu, Sveslovenska etnografska izlo`ba u Moskvi, otvaranje ^e-
{kog narodnog pozori{ta i obele`avanje Jungmanove godi{njice u Pragu).
Aktivno u~e{}e u politi~kom `ivotu zapo~eo je 1867. godine kada
je u Novom Sadu pobedila Srpska narodna slobodoumna stranka Sve-
tozara Mileti}a, gde je izabran za velikog bele`nika. U isto vreme bio je
i ~lan varo{kog suda i poslanik Karlova~kog sabora. Za {ajka{kog posla-
nika u Ugarskom parlamentu na listi Svetozara Mileti}a izabran je 1873.
godine. S mladala~kim `arom Kosti} dr`i rodoljubive i slobodoumne go-
vore. Ve}inu tih govora, kao i svoje politi~ke komentare i stanovi{ta, La-
za Kosti} je {tampao u listu Zastava ~iji je glavni urednik bio Svetozar
Mileti}. Zastava je bila u to vreme najbolje ure|en politi~ki list. Osno-
vana je 1866. godine u Pe{ti a slede}e godine preba~ena je u Novi Sad.
Kosti} je polemisao s neistomi{ljenicima argumentovano, duhovito i hra-
bro. Tako 1867. godine polemi{e sa Jovanom Ili}em o neophodnosti i
zna~aju opozicije u Srbiji:
“Otkako je sila uvidela da se ne mo`e otvoreno boriti protiv slobo-
de, po~ela je uzimati na se obrazinu rodoljublja, po~ela je napadati slo-
bodu onim oru`jem bajagi kojim se ova do sada branila, no ne imaju}i

37
CEEOL copyright 2018
CEEOL copyright 2018
Hereticus, 3-4/2005 Svetlana Gradinac

te snage stala je na to da pobije umne razloge umnim opsenama. Od oto

doba, otkad je ve} i krunisanim glavama nevolja da se brane knjigama,
priznaju}i nehotice da je slovo mo}nije od sile, od oto je doba najve}a us-
tupka sviju Makijavelovih, Taliranovih, Meternikovih i ~egovih ti ja znam
pitomaca {to je ~ine opoziciji: – Neka bude opozicije, al’ samo ne u ne-
vreme; jer kad je domovina u opasnosti sa kakve velike borbe, onda je
opozicija pristajanje uz neprijatelja zemlje, elem izdajstvo...
...Naprotiv: {to je koja dr`ava u ve}oj opasnosti spolja, tim je nu`-
nija i spasonosnija po nju opozicija, koja nije ni{ta drugo do najpriro-
dnija i najpouzdanija kontrola dr`avnoj vlasti. Malina ili po~etno stanje
dr`ave jo{ najvi{e treba opozicije, jer je u takoj dr`avi najsklonjenija na
prekomerno {irenje svoga kruga, da u tome na|e naknade i spre~enost
dr`ave za oskudicu materijalnu, koja navek ide uz po~etno stanje.”
Laza Kosti} je i borac protiv klerikalizma. U ~lanku “Patrijarhova
bula” o{tro se obra~unava s poslanicom patrijarha Samuila koju naziva
bulom. Tu su se Lazini evropski horizonti sukobili sa zaostalim i kon-
zervativnim stavovima patrijarha Samuila, s “duhovnim kukavi{tvom na
visokim mestima”. U zavr{nici ove polemike on poziva sve{tenstvo da
bira patrijarha koji }e umeti da ~uje glas izabranika naroda:
“Zato u Hristu bra}o na{a, mirski sve{tenici, kad opet stanete bi-
rati poslanika na narodni sabor umesto mandatopolagatelja, birajte ljude
koji imaju svesti za narodnu crkvu, koja }e i mo}i i hteti i umeti saborisati
i savetovati se sa izabranicima naroda! A ne birajte opet onih koji kao da
su stali na duhovni brani~ za ono papinsko na~elo: frangi, sed non flec-
ti!1 jer ako budete opet izabrali take, onda tom njihovom pozdravu ne-
ma drugog otpozdrava, ve} ergo frangamini!”2
U ugarskom parlamentu je ~esto podnosio interpelacije – zahteve
vladi ili odgovornom ministru da se izjasne o nekim va`nim pitanjima.
Tu je dolazila do izra`aja Kosti}eva ofanzivna priroda, odli~no pozna-
vanje me|unarodnog i doma}eg prava i ve{to kori{}enje argumenata.
Tako je povodom \ur|eva~kog pokora 23. mà¼à 1873. godine zahtevao
interpelacijom da mu ministar pravde i ministar unutra{njih poslova od-
govore na konkretna pitanja o napadu ma|arskih vlasti na imovinu i li-
~nost |ur|eva~kih Srba. On brani prava svih dr`avljana na li~nost i ima-
nje od nasilja upravnih vlasti po ugledu na engleski zakon Habeas Cor-
pus Act.
U Debati o zajmu 15.11.1873. godine u ugarskom parlamentu La-
za Kosti} se saboru obra}a re~ima:

