Elektrotehnika i elektronika (II kolokvijum)

Teorijska pitanja:

i(t) i(t) i(t)

P1. Iskazati generalisani Amperov zakon [1].
Iskazati Faradejev zakon elektromagnetne R L C
+ + +
indukcije [1]. Definisati Lorencovu silu [1].
U(t) U(t) U(t)
P2. Kako se menja sopstvena induktivnost
P4. Šta je i kada nastupa fazna rezonancija [2]?
tankog torusnog namotaja ako se: a) broj
Paralelna veza otpornika i kondenzatora
namotaja na torusu smanji 2 puta [2], b) jačina
priključena je na idealni naponski izvor. Kako
struja kroz namotaje poveća 2 puta [2].
se menja struja izvora kada frekvencija
P3. Kroz idealne komponente: otpornik R, elektromotorne sile izvora raste [2]?
kalem L i kondenzator C, prikazane na slici Obrazložiti odgovor.
protiče ista struja, i(t )  I 2 sin(t ) . Odrediti
P5. Simetrični trofazni potrošač spregnut je u
fazore napona i struje na svakoj komponenti zvezdu. Kako se menja njegova snaga ako se
ponaosob i prikazati ih na fazorskom dijagramu spregne u trougao [1]? Zaključak obavezno
[6]. izvesti ili obrazložiti rečima [2].

Zadaci:

I1 I2 I3
Z1. Tri tanka, paralelna, vrlo dugačka provodnika nalaze se u vazduhu u
položaju kao na slici. Kroz provodnike protiču vremenski konstantne struje
označene na slici. Odrediti vektor podužne sile [6] koja deluje na drugi
provodnik, ako je I1  I 2  20A , I 3  10A , a=10cm i 0  4 107 H/m. 2a a

Z2. Redna veza idealnog kalema L=5[mH] i otpornika R=5[KΩ] zatvaranjem prekidača u
trenutku t=0 priključuje se na idealnu bateriju ems E=5[V]. Odrediti struju i(t) [4] i napon u(t)
[2] otpornika tokom prelaznog procesa. Kolika je magnetna energija kalema u ustaljenom stanju
[2] i posle koliko vremena se prelazni proces može smatrati završenim [1]?

Z3. U električnom kolu na slici uspostavljen je ustaljeni

prostoperiodični režim. Odrediti: i(t) L
R
(a) trenutne vrednosti struja i(t) [2], i1(t) [2] i i2(t) [2]. +
e(t)
(b) aktivnu, reaktivnu i prividnu snagu mreže [3]. R
C
Podaci: e=100 2 sin(104t)[V], R=100[], L=10[mH] i
i1(t) i2(t)
C=1[F].

Z4. Aktivna snaga neke impedanse je 3[W], a reaktivna 4[Var]. Efektivna jačina struje kroz ovu
impedansu je 1[A]. Koliki je napon na krajevima ove impedanse [3]? Koliki je faktor snage ove
impedanse [2]? Da li je ona pretežno induktivna ili kapacitivna i zašto [1]?
 Φ N 2d b
P2. L   0 ln , srazmerno N2, ne zavisi od jačine struje kroz namotaj.
I 2 a
P4. Jačina struje izvora raste zbog smanjenja impedanse kondenzatora ZC=1/(jωc). P5. P  3PY
I 2l2  B1 ' I 2l2  B3
Z1. F12'  , F32  , intenziteti podužnih sila su
l2 l2 I1 I2 I3
F '12  I 2 B1 , F '32  I 2 B3 , sa pravcem i smerom kao na slici. Rezultatntna
podužna sila je
F12 F32
 I I1 
F '2  F '32  F '12  I 2 ( B3  B1 )  I 2  0 3  0
 2  a 2  2a  2a a

I2  I1  I1
F '2  0  I 3    0 , jer je I 3  2 , dakle nema sile.
2 a  2 u
di(t ) di(t ) R E S +
Z2. E  R  i(t )  L    i(t )  , i(0)=0. R
dt dt L L
E L
E
i(t )  ip (t )  ih (t ) . ip (t )  , ih (t )  K  est . i(t)
R
R
R R 1 L  t
s 0 s  ,    1[s] , pa je ih (t )  K  e L .
L L |s| R
R
E  t E
Konačno i(t )  ip (t )  ih (t )=  Ke L , a konstanta K   .
R R
R
E  t
t 0 i(t )   (1  e L )=1(1  e10 t )[mA]
6
Struja otpornika za je a napon
R
R
 t
u(t )  Ri(t )  E  (1  e )=5(1  e 10 t )[V].
6
L

E2 52
Wm ()  Li 2 () / 2  L  5  10 3
 2.5[nJ ] , 5  5 s
2R2 2  (5 103 )2

E 1 1 j
Z3. (a) I1  , ZC  Z R  R  100  100  j100  100 2e 4
ZC  Z R jC j10 10
4 6

E 100 1 j 4
I1    e [A]  i1 (t )  1 sin(104 t   / 4)[A]
ZC  Z R  j 2
100 2e 4


E j
I2  , Z L  Z R  j L  R  j10 10 10  100  100  j100  100 2e 4
4 3

ZL  ZR
E 100 1  j 4
I2    e [A]  i2 (t )  1 sin(104 t   / 4)[A]
ZL  ZR j 2
100 2e 4
1 j 4 1  j 4 1 2
I  I1  I 2  e  e  2  1  i(t )  2  sin(104 t )[A] ,
2 2 2 2
(b) S  E  I *  100[VA]  P=100[W], Q=0[VAr], S  100[VA].

Z4. a) S  P 2  Q2  32  42  5[VA]. S  UI , pa je U=S/I=5/1=5V.

R P 3
cos     , pretežno induktivnog tipa jer je Q  0.
Z S 5