УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ

МАШИНСКИ ФАКУЛТЕТ
Предмет: Горива и индустријска вода

ИЗВЕШТАЈ
СА АУДИТОРНЕ ВЕЖБЕ
И САМОСТАЛНИ ЗАДАТАК

кандидат: Тамара Мишић, 365/12

прегледао и оверио: др Владимир Јовановић, доцент

 МАШИНСКИ ФАКУЛТЕТ
Горива и индустријска вода УНИВЕРЗИТЕТА У
Самостални задатак БЕОГРАДУ

Техничка анализа (ТА)

 појам везан за чврста горива

 обухвата низ података о гориву који су битни за његову примену
 заснива се на термичком разлагању чврстог горива

Подаци техничке анализе

 влага (груба и хигроскопска)

 волатили
 коксни остатак
 минералне примесе (пепео)
 топлотна моћ (горња и доња)
 понашање пепела на повишеним температурама

Критеријуми за ТА

1. горивост (гориве и негориве)

2. испарљивост (испарљиве и неиспарљиве)

Лист бр. Тамара Мишић, 365/12 Оверио:

 МАШИНСКИ ФАКУЛТЕТ
Горива и индустријска вода УНИВЕРЗИТЕТА У
Самостални задатак БЕОГРАДУ

1. За чврсто гориво елементарног састава (дато у масеним процентима % m/m):

C= 39,49
H= 2,87
O= 4,85
S= 1,86
A= 32,00
WH = 5,10
WG = 5,20
N= X

у стању: радна маса.

X = 8,63

а) Oдредити састав у апсолутно сувој маси

Прерачунавање са радне на апсолутно суву масу:

100
Xs  Xr
100  WG  WH
r r

100
Xs  Xr
100  5, 20  5,10
X s  1,11 X r

Условна маса дата Условна маса на коју

Компонента горива текстом задатка се прерачунава
(радна маса) (апсолутно сува маса)
C 39,49 43,83
H 2,87 3,18
O 4,85 5,38
S 1,86 2,06
A 32,00 35,52
WH 5,10 0
WG 5,20 0
N 8,63 9,58

Лист бр. Тамара Мишић, 365/12 Оверио:

 МАШИНСКИ ФАКУЛТЕТ
Горива и индустријска вода УНИВЕРЗИТЕТА У
Самостални задатак БЕОГРАДУ

б) Одредити горњу и доњу топлотну моћ

 Горња топлотна моћ

 O
H g  340  C  1420   H    93  S
 8
 5,38 
H g  340  43,83  1420   3,18    93  2, 06
 8 
kJ
H g  18 658
kg

 Доња топлотна моћ

 O
H d  340  C  1190   H    93  S  25  W
 8
 5,38 
H d  340  43,83  1190   3,18    93  2, 06  25  0
 8 
kJ
H d  18 080
kg

2. 1 kg горива елементарног састава (у % апсолутно суве масе) сагорева потпуно

а) Израчунати теоријску количину кисеоника, теоријску и стварну количину потребног ваздуха, ако
је коефицијент вишка ваздуха   1,3

 Теоријски потребна количина кисеоника:

Omin  1,867  g C  5, 6  g H  0, 7  gs  0, 7  g O
Omin  1,867  0, 4383  5, 6  0, 0318  0, 7  0, 0206  0, 7  0, 0538
m3
Omin  0,9731
kg
Mасени удели:
 Теоријски потребна количина ваздуха:
gC 0,4383
gH 0,0318
Omin 0,9731 m3
Lmin    4, 6338 gO 0,0538
0, 21 0, 21 kg
gS 0,0206
 Стварно потребна количина ваздуха: gA 0,3552
gW 0
m3
Lstv    Lmin  1,3  4, 6338  6, 024 gN 0,0958
kg

Лист бр. Тамара Мишић, 365/12 Оверио:

 МАШИНСКИ ФАКУЛТЕТ
Горива и индустријска вода УНИВЕРЗИТЕТА У
Самостални задатак БЕОГРАДУ

б) Израчунати количину влажних и сувих продуката сагоревања

 Количине продуката сагоревања (правих)

Угљен диоксид:
m3
VCO2  1,867  gC  1,867  0, 4383  0,8183
kg
Сумпор диоксид:
m3
VSO2  0, 7  gS  0, 7  0, 0206  0, 01442
kg
Водена пара:
m3
VH2O  11, 2  g H  1, 24  g w  11, 2  0, 0318  1, 24  0  0,3562
kg