1 Polomljeni, ali neslomljeni!

2 Dakle, slomljeni!

38
CEEOL copyright 2018
CEEOL copyright 2018
Politi~ko besedni{tvo Laze Kosti}a

“I opet, slavni sabore! Pre svega }u se usuditi da izjavim svoju `al-

bu {to pravila ove ku}e ne dopu{taju poslanicima da govori svaki svojim
maternjim jezikom (Vika: Ne dopu{ta zakon!), e pa {to ne dopu{ta za-
kon kao {to se dopu{ta u be~kom parlamentu.”3
U ovoj besedi Laza Kosti} smatra da }e zajam za izgradnju dr`a-
vnih gra|evina smanjiti mogu}nost pomaganja sirotinji. Kao predstav-
nik opozicije, predla`e da se {tednjom nadomeste sredstva koja se `ele
zajmom osigurati i da se po~ne od samog parlamenta! Zajam progla{ava
jo{ jednom “zar|alom karikom u verigama onih silnih politi~kih obmana”.
Interpelacija o zabrani narodnosnih zastava iz 1874. godine kao
da je odjek rodoljubive pesme Laze Kosti}a Razgovor sa uvu~enom srp-
skom zastavom u ma|istratu novosadskom, ispevane pet godina ranije.
Zastava kao nacionalni i poetski simbol predstavlja “svijeno srce naro-
da” u ropstvu pod Austrougarskom monarhijom. Kosti} ironi~no into-
nira primere upotrebe zabranjenih zastava, a pore|enje s predmetom
pomenute pesme je neizbe`no:
“Tako su npr. javili iz Novog Sada da u ormanu srpske narodne
~itaonice ima jedna srpska zastava koja po svoj prilici napolje te`i, dakle
ima napolje gravitiraju}ih tendencija. Odjedanput do|e varo{ki kapetan
i istrgne zastavu usled vi{e naredbe iz njenih protivdr`avnih snova, te je
i dan-danas u istra`nom zatvoru. U isto vreme uzap}ena je u Aradu je-
dna srpska i romanska zastava koje su prilikom igranke tamo{njeg vatro-
gasnog dru{tva iz dvorane pored ma|arske zastave kroz prozor bile is-
taknute; ka`u da su uzap}ene stoga jer su se bojali da }e `enskinje do}i u
ruvu od iste boje.”
Zanimljivo je da su se u ovoj besedi ~ule kao upadice i re~i Sve-
tozara Mileti}a, a Laza Kosti} je zabele`io i reakciju publike uz komen-
tar: “Pona{anje ve}ine ma|arskih poslanika goni nas takore}i da svaku
re~ iz debate zapamtimo.”
U govoru o izbornoj noveli u ugarskom parlamentu osvrnuo se na
to kakav treba da bude izborni zakon. Laza Kosti} smatra da nijedan
zakon ne sme da smanjuje izborne slobode, jer “kad god je poku{ano
bilo da se stesni sloboda izbora, da je uvek zatim i{lo opadanje doti~ne
dr`ave, opadanje doti~nog naroda”. Kosti} ve{to navodi re{enja izbor-
nih sloboda u Rimu za vreme Cezara Oktavijana Avgusta, pa ka`e:
“[tovani poslanik debrecinski izvoleo se pozivati na primere iz rim-
ske povesnice protiv suffrageà universela; s kakvim je te{ko}ama skop-

3 Treba znati da je Laza Kosti} sve govore u pe{tanskom parlamentu govo-

rio na ma|arskom jeziku a za objavljivanje u Zastavi ih je sam prevodio na
srpski jezik.

