Komponente matične ploče

Sada kad razumete osnovne vrste matičnih ploča i njihovih formata, vreme je da se pažnja
usmeri ka komponentama koje se nalaze na ploči i njihovom meñusobnom položaju. Slika
3.1 prikazuje mnoge od sledećih komponenti koje se mogu naći na tipičnoj matičnoj ploči:

• čipsetove
• slotove za proširenje
• slotove za memoriju i eksterni keš
• procesor i procesorske slotove ili sokete
• konektore za napajanje
• konektore za disk drajvove
• konektore za tastaturu
• periferni port i konektore
• BIOS čip
• CMOS bateriju
• džampere (Jumpers) i DIP prekidače
• firmver (Firmware)

Slika 3.1 Komponente na matičnoj ploči

U ovom odeljku ćete naučiti o delovima matične ploče koji se najviše koriste, čemu oni služe
i gde se tačno nalaze na samoj ploči. Prikazaćemo kako svaka komponenta izgleda te ćete
moći da je prepoznate na svakoj matičnoj ploči s kojom se susretnete. Uzmite, ipak, u obzir

Copyright © Link group

da je ovo samo kratak uvod u unutrašnjost računara. Detalji o raznim ureñajima i njihova
uloga u upotrebi računara će biti predstavljeni u kasnijim poglavljima.

Čipsetovi (Chipsets)

Čipset je skup čipova ili integrisanih kola koja izvode povezivačke i periferne funkcije
procesora. Ovaj skup čipova je obično elektronsko kolo koje omogućava povezivanje
memorije, kartica za proširenje i integrisane periferije i u suštini diktira kako će matična
ploča komunicirati sa instaliranim perifernim ureñajima. Skupovi čipova obično dobijaju ime
i broj modela po originalnom proizvoñaču. Na primer, ako vidite matičnu ploču koja ima
VIA KT7 čipset, znaćete da je elektroniku za kontrolisanje periferije dizajnirala VIA i da je
nazvana KT7.

Ovo čak znači da biste u isto vreme znali i odreñene karakteristike tog skupa čipova (na
primer: integrisani video odreñene vrste/proizvoñača, integrisani audio pojedine vrste itd).
Čipsetovi mogu biti napravljeni od jednog ili više sastavnih elektronskih čipova. Matične
ploče koje se zasnivaju na Intel platformi obično koriste dva čipa dok SiS čipsetovi
uglavnom koriste jedan. Funkcije skupa čipova se mogu podeliti u dve veće funkcionalne
grupe nazvane Severni most (Northbridge) i Južni most (Southbridge). Posvetimo se
ukratko ovim grupama i funkcijama koje one obavljaju.

Severni most (Northbridge)

Severni most je segment skupa čipova na matičnoj ploči tj. skup elektronskih kola ili čipova
koji obavlja jednu vrlo važnu funkciju: upravljanje perifernom komunikacijom velike brzine.
Severni most je primarno odgovoran za komunikaciju sa integrisanim videom koristeći AGP i
PCIe, na primer, i komunikaciju koja se odvija izmeñu memorije i procesora. Stoga se može
reći da rad računara zavisi od rada severnog mosta i njegove komunikacije s perifernim
ureñajima koje kontroliše.

Južni most (Southbridge)

Južni most je skup čipova, kako je ranije pomenuto, odgovoran za obezbeñivanje podrške
integrisanim perifernim ureñajima (PS/2, Paralelni, IDE itd) rukovodeći njihovom
komunikacijom sa ostatkom računara i kapacitetom koji im se dodeljuje. Većina matičnih
ploča danas ima integrisane PS/2, USB, paralelne i serijske portove. Neke od opcionih
mogućnosti kojima upravlja Southbridge uključuju LAN, zvučne kartice, infracrveni port i
FireWire (IEEE 1394). Kad je prvi put integrisan, kvalitet audia je u najboljem slučaju bio
zanemarujući, ali najnovija ponuñena rešenja (poput AC97 audio skupa čipova) konkurišu
Creative Labs proizvodima u kvalitetu zvuka, broju funkcija (uključujući čak i Dolby Digital
Theater Surround tehnologiju).

Southbridge je takoñe odgovoran za upravljanje komunikacijom sa ostalim magistralama za

proširenje kakve su PCI, USB i starija rešenja. Slika 3.2 prikazuje primer tipičnog skupa
čipova matične ploče (severni i južni most) i komponente s kojima je povezan. Obratite
pažnju koje komponente su povezane sa kojim delom skupa čipova.

Copyright © Link group

 Slika 3.2 Tipičan skup čipova (Chipset) matične ploče

Slotovi za proširenje

Najvidljiviji delovi svake matične ploče su slotovi za proširenje. Oni izgledaju kao mali
plastični prorezi, uglavnom dužine od 7,5 do 28 cm i širine oko 1.25 cm. Kao što im i samo
ime govori, ovi slotovi se koriste kako bi se u njih instalirali razni ureñaji za proširenje
mogućnosti računara. Neki od ureñaja za proširenje koji se mogu montirati su: video,
mrežne, zvučne i interfejs kartice. Posmatrajući matičnu ploču na vašem računaru lako ćete
videti osnovne tipove slotova za proširenje koji se koriste u računarima danas:

• ISA
• PCI
• AGP
• PCIe
• AMR
• CNR

Svaki od tipova se razlikuje po izgledu i funkciji. U ovom odeljku, govorićemo o tome kako
da vizuelno prepoznate različite slotove za proširenje.

ISA slot za proširenje

Ako imate računar proizveden pre 1997. sve su šanse da vaša matična ploča ima nekoliko
ISA (Industry Standard Architecture) slotova za proširenje. Oni su lako prepoznatljivi jer su
obično crne boje i sastoje se iz dva dela: jednog kraćeg i jednog dužeg. Kompjuteri

Copyright © Link group

proizvedeni posle 1997. uglavnom sadrže i nekoliko ISA slotova radi kompatibilnosti sa
starijim karticama za proširenje (iako su ih u najvećoj meri zamenili PCI slotovi). Slika 3.3
prikazuje izgled ISA slotova na matičnoj ploči.

Slika 3.3 ISA slotovi za proširenje

PCI slotovi za proširenje

U današnje vreme većina kompjutera uglavnom koristi PCI (Peripheral Component

Interconnect) slotove. Lako su prepoznatljivi pošto su kratki (oko 7.5 cm) i uglavnom bele
boje. PCI slotovi se mogu naći skoro u svakom računaru procesora Pentium klase ili jače.
Slika 3.4 prikazuje primer nekoliko PCI slotova za proširenje.

Slika 3.4 PCI slotovi za proširenje

Copyright © Link group

AGP slotovi za proširenje

AGP (Accelerated Graphics Port) slotovi su veoma popularni za primenu s video karticama.
Nekada davno, ako biste hteli da koristite 3D grafičku video karticu velike brzine, morali ste
da je montirate u postojeći PCI ili ISA slot. AGP slotovi su dizajnirani da budu direktna veza
izmeñu grafike i memorije PC-ja. Takoñe su lako prepoznatljivi jer su uglavnom braon boje i
nalaze se tik uz PCI slotove na matičnoj ploči i kraći su od PCI slotova. Slika 3.5 jeste prikaz
jednog AGP slota uz PCI slot poreñenja radi. Obratite pažnju na razlike.

Slika 3.5 AGP slot za proširenje

PCIe slot za proširenje

Najnoviji slot za proširenje koji se koristi na matičnim pločama je PCI Express (PCIe).
Kreiran je kao zamena za AGP i PCI. Ima sposobnost da bude brži od AGP-a a da u isto
vreme zadrži fleksibilnost PCI-a.

Slika 3.6 PCIe slotovi za proširenje

Copyright © Link group

Postoji sedam različitih nivoa brzine za PCIe i oni su označeni kao 1X, 2X, 4X, 8X,12X, 16X,
i 32X. Ove oznake se grubo podudaraju sa naznačenim AGP brzinama. PCIe slotove je malo
teže identifikovati nego ostale slotove, jer njihova veličina odgovara njihovoj brzini. Na
primer: x1. x1 slot za proširenje je izuzetno kratak (manje od 2.5 cm). Slotovi postaju duži
proporcionalno njihovoj brzini; što je duži slot, to je veća i njegova brzina. Razlozi za to
potiču iz koncepta PCIe staza koje su zapravo umnožene komunikacione jedinice izmedju
bilo koje dve PCIe komponente i u direktnoj su vezi sa fizičkim povezivanjem na magistrali.
Zato što su sve PCIe komunikacije sačinjene od jednosmernih spojnica izmedju ureñaja,
svaka PCIe kartica pokušava da ostvari najveći obostrano podržan broj staza sa svakim
partnerom s kojim komunicira.

AMR slotovi za proširenje

Kao i uvek, Intel i ostali proizvoñači neprestano tragaju za načinima kako da poboljšaju
proces proizvodnje. Jedan poduži proces koji bi često usporio proizvodnju matičnih ploča sa
integrisanim analognim ulaznim/izlaznim funkcijama je FCC sertifikat. Proizvoñači su razvili
način kako da razdvoje analogno strujno kolo, na primer, modem i analogni zvuk, svaki na
sopstvenu karticu. Ovo je omogućilo da analogno strujno kolo bude zasebno sertifikovano
(postalo je kartica za proširenje za sebe) i da se tako uštedi vreme za FCC sertifikovanje.
Ovaj slot i Riser Card tehnologija su poznati kao Audio Modem Riser ili AMR. AMR 46-pinski
slotovi su nekada bili vrlo uobičajeni na mnogim Intelovim matičnim pločama, ali tehnologije
koje uključuju CNR i Advanced Communications Riser (ACR) istiskuju AMR. Uz to i uprkos
FCC brigama, integrisane komponente u poreñenju sa neintegrisanim izgleda još uvek
uživaju više uspeha. Slika 3.7 prikazuje primer jednog AMR slota.

Slika 3.7 AMR slot za proširenje

CNR slotovi za proširenje

CNR (The Communications and Networking Riser) slotovi se mogu naći na nekim Intelovim
matičnim pločama kao zamena za Intelove AMR slotove. Suštinski, ovi 60-pinski slotovi
omogućavaju proizvoñaču matičnih ploča da ugradi čipset matične ploče sa pojedinim
integrisanim karakteristikama. A onda, ukoliko je ove integrisane opcije čipseta potrebno
pojačati (dodavanjem Dolby Digital Surround-a standardnom zvučnom čipsetu, na primer),
može se dodati CNR Riser kartica (kako bi se pojačao kapacitet integrisanih elemenata).

Copyright © Link group

Dodatne prednosti CNR-a nad AMR-om podrazumevaju mrežnu podršku, Plug and Play
kompatibilnost, podršku hardverskom ubrzanju (za razliku od isključivo i samo CPU
kontrole), te nema potrebe uklanjati konkurentski PCI slot ukoliko CNR nije u upotrebi. Slika
3.8 predstavlja primer jednog CNR slota.

Slika 3.8 CNR slot za proširenje

Memorijski slotovi i eksterna keš memorija

Slotovi za osnovnu memoriju računara ili memoriju nasumičnog pristupa (RAM) su sledeći
najkorišćeniji slotovi na matičnoj ploči i oni sadrže module u koje se postavljaju memorijski
čipovi koji čine osnovnu memoriju, memoriju u kojoj se čuvaju podaci koji se trenutno
koriste kao i instrukcije procesoru. Brojni i raznovrsni tipovi memorije su danas dostupni za
personalne računare. U ovom poglavlju naučićete kako izgledaju slotovi na matičnoj ploči i
moći da ih lako prepoznate.

Većim delom, današnji kompjuteri koriste memorijske čipove postavljene na malom

štampanom kolu. Neka od ovih štampanih kola se nazivaju Dual Inline Memory Modules
(DIMMs). Danas DIMM-ovi variraju po broju konduktora ili "pinova" koje odreñena fizička
specifikacija upotrebljava. Neki standardni primeri uključuju 168, 184, i 240-pinske
konfiguracije. Kao dodatak tome memorije za laptop računare se pojavljuju u manjim
formatima poznatim kao Small Outline DIMMs (SoDIMMs) i MicroDIMMs. Slika 3.9 prikazuje
formate najpopularnijih memorijskih kartica.

Primetićete kako suštinski izgledaju isto dok se količina memorije po modulu razlikuje.
DIMM slotovi su obično crne boje i postavljeni vrlo blizu jedni drugima. Broj memorijskih
slotova varira od jedne matične ploče do druge ali je izgled drugačijih slotova i dalje sličan.
Metalni pinovi na dnu se dodiruju sa zalemljenim pločicama na svakom modulu. Male
metalne ili plastične pločice na ivicama slota drže memorijski modul sigurno učvršćen u
slotu.

Ponekad osnovna memorija bude preopterećena zahtevima koji dolaze od procesora. Da bi

postigao zadato RAM, mora da pribavi informaciju od procesora istog trenutka, ali RAM nije
brz koliko i procesor i procesor tada mora da sačeka. Uobičajen rezultat ovakvog sleda je da
dolazi do primetnog usporavanja čitavog sistema. Jedno od rešenja je upotrebiti prostor na
hard disku kao RAM memoriju. Ovakav prostor na hard disku naziva se virtuelni RAM

Copyright © Link group

(VRAM). VRAM je pripojen, optimizovan prostor koji može da informacije isporuči RAM-u
brže nego da dolazi iz glavnog memorijskog prostora na hard disku.

Slika 3.9 Različiti formati memorijskih modula

Postoji i nešto što se može učiniti i od strane procesora radi ubrzavanja rada osnovne
memorije. U pitanju je dodavanje keš memorije. Keš memorija je vrlo brz oblik memorije
zasnovan na konceptu statičkog RAM-a o čemu se detaljnije govori u odeljku
„Prepoznavanje namene i karakteristika memorije” ovog poglavlja. Keš poboljšava rad
sistema predviñajući koju će naredbu procesor uputiti sledeću i pripremajući ovu informaciju
i pre nego što je zatražena. Ovaj obrazac omogućava kešu da bude manje veličine nego
sam RAM. Samo najskorije korišćeni podaci i naredbe, kao i one za koje se predviña da će
naredno biti upotrebljene, čuvaju se u kešu. Keš na matičnoj ploči je poznat kao eksterni
keš jer se ne nalazi na samom procesoru. Takoñe se naziva i kešom drugog nivoa (L2)
nasuprot L1 kešu prvog nivoa koji je integrisan u procesor. Videti odeljak „Prepoznavanje
namene i karakteristika procesora“ kasnije u ovom poglavlju - za opširnije informacije o L1
kešu.

Centralna procesorska jedinica i procesorski soket (Socket) ili slot

(Slot)

„Mozak" svakog kompjutera je centralna procesorska jedinica (CPU) ili procesor. Ova
komponenta obavlja sve proračune i odgovoran je za 90% funkcija računara. Postoji mnogo
različitih vrsta računarskih procesora - toliko ih je, u stvari, da ćete o njima opširnije naučiti
kasnije u odeljku „Prepoznavanje namene i karakteristika procesora“. U današnjim
kompjuterima procesor je deo koji je najlakše uočiti na matičnoj ploči. To je obično
komponenta za koju je zakačen ventilator, hladnjak ili oboje (kako je prikazano na slici
3.10). Ovi ureñaji se koriste za uklanjanje toplote koju procesor proizvodi. Toplota je
neprijatelj mikroelektronike te je ovo neophodno. Teoretski, Pentium (ili jači) procesor
stvara toliko toplote da bi bez hlañenja izgoreo posle nekoliko sati.

Soketi i slotovi na matičnim pločama su brojni i raznoliki koliko i sami procesori. Soketi su u
suštini ravni i imaju nekoliko redova rupica rasporeñenih u kvadratni oblik, kako se vidi na
slici 3.11. Procesorski slot je drugi metod povezivanja procesora na matičnu ploču, ali bi
procesorima Intel Pentium II i Pentium III klase bila potrebna posebna dodatna kartica da bi

Copyright © Link group

se mogli ubaciti u ovakav slot (prikazano na Slici 3.12). Noviji, kompleksniji procesori poput
Intel Itanium modela koriste modul poznat kao Pin Array Cartridge (PAC). Soket koji
prihvata PAC radi po principu primenjvanja vrlo slabe sile za postavljanje procesora (VLIF).
Da biste videli koja vrsta soketa se koristi kod kojih procesora, pregledajte tabelu 3.13.

Slika 3.10 - Procesori sa ventilatorom i hladnjakom

Slika 3.11 - Primer procesorskog soketa

Copyright © Link group

Slika 3.12 - Procesorski adapter za slot

Copyright © Link group

 Tabela 3.13 - Tipovi slotova/soketa i procesori koje podržavaju

Priključci za napajanje

Uz sve ove sokete i slotove na matičnoj ploči poseban priključak (prikazan na slici 3.14)
omogućuje ploči da se poveže na napajanje i prima električnu struju. U ovaj priključak se
uključuje ATX strujni priključak (pomenut kasnije u odeljku "Prepoznavanje svrhe i
karakteristika napajanja").

Slika 3.14 ATX strujni priključak na matičnoj ploči

Flopi i hard disk konektori

Skoro svaki računar koji se danas proizvodi koristi neku vrstu disk drajva za skladištenje
podataka i programa. Većini drajvova je potrebna konekcija s matičnom pločom da bi
računar mogao da "razgovara" sa diskom. Ove konekcije su poznate kao drajv interfejsi i
postoje dve glavne vrste: flopi drajv interfejsi i hard disk interfejsi. Flopi disk interfejsi
omogućuju flopi disk jedinicama (FDD-ovi) povezivanje na matičnu ploču i analogno tome
hard disk interfejsi čine isto za hard diskove. Kada interfejs vidite na matičnoj ploči za njega
se kaže da je integrisan nasuprot onima koji su na kartici za proširenje (neintegrisan).
Interfejsi se sastoje od štampanog kola i porta. Većina matičnih ploča koje se danas
proizvode sadrže flopi i hard disk interfejse.

U današnje vreme, većine matičnih ploča s kojima ćete se susresti prilagodjene su

Enhanced IDE (EIDE/PATA) ili Serial ATA (SATA) standardima. Advanced Technology
Attachment (ATA) je standardni termin koji se koristi za ono što se zapravo naziva
Integrated Drive Electronics (IDE). AT deo imena je pozajmljen od IBM-ovog PC/AT koji je
bio standardan u svoje vreme. Ipak, pošto ATA nije jedina tehnologija za povezivanje hard
diska za matičnu ploču (ESDI je, na primer, bila još jedna), IDE je donekle neprecizno ime i
nije najbolji termin kada je reč isključivo o ATA konektorima.

Bez obzira na to, originalni ATA konektor se najčešće nazivao IDE i imao je gornji limit od
528 megabajta po logičkom drajvu. Poboljšana verzija, Enhanced IDE (EIDE), bila je
razvijena da nadmudri prepreke pristupanju većem prostoru na hard disku po particiji

Copyright © Link group

povećavajući limit na 8 gigabajta. Od tada, limit je povećan na 144 petabajta kroz razna
poboljšanja. Petabajt (PB) iznosi broj bajtova predstavljen brojem 2 podignutim na
pedeseti.

Ako imate ploču sa konektorima za disk jedinice sa paralelnim ATA interfejsom, oni će
tipično biti crne ili neke druge neutralne boje, ako prate klasičan ATA 40-pinski (iglični)
standard. Ako su vaši PATA konektori plavi, oni predstavljaju PATA interfejse koji
upošljavaju Ultra DMA (UDMA) tehnologiju koja povećava opseg transfera smanjujući
ukrštanje (Crosstalk) u paralelnom signalu odmenjujući još 40 pina koje se ponašaju kao
uzemljenje meñu ostalim pinovima. Konektori i priključci na hard disku i matičnoj ploči su i
dalje 40-pinski. Odabir boja ukazuje na poboljšane performanse nasuprot staroj 40-pinskoj
tehnologiji.

Originalni 40-pinski ATA interfejs prebacuje podatke izmeñu hard diska i ploče paralelno,
otud i ime Parallel ATA (PATA). SATA koji se pojavio kasnije i poljuljao starije PATA ime,
prebacuje podatke serijski, bit po bit, i omogućuje veći protok podataka jer nema potrebe
za komplikovanijom paralelnom sinhronizacijom prenosa podataka. SATA interfejs je
drastično drugačiji od PATA interfejsa. Slika 3.15 prikazuje primer SATA konektora.

Mnoge matične ploče, pogotovo one kvalitetnije poput onih koje se koriste u serverima,
takoñe, uključuju i kompleksniju SCSI tehnologiju tako da hard diskovi povezani preko
SCSI-ja mogu direktno nakačiti na sistemsku ploču bez eksternog adaptera.

Slika 3.15 Serijski ATA konektor

Konektori za tastaturu

Najvažniji ulazni ureñaj kod personalnih računara je tastatura. Sve matične ploče imaju
konektor (prikazan na slikama 3.16 i 3.17) koji omogućuje da se tastatura poveže direktno
na matičnu ploču kroz kućište. Postoje dve glavne vrste konektora za tastaturu. Nekada su
to bili AT i PS/2 konektori. U današnje vreme PS/2 konektori zadržavaju popularnost ali ih
velikom brzinom zamenjuju tastature koje se povezuju preko USB priključka. Još-malo-pa-
zastareli originalni AT konektor je okrugao prečnika oko 1.75cm s 5-pinskom DIN
konfiguracijom. Slika 3.16 prikazuje primer konektora AT tipa.

PS/2 konektor (prikazan na slici 3.17) je manji 6-pinski mini-DIN konektor. Većina novih
računara koji se danas mogu kupiti poseduju PS/2 konektor za tastaturu kao i PS/2
konektor za miša odmah iznad njega na matičnoj ploči. Uporedite konektor za tastaturu
vašeg računara sa slikama 3.16 i 3.17.

Copyright © Link group

 Slika 3.16 AT konektor na matičnoj ploči

Slika 3.17 Konektor PS/2 tipa na matičnoj ploči

Periferni portovi i konektori

Da bi računar bio koristan i imao najveću moguću funkcionalnost mora postojati način da se
podaci u njega unesu kao i da se mogu iz njega preneti. Mnoštvo različitih
portova/priključaka je dostupno u te svrhe. O različitim vrstama priključaka i tome kako oni
funkcionišu ćemo pričati kasnije u ovom poglavlju.Ukratko, sedam najuobičajenijih vrsta
portova koje ćete videti na računaru su serijski, paralelni, univerzalna serijska magistrala
(USB - Universal Serial Bus), Ethernet, zvučni ulaz/izlaz i igrački portovi. Slika 3.18
prikazuje neke od njih na stanici za priključenje(docking station) ili port replikatoru za
laptop. S leva na desno, prikazani interfejsi su:

• strujni ulaz
• analogni modem RJ-11
• Ethernet - mrežni ulaz RJ-45
• S-video izlaz
• DVI-D izlaz
• SVGA izlaz
• Paralelni (na vrhu)
• Standardni serijski
• Miš (na vrhu - gore)
• Tastatura
• S/PDIF (izlaz)
• USB

Copyright © Link group

 Slika 3.18 - Periferni portovi i konektori

Slika 3.19 prikazuje primer igračkog porta (poznatog i kao džojstik port jer je to ulazni
ureñaj koji se najčešće na njega priključuje). Kao što je objašnjeno kasnije u ovom
poglavlju, igrački port se može koristiti i za Musical Instrument Digital Interface (MIDI)
ureñaje. Igrački portovi povezuju adekvatne periferne ureñaje s računarem koristeći DA-15F
15-pinski "ženski" D-subminiature (D-sub) konektor.

Slika 3.19 - Igrački port

Slika 3.20 prikazuje još jednu grupu interfejsa koji se ne može videti na slici 3.18 - ulaze na
zvučnoj kartici. Ovi ulazi su poznati kao 1/8-inčni (3.5 mm) stereo mini-džekovi, tako
nazvani zbog svoje veličine i činjenice da kontakt ostvaruju za levi kao i desni stereo audio
kanal kroz vrh i prsten priključka. Na dijagramu su prikazani ulaz, mikrofonski priključak s
leva, izlaz, priključak za zvučnike s desna. Softver može koristiti ove interfejse za snimanje i
emitovanje audio sadržaja u formi fajla ili CD/DVD formatu.

Slika 3.20 - Audio konektori

Copyright © Link group

Dodaci na matičnoj ploči

Postoje dva načina povezivanja ovih portova na ploču (pretpostavljajući da je električno kolo
koje obezbeñuje ove funkcije integrisano u matičnu ploču). Prvi se zove povezivanje s
prednje strane ploče, koje omogućava povezivanje portova u kućište računara, obično na
poleñini kućišta uz pomoć posebnog kabla za prednju stranu matične ploče ili muški
konektor koji isključuje tragove matične ploče za tu funkciju, kao što je i prikazano na slici
3.21.