 Количине продуката сагоревања (неправих)

Кисеоник:
m3
VO2  0, 21 (  1)  Lmin  0, 21 0,3  4, 6338  0, 292
kg
Азот:
m3
VN2  0,8  g N  0, 79  Lstv  0,8  0, 0958  0, 79  6, 024  4,8356
kg
 Количина продуката сагоревања (укупна)

Влажни продукти сагоревања:

Vv  VCO2  VSO2  VO2  VN2  VH2O

Vv  0,8183  0, 01442  0, 292  4,8356  0,3562
m3
Vv  6,316
kg

Суви продукти сагоревања:

Vs  VCO2  VSO2  VO2  VN2

Vs  0,8183  0, 01442  0, 292  4,8356
m3
Vs  6,96
kg

Лист бр. Тамара Мишић, 365/12 Оверио:

 МАШИНСКИ ФАКУЛТЕТ
Горива и индустријска вода УНИВЕРЗИТЕТА У
Самостални задатак БЕОГРАДУ

в) Израчунати процентуални садржај компонената влажних и сувих продуката сагоревања

VX
X 100  % v/v 
Vps

Састав влажних и сувих продуката сагоревања:

Гас Количина (m3/kg) Влажни (% v/v) Суви (% v/v)

CO2 0,8183 12,95 13,73
SO2 0,01442 0,2283 0,2419
O2 0,292 4,623 4,899
N2 4,836 76,57 81,14
H2O 0,3562 5,639 0

г) Израчунати калориметарску температуру сагоревања (занемарити енталпију горива и ваздуха)

Калориметарска температура је највиша температура сагоревања, не узимају се у обзир никакви

губици. Израз за калориметарску температуру добија се полазећи од првог закона
термодинамике за затворени систем.
k
hG  Lstv  hvaz  H d  ts  Vi  c pmi ts
0
i 1
Када се овај израз реши по ts добија се израз за израчунавање температуре сагоревања:

hG  Lstv  hvaz  H d
ts  k
( C)
V  c
i 1
i
ts
pmi 0

 Прва претпоставка

tsp1= 1600 oC

Подаци из табеле 3.5 – средња моларна специфична топлота за 1600 оC

Гас Средња моларна специфична Дељењем са 22,4 m3/kmol *

топлота (kJ/kmol.K) (kJ/m3.K)
CO2 53,06 2,369
SO2 52,50 2,344
O2 34,47 1,539
N2 32,58 1,454
H2O 42,00 1,875
*Запремина 1 kmol идеалног гаса у нормалним условима (p=101,3 kPa, t=0 C)
o

Лист бр. Тамара Мишић, 365/12 Оверио:

 МАШИНСКИ ФАКУЛТЕТ
Горива и индустријска вода УНИВЕРЗИТЕТА У
Самостални задатак БЕОГРАДУ

Hd
tsiz1  k

V  c
i 1
i
ts
pmi 0

18080
tsiz1 
0,8183  2,369  0, 01442  2,344  0, 292 1,539  4,836 1, 454  0,3562 1,875

tsiz1  1786 K tsiz1  1513 C

 Друга претпоставка

tsp2 = 1500 oC

Подаци из табеле 3.5 за 1500оC

Гас Средња моларна специфична Дељењем са 22,4 m3/kmol

топлота (kJ/kmol.K) (kJ/m3.K)
CO2 52,58 2,347
SO2 52,20 2,330
O2 34,27 1,529
N2 32,38 1,445
H2O 41,47 1,851

18080
tsiz2 
0,8183  2,347  0, 01442  2,330  0, 292 1,529  4,836 1, 445  0,3562 1,851

tsiz2  1799 K tsiz2  1526 C

Лист бр. Тамара Мишић, 365/12 Оверио:

 МАШИНСКИ ФАКУЛТЕТ
Горива и индустријска вода УНИВЕРЗИТЕТА У
Самостални задатак БЕОГРАДУ

ts  1542 C

Лист бр. Тамара Мишић, 365/12 Оверио:

 МАШИНСКИ ФАКУЛТЕТ
Горива и индустријска вода УНИВЕРЗИТЕТА У
Самостални задатак БЕОГРАДУ

Лист бр. Тамара Мишић, 365/12 Оверио: