Scribd Logo
Upload

Welcome to Scribd!

  • Klement Grinberg, Americki Tip Slikarstva PDF

    Uploaded by

    Milinkovic Marija
    87 views15 pages

    Original Title

    Klement Grinberg, Americki tip slikarstva.pdf

    Copyright

    © © All Rights Reserved

    Available Formats

    PDF or read online from Scribd

    Did you find this document useful?

    Is this content inappropriate?

    Report this Document

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    87 views15 pages

    Klement Grinberg, Americki Tip Slikarstva PDF

    Uploaded by

    Milinkovic Marija

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    of 15
    vaenexinm sucarswa | C7 Gizeem eng spicdao sikatstvo nastavija da izaziva skandale, w isto ce kada se mato takvib novosti dogadsw iterator il & viet (skulptua je posebno pitanje). Samo po sebi ovo bi ojao da ukade na to da je v ovom trent od svih Ini umetnostislikarstvo aajZivje, jer jedino 1 sinislena novina moze da uznemiri jude Koji i mise, Ali za8to bi sikarsivo imalo monopol 1 avakow vista novine? Iz maostva razloga izdvojiéu stan 24 koji mi se ini da ngjise pogada suStiny;naime ivnu sporost evolucije sikarsiva kao modertsli¢ke 4 ber obra na to Ho se ini da start sloje upravo je mo2da kreaulo ka modernizinu pre drugit ume | ispostavilo se da u slikarstvu postojé veti broj i koavencija koje su mu svojstvene hi bar vee mj Konveneia koje je teSko izolovati da bi se one potom iscrple, Cini se da je zakon modernizmia koji se odnosi na 1 unictnost So je ostala aaista iva w nage vreme - 0 da ke 2a Bivotnost medijuma io do zastoja u ovo proces tavnog rizloga St tu postojt inj beoj konvencija koje tebacliminisati pre no Sto se lee do onih koje su esencijalne. U muzici, ako ist proces je vaustavijen, izgleda da je usporen jer je veé tako uleko odin a0, da se pokivallo kako se vecina nesustia 1 njoj moze relativao lako izolovati ovde drastiao simplifikujem. I treba razomet, vko se nadam, Konvenejeisptuju ne radi revolu navnog efekta, veé da bi se odrfala nezamenljvost i Iwovila Vitslnost umetaosti, pred Ticem drustva koje je w vincipu sklono tome da sve racionalizuje, Treba shvatit lakode, da se iaetanje of radicje ae mote dogodit nikako irae w pias wade Slikarstvo nastavlja da razaduje svoju modernost sa terausanjvm ramshor jr me jos predstojt da prede goa put re no to i edkovano na svoj Hota su, Moda jet dug simplom iso stan Kojedovo- Gi do toga da Pac gu so} monopol nal suabin Kast, Niko nije tkom posledagh godin dirk trpunealovaijenapao.gesinske umetike Konvencje od grope umetnika Kops postal poznalt za vreme i edugo pose rata, Raat asavani, “astral eke ‘cionim slikarsvon”, pa aki "apstakt tit inprsionizmon, ajihov dost uapstavioy prs tmaniescja amertkeamcnot Koja eiarala ata protest kod Kucekao sori pane w Ewopi ads {igo eee osporvana nego Bvaljen,veé uals na valan sezment avenger! (Oni amerithi untnc iso zapel sa iejom da bude predn, Podstsu sa namerom da nak dobre slike je bi niogi-da otis svojuninenom,t"aapredoval tate’ one vate fojina ss viv umetast pron poka, Nise fomiali poet i Sktu to om vob {Sjenem sis, Ont dls aii stk prove Sh se suse, to je uglavaom zal zenith} tins, ambit inveniwaos w odaosu na dato yeems, men i wade. Njibow rad pokazjezaedatke stile slske ete edino Kada se wporedu veomaSokom sista ‘Somenica kj rade is ai» drgim vrei, tesla i felajoma, Ske neh od ovis Amerkanaca ‘opinjj ee da eon