39
CEEOL copyright 2018
CEEOL copyright 2018
Hereticus, 3-4/2005 Svetlana Gradinac

~ano bilo u Rimu sku~enje slobodnog izbora, ve} i to jasno pokazuje {to
je Cezar Oktavijan Avgust, kad je republiku pobedio, jo{ toliko pijeteta
imao prema izbornom pravu da ne samo {to nije smeo sku~iti ga il’ uk-
loniti, nego je i sam glasao u svojoj ‘kuriji’ kao prost civis Romanus.
Jo{ re~e debrecinski poslanik da ve} iz toga nije za suffrage uni-
versel, mada u teoriji protiv istog nema nikakve primedbe, jer je narod ja-
ko osiroma{io. Ima na ovo jedna izreka iz doba rimskog Imperiumà, da
sirotinja zahteva{e panem et circenses, pa kad joj ovo dado{e, onda bi-
ja{e zadovoljna. Budite i vi pozorni na ovo, pa ve} kad ne mo`ete dati
narodu “panem”, onda barem izvolite mu dati circensesà – à to je da {to
ve}ma ra{irite izborno pravo, jer ovo barem kod nas mo`e naknada biti
za circenses. Kad smo ve} kod Rimljana, slobodan }u biti, {tovana ku}o,
jedan primer navesti o izbornom na~inu. [tovani poslanik debrecinski
re~e da je kod njega na~elo javno glasanje. Ja uop{te ne mogu da razu-
mem kako javno glasanje mo`e biti na~elo. Na~elo samo to mo`e biti da
je izbor slobodan, samo izborna sloboda mo`e biti na~elo, a onaj na~in
je najbolji koji u raznim okolnostima ponajbolje osigurava slobodu.”
Decidirano zahteva da znanje ma|arskog jezika ne sme biti uslov
za izbor poverenika. Svoje poznavanje ameri~kog ustava Laza Kosti} ko-
risti da navede primer ameri~kog iskustva: “Amerikanski ustav dopu{ta
op{tinama, pa i dr`avicama svojim da se slu`e za sebe ma kojim jezikom,
jer to zavisi tamo od ve}ine.” Zbog negodovanja ma|arskih poslanika
nastavlja:
“Izvolite nam dati amerikanski ustav, pa }emo svi narodnosni po-
slanici potpisati revers da nikada nikakvog narodnosnog zakona ni pra-
va ne}emo tra`iti... Amerikanska je vlada rekla da za ljubav slobode me-
}e i svoju dr`avnost na kocku; vi pak svi velite, ako u slobodi ima opasno-
sti za va{u dr`avnost, onda vam sloboda ne treba; vidite, dakle, da stvar
naopako stoji, te tako ste vi konfederati a ne mi. (Vika: Nije tako!) Do-
pustite mi, al’ tako je! (Jedan s levice: Å, pa tako ¼å!)”
U govoru pred pe{tanskim parlamentom 9. februara 1875. godine
Kosti} polemi{e s ministrom pravde koji osporava Srbima pravo na au-
tonomiju i podse}a “{tovanu ku}u” da 70.000 Srba koji su se pod ^arno-
jevi}em doselili u ju`nu Ugarsku nisu do{li kao begunci ve} kao vojska
koja je bila sva~im snabdevena, pa i novcem, i da je korisno slu`ila Au-
strougarskoj brane}i sigurno granice, {to im je priznao i ministar Josifa
II Barten{tajn. Kosti} navodi citat iz Leopoldove privilegije kojim se Sr-
bima garantuju ne samo individualna ravnopravnost nego i narodna au-
tonomija. Evo nekoliko Lazinih vizionarskih misli iz besede:
“... Ne mo`emo dobiti kakovu op{tu idealnu evropsku kulturu: mi
samo konkretnu kulturu mo`emo dobiti, mo`emo dobiti francusku, tali-