Slika 3.21 Povezivanje porta sa matičnom pločom

Drugi metod povezivanja perifernih portova je metod direktnog lemljenja - DS metod. U

okviru ovog metoda, portovi su lemljeni direktno na matičnu ploču. Ovaj metod se najčešće
upotrebljava na integrisanim pločama u brendiranim mašinama. Slika 3.22 prikazuje
periferne portove povezane za matičnu ploču direktno metodom lemljenja. Obratite pažnju
na nepostojanje kabla izmeñu porta i ploče i da je port integralni deo ploče. Kao što smo
ranije govorili, ovi integrisani portovi na ploči se mogu deaktivirati u BIOS podešavanju
ukoliko je neophodno.

Slika 3.22 - Periferni portovi direktno lemljeni na matičnu ploču

Copyright © Link group

Bios čip

Pored procesora, najosnovniji čip na ploči je ulazni/izlazni sistem (BIOS) čip. Ovaj poseban
memorijski čip sadrži BIOS softver koji govori procesoru kako da meñusobno komunicira sa
ostatkom hardvera povezanog na računar. BIOS čip se lako prepoznaje: ukoliko imate
brendirani računar (Compaq, IBM, HP i slično), ovaj čip ima na sebi ime proizvoñača i,
uglavnom, odštampanu reč BIOS. Kod klonova, ovaj čip obično nosi nalepnicu nekog od
glavnih BIOS proizvoñača (AMI, Phoenix/Award, Winbond, etc).

CMOS baterija

Vaš PC mora da zadrži pojedina podešavanja kada je isključen i kad mu je pritom isključen i
strujni kabl. Ova podešavanja uključuju sledeće: datum, vreme, konfiguraciju hard diska i
memoriju.

Vaš računar čuva ova podešavanja u posebnom memorijskom čipu nazvanom

Complimentary Metal Oxide Semiconductor (CMOS) čip. Zapravo, CMOS (izgovara se „si
mos“) je vrsta memorijskog čipa; to je parametarska memorija za BIOS. Ali to nekako ne
prelazi u akronim lak za izgovor. Pošto je on najvažniji CMOS čip u kompjuteru nazvan je
prosto CMOS. Kako bi zadržala svoja podešavanja, memorija mora da ima stalno napajanje.
Kad isključite računar, sve što je ostalo u glavnoj memoriji je izgubljeno zauvek. Kako
bismo sprečili da CMOS izgubi informacije (što je veoma važno da se ne desi) proizvoñači
matičnih ploča ugrañuju malu bateriju koja se zove CMOS baterija i koja napaja CMOS
memoriju. Baterije se prave u različitim oblicima i veličinama, ali sve obavljaju istu funkciju.
Većina CMOS baterija izgleda poput velike baterije za sat ili male baterije cilindričnog oblika.

Džamperi (Jumpers) i DIP prekidači

Poslednje komponente matične ploče koje ćemo objašnjavati u ovom odeljku su džamperi i
dip prekidači. Ove dve komponente se koriste radi konfigurisanja različitih hardverskih
opcija na ploči. Na primer, neki procesori koriste različite voltaže (1.5, 3.3, ili 5 volti).
Morate podesiti ploču tako da obezbeñuje odgovarajuću voltažu za procesor koji koristi. To
činite menjajuči podešavanja na matičnoj ploči ili uz pomoć džampera ili DIP prekidača.
Slika 3.23 prikazuje i džampere i DIP prekidače. Matične ploče često imaju ili nekoliko
džampera ili jedan niz DIP prekidača. Zasebni džamperi su često obeleženi nazivom JPx
(gde je x broj džampera).

Copyright © Link group

 Slika 3.23 - Džamperi i DIP prekidači

Firmver (Firmware)

Firmver je ime koje se daje bilo kom softveru koji je upisan u čip iz koga se podaci mogu
samo čitati (ROM) i može se pokrenuti bez dodatnih instrukcija primljenih od operativnog
sistema. Većina kompjutera koristi firmver u nekom ograničenom obliku. Najbolji primer za
firmver je kompjuterov CMOS program za podešavanje, koji se koristi za postavljanje opcija
BIOS-a (vreme/datum, opcije za butovanje, na primer). Takoñe, neke kartice za proširenje
kao što su SCSI („skazi”) kartice koriste svoj firmver alatke za podešavanje periferala.

Copyright © Link group