oslanijy ma nckonlsany Spowtanost slufane eligi zato 80, ko dug ka} ar pci porn: Kae ingles iene puto Tease Sie SE RERIR an Pon dobro Toke ~SGrayunctna potaem da ivan sposobal da th rukujeme, potinjmo desbvatamo da UMetBas 9 16 kojoj se ovde radi podleZe disciplini koja je isto toliko Skim) Kao bilo Roja druge Koj je umetnost postovala us “Proslost. Ono Sto nas na podetk zbunjuje - kao Sto je ~zbunjivalo na poéetku svake nove faze moderaizma u proslosti- je Einjenica da “apstrakini ekspresionizan" Gini cksplicitnim odredene Koastanine faktoe slikarske uinet ost koji su u proslosti bivali implicit, dok ostavlja ‘mpliciinim druge, Koji su u proslosti bivai eksplicita Piroda nekih od ovih faktora ée se kasnije iskazati, ali u meduvremenw neka bude dovoljno da ponovimo da “apstrakinickspresionizam ne raskida sa protloSéuvige no ota drug 7 MOTEMTNTERD] umetnost ‘Veliks umetnost je nemogués, ii skoro nemogués, ber {ecmeljae-aeMTTTE VENICE umetnosti prethodnih periods: ‘Tokom wideseth t ranih Geirdeseuh ajojorks umetnicr $u bil w situaij da asimiliraju i prerade Kleca, Miréa i ranog Kandinskog do stepena koji nie nigde dostignut bilo toda bilo pre tog vremena (znano da je jedan od ovit wmetnika ppostao veoma ulicajan w Parizu tek nakoa rata). U isto vreme Matsseov uticaj-i primer su ostali ivi w Njujorky Zahvaljujuéi Hansu Hofmannu i Milton Averyy tokom periods w kome su ga mladi umetnici na drugiin mestima ‘odbacivali. Tokom tit godina Picasso, Mondvian i éak Léger su bili veoma eksponirani u Njujorku - Picasso w to meri da je pretlo da to zatvori put ili ak i vidik. Od najveée vaznosti za one koji su, pobto su uli od njega, prevazili Picasso, bila je dostupnost veikog broja slika ranog Kandinskog u adaénjem Muzeju Solomona Gigutahcina, Sve svenn ove obdetave pt Weal ome je jeda generacija amerighib umetnika krenula ¥ prvi redovima - i modda éak pomalo ispred - svojih savremenika sa drugih podrugja, Ai sumnjam da bi oni mogli da steknu svw ony wmetniSku kelturu koju su uspeli da steknu, bez mogucnost da nes- 7 metano rade koju je veéina njih dobila tokom kasnih tridesetih i ranih éetrdesetih od Federalnog umetnigkog projekt, niti da bi se tako uspefoo promovisali onda kada su pote da izlazu bez male ali kultivisane pablike koju su identi i diplomei umetnitke %kole Hansa Hofmanna u Njujorku, Udalienost ove zemlje od rata je bila druga povolina okoines,j zajedao sa-njom prisusvo, Masson, Léger Chagall Ent { Lipebt, rj ore ‘im brojem evropskili kriticara, galerista 1 koleKconara, ne Mo bi il pve opm ed Sra "apt thipresiooizan” fe w Epi da su pel od ovh sara poll da se okveéu nematkom, rum I omejsom Ckapresionizms kada su ove aelagodnoatu ver aa Kubizmom ion Se fancusko uel. Osta, med das vo instint lpopinl er sd o@ a ciske smetnest so dbl pojam o tome bak tela ae Posi problem ikanci i da su ga ovi mladi Am tivno ogranigene iluzije pitkog prostora koju su tri najveéa kubistigkaslikara ~ Picasso, Braque i Lé ai posle zaveietka sintetigkog kubiz ra. Da bi bili sposobmi da kat ono Sto st imal, bilo je pottebno da olabave kanon pravalinijke i krivolinijske avilnostiu erteu i oblikevanju koju je kubizam namet- dell je popattanje rel svoj apsrakinoj umetnost koja im je prethodil, lemi isu poktenuti po program; vrlo je malo strakinom ckspresionizmu programsko; poje ici su motda pravli "i ij Bio mani- festa; nti je bilo govomika’. agleda da se dents aje Ses ii sedam umetn inte imali w Galerji Peggy Guggenbcim - Umetnost ‘ovog veka izmed 1943, 11946, suelo odredeni nz iz zova odvejeno al skoro simultane, Piast i Widest i A manoj mer ali motda Kv, Kandinsky i2 period cd 1910. do 1918. su tad sugersalt nove mogusnost raza 2a apstrakinu umetnostfumetnost blsku apstakeii, koje Ge Kren dalje od beskajno invent ali neispanjenth dsj iz Kleeove poslednje decenije. Neostvareni Picasso pe nego neostvareni Klee posta je valan agens 2a ume nike kao So su Gotky, de Kooning i Pollock. Oni su se, ‘a trojia, ntmeril da uate, do odedene mere uspeino (Gar je Pollocks to uxpelo) poneito od pobeglelovine iz ‘naga je zapoteo Peaso. Cesto 6 umetnik koji pokuiava da se oslobodi invite ‘otnog prethodika pve poraitinekog ko bi mogso da bude allemativa,Arhile Gorky se pottinio Miséufokom kasi ridesetih skoro jedino iz razloga da pobegne od Picasso ali dok je neSto So lif na jedan oko zamenjivao ‘dnigim sligoim, napravio je odredeni brojsiks w Koji sada mioZemo da razabereivo mnogo vise nezavisnosti no Ho smo to mogli ranije. Kandinsky, dij je slike Gorky pposmatrao satin tokom ranih &etedesetib, imo je oslo boadaju efekat u jo8 veéoj meri; to je takode slay isa injenicom da je Gorky éedée za svoju podetnu tafki wi ‘mao pejsa2 nego figury ili matvu prod. Uskoro potom, ligni podsticaj André Bretona je pogeo da mu daje samopouzdanje koje mje ranije nedostajslo. Ponovo je, ipak, sada posledayi put, POsegao za wzoron- ovaj put je to bio Matta sa kojim je takode doSao u liéni kontakt za rem ratnih godina, Matta je bio, i mozda je jos uvek, veoma inventivan ertaé i povremeno odvataa, Zestok sl ar. Njegove idej su, ipak,postale materijlaje w ukama Gorkog koje su vedtje sa bojom i koje su avin idejama bridale nove i veoma “ameriske” kvalitet boje i povsine, transformisuci i dodajué toliko da je ajihovo poreklo Postalo sasvim nebitno, Nalszeti sopstveni put iz pikasov- skog prostora, Gorky je nautio kako da postavi lebdece rayne oblike na teénu neodredenu pozadinu w tesko} ‘avnoted koja w isto vreme i iii ne igi aa Mirsovu,Ipak, bez obzira na svu ajegovu kasno izborenu samostalnost, Gorky ostaje plas francuskog ukusa i ortdoksni Stafelajni slikar, virtuoz linie i bojenja vige no kolorista,Postao je Jedan od najvecih sikara koje su ova zemlja i ovo vretne proizveli, ali on je pre kraj negega nego potetak, i miladi slikari Koji pokuSavaju da idu ajegovim putem osuduju sebe na novu vistu skademtizma, Willem De Kooning, koji je bio 2re0 wmetnik davno pre svoje prve izlozbe kod Charlesa Egans 1948, godine. je ‘edu drugim inicijatorima “apstrakinog ekspresionizma" naji2i Gorkon; ima sliénu kultura i siéaw onjentaciju ka franeuskom ukust, Modda je Zak talentovanii kao era, 20 sigumo je inventivniji U ito vreme on ufiva i prednost i ine aspiracija koje su veée od ni koje ins jedan dn vi uminik. De Kooningov ofighedn cij je siteza trad cije i moderizma koja bi mu obezbedia vige slobode w okviru kasnog kubisti¢kog kanona oblikovanja, San 0 velikors stlu Iba ianad sv velikon, i ofigledino herojsk De Kooniagovim figurativain kao i apsteakinimn slikama ‘umaraj, od tela rastavljene konture Michetangelovib, Ingresovih i ak Rubensovih aktova, Ipak, izvucene bele, sive i eme u jednoj faz i skerletn, ute i mint zelene w ‘drugoj, koje ove oblike ubacuju w plitak prostor, i dalje potse¢aju na Picassa po natinu na koji su postavljene i ‘modulicane. Posto isto vise il: mane prikriveno sencenje ake poveine, i sliéno insistranje na skuptorainoj&ve ni. Ni De Kooning se, kao ni Picasso, ne moe otrgnvts od figure i modelovanja 1a koje ga njegov oseéa za konturyj svetlo tamno tako dobro osposobljavajy. Lza De Koonin smbicija verovatno ima vie luciferovskog ponoss, za icassovih: kada shvatim njegove cljeve, v0 ostalo ozbilno slikarstvo trebalo bi da preskod jedau generac, § obzirom na to da oa postavija granice kreti- 1 prlost iw buduénost, De Kooning je bre i Sire prhvacen u svoj zemlji no bilo koji drugi originalai“apstrakiniekspresionist"s njegova potreba da wkljuei proslost kao i da odvrati buduénost je ni se umirila veliki broj judi koja je Pollock joS uvek nerazumnljiv, On ostaje Kasai kubista ‘ako o8igledno kao niko drugi sem Gorkog i mozda Motherwella. Metod aje- ove brutalnosti nastavija da bude skoro staromodno i ‘anksiozno kubistigk, ispod basene i izmusene boje, onda ada je napustio apstrakciju na odredeno vreme da bi ‘apao Zensku figur sa besom koji je eksplicitiji od onog koji e pokrenulo Picassovo aasilje nad logikom fizionom Jf. ednako, kasnon kubizava pripada njegovo insisiranje 9 ovoga - san 0 oFigledno il, 2 -govom slug bila veéa stein to u slugaju Gorkog. Moda ni De Kooning. ni Gorky nisu nikada, u svojim zavweainn wljana, dosegi one visine koje dostizu u sluéajaim, neformalaim skieama, ertezima i bean uljona na papira Na odredeni axéin Hans Hofntann je najmaikantaijifeno ‘men “apstakinog ekspresionizina” kao i eksponent koji je najblize itl “mtaestra". Aktivan i poznat kao profesor i ovde i w pre-htlerovskoj Nemaékoj, Hofmann aije paseo da izle sistematski do 1944,, kada je veé bio u rani Sezdesctim godinama, So je aeSto walo poste tenutka v ome je njegova umetnostpostala otvoreno apstraktna. Od renutka se razvijao pripadajudi usmerenj Eiji je drug Po slarost Elan bio bar,dvadeset godiaa mladi, Blo je irudno da Hofmann na pogetky bude najerelij li pre €e bit da je fo So se on prexano pojavio, «ne n bilo ono Sto je zamaglilo Knjenicu da je on prvi otvorio odredens podrugjaiaaza koje 6e drugi umetnici natavith da eksploatifu sa mnogo spektakularnijim uspehorn Hofmann ide ks tome da prede koavencije Stafelajnoz slikarsta, i zajedno sa ajim kubizms, i onda kad tei da im fostane veraa. Iz mnogih razloga w vedi sa tracijom, kon ‘vencijom i pravilin, mi automtski ofekujemio dae pik turalna struktura biti predtavjena kroz Koatrate svetlog i tamnog; ali ée Hofmann, koji je prvo asinilovao fovi stigkog Matissa pa onda kubizam, suprotstavli jase boje iste zvutnosti i topline na nafin koji, ako i ne zamuéyje kontastnjihovih vrednost, ein taj Kontrast Soksntzim i Aisonantnim. Ovaj efekt ée esto pojaéati njegov ertez imenadaa veoma ofr linia Ge se pojaviti kada se maja nije ofekuje «i suvife esto ade je aajmanje potcbns ii e debele guive boje, nepodréane Evrston ivicom, naiz sled izneveriti svake pravilo w umetaosiéslikanja. Ali Hofinana nije niksd tako lucidan kao kada siku prepusti debelom namazu boje, nti, rizikujem da to kadem, jedan ‘umettik ovog veka bolje radi sa tako debelim slojevima Nasuprot tome, ono Sto mu najéeSée ne uspeva je da se bavi jasnoéom i "sintezom" i kada za nih ponudi ertaéke ambieme koji su isuvise poznat. Kao i Klee, Hofmann radi w razligitim maniima of koji nijedan do sada nije poku8ao da konsoliduje. On je isuvise spreman da privati lose slike da bi doSso do poziije koja

    You might also like