40
CEEOL copyright 2018
CEEOL copyright 2018
Politi~ko besedni{tvo Laze Kosti}a

jansku, inglesku kulturu itd., a ujedno moramo primiti francusku, ingle-

sku, talijansku ...”
“Jaka, silna kultura ne ~eka da ju mi potra`imo, nametne se i sa-
ma, osobito ako izbli`e mo`e uplivisati na manje pleme, koje se lasno pre-
topi.”
“Ja priznajem, {tovana ku}o, da je pla}anje poreza uvek du`nost,
ali se i ova du`nost mo`e zloupotrebiti isto tako kao {to se mo`e lakomi-
slenim ratom zloupotrebiti du`nost po`rtvovanja `ivota.”
Laza Kosti} nadalje odbija da prihvati predlog vlade za uve}anje
bud`eta jer je to uve}anje trebalo da bude namenjeno vojnom bud`etu,
{to otkriva i njegovu antimilitarnu crtu.
Politi~ka aktivnost Laze Kosti}a i njegovo istupanje u ugarskom
parlamentu nije prijalo ma|arskim vlastima. Vrebali su priliku da ga
uhapse. Prva prilika je bila optu`ba da je na sve~anom banketu u Beo-
gradu nazdravio “ujedinjenju i oslobo|enju svih Srba, s ovu i s onu stra-
nu Save”. Zbog toga je 1872. godine uhap{en i u pe{tanskom zatvoru je
proveo pet meseci ali krivica mu nije mogla biti dokazana jer ni{ta nije
priznavao. Narod u srpskoj Vojvodini je tada pevao: “Zelen dobo{ do-
buje, Laza Kosti} robuje”. I 1876. godine je bio pritvoren u Pe{ti zbog
optu`be da je vrbovao dobrovoljce za Srbiju.
^ovek romanti~arske estrade, Laza Kosti} je uvek bio gord, po-
nosit, u nekim herojskim intelektualnim visinama. “Voleo je da prkosi,
da dra`i u~malu sredinu, makar i neobi~nim odevanjem, razbaru{enom
kosom, re~eni~nim kalamburima, stilskim obrtima... Krupan, stasit, uvek
nagizdan, on je delovao ve} i samim fizi~kim izgledom. Njegova mu{ka
herojska pojava istovremeno je podse}ala i na Apola i na na{eg {ajka{a,
ratnika, grani~ara. Za vreme boravka u Peterburgu, Ruse je i stasom i
duhom podse}ao na Petra Velikog.”4
Jednu od najlep{ih svojih beseda, “Govor na ukopu Mi{e Kresti-
}a”, koja (iako spada u red posmrtnih slova) ima politi~ke konotacije,
Laza Kosti} je odr`ao 26. oktobra 1873. godine. Sedamdesetogodi{nji
Mi{a Kresti} je bio prijatelj Lazinog oca, kapetana Petra Kosti}a. Obo-
jica su za svoje dr`anje revolucionarne 1848/49. godine dobili vojni~ki
orden. Mi{a Kresti}, ~uveni titelski trgovac, predvodio je kampanju za
izbor Laze Kosti}a u ugarski parlament. Kosti} je pobedio ve}inom: do-
bio je 1.180 glasova, a vladin kandidat Papfi svega devedeset i sedam.
Kresti} je umro na dan izbora, do~ekav{i pobedu svog kandidata. Posle-
dnje re~i, kako je zabele`ila Zastava, bile su mu: “Bra}o! Ovde na Vi-
lovu odr`asmo godine 1849. poslednju pobedu na bojnome polju, ovde

4 Miodrag Popovi}, Romantizam, Nolit, Beograd, str. 139.

41
CEEOL copyright 2018
CEEOL copyright 2018
Hereticus, 3-4/2005 Svetlana Gradinac

sad tako|e slavimo pobedu, ali mirnu pobedu, pobedu svesti – hvala vam,
svesna bra}o!” Laza Kosti} se sla`e s poslednjim Kresti}evim re~ima i
ka`e:
“Kad si ti mene onako ispratio, dopusti da i ja tebe ispratim ovako,
~estita pokojna starino na{a!
Nisam ni pomisliti mogao da }e mi ovakva biti prva beseda posla-
ni~ka, da }e saboru kome ja govorim predsedavati smrt, da }e mi govor-
nica biti grob. Ispratio si me, divno si me ispratio, ispratio si me svatov-
ski. Te svatove si ti vodio, ti si bio tim svatovima kum. U tim svatovima
ven~ao si ti mene najlep{om devojkom, ven~ao si me ustavnom srpskom
slobodom. Pa nije dosta {to me sastavi sa tako lepom nevestom, jo{ si je
i darivao bogatim mirazom, najskupocenijim uzdarjem, darivao si je –
svojim dragim `ivotom! Na{to to? ^emu taj uzdar, ~emu taj krvavi bla-
goslov, dragi kume moj? – Ta nevesta je moja i bez tog uzdarja, neoce-
njivo blago, neuvela lepota, ja bi je i bez tvog dara ljubio i na srcu nosio
dok god bi mi srce za ~im kucalo!
Ti nisi ni pomislio da }e{ dati priliku mo`da kakvom svom pro-
tivniku a na{em odrodu da se obraduje, te da pru`aju}i prstom na tvoj
poslednji ~as povi~e: ‘Eto bo`ja pravda! Usred va{eg `iveo, ukide ga bog
s ovog sveta, izdanu! – Vidite da nije s vami bog! ‘Da je tim nesre}nici-
ma bilo zagledati u onaj munjeviti, nedogledni procep {to deli{e tvoj `i-
vot od smrti tvoje kao {to sam ja zagledao, oni bi pali na kolena, u strahu
svoje ni{tavosti izdanuli bi. – Al’ u procepu izme|u njihovog `ivota i nji-
hove smrti privi|ao bi im se, umesto `ivoga boga, plamen `ivoga pakla,
a iz ovog sveta pri~uvao bi im se, umesto blagoslovenog narodnog ‘`iveo!’,
odjek ve~ite narodne kletve! A oni }e onda upravo biti i {to su bili i za
`ivota, i {to re~e dana{nje opelo: ‘bezobrazni, beslavni, neimu{ti vida!’.
‘Glas naroda, glas sina bo`ija!’ Razumite, nevernici, razumite pravosla-
vni fariseji! – Tek {to mu je narod za`elio ‘`iveo!’, ve} ga je saslu{ao bog,
i dade na{em starini ve~ni `ivot.
Ili zar je to smrt, zar se to zove umreti, zar se tako kazni: odleteti
iz veriga slaba~koga tela u ra{ireno nebo, ose}aju}i sve miline sastanka
sa nebom, ne ose}aju}i nikakvih bolova rastanka sa ovom zemljom i sa
svojima; u u{ima jo{ odjek blagoslova svoga naroda, a u du{i ve} prvi po-
jeci heruvimskih pesama!? Zar je to smrt, zar se to zove umreti, zar se
tako kazni?
Tako bog nagra|uje svoje ljubimce. [ta su odli~ja svetskih vlasti,
{ta su kolajne sviju careva zemaljskih prema toj nagradi? – De~ija sigra-
~ka!
Posle onih prizora, posle one slave i du{evne naslade {to si mi je ti
priredio na Svetoga Luku, ja ne zavidim nikakvom caru; al’ tebi zavidim
na tom poslednjem ~asu!

42
CEEOL copyright 2018
CEEOL copyright 2018
Politi~ko besedni{tvo Laze Kosti}a

Do|oh da ti ka`em: Zbogom! Al’ na{to i to, pa ti si ve} vaistinu s

bogom!”
Ova posmrtna beseda je u pravom Kosti}evskom maniru, kao da
je izgovara jedan od junaka njegove tragedije “Maksim Crnojevi}”.
Buntovnik, borac za slobodu i nezavisnost Srba u Vojvodini, nes-
hva}en, ste{njen i okovan u zaostaloj sredini u palankama poput Novog
Sada, Beograda, Sombora, Cetinja – ljude je nazivao svojim neologizmi-
ma: zalci, nenavidnici, podmuklice, pritvorci, odljudi, lizovi.
Stil beseda Laze Kosti}a je prepoznatljiv. On ukr{ta intelektualni
i poetski stil, azijski je rasko{an, za uvod besede naj~e{}e primenjuje prin-
cip in medias res, ~esto koristi ironiju, re|e figuru skromnosti. Redovno
koristi apostrofu, dijalog, retorsko pitanje, igru re~ima. Primeri kao ar-
gumenti su brojni i tu progovara bogato poznavanje anti~ke kulture i is-
torije, me|unarodnog prava, klasi~ne knji`evnosti, etike, estetike i filo-
zofije.
Kao besednik, Laza Kosti} je bio najuspe{niji i najplodonosniji u
mladala~kom periodu 1863-1878. godine. Zato ovaj ~lanak razmatra up-
ravo taj period. Posle toga, Kosti} je bio sekretar Jovana Risti}a, u~es-
tvovao je u radu Berlinskog kongresa. Potom je pre{ao u Beograd. Sve
vreme pi{e novinske ~lanke, a posle Timo~ke bune, ispred sile kralja Mi-
lana, prelazi u Novi Sad i Suboticu, zatim na Cetinje. Ni tamo ne nalazi
mira i zbog neslaganja s knezom Nikolom vra}a se u Novi Sad.5 Sve do
devedesetih godina XIX veka hrabrio je ljude sli~ne sebi. Na po~etku
XX veka odrekao se svojih demokratskih ideala i pre{ao na stranu kle-
rikalaca, kandiduju}i se za poslanika na klerikalnoj listi. Odricanje od
mladala~kih ideala mo`e se objasniti dugotrajnim i upornim nerazume-
vanjem sredine, zadocnelom nesre}nom ljubavlju i nevericom u borbu
za pravdu i istinu.

Literatura:
- Sabrana dela Laze Kosti}a, Matica srpska, Novi Sad, 1990.
- Vaso Milin~evi}: Laza Kosti}, Izdava~ko preduze}e Rad, Beograd, 1966.
- Miodrag Popovi}: Romantizam III, Nolit, Beograd, 1975.
- Jelena Kosanovi}: Laza Kosti} i estetika romantizma, Zadu`bina An-
drejevi}, Beograd, 1998.
- Istorija srpskog naroda, VI knjiga, Od Berlinskog kongresa do ujedi-
njenja, SKZ, Beograd, 1994.

5 Ostatak `ivota je proveo u Somboru.

43
CEEOL copyright 2018
CEEOL copyright 2018
Hereticus, 3-4/2005 Svetlana Gradinac

Svetlana Gradinac

POLITICAL ORATION OF LAZA KOSTI]

Summary
Laza Kosti} was the most prominent representative of the mature era of
Serbian romanticism. He was a personality of Renaissance spirit, the most edu-
cated Serbian of his time, and he marked his time by his work and his political
rhetoric. The public rhetorical scene enabled Laza Kosti} to express the chara-
cteristics that are desirable for a good orator: intellectual richness, eloquence,
artistic gift, feeling of rebellion and pride, romantic exultation, patriotism, pas-
sion, good memory, free spirit and combativeness as well as good looks. Regard-
less of all this his oration was not taken into consideration by the compilers of
Serbian oration. Maybe the reason for this is the fact that his oration remained
in the shadow of his literary work or due to the fact his that his best orations we-
re not expressed or on the territory of Serbia but rather in the Hungarian lan-
guage in the Assembly of the Austro-Hungarian Empire where he was a mem-
ber of parliament representing the party of Svetozar Mileti}. He was elected as
a “Sajkas” member of the Parliament of the Austro-Hungarian Empire from the
list of the party of Svetozar Mileti} in 1873 and with youthful exuberance Laza
Kosti} gave patriotic and free minded speeches. Most of these speeches and his
political commentaries and political opinions were printed in the journal Za-
stava, the editor of chief of which was Svetozar Mileti}. His style of oration was
particularly recognisable. He combined intellectual and poetical style which was
very rich; in the introduction of the oration he used the principle in medias res;
he often used irony, less often a figure of modesty. He regularly used apostro-
phe, dialogue, rhetorical questions and puns. He gave many examples as argu-
ment by which he showed a great knowledge of antique culture and history, in-
ternational law, classical literature, ethics, aesthetics and philosophy.
Key words: political oration, romanticism, Austro-Hungarian Assembly, Ser-
bian romanticism, political positions, style of oration.

44
CEEOL copyright 2018